Forum Srbija
https://www.forum-srbija.com/

Народни обичаји и веровања
https://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=9338
Stranica 43 od 44

Autoru:  Sanja [ 18 Jan 2015, 21:30 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања

NARODNO VEROVANJE NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Devojke će videti onoga za koga će se udati ili...



Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje

Slika.

Bogojavljenje se obeležava 19.januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu.

Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.

Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: “Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim”. Isus mu na to odgovori: “Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu”.

Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: “Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji”.

Slika
Raspeće Hristovo, freska u crkvi manastira Studenice.

Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti – Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.

Slika
Isus Hristos Pantokrator, kapadokijska freska 1. milenijuma

Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima “Hristos se javi” a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”.

Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni običaji.

Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.

U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne.

Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.


(Telegraf.rs)

Autoru:  Sanja [ 19 Jan 2015, 21:02 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања



Karakondžule i vile




Karakondžula je ružno, ćelavo stvorenje sa očima nalik na tanjire. Ona ima dugačke ruke nasađene na mali trup i kratke noge sa velikim maljavim stopalima. Muva se noću oko kuće i vreba neposlušnu decu, pogotovo onu koja noću istrčavaju na vrata. Obično se karakondžula sakrije iznad dovratka i čim se dete pojavi, skače mu za vrat, udara ga štapom i odvlači u jazbinu da ga pojede.

Slika

Veštice su obično starije žene koje sklope savez sa đavolom ili nekom drugom nečistom silom i zato dobiju velike magične moći pomoću kojih čine razna čuda i po selima i po gradovima. Na primer, mogu da bace čini na svatove, da rasture svadbu ili da učine da mladi par ne može da dobije potomke. One uništavaju letinu, more stoku, šalju zarazne bolesti, izazivaju zemljotrese i oluje, dave ljude, vrebaju i jedu malu decu i čine trista drugih strašnih čuda.

Preko dana je veštice teško otkriti jer se preoblače u obične starice. Ustaju u gluvo doba noći, i krišom, da ih niko ne primeti, bace čini na ukućane da bi tvrdo spavali, a potom se skinu do gola i namažu čarobnom mašću koja je spravljena od tucane zmijske kože, krila slepog miša, zmajeve krvi, osušenih očiju buljine, ljudskog sala, čarobnih trava i vodice. Zatim uzjašu metlu i izlete kroz odžak u noć, da čine pakosti i štete. Obično na trinaesti dan u mesecu veštice se okupljaju u mračnim pećinama, velikom šupljem drveću, ruševinama, gradinama i grobljima. Tu smišljaju buduće pakosti i zlodela.

U verovanjima mnogih naroda, pa i u srpskom, izdvaja se crna mačka za koju se obično kaže da je satanina rođaka, da se u njoj krije đavo ili veštica, da predskazuje smrt i loše događaje. Odatle je proisteklo verovanje da onome kome crna mačka pređe put sleduje neka nesreća, jer je zli demon koji se nalazi u mački presekao njegov životni put.

Izraz "vrzino kolo" upotrebljava se u zamršenim situacijama kada se govori više istina, kada je teško doći do pravednog rešenja ili kada neko toliko iskomplikuje stvari oko sebe da više niko ne može da ih otpetlja i pomogne. U narodnim pesmama ovim imenom se naziva komplikovano kolo koje ne mogu da igraju smrtnici, već samo vile, dobri duhovi, ređe veštice i đavoli. Kolo se igra na tajnim mestima. Ko tajnu otkrije, a da ga pri tome vile ne spaze, ćuti o tome čitavog života, jer ako se slučajno izlane, vile to odmah doznaju i strašno se osvete.
vesti

Autoru:  Sanja [ 20 Jan 2015, 22:47 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања


Narodno verovanje
JOVANJDANSKO JAJE PRORIČE BUDUĆNOST: Ako potone, sudnji dan je blizu



Ovaj običaj su najčešće upražnjavali naši stari želeći da saznaju hoće li dočekati sledeći Jovanjdan

Slika

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Jovanjdan, praznik posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji je krstio Isusa Hrista i reci Jordan.

To je po brojnosti onih koji je slave treća slava kod Srba.

Za ovog sveca, čija se desna ruka koja se čuva u cetinjskom manastiru smatra čudotvornom, vezana su i neka neobična narodna verovanja.

