Intervju sa....

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Pešić: Tadić uzurpirao kompletnu vlast

Vesna Pešić

Mi smo posle 12 godina došli praktično na istu tačku da ponovo imamo vlast jednoga čoveka koji je stavio sve pod svoju kontrolu, a to je Boris Tadić. Ako uništite tri osnovne grane državne vlasti, i sve kontrolne mehanizme, ako tužilaštvo radi na SMS, ako nema nezavisnog suda – a bila sam u parlamentu i znam da su partije davale svoje sudije - onda je to totalna uzurpacija vlasti koju je izvršila grupa ljudi čiji je centar Boris Tadić i njegov kabinet, grupa ljudi koja vlada, ali koja je potpuno nekažnjiva, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa sociološkinja i doskorašnja poslanica Vesna Pešić.

RSE: Šta mislite o prigovorima i žalbama na regularnost izbora?

Pešić: Bilo je dosta nepravilnosti na izborima. Sama sam napisala članak za Peščanik, još pre nego su počeli izbori, da je bilo određenih problema. I profesorka Vesna Rakić Vodinelić i ja i neki drugi ljudi čudili smo se kako niko ne reaguje na birački spisak jer nije normalno da imate u biračkom spisku 7.026.000 birača, a da, prema popisu iz oktobra prošle godine, u Srbiji imate 7.120.666 stanovnika. A, setite se koliko su nam trubili da smo za prethodnih deset godina izgubili više od 300.000 stanovnika. Nikako ta brojka birača nije mogla da stoji. Milion stanovnika najmanje, odnosno 15-20 odsto, mora biti populacija ispod 18 godina starosti, a prema ovome bi ispalo da ih je samo 100.000. Drugo, dva dana pred izbore, ja sam i o tome govorila, oduzeli su iz biračkog spiska 250.000 birača. Još pre svega toga, gledala sam koliko je bilo birača na izborima 2008. godine - bilo ih je skoro 300.000 manje nego ove godine. Vrlo je čudno, dakle, da je toliko stanovništva nestalo, a da sada imamo mnogo više birača nego pre četiri godine. Morao bi valjda da se smanji broj birača, a ne da se poveća. I tada su, oni, odjednom, smanjili broj birača na tom izbornom spisku za 250.000.

Jedni su pričali da su to izbacili birače sa Kosova, a drugi da su izbacili neke druge naše državljane. Sa biračkim spiskovima, dakle, nešto apsolutno nije bilo u redu. Ja se čak sećam da je pre pet-šest meseci i sam ministar rekao da ne zna odakle nam tih 300.000 ljudi. Kada je taj spisak sa više od 7.000.000 ljudi bio zaključen, javila sam se određenim agencijama koje se bave statistikom i pitala ih kako je to moguće, ali ni oni nisu imali objašnjenje šta je problem i kakav je to birački spisak.

RSE: Vesna Rakić Vodinelić i vi ste govorili o izbornoj listi NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora), koja nije ispunila zakonski minimum od 10.000 prikupljenih glasova da bude registrovana kao stranka, a ipak je bila registrovana?

Pešić: Da, pa videli ste šta je bilo. NOPO se pojavio još ranije kao nekakva lažna vlaška stranka. Oni su doneli samo 6.600 potpisa. Umesto da tu prijavu odbaci, Republička izborna komisija im je rekla da dopune listu, što je, dakle, nezakonito. Tada biva uložen prigovor jednog birača, o čemu je Vesna Rakić pisala, pa Upravni sud odlučuje da prijavu za registraciju te stranke treba odbaciti jer nije u skladu sa zakonom, ali i on sedi na dve stolice jer ne daje instrukcije RIK-u kako da postupi. Eto, tako se NOPO registrovao kao stranka, učestvovao na izborima i protivzakonito dobio jedan mandat.

Navela sam kao problem i broj glasova na Kosovu jer sam videla da na Kosovu ima 110.000 birača, a izašlo je samo 30.000. To je, razume se, vrlo čudno s obzirom da je na Kosovu uvek bila velika izlaznost. A naročito me je zabrinulo kad su rekli da glasovi neće biti brojani na Kosovu iz bezbednosnih razloga. Dakle, tih 15-20 minuta potrebnih da prebrojiš glasove je vrlo bezbednosno rizično, pa se glasovi šalju u Rašku i Vranje na brojanje, a nije bilo bezbednosno rizično glasati ceo dan?!

RSE: Kako je objašnjivo da se dogode neregularnosti, pa čak i navodne krađe, ako imate 50-60 ljudi na biračkom mestu koji posmatraju izbore, od CESID-a preko OEBS-a, do pripadnika svih stranaka koji su u biračkim odborima?

Pešić: Pa, CESID ništa nije radio.A OEBS izabere mesta na kojima će da bude. Nije on taj proces pratio baš tako pomno, da sedi od početka do kraja, da svuda glasove prebrojava. A CESID je počeo odmah sa svojim projekcijama izbornih rezultata, tako da nekoliko dana nismo imali nikakve druge preliminarne rezultate nego samo CESID-ove. Uostalom, ko je CESID? Pa, to je samo jedna nevladina organizacija.

Drugo, kad se neke male stranke, poput „Dveri“, koje meni i vama i mnogima drugima nisu simpatične, žale da je bilo promašaja, onda RIK sve ono što oni navedu, odbaci. Ali kada Čedomir Jovanović, koji nije prešao cenzus u Beogradu, traži da se na 16 biračkih mesta ponove izbori u glavnom gradu, onda RIK prihvati te primedbe po principu - naš član nije prošao, pa hajde da mu otvorimo mogućnost da dobije to malo glasova što mu fali.

Principijelno, dakle, ako postoje ozbiljne primedbe, mora da se zaustavi proces da se istraže sve te primedbe.

Moram pomenuti i to da su slobodni mediji jedan od glavnih uslova za fer i poštene izbore. Kod nas su mediji totalno zatvoreni, potpuno kontrolisani. Šanse nema da se povede bilo kakva ozbiljna rasprava o bilo kom problemu u našem društvu, a kamoli o aktuelnim izbornim neregularnostima.

RSE: Nikolićeva priča o 3.000 glasačkih listića koji su nadjeni u kontejneru – kako vam zvuči?

Pešić: Ne bih odbacila bilo šta jer slušajući koliko je demokratama stalo da pobede, spremna sam da verujem da su odlučni da izbore dobiju po svaku cenu. Ne mogu o Nikolićevim optužbama o tim glasovima ništa da tvrdim jer sama nemam dokaze, ali sudeći po onome što jesam proveravala, moram reći da stvari smrde. A kolika je veličina smradeža tih izbora, to ne mogu da procenim. Međutim, kao što rekoh, ništa me ne bi iznenadilo.

RSE: Zašto se pridaje toliki značaj predsedničkim izborima ako predsednik države po Ustavu nema jaka ovlašćenja? Zašto Slavica Đukić Dejanović, kao v.d. Predsednika Republike, po zavšetku parlamentarnih izbora Srpskoj naprednoj stranci, koja je osvojila najviše glasova, nije ponudila mandat da sastavi vladu? Tek ako bi to SNS odbila, odnosno, ako ne bi uspela da sastavi većinu, mandat bi se dao drugoj po broju glasova, dakle, Demokratskoj stranci. Tome upravo ovih dana prisustvujemo u Grčkoj, zar ne?

Pešić: Zato što mi imamo jednog diktatora koji se zove Boris Tadić. Slušala sam pre nekoliko dana raspravu na televiziji u kojoj je učestvovao Slobodan Homen i u kojoj je rekao, otprilike ovim rečima – mi čekamo, to je cilj nad ciljevima, da na ovim izborima pobedi Boris Tadić, a ako on ne bi pobedio, ne bi bilo ni Vlade. Pa, čekajte – hoćemo li da procenjujemo šta to znači? Ovde, dakle, imate nekoga ko je sve stavio pod svoju kontrolu.

RSE: A zašto ne bi bilo Vlade ako Tadić ne pobedi na predsedničkim izborima?

Pešić: E, pa zato što imate novog Miloševića, što imate nekoga ko je stavio sve pod svoju kontrolu. Čitava ta piramida vlasti je napravljena, a glavni „štrumf“, šef te piramide, jeste Boris Tadić. Kada se ta piramida sruši, ne zna se šta će da bude jer, kao što je iskustvo sa rušenjem Miloševića pokazalo, kada srušite centar moći, srušićete celokupnu vlast. Mi smo, dakle, posle 12 godina došli praktično na istu tačku da ponovo imamo vlast jednoga čoveka koji je stavio sve pod svoju kontrolu, a to je Boris Tadić. I zbog toga se čeka.

Zašto je on uopšte davao tu ostavku na mesto predsednika? Zašto nismo imali samo lokalne i parlamentarne izbore? Zato što je to glavni način uzurpacije svih drugih vlasti – i parlamentarne i izvršne - svi znamo da je premijer Cvetković bio obična marioneta, za sve se pitao Kabinet. Mi, dakle, nismo imali Vladu iako po Ustavu našu državu i politiku u državi vodi Vlada i predsednik Vlade, a ne Predsednik Republike. E sad, kada se poklopi to da predsednik države dobije većinu u Parlamentu, a istovremeno zadrži i stranačku predsedničku funkciju, onda on preko te funkcije predsednika stranke postavlja svoje ministre i premijera, pa tako uzurpira kompletnu vlast. Vrhunac svega toga je što je tom uzurpacijom uništio i pravosuđe. Ako uništite tri osnovne grane državne vlasti, plus sve kontrolne mehanizme, ako tužilaštvo radi na SMS, ako nema nezavisnog sudstva – a nema ga, bila sam u parlamentu i znam da su partije davale svoje sudije - onda je to totalna uzurpacija vlasti koju je izvršila grupa ljudi čiji je centar Boris Tadić i njegov kabinet, grupa ljudi koja vlada, ali koja je potpuno nekažnjiva.

Pošto je Tadić sa Dačićem već „bezecovao“ Vladu, pa sad čeka da bude i predsednik i da nastavi po starom, ja sam rekla da mi kao građani treba da tražimo od ta dva predsednička kandidata koji uđu u drugi krug izbora da onaj ko postane predsednik Republike mora trenutno dati ostavku na mesto predsednika stranke, da ne bi došlo do ove uzurpatorske situacije o kojoj sam upravo govorila.

RSE: Tadić nije kovertirao ostavku na funkciju šefa stranke.

Pešić: Nije. Kovertirao ju je Nikolić, koji očigledno neće imati Vladu, ali je dobro što je to uradio. Svaki predsednik mora jednom za svagda da izbaci mogućnost uzurpacije vlasti jer kada zadržiš tu funkciju predsednika stranke, ti u stvari dobiješ i Vladu. To se dogodilo u Srbiji i zato smo mi sada praktično, za ove četiri godine, srušili sve institucije i napravili smo jedan autoritarni sistem iz koga izborna demokratija, kao jedina tekovina 5. oktobra - da ćemo imati poštene i fer izbore - ne može da se održi. Ne može da se održi ako nema ovu institucionalnu podršku. Čija je to odgovornost? Pa, razume se, Borisa Tadića i poslednje Vlade.

Vlast drži i pendrek i kasu

RSE: Zašto EU koja prati i ocenjuje etape na putu Srbije u svoje redove u tom pogledu ne čini gotovo ništa?

Pešić: To EU ne interesuje jer ne živi ona nego mi živimo ovde. Ne kažem da je za EU to nevažno pitanje, ali to ne može niko drugi da reši, to moramo mi sami. Nema „doktora“ iz inostranstva koji će to da sredi.

RSE: Dakle, šta činiti? Imaćemo opet istu Vladu, s tim što je Dačić sada mnogo jači, i, po svojoj prilici, Tadića opet za predsednika.

Boris Tadić sa pristalicama, Prokuplje, 10. maj 2012.

Pešić: Problem je što sada nemamo kontratežu autoritarnim tendencijama. Pa i destrukciji koja se desila u kriminalizovanoj privatizaciji nema otpora. Mi smo 90-tih godina bili potpuno mobilisani, mi kao mala stranka, zajedno sa drugim partijama, u borbi protiv jednog autoritarnog, ratnog i zločinačkog režima, ali danas više nemamo kontratežu. To smatram najvećim problemom.

Oni su napravili jedan politički kartel – jedan za sve, svi za jednog - to su provladine stranke koje su već bile na vlasti. A i ovi izbori – bili falš ili ne - pokazuju da u Srbiji nikada vlast ne može da se smeni, isto kao što je bilo za vreme Miloševića. Naši birači su u takvoj situaciji da uvek glasaju za provladine stranke, za vlast. Zato što drži pendrek i kasu.

U ovoj situaciji, nakon propalih privatizacija, gde se služba može naći samo kod države i nigde drugde - jer je privatni sektor potpuno propao - svi su se udenuli u razne sektore vlade i u javni sektor. Kod nas je i centralna i lokalna birokratija jezivo porasla i jasno je da je jedina fabrika koja danas u Srbiji radi državna administracija. Znate li koliko ljudi zavisi samo od države, a naročito od stožerne partije, od Demokratske stranke? I, razume se, u njihovom interesu je da na vlast ne dođe neko drugi, pa zato glasaju za vlast – jer tu je, jelte, kasa. Neće da dozvole da izgube posao ako sutra neko drugi dođe na vlast.

Dakle, logika i tog ogromnog segmenta stanovništva i svih malih satelita vladajuće stranke je sledeća: mi ćemo svi da radimo za DS, ali ćemo svi da pričamo tekst koji će da izgleda kao da smo mi neke nezavisne stranke. Onda će oni koji vole LDP, nezavisno Kosovo, toj partiji davati glasove, a ona će posle te glasove presipati Demokratama. Dačić će, ne znam, da priča „jasno i odlučno“, „ne damo Kosovo“, „isteraćemo MMF", staru Miloševićevu priču, mešaće tako karte da dobije glasove ali će sutradan odmah te glasove predati Borisu Tadiću.