Jedno od njih je u vezi s jovanjdanskim jajem koje "vidi" budućnost. Posredi je običaj koji su najčešće upražnjavali naši stari želeći da saznaju hoće li dočekati sledeći Jovanjdan.
Naime, u ponoć između Bogojavljenja i svetog Jovana odabere se jaje i spusti u sud sa vodom: ako potone, sudnji dan je blizu.

U narodu postoji i običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.


kurir

Autoru:  Sanja [ 01 Feb 2015, 01:18 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања


Potkovica i đavo



Veruje se da onaj ko pronađe konjsku potkovicu pronalazi sreću. Ona se zato nosi kući i postavlja na istaknuto mesto, obično iznad vrata. Tako će potkovica čuvati kuću od svih veštica, đavola, duhova i avetinja, i obezbediće mir i blagodet ukućanima. U nekim krajevima Srbije i Balkana smatra se da potkovica uginulog konja omogućava ženama da lakše rađaju, nerotkinjama donosi iznenadni porod, dok ostale ukućane veoma uspešno štiti od raznih boleština, a sasvim malu decu od uroka.

Slika

Ovo verovanje nastalo je iz žrtvenih obreda gde je božanstvu prinošen konj, od koga su ostajale samo potkovice. Zato su potkovice isticane na dovratku kuće kao opomena zlim silama da se porodica nalazi pod božanskom zaštitom. Po jednom, ona treba da bude okrenuta otvorom nagore, pa ako joj se neki neoprezni đavo suviše približi, on će biti uvučen njenom magijskom snagom u taj otvor i uništen. Po drugom verovanju, potkovicu treba okrenuti otvorom nadole, kako bi se sreća iz nje stalno prosipala.

Iz verovanja da na nebu ima zvezda koliko i ljudi na zemlji, nastalo je još jedno, da svako ko se rodi dobije svoju zvezdu. A kada čovek umre, njegova zvezda pada. Zato se veruje da je onaj ko ugleda zvezdu padalicu zapravo svedok nečije smrti, odnosno rastavljanja duše (zvezde) od tela koje ostaje na zemlji. Ta oslobođena duša žuri na onaj svet, u večni život. A kako ljudska sreća i nesreća zavise od duša umrlih koje sa onoga sveta upravljaju našom sudbinom, kada živi pogledaju u nebo i zamisle želju gledajući zvezdu kako pada, zapravo se obraćaju duši umrlog sa molbom da mu tu želju usliši.

Kada poželimo nešto lepo, kada nekoga hvalimo ili kada nam se dogodi ono za čim smo čeznuli, obično kucnemo u nekakav drveni predmet i kažemo: "Da kucnem u drvo", "da ne čuje zlo", "da ga ne ureknem". Cilj ovih "čarobnih reči" i kucanja je da se otkloni zlo od sebe ili dragih osoba, kako zle sile ne bi pokvarile ono što smo postigli ili tek želimo da postignemo. Ali, malo ljudi zna kakvo je poreklo ovog običaja. U stara vremena, kada na svetu nije bilo crkava ni bilo kakvih hramova, bogovi i dobri duhovi zaštitnici živeli su u drveću. To su bila "sveta drveta". Na primer, lipa je kod starih Slovena bila sveto drvo, zatim leska, a naročito hrast, u kome je stanovao vrhovni bog, gromovnik. Kada kucnemo u sto, tražeći zaštitu od uroka, mi zapravo dodirujemo sveto drvo, moleći njegovog moćnog stanovnika da nam pomogne.

vesti

Autoru:  Sanja [ 04 Feb 2015, 01:01 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања


Dobrodošlica za novorođenče
STARI SRPSKI OBIČAJI: Šta se nosi na babine?



Koje darove treba poneti na babine i kojih se pravila treba pridržavati kako bi dete bilo zdravo i snažno? Pogledajte listu starih običaj koji se u našem narodu vezuju za babine.

Slika

Srpski narod je zaboravio veliki broj starih običaja, ali ima i onih koji su se održali ili se, makar, pamte. Uz veliki broj jasnih verovanja, ima i onih koja se tiču odbrane od magijskih sila, podsticanja rasta brkova i kose kod bebe i prizivanja sreće u ljubavi.

Zahvaljujući beleškama istoričara, Vuka Karadžića i opstanka ovih verovanja u manjim sredinama, ona će biti sačuvana od zaborava, a pogledajte koja su od njih najzanimljvija.

Zašto bebi pokloniti pitu?

U našem narodi postoji verovanje da, ukoliko prvi put idete u posetu novorođenom detetu, sa sobom treba poneti pitu sa sirom. Naime, ako dečak dobije pitu, za njega će se devojke čitavog života raspitivati i obrnuto – ako devojčica na dar dobije pitu biće popularna među momcima! Ukoliko su babine u vreme posta, alternativa je pita s jabukama.

Zašto bebi pokloniti pile?

Kako govore stari, u dom koji je nedavno obradovan prinovom ženskog pola treba uneti pile s glavom kako ne bi čitavog života jurila ’’kao bez glave’’. Ako su babine u vreme posta, kao zamena se navodi posna punjena paprika.

Zabranjeno iznošenje iz kuće

U Svrljigu je zabeležen običaj da se nikome ne daje ništa iz kuće. Ovaj običaj potekao je od prastarog običaja da se s komšijama ne deli vatra kako kuća ne bi bila mračnija i da dete ne bi plakalo i time prizivalo zlo.

Pogača

Nju bi trebalo da pripremi neko od bližnjih – majka, svekrva, sestra itd. Pogača se lomi s nekim ko nije oženjen ili mlađim članom porodice, a trebalo bi da ista osoba prva zagrize pogaču i da zagrižen komad ostane u bebinoj kolevci četrdeset dana.

Ne zatvarajte torbu

Kada se ide na babine, ne bi trebalo zatvoriti ili zavezati torbu jer će zbog toga, veruje se, dete teško progovoriti.

Bdenje

Kako je zabeležio Vuk S. Karadžić, nekada je u srpskom narodu postojao običaj da se prvih tri do sedam dana bdi nad porodiljom i detetom kako bi oni bili sačuvani od demona i zlih sila.

Mleko za mamu

Žena koja priprema babine porodilji bi trebalo da sa sobom ponese i mleko. Prema starom verovanju, to mleko treba sipati porodilji po bedrima i uliti u obuću kako joj mleko ne bi presušilo.

Zabranjeno pletivo!

Ukoliko neka od starijih žena koje prisustvuju babinama odluči da plete, trebalo bi je zamoliti da to odloži za neki drugi dan. Naime, u narodu postoji verovanje da će dete biti brbljivo ukoliko na ovaj važan dan neko ko joj je došao u posetu plete.

Za brkate dečake i devojčice lepe kose...

U srpskom narodu postoji običaj da se na babine ponese povesmo (svežanj kudelje, vune ili lana), koje se smešta uz kolevku. Na taj način se ’’magijski deluje’’ na to da dečak izraste u muškarca s gustim brkovima ili da devojčica ima prekrasnu i gustu kosu.


kurir

Autoru:  Sanja [ 08 Feb 2015, 22:04 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања



POTVRĐENO ČUVENO ''IMA TU NEŠTO'': Srpska narodna verovanja potvrdila i NASA!
Narodna tumačenja raznih pojava u prirodi počela su da dobijaju racionalna naučna objašnjenja.

Slika

Preobraženje se slavi 19. avgusta kao prelaz iz letnjeg u zimski period, a promene koje se u prirodi tada dešavaju raspirila su razna ubeđenja u narodu.

''Vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je bujalo polako vene. Od tada se ne preporučuje ni kupanje u rekama i jezerima, jer se ''preobraze i kamen u vodi i list u gori'', kaže etnolog iz Beograda Dragomir Antonić za ''Večernje novosti''. Dugo je to smatrao praznoverjem, ali je 2009. godine NASA pokazala da je tačno. Posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, stručnjaci NASA konstatovali su da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele.

Antonić naglašava da narodno verovanje ne navodi razloge zbog kojih uprozorava da ne valja nešto činiti, ali to nije dovoljno dobar povod da se takva verovanja odbace.


Ne spavati u hladu oraha

''Viševekovno je i verovanje da nije dobro zaspati u hladu oraha'', podseća Antonić u izjavi za isti list. On objašnjava da je medicina tek u 20. veku dokazala da stablo, lišće i plodovi oraha obilluju jodom i da dugotrajan ili višegodišnji boravak u njegovoj blizini izaziva poremećaj rada štitaste žlezde.