RFE: Zašto je Tadić skratio predsednički mandat, šta mu je bila motivacija?

Pešić: Moja je hipoteza da je lažna pretpostavka da je on to uradio da bi svojom popularnošću povukao svoju stranku jer se ne vidi da on mnogo bolje stoji od te stranke, istraživanja to nisu ničim potvrđivala. Moja je hipoteza da je on hteo da se prilepi za parlamentarne izbore zato što je hteo da ima ucenjivački kapital pri sastavljanju Vlade. Po principu: Ako hoćeš da uđeš u Vladu, onda ćeš svoje birače da pozoveš da u drugom krugu glasaju za mene. On se, dakle, za skraćivanje svog mandata, čime je prekršio Ustav, nije odlučio zbog tobožnjih ušteda, kako je govorio. Da je ostao predsednik do kraja mandata, pa u predsedničku izbornu kampanju ušao tek u decembru, onda bi ostao sam. Vlada bi, dakle, već bila formirana i on bi vrlo teško mogao da dobije sve te kandidate – Dačića i druge - koje sada na ovaj način ucenjuje - ako hoćeš u Vladu moraš da mi daš glas na predsedničkim izborima. Dakle, vrlo bi mala bila verovatnoća da bi on u toj situaciji gde nema ucene mogao da prođe.

RFE: Zašto nije otvoreno pitanje trećeg predsedničkog mandata?

Pešić: Kao što sam rekla, kod nas ne može više da se otvori nijedno ozbiljno pitanje, pa tako nije otvoreno ni to. Smatram da je treći mandat potpuno nelegalan, a o legitimnosti da i ne govorim. Uprkos tome što u Ustavnom zakonu piše da se ne računa njegov prvi mandat, nego da on počinje tek posle Ustava koji je donesen 2006. godine, postavlja se pitanje na koje niko ne odgovara: da li vi zakonom možete da rušite ustavni princip? Naravno da ne možete jer je ustav iznad zakona. Zapravo, sve je jasno jer se iz člana 18 vidi da je to bila nagodba napravljena između Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, to, dakle, da je ovaj sebi izdejstvovao nagodbu unesenu u Ustavni zakon. To je, naravno, potpuno nelegitimno jer nema nijedne države gde su moguća tri predsednička mandata. Uprkos svemu tome, niti je neko ozbiljno otvorio to pitanje, niti je neko sprečio treći mandat. To niko i ne sme da pita, isto kao što ne sme da pita za bilo šta drugo. A ako se neko i usudi da pita – odgovor ne dobija jer je vlast tako arogantna da, šta god vi pitali, ne smatra za potrebno da odgovori.

RSE: Vi ste, kao personifikacija građanske Srbije, mnoge iznenadili time što ste pozvali da se u drugom krugu predsedničkih izbora glasa za Nikolića? Zašto ste to predložili?

Pešić: Ja to upravo kao građanka predlažem jer hoću da sprečim da se nastavi ovakva vlast, da sprečim slepljivanje te predsedničke funkcije sa partijskom funkcijom i sa Vladom jer se tako nastavilja ova uzurpacija i urušavanje sistema, što nikako ne ide na dobro. Smatrala sam da ništa ne smeta da ta „engleska kraljica“ bude Toma Nikolić, odnosno, da bi bilo pogubno da dozvolimo tu kombinaciju koja se pokazala izuzetno rušilačkom i destruktivnom. A što se tiče vlade koju bi vodila DS – ona bi i inače imala najveća ovlašćenja. Dakle, ta stranka je, uz pomoć SPS, već uzela vladu. Pa, zašto bi onda i predsednik morao da bude iz te stranke, odnosno, iz te vlade?

Drugo, ako znamo da je u autoritarnim sistemima sva vlast koncentrisana u glavnom „štrumfu“, a to je sada Boris Tadić, mi bismo onda ovakvim izborom izdejstvovali nekakvu promenu, zato što ako on ne bi bio izabran za predsednika, verovatno ne bi ostao ni predsednik DS-a. Logično je da bi ta stranka morala da se preispita i da izabere novog predsednika. Dakle, mi preko toga pokušavamo i otvaramo neke nove dinamične procese - da nekog smenimo u tim strankama i da nešto, konačno, počne da se odvija.

RSE: Građanska Srbija nema, međutim, razumevanja za to. Većina ima stav – gadi mi se takva opozicija, bolje birati manje zlo.

Pešić: Izložila sam jednu logiku za koju mislim da je u redu. Zovem to strateškim glasanjem – da glasaš zbog određenih razloga koje sam opisala. A povodom stava „gadi mi se takva opozicija“, moram reći da je činjenica da mi u Srbiji nemamo novu opoziciju. To je trebalo da bude LDP, ta stranka je trebalo da bude korektiv vlasti. Ja sam u njenim redovima bila i mi jesmo bili kritičari DS, ali nismo nastavili da budemo ta alternativa, nego smo se utopili u tu stranku, pa je LDP praktično postala vodonoša, svita DS-a. Zato su mnogi njeni glasači i bili razočarani. Nažalost, mi nemamo nijednu modernu stranku iz novog doba koja bi bila opozicija vlastima, tako da nam je ostala samo stara opozicija i to ljude zbunjuje: kako sad da glasam za staru opoziciju? LDP je, dakle, odjednom prešao na stranu vlasti i postao prorežimska stranka i sad smo ostali – s kim? Samo sa starom opozicijom.

Pa, nije moja greška u tome što nismo uspeli da formiramo tu kontratežu. Da se razumemo, i Demokratska stranka, i bilo koja druga, ako nema kritike, ako nema opozicije, vrlo lako će da preraste u tu autoritarnu vlast. Pa, nije Srbija zemlja koja već vekovima ima razvijen parlament, sudstvo i druge institucije. Naprotiv, mi smo bili na početku izgradnje tih institucija jer smo pre toga tek bili izašli iz ruševina. Rekla bih čak da smo rušenjem Miloševića odradili tek lakši deo posla jer i posle svrgavanja njegove vlasti ostali su njegovi ljudi, neotvoreni dosijei, nereformisane tajne službe itd. I šta se onda desilo? Za 10 godina vratili smo istu piramidu vlasti, samo nije više glavni „štrumf“ Milošević, nego Boris Tadić. Znači, mi se lako vratimo na autoritarni sistem i zato je važno da stalno negujemo kritičku opoziciju svakom režimu.

Politički kartel

RSE: Bilo je na ovim izborima 4,3 posto belih listića, duplo više nego do sada. Prepoznajete li u tome bar začetak nečega što bi mogla postati za 4 godine ta neka moderna opozicija nastala prilično spontanim putem? Kuda će stvari voditi?

Pešić: Ne mogu o tome da vam kažem ništa jer to glasanje za beli glas je toliko razljutilo režim da oni opet navode kako smo mi krivi što Čedomir Jovanović nije prošao nego je prošao beli listić i stalno pokušavaju da u nama za to pronađu krivce. Bio je veliki napad na takvu vrstu glasanja, pri čemu mi nije jasno zašto se neko uopšte meša u način kako ću ja da glasam. To je smešno, pogotovo kada sam videla i tu činjenicu, koju naši građani treba da znaju, da je Marie Lepen posle završenog prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, rekla da će u drugom krugu ubaciti beli list. U Francuskoj postoji beli list. Što je sada to nekog ovde strašno uznemirilo kada u svetu odavno postoji takva mogućnost?

Ali, ja zapravo znam zašto ih je uznemirilo. Zato što je reč o političkom kartelu. Čak iako beli list ne šteti najviše DS-u, nego šteti LDP-u ili URS-u ili SPS-u, pošto su oni svi u tom tajnom savezu, onda su protiv toga da bude oštećen bilo ko od njih.

Glavna motivacija „belog glasanja“, međutim, nije bilo to da se šteti ovome ili onome, pošto to kako će štetiti i nije moglo da se izračuna, nego je to bio način da se poruči da nema nove kritičke opozicije koja bi bila kontrateža negativnim tendencijama i da će zato što nema više alternative kao kritičke opozicije, oni izaći na izbore, ali će protestno poslati poruku da su nam šanse u ovom trenutku potpuno zatvorene. Čak i da nije bio povećan broj belih listića, mislim da je važna ta poruka o nezadovoljstvu zbog situacije u kojoj se nalazimo.

E, sad vi pitate da li će iz toga nešto da proizađe. Pravo da vam kažem – pojma nemam. Možda se napravi neka organizacija koja će da vrši pritisak na vlast da se unapred pokušaju dogovoriti određene promene političkog sistema. Pri tome, nije reč samo o izborima, nego o tome da li možemo da sednemo i da se dogovorimo kako da napravimo jedan mnogo efikasniji sistem koji može da funkcioniše, a da tek onda vidimo, ko hoće da se kandiduje. Da, dakle, ako neko uđe u vlast to ima nekakvog smisla, da zna da može nešto da uradi, da ta vlast nije prazna priča gde će svi da izdele plen, a onda da puste svoju mafiju iz stranke da upravlja dok celo društvo propada. Dakle, moramo to u korenu da izmenimo i da vidimo kako da ih učinimo smislenim, kako da učinimo da funkcionišu u našem javnom interesu. Sve to treba da se stavi pod lupu i da se organizuju građani, da probaju da utiču da se ovakav korumpirani partokratski sistem u osnovi promeni.

Ovo što smo do sada imali i imamo svodi se na to da veća stranka sa malima napravi vladu i onda u tom kabinetu više ni oko čega ne mogu da se dogovore. Ono što je u interesu velikoj partiji, nije u interesu manjim strankama, pa je onda one ucenjuju. Od promena nema ništa – dakle, sa formiranjem vlade sve se i završava.

RSE: Vrlo dobro ste poznavali Zorana Đinđića, i dok ste bili disidenti, i u opoziciji, i kasnije u DOS-u. Kada bi on sada pogledao ovo što se događa u Srbiji, i šefa svoje stranke, da li bi to prepoznao kao svoju DS?

Pešić: Apsolutno ne. Da on nije bio ubijen, uopšte ne bi bio ovakav tok događaja. Ako bi, pak, i bio, ako se on na sledećim izborima ne bi održao na vlasti – što je bilo vrlo moguće, ako bi, dakle, pobedile ove retrogradne snage restauracije, što je Koštunica od prvog dana zagovarao jer nije hteo da se tu išta suštinski, a pogotovu ideološki, promeni u pogledu tog srpskog nacionalnog interesa – mi bismo onda u Đinđiću imali predvodnika prave opozicije. I ranije kada je bilo ubistvo Gavrilovića i strašni pritisci, kad se dogodila pobuna Crvenih beretki, ja sam mu govorila - čoveče, pusti mu celu tu vlast, hajdemo u opoziciju da sledeći put da pobedimo na čisto, da znamo na čemu smo. Ne vredi više da se boriš. I na kraju je tako izgubio i život. Dakle, da je ostao živ, mi bismo nastavili svi zajedno i postali prava opozicija. Đinđić bi nastavio tu borbu. Verujem da bismo mi bili uspešni u toj borbi, da to ne bi išlo tokom kojim je išlo.

Umesto toga, nakon Đinđića, oni su probrali po toj DS, pronašli neke ljude koji nemaju kapacitet. Znate kako to ovde ide: što si pametniji, ugledniji i čvršći, to imaš manje šanse. Dakle, ako ne bi uspeo u tome, on ne bi živeo u Srbiji. On je imao mnogo ponuda. Bio je veoma dobar filozof. U mojoj knjizi sam obradila poslednji deo filozofije Zorana Đinđića, pre nego što je postao političar i opisala sam na čemu se njegova poslednja filozofska faza zasnivala. On je i onda imao velike ponude. Primera radi, pre početka pluralističkog sistema u Srbiji on je odbio ugovor na pet godina u Institutu za humanističke nauke u Beču, gde bi se bavio Huserlovom fenomenološkom filozofijom. On je to odbio kako bi došao i bavio se politikom u Srbiji. On ne bi ni živeo ovde, ako bi video da ne možemo da uradimo ništa.

Dakle, svakako bi pokušao da posle Koštunice krene u borbu, da uspostavi novu politiku i novu Srbiju. Ne bi se zadovoljio ovim - da srušimo Miloševića i vrh, a onda podmetnemo još većeg nacionalistu, glasamo za njega, a sve ostalo ostane isto, pa posle 12 godina ustanovimo da smo uzgojili novog diktatora.

Đinđić nije bio moćnik. On nije to želeo. On je bio, ipak, filozof. On je razumeo da nikad društvo ne može da dobije rat, ako vlast reši da vodi rat protiv društva. Razmeo je da ti kao vlast moraš da želiš da bude drugačije i da ako kao vlast to ne želiš, drugačije neće ni biti.

RSE: Da li je Tadić moćnik?

Pešić: A, pa da, pa, već smo završili taj deo priče.

RSE: Jeste li u početnoj fazi mogli da prepoznate tu njegovu želju za vlašću?