Urokljive oči

Slika

Slično se dogodilo i osobama sa urokljivim očima - dobile su naučno objašnjenje. Narodno verovanje da postoje osobe koje imaju ''zle oči'' i da mogu ureći druge, naročito bebe, neveste i trudnice, objašnjeno je u medicinskim časopisima - postoje osobe koje šire negativnu energiju i čije prisustvo i pogled izaziva napetost grupe ljudi ili pojedinaca.


srbija danas

Autoru:  Sanja [ 11 Feb 2015, 23:30 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања

Zašto žene veruju u vlašku magiju: Ko je Muma Paduri, zaštitnica žena? (FOTO)



Mistična vlaška mitologija obiluje demonima, a gospodarica svih njih je Muma Paduri - velika majka, koja obožava žene i štiti ih po svaku cenu utičući na njihovu sudbinu - naročito onih koje veruju u nju

Slika

Muma Paduri je prva Adamova žena, koja je braneći prava svog pola, posle žučnih svađa s mužem, napustila je raj i odmetnula se u demone. Ona u svakoj prilici staje na stranu žena, kao istovremeno oličenje izuzetne dobrote i neizmernog zla zajedno.

Kod Vlaha, u čijoj mitologiji se Muma Paduri jedino javlja, ranije su organizovane posebne priredbe u njenu čast. One se i dan danas više puta godišnje zakazuju pored reka u Timočkoj Krajini. Na njima učestvuju isključivo žene, kako bi joj prinele jelo, piće i u njenu čast palile sveće. Sa sobom obavezno povedu devojčice i mlade devojke, govoreći im što su one o Muma Paduri na istim mestima nekada davno čule od svojih majki i baka.

„Muma Paduri je kraljica noći. Ima dugu kosu i nokte. I velike grudi. Hoda naga naokolo i opseda uglavnom mlade loše momke. Ljuta je i opasna, ali će tebe, ako je prizoveš, uvek štititi. I kad budeš trudna i kada se porodiš čuvaće i tebe i tvoju bebu. Ona uvek pomaže ženama.“

Vlahinje zaista duboko veruju u Muma Paduri. Vrlo često, dok putuju i sede u autobusu, može da se čuje kako nešto nerazgovetno mrmljaju sebi u bradu. Onaj ko sedi na sedištu do njih u mnoštvu reči razazna da često pominju: „Muma Paduri“, zabeležio je dr Slobodan Zečević u svojim radovima o mitskim bićima istočne Srbije.

Celokupna ženstvenost u vlaškoj tradiciji zasniva se na obožavanju i prizuvanju Muma Paduri. Ona pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji. Zato žensko dete, kako je zapisao etnolog Petar Vlahović, svoju prvu menstruaciju mora da prijavi odrasloj ženskoj osobi. Muma Paduri se stara i da ženska obličija budu skladna i dovoljno privlačna za muškarca. Brine se da se održi trudnoća, da porođaj bude lak i da ženu, koja je nekada skoro obavezno prelazila u muževljevu porodicu, tamo sačeka dužno poštovanje od svekra i svekrve.

Slika

Muma Paduri brine i o plodnosti. Žena koja ne može da zatrudni, po vlaškoj tradiciji, treba da pojede drugi cvet od jabuke ili bagrema, ili da 40 noći uzastopno otključava crkvena vrata. Ali se kroz verovanje ipak najviše provlači vera u dejstvo čaja od trave „Jarba Muma Paduri“.

Mira Stevanović, nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi u selu Šarbanovcu kod Bora, godinama je proučavala vlašku kulturu i mitologiju. O Muma Paduri zabeležila je sledeće:

„Čista“ žena (koja je pre toga izbegavala seksualne odnose) treba da, hodajući pored šumskog potoka nađe i sama ubere ovu travu. Dok je u potrazi za biljem koje, kažu, pomaže i kod nervnih bolesti, žena ne sme da izgovori ni jednu reč. Tek kada je nađe, uz određenu basmu i pomoć vračare, pravi napitak. Pa i kada ne želi da rađa, žena se ponovo obraća svojoj zaštitnici. Dok izgovara tradicionalnu formulu u posteljicu od poslednje trudnoće ona stavlja žar pa sve to ugasi pored groba nepoznate osobe.”

Devojka koja jednom uspostavi dobar kontakt sa Muma Paduri teško da će ikad biti ostavljena na cedilu, tvrde Vlahinje.

Slika

Mada ovaj demon ne mari za muškarce, svojoj štićenici će pomoći i ukoliko ova rodi muško dete.