Pešić: Ne. Ja mislim da se on tu našao nekom igrom slučajnosti, da on nema mnogo sposobnosti. Evo ja ću vam odmah i reći zašto vidim da nema mnogo sposobnosti. On ima jednu hedonističku crtu. On voli da uživa kao predsednik, da se šeta okolo itd. Ali, da on stvarno hoće da se bavi politikom, što nije premijer onda? Brani li mu to neko? Pa, evo, sad je već mogao biti premijer. Zašto se kandidovao za predsednika? Ako bi sada čak i izgubio predsedničke izbore, on još uvek može da bude premijer A zašto neće da bude premijer? Pa, zato što tu treba da se radi. A on to neće, već hoće da bude predsednik i neodgovorno da se meša u ono u šta ne sme da se meša. To pokazuje da on nije ta ličnost koja stvarno hoće da zasuče rukave. On je mogao da ide na parlamentarne izbore i da se prebaci sa predsedničke funkcije na premijersku. Nije to uradio jer nije lud. Znate li vi šta znači biti premijer?! To znači da si „u rudniku“, a on neće da bude u rudniku. On hoće da se meša gde hoće i da za to nikome ne odgovara, da subverzivno deluje i minira institucije, da ih dovede dotle da više gotovo i ne postoje, da radi šta hoće i da nije odgovoran ni za šta.

Slobodna Evropa

G o o g l e

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Kacin: Nikolića treba pustiti da se dokaže

Jelko Kacin

Bilo bi korektno da Nikolić ima, kao i svaka vlada, 100 dana da se dokaže i da ubedi građane, susede i Evropsku uniju da nije hrabar samo na rečima nego i na delima, kao što je to uradio odvajajući se od Srpske radikalne stranke, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

On očekuje od Nikolića, kada je reč o BiH da prvo poseti Sarajevo, a ne Banju Luku.

RSE: Kako ocenjujete pobedu Tomislava Nikolića. Ima mišljenja da je pomalo neočekivana.

Kacin: Ja mislim da se ne sme i ne treba komentarisati politička volju birača, kako onih koji su izašli na izbore tako i onih koji nisu glasali. Njihovu volju treba poštovati i, kao što je to uradio dosadašnji predsednik, treba čestitati novom predsedniku Srbije. Mislim da je Srbija dostigla nivo na kome joj svaki šef države pomaže na putu ka Evropskoj Uniji i to će činiti i gospodin Nikolić. Još uvek mi je u živom sećanju da je u septembru 2008. godine, kao potpredsednik radikala, iznenadio i članove svoje stranke kada je najavio podršku ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske Unije, što je dovelo do raskola u ovoj partiji i formiranja Srpske napredne stranke i sada do veoma dobrih rezultata na parlamentarnim izborima, na kojima je pobedila.
S druge strane, na osnovu svega što je dosada rekao, mislim da će biti posvećen svom obećanju da zastupa što širi krug građana.

No, bitno je reći da je, prema Ustavu, Srbija parlamentarna demokratija što znači da ključne odluke ne donosi predsednik već narodna skupština na predlog vlade. Stoga smatram da treba povući odlučne korake da se što pre formira koalicija, odnosno jaka i operativna vlada, kako bi se Srbija suočila sa novim izazovima, jer ekonomska i socijalna situacija iziskuje brza i delotvorna rešenja, traženje datuma za početak pregovora za ulazak u Evropsku Uniju. Potrebno je ekipiranje, organizovanje i slanje jasnih signala da bi se dobio pomenuti datum i započeli pregovori.

RSE: Ranije je postojala sumnja da li će Nikolić, iako je kada se odvojio od Srpske radikalne stranke promenio retoriku, suštinski promeniti i politiku. On je večeras rekao da Srbija neće odustati od evropskog kursa, najavio je saradnju sa ključnim međunarodnim faktorima kao i zemljama regije. Hoće li biti problema u ostvarenju te politike, pogotovo ako dođe do kohabitacije, odnosno ako Demokratska stranka i socijalisti formiraju vladu. Ta kohabitacija se nije pokazala previše srećnom, imajući u vidu period kada je Tadić bio predsednik, a Koštunica premijer.

Kacin: Koalicija koja je ranije najavljena i trebalo je da podrži predsednika Tadića, svakako je proevropska, a i današnje izjave novog predsednika Srbije su izričito proevropske, tako da ja tu vidim samo teoretski kohabitaciju, a videćemo šta će iz toga proizaći u stvarnosti. No, kao što svaka vlada ima pravo na 100 dana uhodavanja, mislim da bi bilo korektno da i novi predsednik ima 100 dana da se dokaže i da ubedi građane, susede i Evropsku uniju da nije hrabar samo na rečima nego i na delima. Da ponovim, za odluku koju je doneo 2008. godine, morao je da ima ogromnu hrabrost i to je izdržao i sproveo.

Zbog toga želim da gledam na Srbiju izričito optimistično. Videćemo koliko će biti potrebno vremena da se formira koalicija, vlada i skupština, a onda treba, kako se to kaže, „zgrabiti bika za rogove“ i odraditi sve što je potrebno. Ne vidim nikakav razlog da se unapred izražavaju rezerve. Naprotiv, na samom početku mandata svih institucija treba pokazati posvećenost evropskim integracijama i rešavaju ekonomskih i socijalnih problema.

Gospodin Tadić je bio dugo na funkciji predsednika i jaka politička figura, pa su ljudi u Srbij počeli da veruju da predsednik vodi sve, uključujući i zemlju ka EU. Međutim, to nije tako. Srbija je parlamentarna demokratija.

RSE: Da li očekujete da će Srbija nastaviti proevropski kurs i slučaju da Nikolić kao predsednik iskoristi pravo i da mandat za formiranje vlade svojoj stranci, kao pojedinačno najjačoj, i ona uspe da formira parlamentarnu većinu.

Kacin: U svim demokratijama postoji neka logika i prvo se daje mogućnost predsedniku stranke koja je postigla najbolje rezultate da formira vladu. Ako ne uspe, onda postoji druga opcija. To bi bio put, ako me pitate kao čoveka iz Evrope i Slovenije.

RSE: U prvim reakcijama iz regiona izražava se oprez, imajući u vidu Nikolićevu prošlost. Postavlja se pitanje kako će se to odraziti na odnose sa BiH, Hrvatskom, zatim na situaciju oko Kosova, imajući u vidu da je bilo problema i za vreme dok je Tadić bio na čelu Srbije. Ili bi, možda, mogao da povuče neke odlučnije poteze nego Tadić, da bi dokazao svoju proevropsku orijentaciju, kao što je to uradio Ivo Sanader koji je na početku mandata, kao prvi hrvatski političar otišao kod Srba i čestitao im Božić.

Kacin: Svakome treba pružiti šansu. No, ako me pitate o nekim sledećim koracima, očekujem i želim da gospodin Toma Nikolić, kada je reč o BiH prvo poseti Sarajevo a ne Banju Luku, jer se radi o državi Bosni i Hercegovini. Drugo, mene bi izuzetno radovalo kada bi on podstakao Srbe na severu Kosova uspostave dijalog sa Srbima južno od reke Ibar. Naime, ako želimo sačuvati ne samo srpstvo na Kosovu, nego i multinacionalni karakter Kosova, Srbi u toj regiji moraju biti deo rešenja a ne problema. Zato je puno sudelovanje Srba u institucijama kosovske države, najbolji način da se pomogne Srbima na Kosovu i uspostavi puna saradnja Beograda i Prištine.

RSE: U nedelju se na pojedinim sajtovima pojavila informacija da su čelnici Evropske komisije čestitali Nikoliću pobedu još u 17 časova, jer je očigledno niska izlaznost to nagoveštavala. Ta vest je brzo povučena. Međutim, suštinski gledano, kakav će stav EU zauzeti prema Nikoliću. Da li će biti opreznija, ili će pokušati da ga konkretnim potezima ohrabri. Tadić je, nema sumnje, bio rado priman u evropskim prestonicama. Hoće li i Nikolić?

Kacin: Ja mislim da se najpre moraju stišati strasti u Srbiji i ponovo pročitati njen Ustav. Gospodin Tadić je bio dugo na toj funkciji i jaka politička figura, pa su ljudi u Srbij počeli da veruju da predsednik vodi sve, uključujući i zemlju ka Evropskoj Uniji. Međutim, ponavljam, to nije tako. Srbija je parlamentarna demokratija. Evropska Unija pregovara sa Evropskom komisijom, a ona pregovara sa vladom dotične zemlje, a ne sa šefom države. Zato je potrebna jaka i operativna vlada, kao i saradnja opozicije, kako bi se stvorio konsenzus koji je veoma važan kada se otvaraju tako deliktna pitanja kao što su poglavlje 23, koje se odnosi na slobode i pravnu državu, i 24 koje se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. To su veoma zamašna i kompleksna poglavlja koja će se prva otvoriti i poslednja zatvoriti.

Zato je potrebna puna posvećenost evrointegracijama kako bi Srbija bila spremna da odradi sve što je potrebno na tom putu, uključujući i dopune Ustava koje su neizbežne kod svih zemalja kandidata.

RSE: Kakva će biti politika evropskih institucija ako Nikolićeva stranka uspe da formira vladu?

Kacin: Ako njegova stranka bude u stanju da formira sigurnu većinu koja će omogućiti stvaranje jakog i operativnog kabineta, onda je to Vlada Srbije i Evropska unija nema pravo da pokuša da kriminalizuje bilo kakvu vladu. Ona se ceni prema delima, a ne unapred pripremljenim političkim kvalifikacijama ili diskvalifikacijama. Jednostavno očekujem da će gospodin Nikolić omogućiti da se stvori koalicija. Ako ne ide po planu A, onda ide po planu B, odnosno da za to neće biti potrebno godinu dana, kao u slučaju BiH, ili tri godine u Belgiji. Ekonomski izazovi i teška socijalna situacija u Srbiji, zahtevaju sada da se ta politika koja je dobila poverenje javnosti dokaže u što je mogućem kraćem periodu.

RSE: Kakve su šanse da Srbija dobije datum za početak pregovora sa Evropskom Unijom krajem ove godine, kako se najavljivalo uoči izbora, ili će posle prijema Hrvatske biti duga pauza u prijemu drugih zemalja sa Zapadnog Balkana.

Kacin: To su sve nepotrebne spekulacija. Videćete da će Crna Gora za mesec dana krenuti u pregovore, da će otvoriti ova dva najteža, najkompleksnija, veoma osetljiva poglavlja (23 i 24). Ako Srbija nešto iz toga nauči, ona će se posvetiti tom putu. Srbija jedino može da odgovori na to pitanje. To nije pitanje za mene, već za njenog budućeg premijera.

Slobodna Evropa

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Klasić: Raspad Jugoslavije se vidio još 1968. godine

Hrvoje Klasić

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić, autor je knjige Jugoslavija i svijet 1968., koja je prošle nedelje predstavljena beogradskoj publici. Na pitanje zašto je odabrao baš 1968. godinu, ovaj istoričar mlađe generacije odgovara da je to godina slična 1914. ili 1941., koja ne
počinje 1. januarom i ne završava 31. decembrom, već se reflektuje na sledeće decenije. Zašto on osporava tezu da je studentski protest prekinuo započete reforme, oko čega su se sporile tadašnje republike? Zašto je postojalo veliko nezadovoljstvo saveznom državom, zašto su vrhunski svetski intelektualci levičari bili dobrodošli u Titovu Jugoslaviju? Da li je postojala ideja da se u Beogradu formira Vlada Čehoslovačke u izbeglištvu? Na sva ova pitanja Klasić odgovara u Intervjuu nedelje.

RSE: Zašto je za Vas posebno zanimljiva 1968. godina?

Klasić: Ja sam tražio godinu koja je i paradigmatična i simbolična i koja, kao što sam naglasio na promociji, ne počinje 1. 1. i ne završava 31. 12. To je jedna od onih godina kao što su 1914., 1918., 1941., 1945.

RSE: Podsetite nas na glavne događaje u 1968. godine, osim studentskih protesta.

Klasić: Upravo to hoću reći. U 1968. su svakako najvažniji događaji studentske demonstracije širom svijeta, koje su pokazale nekoliko stvari - taj vrlo akutni sukoba generacija, novi pristup društvu putem nove ljevice. One su pokazale brigu, ne samo mladih u svijetu, za mirno rješavanje sukoba motivirani ratom u Vijetnamu. Oni se bore protiv nuklearnog naoružavanja, odnosno utrke u nuklearnom naoružavanju. S druge strane, 1968. godina je godina Praškog proljeća, odnosno pokušaja izgradnje socijalizma sa ljudskim likom u Čehoslovačkoj, koji nije uspio i koji je zbog toga vrlo zanimljiv. Ne samo zbog one intervencije koja je uslijedila na Čehoslovačku, nego kao dokaz da se socijalizam ili komunizam, nije mogao mijenjati iznutra. To se pokazalo na nizu primjera, na onaj način na koji su to političke elite zamislile.

RSE: Koji su još događaji obeležili 1968.?

Klasić: Izabrat ću jedan sportski događaj. Olimpijske igre u Meksiku, koje su održane u listopadu te godine i kada je oboreno najviše svjetskih rekorda jer su održane na najvišoj nadmorskoj visini, ali i koje su bile obilježene političkim protestima. Recimo dva američka sprintera dižu ruku u Black power pozdrav u znak borbe za prava u SAD-u.

RSE: Sve zajedno, to je jedna turbulentna godina koja najavljuje ono što će se događati. Ono što je očigledno je da je tadašnja Jugoslavija bila deo sveta.

Klasić: I mi i vi smo danas dio svijeta, ali smo dio svijeta koji se ne pita nizašto. Tada je Jugoslavija bila važan igrač na vanjsko-političkoj sceni. To je bitna razlika. Govorim to i kroz prizmu Josipa Broza Tita, ali i zemlje kao takve, njenih građana i percepcije u javnosti, ne samo percepcije, nego faktičkog stanja.

Josip Broz Tito i Jugoslavija su rado viđeni gosti u Moskvi, u Vatikanu i u Vašingtonu. Dakle, Brežnjev moli Tita, kada se vraća sa dalekoistočne turneje, da navrati u Moskvu. Nekoliko puta ga zove da dođe u Moskvu. Papa mu šalje pozdrave i nakon što je Mika Špiljak došao u Vatikan, u siječnju 1968. godine Papa Pavao IV uzvikuje – Živjela Jugoslavija. Nekoliko dana prije inauguracije Ričard Nikson u siječnju 1969. godine šalje pismo Titu i kaže da bi ga volio upoznati i da bi on volio posjetiti Jugoslaviju. Pokušajte to staviti u današnji kontekst.

RSE: To je na političkom nivou ravni, ali i na jednoj drugoj važnoj ravni, kad su u pitanju tadašnji intelektualci . Korčulanska letnja škola, dakle Jugoslavija, je bila domaćin Markuzeu, Blohu i raznim, tadašnjim, vrhunskim levičarima.

Klasić: Ne samo to. Ona nije bila samo to. Ona je domaćin Julu Brineru, Orsonu Velsu, Franku Neru, koji prilikom snimanja ispijaju viski i vozaju se gliserima po moru. Sve su to neke stvari koje su nepojmljive za ostatak istočne Europe. Dakle, one Europe kojoj mi danas gledamo u leđa.

RSE: Ja bih se vratila na Korčulansku letnju školu i na tolerantan odnos prema tadašnjoj kritičkoj misli i domaćih i stranih gostiju. Kad je reč o toj Korčulanskoj školi i Praxisu postoji jedna teza da je Josip Broz Tito bio dobronameran i tolerantan jer je očekivao Nobelovu nagradu za mir.

Klasić: To je jedna priča koja postoji više kao anegdota, nego što je to njega zbilja opterećivalo, niti je on mislio da će što god Mihajlo Marković napiše u svojim memoarima da mu isposluje Nobelovu nagradu za mir. Tako se ne dodjeljuju nagrade, niti je on bio baš tako naivan.

Korčulansku ljetnu školu i Praxis filozofiju se toleriralo prije svega zbog toga što se mislilo, po mom mišljenju, da su oni nevažni, da su bez velikog utjecaja na društvo, da njihove radove ne čita gotovo nitko. Oni, ustvari, postaja problemom onog trenutka kada su njihovu teoriju studenti sproveli u praksu. Tog trenutka se pobunila politička elita i tog trenutka su oni vidjeli potencijal koji Praxis filozofija nosi. Prema ponašanju nekih praxisovaca, prije svega u Zagrebu, sam vrlo kritičan u svojoj knjizi. Kad gledate praxisovce u Beogradu i studentske demonstracije, tvrdim da ne možemo govoriti o studentskoj 1968. To je prije svega profesorska.

Profesori, ne da podupiru, ne da daju podršku, nego profesori vode: Mićunović, Tadić, Nebojša Popov vode. Oni pišu programe. Oni sudjeluju u pregovorima sa političarima. Ta 1968. je profesorska, koliko i studentska.

U Zagrebu nije. Sad možemo govoriti da li se radilo ipak o jednom pragmatičnom pristupu jer su procijenili i Gajo Petrović i Milan Kangrga i ostali zagrebački praxisovci da bi možda bilo bolje malo se maknuti jer će time sačuvati i Praxis i Korčulansku ljetnu školu. Tako se i dogodilo. Oni koji su davali podršku studentima, su na kraju ostali bez posla, odnosno smijenjeni u Beogradu. Međutim, Praxis nastavlja izlaziti još šest godina. Korčulanska ljetna škola se nastavlja održavati još šest godina. Tu vidim, na neki način, jedan deal o kojem sad možemo pričati da li je to bilo fer ili nije, ali to se dogodilo.

RSE: Da se vratimo na studentske proteste. Ja ću ih ipak tako zvati. Postoji jedno mišljenje da su studentski protesti zapravo odigrali negativnu ulogu i da su zaustavili reformu koja je započeta 1965. godine. Vi to osporavate?

Klasić: To je totalna laž. To je jedan od najboljih spinova koji je Savez komunista i partija napravila od 1945. do 1990. godine, a koje je često radila i prije i poslije. Oni, ustvari, potpuno izokrenu stvari u svoju korist. Naime, danas da pitate prosječnog stanovnika, bilo Srbije, bilo Hrvatske, ili bilo koje bivše republike o šezdesetosmašima, tu biste čuli različite etikete - od ultraljevičara, pa oni su bili za centralizam, da su bili protiv privredne reforme.

Studentski protesti u Beogradu 1968.

Privredna reforma, ako je ikome koristila, onda su to studenti. Naime, privredna reforma traži nove, mlade, školovane, stručne ljude. Privredna reforma je prelazak sa jednog načina privređivanja na drugi. Sa ekstenzivnog, na intenzivni. Intenzivni način privređivanja traži školovane stručnjake. On ne traži više partizane, koji mogu obavljati direktorske funkcije zato što su bili u bici na Neretvi, već ljude koji su završili strojarstvo, elektrotehniku. Ljude koji su završili fakultete.

RSE: Ali je činjenica da se u toj reformi nije uspelo.

Klasić: Studenti u svojim zahtjevima traže dosljedno provođenje i nastavak privredne reforme. Niti u jednom trenutku ne kritiziraju privrednu reformu. Oni kritiziraju način na koji se vodi politika. Studenti i praxisovci ne kritiziraju socijalizam kao takav. Oni kritiziraju malformacije koje su se pojavile i za to nalaze glavnog krivca. A to je vrh partije.

Oni smatraju da se društvo mora demokratizirati, a društvo se neće demokratizirati dok se partija na vlasti ne demokratizira. To partija nije htjela čuti. Bilo da sada govorimo o onima najliberalnijima, kao što su Miko Tripalo, Marko Nikezić, Savka Dabčević ili da govorimo o Draži Markoviću, Miki Špiljaku, Petru Stamboliću. Partija to jednostavno nije htjela čuti.

Tu je razlika između Čehoslovačke i Jugoslavije. Dubček je bio spreman dopustiti osnivanje nekih drugih lijevo orijentiranih stranaka. U Jugoslaviji nikad. U socijalističkoj Jugoslaviji nitko nije bio za to.

RSE: Kad smo kod Praškog proleća, mnogi rukovodioci iz tadašnje Čehoslovačke su se našli u Jugoslaviji. Da li je tačno da je postojala jedna ideja o formiranju Vlade u izbeglištvu?

Klasić: Ja o tome pišem u svojoj knjizi puno. Našlo se nekoliko ministara, prije svega potpredsjednik. Oni su dobili na Dedinju jednu kuću i bila je, ne toliko Vlada u izbjeglištvu, jer se situacija u Čehoslovačkoj vrlo brzo smirila. Čim se ona smirila, već je Jugoslavija prihvatila stanje nakon onog moskovskog protokola kojeg su Dubček i Svoboda potpisali. Oni su dobili kuću na Dedinju i bilo je čak nekih varijanti da se primi određene političare iz Čehoslovačke na neke institute u Beogradu i Jugoslaviji da rade. Ali nije to bila nikakva Vlada u izbjeglištvu. Tito je bio vrlo realan političar i znao je on da prkositi Sovjetskom Savezu i Brežnjevu sa nekakvom Vladom u izbjeglištvu ne bi bilo pametno.

RSE: Vi ste na promociji rekli da u knjizi imate dokument koji se prvi put javno publikuje o tome šta bi NATO uradio da je SSSR posle Praga krenuo i na tadašnju Jugoslaviju. Šta bi NATO uradio?

Klasić: U nizu diplomatskih razgovora jugoslavenskih diplomata u Londonu i Vošingtonu, što službeno – što neslužbeno, rečeno im je sljedeće: Napad na Čehoslovačku mi osuđujemo, ali toleriramo jer je to njihova interesna sfera, čak i eventualni napad na Rumunjsku, bez obzira koliko mi podržavali Čaušeskog kao anfanteribla Varšavskog bloka. To ćemo osuditi, ali nećemo reagirati. Međutim, u slučaju da napadnu Jugoslaviju, kako kaže bivši ministar vanjskih poslova Velike Britanije u razgovoru sa jugoslavenskim ambasadorom u Londonu, to ćemo tretirati kao napad na članicu NATO pakta.

To ne znači da bi SAD i Velika Britanija ušle u Treći svjetski rat zbog Jugoslavije, ali sam siguran i davali su sve od sebe da vrlo jasno daju do znanja SSSR-u da se takav postupak ne bi tolerirao. Recimo, Britanci su napravili plan jer su znali što će Jugoslaveni napraviti u slučaju napada. Znali su i što će Česi napraviti. Česi će mahati po ulicama sa transparentima „Rusi, bježite van” ili tako nešto. Oni su znali da će Jugoslaveni pobjeći u šume i planine i da će se boriti do zadnjeg ako treba. Oni rade popis oružja koje će bacati iz zraka po tim šumama i planinama i koje će ovi u gerilskom ratovanju koristiti.

Međutim, ono što je najbitnije, ja osobno mislim, da takvog plana, pravog plana napada na Jugoslaviju sa strane SSSR-a nikada nije bilo. To su znali Amerikanci. Zato, kada pričamo o ovome, moramo imati i to na umu. Oni su možda govorili - mi bi vas tretirali ovako ili onako, ali ja mislim da su oni znali da Jugoslaviju neće biti napada.

RSE: Vi pišete dosta o trvenjima među republikama. U početku tih razdora i međunacionalnih problema u tadašnjoj Jugoslaviji razlike su bile u centralizmu?

Klasić: Bilo je više razlika i na više nivoa. I horizontalno i vertikalno. Bilo je onih problema – federacija ili republika. Federacija, u smislu savezne administracije u Beogradu, rukovodstvo u Hrvatskoj, savezna Administracija u Beogradu, rukovodstvo u Sloveniji.

Vladimir Bakarić i Miko Tripalo, kada govore o Saveznoj administraciji, to piše u dokumentu, kažu: „Onu bandu oko Kire treba rastjerati”. Dakle na službenom sastanku oni Kiru Gligorova, potpredsjednika Saveznog izvršnog vijeća, dakle Vlade, nazivaju banditom. To je jedna razina. Stane Kavčič i Slovenci su vrlo nezadovoljni kako ih se tretira u Beogradu. Kad kažem Beograd, ne mislim na Srbiju, već kao glavni grad Jugoslavije.E sad, tu imate ključni problem, a to je problem između razvijenih i nerazvijenih. Problem Jugoslavije je bio taj što od 1945., da ne kažem od 1918., pa sve do raspada Jugoslavije, razlike među pojedinim krajevima Jugoslavije, ne da su se smanjivale, nego su se čak ponekad povećavale.

Josip Broz Tito 1967. godine

RSE: Tito je direktno i eksplicitno govorio o opasnostima od raspada Jugoslavije. Vi to citirate u knjizi.

Klasić: On govori da decentralizacija može voditi u dezintegraciju. On ne govori baš eksplicitno o opasnosti od raspada Jugoslavije.

RSE: Da li ste vi videli klice onoga što će se kasnije događati u devedesetim u analizi šezdesetosme?

Klasić: Da. To su vidjeli svi. To su vidjeli predstavnici svih rukovodstava. Kada čitate CIA-ine dokumente, oni to vide kao realnu opasnost, ali nisam pronašao da je netko mislio da će to završiti u krvavom ratu.

Ta federacija ne počiva na dobrim temeljima. Kosovo i Slovenija su dva različita svijeta, Makedonija i Hrvatska su sva različita svijeta, ekonomski i politički. Kada gledate usporedbu broja bolnica, škola, broja školovanih ljudi, broja televizora u kućama, to su različiti svjetovi. Što kaže Stipe Šuvar, tih godina su cvala republička računovodstva. Svi su imali računicu da su u minusu i svi su imali računicu da ih drugi kradu. To ima i Kosovo i Hrvatska i Slovenija. Hrvatska i Slovenija kažu – mi previše dajemo, a premalo dobivamo od te federacija. Kosovo, Bosna i Makedonija kažu – da, ali vi imate besplatno tržište.

RSE: Ali da li je takva Jugoslavija imala šansu? Ako je imala šansu, gde je propuštena?

Klasić: Ja sam jedan od onih pristaša koji misle da je Jugoslavija šezdesetih imala najveću šansu u ljudima. To su bila nova rukovodstava, odnosno novi ljudi. Govorim o Crvenkovskom u Makedoniji, Stanetu Kavčiču u Sloveniji, ali govorim i o Tripalu i Savki u Hrvatskoj, Pirkeru, Haramiji, govorim o Tepavcu, o Latinki Perović i Nikeziću u Srbiji. Dakle, tih ljudi je bilo po svim republikama. To je bio drugačiji tip ljudi. To je bio drugačiji tip političara.

RSE: Da li je njihovo skidanje ta propuštena šansa?

Klasić: Ja mislim da jeste. Mislim da je to velika propuštena šansa jer su ti ljudi drugačije gledali. Da li bi Jugoslavija opstala, da li bi bila u obliku u kojem je nastala u Jajcu ili nakon Drugog svjetskog rata, to je sad pitanje. Ona se svakako ne bi raspala na ovaj način na koji se raspala, djelomično i zbog toga što je ovakav tip političara nestao sa scene.

RSE: I ne bi Srbija iznedrila jednog Miloševića, Hrvatska Tuđmana da su drugačije stvari išle. Da se malo približimo devedesetim godinama i da se odmaknemo od vaše knjige. Kao istoričar, koliko je potrebno vremena da prođe da bi se objektivizirao pogled na ono što se događalo u devedesetim?