Da bi se ostvario kontakt sa Muma Paduri, dovoljno je, priča se, da devojka u vreme punog meseca izađe napolje noseći u pojasu malo ogledalo. Bez svedoka, okrenuta ka svetlu, treba da se duboko zagleda u svoj lik sve do trenutka kada on počinje da nestaje pred njenim očima. Tako ona ulazi u svet duhova i prizivajući Muma Paduri izgovara ime određenog muškarca i želju u vezi s njim. U isto vreme pokušava da dočara njegov lik da bi se eventualno izbegla pogrešna identifikacija. Po iskustvu današnje mlađarije u Timočkoj Krajini, ovaj metod mora da upali, a potpuna garancija u uspeh je priviđenje, kada se nakon dubokog prodora u nesvesno, u ogledalu umesto lika devojke pojavi lik željenog muškarca.

Za osvajanje željenog muškarca, preporučuje se i obred sa prstenom skinut sa ruke preminule osobe.

Prema predanju, kroz njega je dovoljno jednom pogledati odabranog muškarca pa da magična formula („pomozi Muma Paduri da bude samo moj„) efikasno zarobi srce onoga za kojim devojka pati.


(Telegraf.rs)

Autoru:  Sanja [ 20 Feb 2015, 22:33 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања

Od drekavca do navija: NAJSTRAŠNIJA ČUDOVIŠTA u koja veruju Srbi




Mitologija slovenskih naroda je toliko živopisna i na momente mračna da ne može da joj priđe ni najgori horor film. Neka od ovih stvorenja, u koja se veruje već vekovima, mogu lako da vam postanu stalni gosti u košmarima - a neka od njih vas možda već i posećuju dok spavate. Barem tako nalaže mit.

Drekavac

Slika

Prema starom predanju, drekavaci su zapravo duhovi vanbračne dece, mada prema nekim izvorima ova bića predstavljaju duše nekrštenih ljudi. Ovaj stvor, koji ima veliku glavu, tanak vrat i krzno, najčešće se nalazi na groblju i na ostalim tamnim mestima, jer ne može da izdrži svetlost. Može da se nađe i uz virove, gde zaskače ljude koji predveče tuda prolaze.

U postojanje drekavaca veruje se u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, a iako ne postoji nikakav dokaz da zapravo postoji, i dan-danas možete čuti priče kako se kasno noću čuje čudna mešavina dranja i režanja, karakteristična baš za ovo mitsko stvorenje.


Mora

Slika

Mora je mitsko biće iz slovenske mitologije, koje vam noću sedi na grudima, ne da vam da dišete a ponekad i sisa krv. U zavisnosti od toga kome verujete, more mogu da budu ili veštičje kćeri, ili devojke koje su u vezi sa đavolom. Po nekim verovanjima, ova bića, koja su gotovo uvek ženskog roda, nastaju i od deteta rođenog u krvavoj košuljici.

Iako zvuče strašno, more nisu mnogo opasne, bar ne dok se ne udaju. Tada postaju veštice, a do tada mogu samo da vam otežavaju disanje tokom sna i zadaju noćne more.


Baba Roga

Slika

Priča o Baba Jagi je počela pre mnogo vekova, i ona tada uopšte nije opisivana kao danas. Sada ćete o njoj čuti da jaše veliku metlu, krade i jede malu decu, ali ona je nekada zapravo bila slovenska boginja smrti i regeneracije. Baba Jage ili Baba Roge danas se najviše plaše mala deca, a prema svim modernijim opisima ona je zla, ružna i cilj joj je da vam naškodi.

Inače, naziv Baba se nekada koristio da označi boginju majku, i nije imao ružan prizvuk.


Suđaje

Slika

Suđaje ili suđenice su, prema starom slovenskom verovanju, natprirodna ženska bića koja su imala moć da određuju sudbinu novorođenog deteta. Sudbina se najčešće određuje treće noći po rođenju deteta, kada dolaze tri suđaje.

Prva suđaja je zla i ružna, i ona detetu određuje da će umreti. Druga je takođe zla, i ona određuje da će imati neke telesne nedostatle. Tek treća, najlepša i najplemenitija, detetu predskazuje dug i srećan život.


Vampiri

Slika

Vampirom se najčešće naziva duh umrlog ili leš koji je oživeo, kom su vremenom pridodata svakakva svojstva, između ostalog to da pije krv. Vampir je reč srpskog porekla, a preko slovenskih jezika je stigla i u sve ostale jezike sveta. Vampir nije ni živ ni mrtav, već ga je oživeo zao duh i njegova duša ne može da ode na drugi svet već je zarobljena u mrtvom telu.