Klasić: Danas se u Americi vode veliki sporovi oko Američkog građanskog rata. Dakle, oni nemaju konsenzus. Ja sam bio nedavno u Americi u jednoj obitelji i onako neslužbeno smo pričali o Vijetnamskom ratu . Žena je inače dekan jednog fakulteta, a muž je bio pilot u Vijetnamu, sad je u mirovini. Sve je bilo super na toj večeri dok nismo došli na temu o Vijetnamu. Oni su se posvađali na mrtvo ime. Dan danas, dakle 40 godina od nekih događanja. Nema toga da mi možemo garantirati da je to 10, 20 ili 30 godina. Poanta je u istraživanju. Poanta je u radu i sučeljavanju sa prošlošću. Na dokumentima.

RSE: Radi li se na tome u novim državama? Ili ste i vi, deo vaše struke, upretrebljeni u te svrhe?

Klasić: Radi. Ja mislim da je devedesetih propuštena velika šansa jer se izlaz iz Jugoslavije i to što se išlo raskrstiti sa Jugoslavijom i komunizmom, se išlo raskrstiti i sa nečim, sa čime se nije smjelo samo tako raskrstiti, a to je sa poviješću.

Danas u Bugarskoj imate arhiv Todora Živkova preveden na engleski i na CD-ima. U cijelom svijetu su se 2008. držala predavanja o Praškom proljeću i Aleksandru Dubčeku. Ja sam 2008. godine došao u Montreal govoriti o Jugoslaviji 1968. godine i tamo su bili povjesničari koji su mojih godina i nisu čuli o Titu. Oni su pali u nesvijest kad su čuli kakvu je ustvari Jugoslavija igrala ulogu. Mladi povjesničari u Evropi i svijetu ne znaju kakvu je ulogu Jugoslavija igrala. Ja često kažem da je Praško proljeće bio eksperiment koji je trajao osam mjeseci. Jugoslavenski je eksperiment trajao nekoliko desetljeća. O Praškom proljeću danas svi znaju sve, a o Jugoslaviji gotovo nitko ne zna ništa. Zato što, između ostalog, jedan od glavnih razloga je taj što smo devedesetih godina i mi u Hrvatskoj otišli u etnogenezu u dolazak Hrvata, u Zrinjske frankopane, u NDH-a, što su ljudi u Srbiji otišli u Nemanjiće i u četnički pokret.

RSE: To je bilo devedesetih, ali isto se dešava i danas. Danas je proces rehabilitacije Draže Mihailovića?

Klasić: To je jedna epizoda. Ja ne bih bio tako kritičan. Dakle niz mojih kolega radi odlične knjige i tekstove i mogu vam sada nabrojati neke ljude koji se na institutima, fakultetu, pa čak i u Novom Sadu, koji se suočavaju sa socijalističkom represijom.

RSE: Šta Vi kao istoričar kažete na proces rehabilitacije Draže Mihailovića?

Klasić: Tu se brka nekoliko pojmova. Ne mogu vjerovati da postoji netko tko može reći da je četnički pokret bio antifašistički pokret.

RSE: U Srbiji su partizani i četnici izjednačeni zakonom.

Klasić: Taj zakon mi nije jasan. Mnogi će tražiti dlaku u jajetu, pa će reći Jugoslavenska vojska u otadžbini, pa su se onda neki kao Đurišićevi ili Đujićevi odmetnuli. Četnički pokret nije fašistički pokret, to se slažem, ali to što nije fašistički, još uvijek ne znači da je antifašistički. Mi imamo puno više dokaza da su ti borci Jugoslavenske vojske u otadžbini, ili četnici, surađivali sa Talijanima i Nijemcima i sa ustašama, nego da su se borili protiv njih.

RSE: Ali ta priča nije samo istorijska iz Drugog svetskog rata. Ta priča je vezana i za ratove devedesetih i kada je reč o ustašama i kada je reč o četnicima.

Klasić: Naravno. Reći ću vam jedan primjer. Ja po Hrvatskoj predajem u mnogo takozvanih škola ljudskih prava, mladim srednjoškolcima, gdje je asocijacija četnik nije asocijacija na četnike Draže Mihailovića, nego četnika Vojislava Šešelja, Arkana i koga već. Kao i ovdje kada se spominju ustaše, ne misli se na ustaše Maxa Luburića. Misli se na ustaše iz 1991. i akcije iz Bosne. To ste u pravu. Ta povijest, koja je neriješena, sa njom se živi i danas. Perpetuira se i ona i dalje stvara probleme, upravo zato što sa njom još nismo raščistili.

Prvi smatram da stvari oko četničkog pokreta treba istražiti na drugim temeljima, nego što je istraživano od 1945. do 1991. godine. Dakle da, ako mi u Hrvatskoj kažemo da ne priznajemo politički montirani proces Andriji Hebrangu ili Alojzu Stepincu, onda zašto bi smo rekli da je apsolutno ispravan sudski proces vođen protiv Draže Mihailovića? Hajmo vidjeti. Dakle hajmo se tim problemom i fenomenom pozabaviti i na temelju toga graditi što objektivniju istinu. Ali ne možemo, ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji dozvoliti da to vodi dnevna politika. Pjevači, glumci, političari, svi su veći istoričari, nego mi koji bi se time trebali baviti.

RSE: Slično je i sa devedesetim?

Klasić: Naravno. Tim više. Ti ljudi su i sudjelovali u tome. Sada imate veliki problem što su sudionici događaja vrlo subjektivni u cijeloj priči. Dakle, teško je očekivati od ljudi koji znaju što su radili tada, da sada osude sami sebe. To je ljudski.

RSE: Šta je danas sa levicom na prostorima bivše Jugoslavije i u svetu?

Klasić: Ako hoćete na ovoj institucionalnoj razini, ljevica u principu ne postoji na onaj način kako je postojala. Mi ne možemo danas govoriti da je hrvatski SDP ljevičarska stranka i da je u Srbiji ljevica, ne znam ni sam ko bi tačno trebao biti. Socijaldemokrati su zanemarljiva stranka u Srbiji. Ne znam da li možemo za Borisa Tadića reći da je ljevičar jer mislim da u retorici Borisa Tadića ima puno više nacionalizma, nego u retorici SDP-a u Hrvatskoj.

Mislim da se danas ljevičarstvo svelo na ono kao da se vraćamo u situaciju između dva svjetska rata, kada su ljevičari bili neka polu-zabranjena sekta i kada su se nekakve anarho grupe, studentske, mladih i nezadovoljnih, pa sad to gledajte kroz proteste protiv AKTA-e na internetu, za besplatno školovanje, protiv nuklearnog naoružavanja, ali u stvari to vam je sve do određene dobne granice.

RSE: Da li je levicu pojeo nacionalizam i rat 90-ih?

Klasić: Mislim da nije. Mislim da je pojeo kapitalizam i globalizam. Nije bilo rata u Njemačkoj i u Španjolskoj sada, pa u principu i tamo vrlo teško možete govoriti o pravoj ljevici. Nisu oni imali iskustvo kao mi. Da, nacionalizam je upleo svoje prste u cijelu tu priču.

RSE: Govorimo o teritoriju bivše Jugoslavije?

Klasić: Da, ali mislim da bi sa dolaskom krupnog kapitala sa zapada, da bi odnos prema ljevici bio opet drugačiji. Dakle, bez obzira na rat ili mirno razdvajanje. Pogledajmo primjere ljevice u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i tako dalje, to je jednostavno tako. Ni Toni Bler nije ljevičar iako je laburist. Dakle globalizam i kapital, ja ne govorim sad tu neke vrijednosne sudove, ali jednostavno mislim da je to vrlo bitan faktor u slamanju ljevice.

Nisam jugonostalgičar. Mislim da se ta federacija na način na koji je funkcionirala od 1945. do 1990. godine nije mogla održati.

RSE: Gde su nove države na teritoriji bivše Jugoslavije na političkoj karti sveta kada ih poredite sa 1968.?

Klasić: To je apsolutno neusporedivo. Niti uloga jednog pojedinačnog predsjednika, niti zemalja pojedinačno nije usporediva. Uz sve mane i nedostatke koje su se događale u periodu od 1945. do 1990. godine ipak je to jedini period u kojem su svi narodi sa ovih područja bili, ne samo konkurentni i ravnopravni, nego su čak u nekim stvarima bili na pramcu događanja. Sjećam se jedne situacije iz 80-ih kad sam bio u Alžiru u pustinji kada smo naletjeli na nekakve policajce i kada smo im spomenuli Jugoslaviju, to je bilo padanje u nesvijest od sreće. Tog položaja nema niti jedna republika, koja je sada samostalna država, i gotovo sam siguran da neće ni imati.

RSE: Strahujete li da će vas prozvati jugonostalgičarom?

Klasić: Nisam jugonostalgičar. Mislim da ta federacija na način na koji je funkcionirala od 1945. do 1990. godine se nije mogla održati. Ponovio sam par puta u svojim intervjuima da mi nakon svega što sam saznao o Jugoslaviji nije jasno kako je i toliko mogla opstati. Iako znam u stvari. Održala se u najvećem dijelu zbog Josipa Broza Tita, kao jednoga faktora stabilnosti koji je vještim strategijama i ponekad manipulacijama, ali svojim kultom i snagom autoriteta je u stvari sve to držao. A to nam govori i povijest.

Do njegovog dolaska na vlast su narodi koji su ovdje živjeli bili u bratoubilačkim ratovima, nakon njegove smrti su isti ti narodi završili isto tako. Dakle ako uvažimo sve njegove negativne strane, karakterne, političke i tako dalje, ipak je razdoblje njegove vladavine, razdoblje najveće stabilnosti i mira na ovom prostoru.

To ne možemo poreći, ali to još uvijek ne znači da sam ja jugo-nostalgičar. Mislim da je vrijeme za obnavljanje u tom obliku Jugoslavije, da smo osuđeni da moramo surađivati, da smo toliko slični i da toliko toga zajedničkog dijelimo, da bi iz toga mogli profitirati. To mislim, ali to nije jugonostalgija.

Slobodna Evropa

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

INTERVJU:VD PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE

Đukić Dejanović: Želim vladu sa DS!

Kohabitacija je za Srbiju u ovom trenutku najbolje rešenje, razgovori nam tek predstoje

BEOGRAD - Čestitala sam Nikoliću, ali iznenađena sam rezultatom!
Ovim rečima je Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike, u intervjuu za Kurir prokomentarisala pobedu lidera SNS Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima.

- To je narodna volja i svi treba da je kao takvu prihvatimo. To je demokratija. Iskrena da budem, očekivala sam ovoliku razliku, ali u korist Borisa Tadića.

♦ Da li to znači da vladu treba napraviti sa DS?

- Znate kako, dogovor je postignut. Ali još je rano za davanje komentara i kalkulacije. Predstoje razgovori, ali uverena sam da naša koalicija neće odstupiti od prvobitnog dogovora.

A ako SPS odstupi i vladu napravi sa SNS?

- Ne treba zaboraviti da je SPS treći po snazi i da bi pre toga dve najjače partije trebalo da odluče i naprave prvi potez. Mandat za premijera daće Tomislav Nikolić i sigurno je da će ga ponuditi kandidatu iz SNS, odnosno Jorgovanki Tabaković.

♦ Ako vas Ivica Dačić bude pitao: „Slavice, šta je bolje za Srbiju?“, šta ćete mu odgovoriti?

- Što se mene tiče, kohabitacija je za Srbiju u ovom trenutku najbolje rešenje. Ne krijem da sam u protekle četiri godine imala zaista odličnu saradnju s Demokratskom strankom i moje je mišljenje da treba nastaviti tim putem. U stranci nismo razgovarali posle drugog kruga izbora.

♦ Tadić je izjavio da je za njegov poraz kriva mala izlaznost. Da li su zakazali glasači SPS, koji nisu sledili preporuku vrha vaše stranke da podrže lidera DS?

- Ne, ne... Moje je mišljenje da su u slučaju DS i Borisa Tadića zakazali upravo njihovi glasači, na koje su oni računali, i to u velikim gradovima.

Kurir

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

INTERVJU, VELIMIR ILIĆ .... ČEKAMO SOCIJALISTE U NAŠOJ VLADI

Ne bih imao ništa protiv da Ivica bude premijer

Lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je za Press da očekuje da koalicija oko SNS-a posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika imenuje i novog premijera

Očekujem od Ivice Dačića da podrži pobedničku koaliciju - rekao je Ilić.
Jeste li imali neke kontakte sa Dačićem?

- Nismo. Možda se neko sastajao i sa njim, neformalno, na kafi. To ne znam, znam da zvaničnih razgovora sa njim o vladi nije bilo. Ali siguran sam da će ih biti.
Šta vi očekujete od razgovora s Dačićem, mislite li da će okrenuti leđa DS-u?

- Dačić je uspešan političar, veoma pragmatičan. Očekujem da poštuje volju naroda, koji je pokazao kome veruje i ko želi da ga vodi.
Jeste li optimisti da ćete ubediti lidera SPS-a da vam se prikloniti?

- Videćemo posle Nikolićevog proglašenja za predsednika. Tek tada možemo da razgovaramo.
Da li biste Dačiću prepustili mesto premijera u toj vladi naprednjaka i socijalista?

- Ako Tomislav Nikolić tako odluči, ja neću imati ništa protiv.
Kome će Nikolić kao predsednik prvo poveriti mandat za formiranje nove vlade?

- Nikolić po zakonu ima obavezu da mandat za sastavljanje vlade poveri koaliciji koja je osvojila najviše glasova, dakle našoj koaliciji. Ako oni ne mogu, onda drugoplasirani, pa trećeplasirani dobijaju šansu. Ako svi ti pokušaji propadnu, usledili bi vanredni parlamentarni izbori.
A da li biste vi bili ministar u toj vladi?

- Ova pobeda je Nikolićev uspeh, on će odlučiti i o tome. Ako misli da sam mu potreban i da mogu da pomognem, prihvatiću se posla isto kao što sam mu pomogao u kampanji, iskreno i od srca.
SNS i DSS su potpisali sporazum kojim se dilema EU ili neutralnost Srbije prepušta građanima. Znači li to da će sada vaša koalicija odustati ili usporiti evropske integracije dok se građani ne izjasne i odluče kojim putem dalje?

- Ne, DSS i SNS su se sporazumeli da će o tom pitanju odlučiti građani kada za to bude vreme. Šta god oni da kažu, SNS i DSS će poštovati tu odluku.

Press

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

INTERVJU TOMISLAV NIKOLIĆ NOVOIZABRANI PREDSEDNIK SRBIJE

Nikolić za Kurir: Ja sam ceo život bio demokrata!

Konačno imam priliku da pokažem svim građanima Srbije da je u meni uvek postojao čovek koji ima razumevanja za sve druge i koji je čekao da to i pokaže narodu

BEOGRAD - Otvoreno.
Pobednik na predsedničkim izborima, novi predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić apelovao je na političare da se uozbilje i što pre formiraju vladu. U intervjuu za RTS novoizabrani šef države kaže da je neophodno da vlada dobije potrebne glasove u parlamentu i što pre počne da deluje, pošto su pred nama teški finansijski problemi, koje bez međunarodne pomoći nećemo moći da rešimo.

- Tu posebno mislim na otplate od septembra, koje iznose stotine miliona evra, uz veoma smanjene prihode, tako da je očigledno da moramo da dobijemo jednu čvrstu, odlučnu, reformsku vladu, koja će da se upusti u borbu s mnogim nedaćama koje ćemo naslediti od prethodne vlade.

♦ Nedavno ste podneli ostavku na mesto predsednika SNS.
- To sam obećao građanima. To nije jedno od obećanja u kampanji, već način na koji shvatam politiku. Rekao sam da ne mogu da budem predsednik stranke, želim da svi građani Srbije shvate da mi je prioritet i interes Srbija. Sad su sve stranke moje, čak i one koje su mislile da nikad neće moći da sarađuju sa mnom.

♦ Šta će biti sa SNS?
- Ja sam teška srca, moram da priznam, podneo ostavku na funkciju predsednika SNS i rekao sam da ću možda postati član te stranke ponovo kad ne budem predsednik Srbije.

♦ I zaplakali ste.
- Prvi put sam sebi dozvolio da ne budem političar, nego običan čovek, kakav jesam. Onaj ko vodi Srbiju ne bi trebalo preterano da ispoljava svoje emocije, zato što uvek mora da bude čvrst i odlučan. Ipak, nakupilo se mnogo toga, rad u obe stranke u kojima sam bio, kampanja koja je vođena protiv mene i to što sam i pored toga uspeo da pobedim na izborima. To je moralo da izađe negde, ali takve emocije se neće ponoviti.

♦ Očekujete li da SNS ostane na istom pravcu?
- Moj zamenik je Aleksandar Vučić, koji je 20 godina uz mene, sa kojim sam delio i dobro i zlo, koji će to umeti odlično da radi. U stranci ima mnogo ljudi koji imaju svoje funkcije, ja se uopšte ne bojim. Mislim da će stranka imati još bolji rezultat nego dosad, pošto ću da se trudim s mesta predsednika Republike da uslovi za takmičenje u politici budu regularni, a u takvim uslovima ideja koju nosi SNS uvek će pobeđivati.

♦ Kako ćete sarađivati s drugim strankama?
- Danas sam ja predsednik Srbije i nemam sukobe s ljudima. Konačno imam priliku da pokažem svim građanima Srbije da je u meni uvek postojao čovek koji ima razumevanja za sve druge i koji je čekao priliku da to pokaže. U sebi sam uvek nosio demokratiju, ali nisam uvek bio u situaciji da je pokažem. A tek na ovom mestu, gde se od čoveka očekuje da bude demokrata, zaista ću pokazati kako tu demokratiju ozbiljno shvatam i kako bih želeo da je nametnem kao dominantni način mišljenja u Srbiji, posebno među onima koji su na vlasti.

O Kosovu

- Ne želim da budem čovek koji pregovara o KiM, nego onaj ko predstavlja složnu Srbiju. Tačno je da vlada vodi spoljnu i unutrašnju politiku, treba odmah podići nivo pregovora na nivo predsednika parlamenta ili predsednika Republike, sa izuzetkom gospodina Tačija, sa kojim niko ne može da pregovara dok postoji ozbiljna sumnja da je vršio zločine nad Srbima. Ako vlada ne želi da pregovara, zatražiću mandat da ja pregovaram. Ne želim da se sklanjam, neću da budem iza zida i isturam neke činovnike. Ali da bi pregovarao predsednik vlade ili predsednik države, on mora iza sebe da ima saglasnost svih stranaka.

O budućoj vladi

- Moj zadatak će biti da Srbija bude demokratska država, pokazaću to svojim primerom. Želim da sarađujem sa vladom, ako želi da se ostvaruju ciljevi koje smo svi u kampanji iznosili - da bude borba protiv siromaštva, nezaposlenosti, mita, korupcije i kriminala, borba za bolje uslove života, to je valjda sada osnovni cilj. Ne znam ko će da formira vladu, čini mi se da će to da urade demokrate, SPS i stranke bivše koalicije, ali ih molim da o tome odluče što pre.

O Tadiću

- Potpuno razumem dileme Borisa Tadića o prihvatanju funkcije mandatara nove vlade. Neophodno je da odnosi između nas dvojice ponovo budu dobri, jer je, ako ni za šta drugo, onda za rešavanje pitanja KiM potreban konsenzus. Bićemo suočeni s velikim iskušenjima, želimo da otpočnemo pregovore sa EU o pristupanju, ja bih želeo da znam šta je pre toga ispostavljeno kao zahtev.

Kurir

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Srbljanović: Glasala sam za Tadića

Biljana Srbljanović , dramski pisac, govori o tome zašto se odlučila da u drugom krugu glasanja za predsednika Srbije, umesto belog listića, zaokruži predsedničkog kandidata Borisa Tadića, u čemu se slaže, a u čemu ne, sa Vesnom Pešić, koja je pozvala da se glasa za Nikolića u ime smenjivosti vlasti.

Kako vidi budućnost Srbije posle najnovijih izbora? Zašto se deo birača odlučio za bele Listiće? Kuda Srbiju vodi Tomislav Nikolić, a kuda ju je svih proteklih godina vodio Boris Tadić? Zašto smatra da je Ivica Dačić najveća opasnost za Srbiju?

RSE: Kako se dogodilo da u Srbiji građanska opcija praktično nema za koga da glasa i da se vraćaju političke partije iz devedesetih godina?

Srbljanović: Mislim da se to nije dogodilo preko noći, pogotovo ne samo u poslednjih nekoliko meseci ili godinu dana, od kada mi očekujemo da će biti izbori i od kada je ta vrsta aktivizma oko belih listića, koji je jedini formulisan izraz te neke građanske nemoći, najradikalnije struje građanskog radikalizma. Oni ne idu da bacaju Molotovljeve koktele, nego iskazuju svoje nezadovoljstvo na takav organizovan način.

Dakle, još od pre toga kada se pojavila ta ideja, smo mi tu bitku već izgubili. Mi smo tu bitku izgubili 2008. godine, kada je formulisana prethodna Vlada, tom zvaničnom rehabilitacijom SPS-a. Čini mi se da u stvari svi zanemarujemo ovu činjenicu, zaboravljamo činjenicu da čitave četiri godine mi gledamo veliki cameback. A tu ne govorim samo o partiji SPS ili o Ivici Dačiću, a imala bih o tome svašta da kažem. Mislim da je to veliki povratak tim vrednostima i tome da je ponovo legitimno i dozvoljeno i društveno prihvaćeno biti glasač te opcije. To nije nikakvo reformisano glasačko telo.

Ta stranka se kozmetički doterala, odnosno, nije se ni kozmetički doterala. Oni izgledaju potpuno isto, samo su dvadeset godina stariji. To su ti isti ljudi, ali čak ni to nije problem. Politika je potpuno ista. Pogled na svet je potpuno isti. To je jedna vrsta manipulacije populizmom. Jedna vrsta prodaje magle, koja ovde stalno prolazi.

RSE: Zašto govorite stalno o Dačiću i njegovoj partiji?

Srbljanović: Zbog toga što mislim da je ona najveći pobednik i zbog toga što smatram da Dačićeva partija zapravo pokazuje pravu dijagnozu stanja među glasačima. Mislim da je Boris Tadić izgubio zbog toga što glasači SPS-a nisu poslušali svog lidera, koji je znao da ga oni neće poslušati, i glasali su za Tomislava Nikolića.

RSE: Zar nije Boris Tadić izgubio zbog svojih glasača koji su, ili apstinirali, ili su ubacivali bele listiće?

Srbljanović: Boris Tadić je izgubio zbog mnogo stvari. Više manjih stvari, nekoliko većih stvari, a među tim stvarima su i beli listići. Najveća stvar su apstinenti. Mislim da je gubitak legitimnosti politike u ovoj zemlji u količini apstinenata koji su sa svih strana, a svi znamo da je najveći broj apstinenata zapravo neka vrsta potencionalno demokratskih glasača, ne samo DS-a, nego demokratskih opcija. To je važna stvar jer je politika u ovoj zemlji izgubila legitimitet. Jer ako za nju glasa 30% ljudi, onda jedna polovina od toga izviče jednog. Koliki je procenat, od ukupnog građanstva, izabralo ovog predsednika? Jednostavno shvatam da je, pogotovo ovaj drugi krug, konačna osveta i pokazatelj za 5. oktobar.

RSE: Otvorila su se mnoga pitanja posle ovih izbornih rezultata. Jedna od polemika je upravo apstinencija i pojava belih listića. Tadić, a i deo javnosti, okrivljuje apstinente za pobedu Nikolića. Drugi kažu da je to hrabar potez ljudi koji više neće da biraju manje zlo.

Srbljanović: Vi mislite na bele listiće ili na apstinente? To su dve različite stvari? Apstinentima smatram ljude koji imaju, čak i nedovoljnu, političku kulturu i apstinentima smatram ljude koji nisu dovoljno zainteresovani za sopstveni život i sudbinu. Bele listiće smatram politički veoma aktivnim učesnicima. Beli listići jesu promenili rezultate, u Beogradu na primer. Ali, sa druge strane, ih je bilo mnogo manje u drugom krugu predsedničkih izbora.

Mislim da su, bez ikakve kampanje i organizovane misli, beli listići pokazali jednu vrstu građanske neposlušnosti i to koliko nas ima. Ima nas tačno toliko koliko nas ima, tih belih ili delimično belih listića. Mi ne možemo da očekujemo da, ne samo da nećemo biti većina, nego ne možemo jedva ni da pređemo cenzus, čak ni u Beogradu, gde su bili u najvećem broju. Nas nema toliko da pređemo cenzus.

To je nešto sa čim sada mi moramo da računamo. Treba da razmislimo kako mi da se organizujemo i koji je to korpus ljudi koji deli tu vrstu političke potrebe, kako da se taj korpus uveća i da naraste. Očigledno da ta potreba postoji. U jednom trenutku je LDP zauzeo to polje, a onda se LDP počeo ponašati kao i svaka druga politička stranka. Tu i dalje postoji jedna grupacija glasača kojima to nije dovoljno. Znači to je, pre svega za nas, pokazatelj koliko nas je, da se prebrojimo i da vidimo šta tu možemo da organizujemo bez kampanje, viralno. Putem tri i po naloga na Internetu se ipak skupilo skoro pet posto ljudi u Beogradu da nešto našara i da neku poruku, što je veoma važan pokazatelj. Kako bi tek bilo da se zaista stvorila neka misao?!

RSE: Kakav je to gubitnik na izborima, ako on samo promeni adresu? Govorim o varijanti Vlade koja će nastaviti politiku koju je vodila i pre ovih izbora, ako na njenom čelu i dalje bude Tadić? Kakav je onda to poraz, odnosno, kakva je to pobeda?

Srbljanović: To su stvari takođe dosta komplikovane zbog toga što se mi svi fokusiramo oko toga ko je dobio, a ko izgubio na izborima, a zapravo naša politička stvarnost nam govori da su izbori potpuno nebitni, osim na mestu predsednika, gde konkretno biraš, ili ne biraš, jednog čoveka.

Zbog toga je moja lična, i privatna odluka bila, iako sam ubacila beli listić u prvom krugu i na parlamentarnim izborima, ipak sam u drugom krugu glasala za Tadića. Već 22 godine svog života se bavim nekom vrstom aktivizma. Uvek me rukovodilo neko moje iskreno osećanje. Moje iskreno osećanje u nedelju ujutro je bilo da ne mogu da pristanem da Tomislav Nikolić bude predsednik ove države, niti da tome doprinesem. Tog trenutka, kada se bira između njih dvojice, ja sam za sebe lično, bez ikakve želje da ubeđujem ikoga drugog, osim što sam moju majku u gipsu naterala da to isto uradi, to uradila. Mirna sam prema sopstvenoj savesti. Razumem političke ideje koje govore da je trebalo to nekako pokazati, ali to shvatam cinično. Ne mislim da ova država ne može ništa dobro da dobije od toga što će imati pet godina Tomislava Nikolića kao predsednika.

RSE: Kažu, smenjivost vlasti, pa makar došao i neko gori?

Srbljanović: Ne. Svaki put dolazi neko gori i posle njega će doći neko gori. On će još toliko urušiti ovu državu, da će sledeći put predsednik biti Ivica Dačić. Dolaziće svaki put sve gori i gori. Ja ne znam šta mi dobijamo time? Da pokažemo da može da se smeni vlast? Naravno da može da se smeni vlast. Pa apsolutno to svi znamo i vidimo u ovoj državi, ali na žalost, vlast se često smenjuje i nasilnim putem.

Šta tačno nudi Tomislav Nikolić?

RSE: Ali ako ste u prvom krugu ubacili beli listić, znači da vas je Vesna Pešić ubedila?

Srbljanović: Nije mene ubedila Vesna Pešić. Ja sam dosta dugo imala tu istu ideju. To su sada nijanse. Mislim da u tome greše kritičari belih listića jer to nisu ljudi koji slušaju nekoga. O tome je nekada Čedomir Jovanović pametno govorio kada je rekao da on ne rukovodi glasačima LDP-a. To su ljudi koji su stvarno išli i mlatili se i radili nešto svih devedesetih i svih godina dvehiljaditih. E, ta grupacija ljudi, koja je spremna i glavu da izgubi za neku ideju koju ima, njima ne možeš da kažeš kako da glasaju. Ja se nisam složila sa idejom Vesne Pešić, koju volim i poštujem i sa kojom delim milione istih misli, barem se nadam i sebi sama laskam, ali nisam se složila sa tom idejom da je bolji i Tomislav Nikolić, odnosno, koji god predsednik, nego Tadić. Ja iskreno reagujem. Ne delujem politički. Nemam verovatno mudrost, nego moja ruka to ne može da podnese.

RSE: Nisu li iznenađujući neki komentari iz regiona da će nam sa Nikolićem biti lakše jer znamo šta je šta. Tadić se šetao sa Josipovićem, ali nije rešavao probleme. Tadić je donosio deklaraciju o Srebrenici, ali nije rekao da je to genocid. Tadić je rekao da je za jedinstvenu BiH, ali je ostajao u čvrstom zagrljaju sa Dodikom. Tadić je krenuo u dijalog o Kosovu, ali je ispod žita organizovao barikade.

Srbljanović: Slažem se sa tim mišljenjima iz regiona, ali ne vidim šta oni dobijaju Nikolićem? Nikolić je otvoreno na ovoj strani. Imam jako puno kritika na Tadićevu politiku i neću uopšte da govorim o tome jer ja uopšte nisam njegov glasač. Ja sam samo u krajnjoj nuždi glasala za njega, kada sam videla da Tomislav Nikolić pobeđuje, glasala sam za Tadića, zbog toga što ne želim čovek, koji je pio u Antinu, vodi ovu državu. Ja sa tim ne mogu da legnem da spavam, sa tim da je moj glas otišao tome. To nije vraćanje u prošlost.

Ne radi se o tome što je on neobrazovan. Radi se o tome da je on praktično falsifikovao svoje studije. Ja ne želim, kao profesor na Univerzitetu, da imam predsednika države koji je za tri dana dao sve ispite i očistio godinu. Šta tačno nudi Tomislav Nikolić? Koji tačno program nudi Tomislav Nikolić? Kada kritikujemo Tadića da nešto nema, to ne znači da to isto Nikolić ima.

RSE: Vi, kada ste glasali za Tadića, Vi ste glasali i za Dačića?

Srbljanović: Ne. Ja sam glasala samo za predsednika. Ne znam kako sam to sebi uspela predstaviti. To je kao kod ljudi koji jedu meso, a vole životinje.

RSE: Tadić, kao predsednik, je napravio Vladu u kojoj je Dačić. Dačić je odgovorniji za devedesete, nego što je Toma Nikolić. Zašto je Nikolić neprihvatljiviji od Dačića u zagrljaju sa Tadićem?

Srbljanović: Zbog toga što je tako formulisan glasački mehanizam za predsednika. Da direktno glasaš, ili ne glasaš, za nekog čoveka.

RSE: To nije odgovor. Ja vas pitam, zašto je Dačić prihvatljiviji nego Nikolić?

Srbljanović: Uopšte nije prihvatljiviji. Potpuno se slažem sa vama i ne govorim da je Nikolić prihvatljiviji od Dačića, samo mislim da je Tomislav Nikolić jedna mala uvertira u veliku pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima na prvim sledećim izborima Ivice Dačića. Jer ovo je taj put. Ovo je sada legitimisanje prihvatljivih.

RSE: Dačić je duplirao svoje glasače, zahvaljujući učešću u Vladi sa DS-om?

Srbljanović: On ima svoje glasače koji sede i ćute još od 5. oktobra, a onda od kada im je Tadić dao legitimitet, oni su počeli da se bahate i da se ponovo pojavljuju. Ti se glasači nisu ništa promenili. Oni su ćutali i sada to naplaćuju. To otvoreno govore. Treba da se slušaju njihovi radijski i televizijski programi. Glasači SPS-a su Miloševićevi glasači, koji su se 5. oktobra povukli iz straha zbog onog što su uradili i u šta su verovali. To su ljudi koji drže ideologiju devedesetih i koji se, glasajući za Dačića, svete za Miloševića. Oni čvrsto, u svojoj političkoj ograničenosti, veruju da se time svete onima koji su njima odneli vladavinu Miloševića.

RSE: Da li to znači da je ovih dvanaest godina propušteno da se ovo društvo suoči sa onim vrednosnim sistemom iz devedesetih godina i da zapravo ova partija i ova vlast, od 5. oktobra do danas, nije ništa na tome radila?

Srbljanović: Tačno. Ne baš od tada, ali od 12. marta pa na dalje. Smatram da je ova država gurnula u stranu pitanje devedesetih, kao pitanje prošlosti. Sad se naglo vratila tome za potrebe kampanje, da se vraćamo šta je bio Tomislav Nikolić. Ja nikada nisam zaboravila ni šta je bio Tomislav Nikolić, ne samo šta je bio, nego šta on jeste. Jer on nije ništa drugo.

Mnoge moje kolege, koji su sedeli u Parlamentu, govorili su da je Ivica Dačić postao jedan moderni evropski socijalista. Ne. Ivica Dačić je isto ono što je bio kada je bio portparol Slobodana Miloševića, u vreme najgorih masakara na teritoriji Balkana. To je i danas isti čovek, sa istim političkim i mentalnim sklopom. Sada obavlja jednu jako važnu funkciju. Samo je dao mogućnost svojim glasačima da se ponovo pojave.

RSE: Vi znači mislite da je posle ovih izbora mračnija budućnost Srbije, nego što je to bila pre?

Srbljanović: Mislim da je mnogo mračnija i da nas tek čeka na sledećim izborima. Pogotovo u ovoj varijanti sa Tomislavom Nikolićem. Mislim da on nema čak ni neku ličnu snagu da formuliše svoju potrebu da napravi Vladu. Mislim da nas čeka gore vreme. Pokazali smo da postoji smenjivost, ali ne znam šta smo time tačno dobili? Sada bi trebali da se pripremamo da je sledeća smenjivost još gora.

Mislim da smo propustili veliku šansu da kao društvo zahtevamo od svoje vlasti, i svog predsednika lustraciju i potpuno jasno ograđivanje, a ne nikakvo pomirenje. Ovoj državi ne treba pomirenje jer mi nikada jedni sa drugima nismo bili u ratu. Mi smo druge ugrožavali, a mi smo ovde sedeli dosta mirno. Mi ne možemo izjednačavati jednu i drugu stranu i to relativizirati.

Lustracija je propuštena. Suočavanje sa našim zločinima, ne samo da je propušteno, nego je sistematski stavljano u stranu. Svako ko se pojavljivao na bilo kom nivou vlasti, on je nekako potpuno usisavan u vlast i ta se pitanja više ne postavljaju. Mi se samo odmotavamo u tom smeru da sad vladaju ljudi, koji su držali Miloševića, koji je na kraju krao izbore i koji je izglasavan od ljudi koji su verovali u tu ideologiju.

Srbi glasaju prema ideologiji, ne glasaju prema ekonomskom sistemu ili prema programu. Ovde se glasa za onog ko se jače dere, a ti da digneš tri prsta. Po tome se glasa. Onog momenta kad se od tri prsta mrdneš malo levo, ti tog trenutka gubiš glasače. Problem je kada u jednom trenutku uzmeš vlast na bilo kom nivou, ti ne radiš na tome da se to glasačko telo promeni. Ti si dobio nove glasače, nove punoletne građane, koji su gori nego prošli. Momci su barem devedesetih bežali od vojske. Ovi na juriš idu u vojsku i išli bi u novi rat.

RSE: Posle onog skandala u tabloidima, vas jedno vreme nije bilo u javnosti. Da li je to bio vaš izbor?

Srbljanović: Ja sam dosta smanjila pojavljivanje u javnosti već pre dve tri godine, odnosno od vremena kada sam bila u Azerbejdžanu.

RSE: Ovo bi se moglo nazvati vašim medijskim camebackom?

Srbljanović: Smatram da ljudi zanemaruju Internet, pa izgube izbore. Tu se svašta može uraditi. Veoma sam prisutna na svom Internet nalogu i sve što mogu da kažem na Twiteru mora da stane u 140 slova. Ali, ni mediji me nešto nisu ni zvali.

Slobodna Evropa

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Nikolić: Evropa je važna, ali Srbija je preča

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić: Mandat ću dati onome ko prvi donese dokaze da ima većinu. Građanima ću da saopštim sve što je režim od njih krio. Oprostio sam im sve što su radili i govorili protiv mene

SAMO mirna, stabilna i ujedinjena Srbija može da ide napred. Zato će mi i u kohabitaciji sa političkim protivnicima, ako do nje dođe, interes države biti na prvom mestu. Želim da me kao svog predsednika doživljavaju svi ljudi bez obzira na njihova politička uverenja.
Ovo su ključne poruke novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji će u četvrtak u Domu Narodne skupštine svečano položiti zakletvu. Tim činom počinje da mu teče mandat na čelu države, koju, uzburkanu postizbornim stranačkim kombinacijama, očekuje nastavak evropskog puta, nova etapa pregovora sa Prištinom, uz neizbežnu strepnju od novog udara ekonomske krize. Na sve ove teme, ekskluzivno za "Novosti", u prvom intervjuu za srpsku štampu, govori prvi čovek Srbije, koji ovo teško breme želi da ponese sa novom vladom, ma ko da je formira.Šta će vam biti ključni ciljevi i najveći izazovi kada zvanično preuzmete dužnost predsednika?

- Moj prioritet biće da pomognem da Srbija postane bolje mesto za život. To podrazumeva čitav niz, po mom mišljenju, važnih pitanja kojima se niko nije bavio u poslednjoj deceniji. Osnovni preduslov sam ispunio - dao sam ostavku na mesto predsednika SNS, tako da ću biti predsednik svih građana Srbije. Moramo da se izborimo, pre svega, sa korupcijom i kriminalom. Kada pogledate naslove u gotovo svim novinama, čini vam se da je to naš jedini problem. Svestan sam da lično neću moći da se borim sa tim zlom, ali istovremeno znam da ću maksimalno motivisati službe koje su u ingerenciji predsednika države da obave svoj posao, pri čemu će morati da poštuju zakon do poslednjeg slova. Predsednička funkcija, i pored visokog stepena autonomije, nije usamljena u državnom aparatu, tako da će mnogo toga zavisiti od odnosa snaga u parlamentu, ali i od toga ko će formirati vladu Jeste li se već pomirili s tim da to neće biti SNS?

- Ni sa čim se ja nisam pomirio. Za mene su, danas, sve političke stranke i političari jednaki. Srbija je važnija od svih. Ipak, prirodno je da pregovori o formiranju vlade počnu pošto preuzmem predsedničku funkciju i pošto se konstituiše Skupština. Dakle, od sledeće nedelje ćemo moći da razgovaramo o tom pitanju. Ako me pitate da li ću se protiviti tome da neka druga stranka sastavi većinu, naravno da neću, iako mislim da je narod jasno rekao koga želi a koga ne u toj vladi. Već sam rekao da ću mandat dati onome ko mi prvi donese dokaze da to može da učini.

* Je li sasvim iscrpena mogućnost velike koalicije SNS i DS? Koliko su strane diplomate doprinele da se otopi led u odnosima dve najjače stranke?

- Strani interesi nikada neće biti dominantni u Srbiji kojoj sam ja predsednik. Spreman sam da saslušam sve sugestije, naročito one dobronamerne, ma odakle dolazile, ali u odlučivanju će najveću ulogu uvek igrati volja naroda. To je i osnovna tekovina demokratije i uveren sam da naši prijatelji iz sveta dele moje mišljenje.

* Posle žestokih sukoba u kampanji pružili ste sa osmehom ruku Tadiću. Može li se reći da ste mu sve oprostili?

- Mnogi su mi zamerili taj osmeh, ali ja sam takav čovek. Oprostio sam im sve što su u kampanji radili i govorili protiv mene. To, naravno, ne znači da o politici mislimo isto, ali moj posao jeste i biće da smanjujem strasti i tenzije u društvu, a želim da mi veruju svi građani.

* Hoće li, ipak, biti varnica? Jer, neka ovlašćenja daju vam mogućnost da posredno utičete i na rad Vlade...

- Pri našem prvom susretu dogovorili smo se da nam zajedničko u eventualnoj kohabitaciji i radu bude interes našeg naroda. Meni je uvek bio, a nadam se da će i predsednik DS održati datu reč.

* Spekuliše se da bi Tadić mogao da bude i predsednik vlade i šef diplomatije. To će vam suziti prostor?

- Mene zanima poštovanje Ustava i interes naših građana, a ne političko strančarenje. Ne zanima me kakve funkcije žele određeni političari. Ali, efikasna, poštena i vlada sposobnih ljudi bila bi blagotvorna za Srbiju. Uostalom, preciznije informacije imaćete od sledeće nedelje, kada se bude konstituisao parlament i sva njegova radna tela.

* Je li kohabitacija lagodnija za vas kao predsednika, pošto će vlada biti "gromobran" za sve loše što se desi u državi?

- Kohabitacija sama po sebi ne može da bude lagodna ni za koga. To znači da morate da radite sa nekim sa kim nemate istovetnu politiku. U tome nema ničeg jednostavnog, niti lagodnog. S druge strane, nisam se kandidovao i borio za mesto predsednika države da bih odgovornost prebacivao samo na Vladu. Pritom, bio sam potpuno svestan svega što me čeka, a sada kada mi je toliko građana ukazalo poverenje, spreman sam da se uhvatim ukoštac sa svim izazovima. Hajde da malo sačekamo i da vidimo šta donosi vreme pred nama. Tvrdim da ću biti vrlo aktivan u svim sferama odlučivanja koja mi kao predsedniku pripadaju. Neću bežati od problema, a naročito neću zaboraviti ono što sam obećao u predizbornoj kampanji, niti sve ono zbog čega sam kritikovao prethodnu vlast. Je li zaista tačno da je Miroslav Lajčak u Beograd doneo paket "Merkel plus", koji podrazumeva gašenje institucija na severu KiM i otvaranje naše kancelarije u Prištini?

- Taj problem je iskušenje za Srbiju već decenijama. U poslednjoj, zbog loše politike režima DS, on se uvećao i dostigao tolike razmere da je postao problem Evrope i Ujedinjenih nacija. Za početak, građanima ću saopštiti sve što je režim od njih krio. Mislim da je veoma važno da se o tom pitanju postigne konsenzus svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji i da taj problem, ubuduće, zajednički rešavamo.

* Da li biste predložili prekid puta ka EU ako nam Brisel zatraži da uspostavimo neku vrstu diplomatskih odnosa sa Kosovom zarad daljih evrointegracija? Da li biste takav uslov objavili i narodu?

- Evropska unija je put koji predstavlja budućnost, a mi imamo ustavnu obavezu da čuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. U tom uskom manevarskom prostoru tražićemo siguran put za našu Srbiju.

* Imali ste primedbi da pregovore o Kosovu vode Vladini činovnici. Da li ćete, kao prvi čovek Srbije, preuzeti taj vruć krompir i jeste li spremni da sednete za sto sa Hašimom Tačijem?

- Nikada nisam i neću bežati od odgovornosti. Spreman sam da u saradnji sa Vladom i svim relevantnim političkim subjektima u zemlji sačinim plan za Kosovo i Metohiju i da ga se svi pridržavamo. Naše jedinstvo, razum i pogled u budućnost najbolji su način da sačuvamo sve naše interese. Sa Tačijem ne mogu da razgovaram jer je optužen za ozbiljne zločine.

* Kako biste kao vrhovni komandant Vojske Srbije reagovali ako Albanci krenu silom da integrišu sever Kosova i Metohije?

- Uveren sam da se to neće dogoditi. Rat nije opcija koja mi je bliska i uložiću sve napore da sprečim bilo kakvu vrstu sukoba ili uvlačenje Srbije u oružano rešavanje tog problema. Siguran sam i da međunarodne institucije neće sedeti skrštenih ruku, jer bi to bila situacija koja bi generisala čitav niz dugoročno teško rešivih problema. Svakako, naći ćemo rešenje i mirnim putem zaštititi interese i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Mnogi su vašu izjavu pred Putinom da je put u EU dug i neizvestan protumačili kao najavu zaokreta. Hoće li vaša politika prema EU biti suzdržanija od dosadašnje, po kojoj ona nema alternativu?

- Želim Srbiju u Evropskoj uniji, a taj put je dug, pre svega, zbog grešaka prethodnog režima, korumpirane države, partijskog pravosuđa, a ne moje ili bilo čije druge želje. Za mene je EU veoma važna, ali je Srbija uvek najvažnija.

* Može li i vaše intimno osećanje prema Rusiji da utiče na približavanje Moskvi i strepite li da će, možda, Zapad da nas stavi i pred dilemu: Rusija ili EU?

- Jedno ne isključuje drugo. Pitate me kao da nam je neko postavio taj uslov, a nije. Moja politika je i ranije bila "kuća sa dvoja vrata" - i EU i Rusija. Zašto bismo se odrekli naših dugogodišnjih prijatelja i saveznika? Rusija je za Srbiju, pre svega, strateški veoma važna i ja ću se truditi, kao što sam pre nekoliko dana rekao predsedniku Putinu u Moskvi, da unapredim i poboljšam naše odnose koliko god to bude moguće.

* Šta bi podrazumevala progresivna saradnja dve države, o kojoj ste govorili sa Putinom? Znači li to poboljšanje odnosa i u bezbednosnom smislu?

- Srbija je vojno neutralna zemlja i to važi za svaki vojni savez. Što se tiče moje otvorenosti za saradnju sa Rusijom, ona, čini mi se, nikada nije dovođena u pitanje.

* Hoćete li, kao protivnik učlanjenja Srbije u NATO, iskoristiti svoj položaj da nas udaljite od Alijanse? Može li članstvo u tom paktu da bude još jedan preduslov za EU?

- Naglašavam, po ko zna koji put, da neću zloupotrebiti svoj položaj. Nikada. Ponavljam, Srbija je vojno neutralna zemlja. Nemam informaciju da je članstvo u NATO preduslov za EU.

* Kakva će biti vaša politika prema Crnoj Gori i BiH, s obzirom na to da ste ranije prilično oštro govorili o ove dve države?

- Moramo da imamo dobre odnose i da ne živimo u prošlosti, već za budućnost. U tom smislu, pokušaću da Srbiju predstavim ne kao suparnika svima već kao prijatelja, koji poštuje svoje komšije.

HRVATI VODE HAJKU PROTIV MENE

* Kako tumačite to što su Hrvati inicirali da se o vašoj pobedi priča i na samitu NATO u Čikagu? I njihov predsednik Ivo Jospipović odmah je ušao u klinč sa vama...
- Želim dobre odnose u regionu i ne interesuju me hajke koje protiv mene neko vodi zbog unutrašnjih prilika. Sa predsednikom Josipovićem želim dobre odnose, a uveren sam da ćemo obojica pronaći najbolju meru zaštite interesa srpskog i hrvatskog naroda u obe države.

IZNEĆU DOKAZE O IZBORNOJ KRAĐI
* Pre stupanja na dužnost obećali ste da ćete otkriti sve pojedinosti o navodnoj izbornoj krađi 6. maja...
- To će, toliko mogu da kažem, biti posao poslanika Srpske napredne stranke, za koje znam da imaju mnogo dokaza za te tvrdnje. Naravno, kada se sve institucionalno okonča, imaću šta i ja da saopštim javnosti.
* Hoćete li inicirati istrage o sumnjivim privatizacijama, kako ste najavljivali u kampanji?
- Naravno. To mora da bude početak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ne mogu političari sebe da predstavljaju kao velike brižnike za narod, da sade drveće, da pomažu, tobože, ugroženima, a da, s druge strane, organizuju najgori pljačkaški pohod na naše fabrike, preduzeća i da stotine hiljada radnika ostave bez posla. Neću se smiriti dok taj veliki i važan posao ne završimo.

SELO I VOĆNjAK NEĆU ZABORAVITI
* Strepite li da bi posle vašeg odlaska iz SNS moglo da dođe do unutrašnjih sukoba za prevlast? Hoćete li doskorašnjim partijskim drugovima davati makar savete?

- Stranka je u sigurnim rukama. U moje saradnike imam veliko poverenje. Očekujem da na sledećim izborima ostvare još bolji rezultat.
* Dok ste bili opozicionar, redovno ste išli u svoj voćnjak u Bajčetini. Razmišljate li sada o novom hobiju za vikend?
- Ne. Selo je moja ljubav, a voćnjak mesto u koje ću i dalje najradije odlaziti.

Novosti

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Dejan Mirović: Čekamo Šešelja da nas digne!

Pritisak Zapada i naše slabosti i neprofesionalizam doveli su nas do toga da smo sada van Skupštine

BEOGRAD - Radikali se spremaju za kambek.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dejan Mirović kaže da ovo nije kraj radikala, da nastavljaju da se bore za socijalnu pravdu i protiv ulaska zemlje u EU, iako više neće biti u parlamentu. U razgovoru za Kurir Mirović govori i o žestokoj sednici Centralne otadžbinske uprave na kojoj su neki od funkcionera vratili člansku kartu.

♦ Dragan Todorović kaže da sa ovakvim kadrovima SRS neće trajati ni šest meseci. Da li ste se našli u toj opasci, da li je ovo kraj SRS?

- Ovo nije kraj SRS. Očekujem povoljnu presudu Vojislavu Šešelju u septembru ili oktobru ove godine i meni, kao njegovom pravnom savetniku, u ovom trenutku to je najvažnije. Reč je o istorijskoj presudi, koja će imati uticaj na političku scenu Srbije, pa time i na položaj SRS.

♦ Kada možemo očekivati Šešelja u Srbiji? Da li je lider SRS dobrog zdravlja?

- Vrlo brzo nakon presude. Nažalost, njegovo zdravlje je ozbiljno ugroženo, i to je ono što me najviše brine u ovom trenutku.

♦ Da li ste razočarani što Todorović, Aleksić i Martinović više neće biti aktivni u stranci?

-To su ozbiljni i časni ljudi. Niko od njih nije napustio stranku. Ta kadrovska rešenja nisu nepromenljiva.

♦ Ko je odgovoran što SRS neće biti u Skupštini - da li su vam kletve došle glave?

- Pritisak Zapada i naše slabosti i neprofesionalizam su uzroci koji su doveli do ovakvog rezultata. Videli ste kako je radostan Jelko Kacin jer SRS kao stranka koja je protiv ulaska u EU nije u Skupštini.

Kurir

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

BOJAN PAJTIĆ, POTPREDSEDNIK DS

Tadić će sastaviti efikasnu vladu

Verujem da će Boris Tadić biti premijer Srbije. I znam da je njegova iskrena želja, a i politička platforma, da ta vlada bude što efikasnija i što ekonomičnija, kaže za „Blic“ Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine.

Prioritet je formiranje vlade: Bojan Pajtić
On navodi da je Demokratska stranka definisala osnovne ciljeve koje treba da sprovodi republička vlada, a to su otvaranje novih radnih mesta, privlačenje stranih investicija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i nastavak procesa evropskih integracija.

- Očekujemo da i predsednik Srbije postupa i čini ono što je u njegovoj nadležnosti, shodno interesima građana, a ne u skladu sa interesima bilo koje političke stranke - navodi Pajtić.Kako komentarišete kohabitaciju?

- Građani Srbije su izabrali Tomislava Nikolića za predsednika države i institucije na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou ne mogu prenebregnuti da je to bila volja Srbije. U tom smislu, kohabitacija predstavnika različitih stranaka na različitim nivoima vlasti nije naš izbor, nego izbor građana Srbije od 20. maja. Nama se taj izbor ne dopada, ali to je nešto što se dogodilo.

Kako gledate na najavu Borisa Tadića da će se u DS preispitati odgovornosti zbog izbornih rezultata?

- Jasno je da u drugom krugu predsedničkih izbora nisu svi opštinski odbori valjano odradili svoj deo posla i da smo zbog toga, praktično, izgubili izbore za koje su svi bili uvereni da će biti dobijeni. Kada kažem ‘bili su uvereni‘, ne mislim samo na ljude iz stranke, nego na sve istraživače javnog mnjenja i analitičare. U tom smislu, analiza izbora mora biti sprovedena i odgovornost moraju snositi svi oni koji ne samo što nisu vodili računa o onome što je interes stranke nego ni o onome što je interes države. A interes države jeste bio da pobedi Boris Tadić.

Tadić je rekao da stranke treba da preuzme odgovornost na svim nivoima, ne samo na opštinskom...

- Naravno. Najlakše je identifikovati odgovornost na lokalnom nivou pošto se na tom nivou lako očitavaju rezultati. Ne postoji opravdanje za to što je samo u Vojvodini ponovljena ona razmera i ona prednost Borisa Tadića u odnosu na Tomislava Nikolića, koju smo imali u drugom krugu predsedničkih izbora, dok na ostalim nivoima ta razlika nije ponovljena. Zato što prednost koju smo osvarili u Vojvodini nije bila dovoljna da Tadić pobedi, i to mora biti predmet ozbiljne analize. Analiza će biti sprovedena nakon što bude konstituisana republička vlada jer je sada to apsolutni prioritet.

Kada će vlada biti konstituisana?

- Očekujem da će vlada biti konstituisana za nekoliko nedelja. U svakom slučaju, ispoštovaće se zakonski rokovi.

Koje su vaše ambicije?

- Bio sam nosilac liste na pokrajinskim izborima. Ta lista je blizu toga da u nedelju na dopunskim izborima ostvari 60 od 120 poslaničkih mandata u Skupštini Vojvodine. Ponovili smo uspeh iz prošlog mandata. Praktično smo sami kao stranka obezbedili većinu u Skupštini Vojvodine. Toliko poverenje građana Vojvodine i veliki broj glasova koji smo investirali u listu čiji sam bio nosilac obavezuje me da nastavim da obavljam funkciju predsednika Pokrajinske vlade.

Blic

Forum Srbija

Intervju sa....

Ko je OnLine