Naš najpoznatiji vampir je Sava Savanović, koji je prema priči živeo u selu Zarožje kod Bajine Bašte. On je ubijao i pio krv ljudi koji su dolazili da melju žito na njegovom mlinu.

Navi

Slika

Verovatno najstrašniju priču imaju demoni navi, koji se u Srbiji nazivaju i nekrštencima. Ovaj zli duh ima telo velike ptice sa glavom deteta, a prema starom predanju nastaje od duša mrtvorođene i nekrštene dece. Svi slovenski narodi veruju u ovo stvorenje, ali ga zamišljaju drugačije i daju mu drugačije nazive. Često ih se plaše i stočari, jer se veruje da kravama i kozama oduzimaju mleko.

Ovo su posebno zli demoni, koji su nevidljivi svima osim onima koji su rođeni u istom trenutku kada i oni. Veruje se da dolaze u domove trudnica, dojilja i porodilja i da guše i ubijaju decu, ali i majke.

24 sata

Autoru:  Sanja [ 04 Mar 2015, 00:05 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања

So protiv demona



Mnogi ljudi i dan-danas veruju da kad nekom crna mačka pređe put, to donosi nesreću. Ukoliko nije moguće izbeći da se prođe putem preko kojeg je prešla crna mačka, valja pljucnuti na put tri puta, a ako je moguće, najbolje je vratiti se nazad i nastaviti drugim putem. Crne mačke su tokom istorije često bile ubijane zbog sujeverja.

Slika

Mačka je jedina životinja koja se ne pominje u Bibliji, a kletvu na crne mačke bacila je Sveta stolica još 1547. godine i ona stoji do danas. Naime, u starom Egiptu boginja Bast bila je crna ženka mačke, pa su još rani hrišćani, nastojeći da unište sve tragove starih religija u koje su ranije verovali, počeli da uništavaju crne mačke i žene koje su o njima brinule, proglašavajući ih vešticama. Crna mačka koja vam pređe preko puta, prema hrišćanskom verovanju je zapravo demon koji na tom putu stvara zlu prepreku koja čoveka odvaja od Boga i sprečava ulazak u raj.

Stariji ljudi neće nikada otvoriti kišobran još u kući, pre nego što izađu na kišu, jer to znači prizivanje nesreće, koja postaje još veća ukoliko se kišobran otvara noću. Naime, otvori li se kišobran prerano, u zatvorenom prostoru, njegovom vlasniku bi mogle da se na glavu, u vidu kiše, sruče sve nesreće ovog sveta. Koreni ovog verovanja kriju se u drevnim vremenima kada su se kišobrani, ili naprave nalik današnjim kišobranima, koristili prvenstveno kao zaštita od sunca. Tako bi njihovo otvaranje u zatvorenim prostorijama značilo uvredu boga Sunca, a posledice su mogle da budu stravične.

Nesreću donosi i prosuta so. Onom kome se to ipak dogodi, valja da uzme malo preostale soli i ponovo je baci, ali preko levog ramena. Ovo verovanje je staro koliko i ljudsko saznanje koliko mu je so dragocena, i zato se i veruje da prosipanje takve dragocenosti donosi nesreću. Rimljani su svoje vojnike plaćali solju, a još iz tih vremena koristi se u medicini, pa kao način da se sačuva hrana, naročito meso. So je, takođe, bila zastupljena u raznim magijskim ritualima, za blagosiljanje i teranje zla. Odatle i njeno bacanje preko levog ramena kojem je svrha teranje demona koji iza ramena vrebaju.

Veruje se da ko ima crnog bibera i soli u cipelama ne može nagaziti ničije zlo, a ko stavi soli i crvenog bibera u sva četiri ćoška kuće, magija mu ništa ne može.


vesti

Autoru:  Sanja [ 13 Mar 2015, 00:22 ]
Tema posta:  Re: Народни обичаји и веровања



Ispadanje duše



Hrišćanski narodi na Balkanu i danas veruju da nikako ne treba prolaziti ispod merdevina ili lestvi, bilo da su prislonjene na zid ili raširene.

Slika
Verujete li da vam razbijeno ogledalo donosi sedam godina nesreće?

Osim očigledne opasnosti koju donosi provlačenje kroz bilo šta što se sklapa i rasklapa, prolazak kroz trougao koji obrazuju merdevine i zemlja smatra se izuzetno lošim zato što svaki trougao predstavlja Sveto Trojstvo, tako da svako uzurpiranje božanskog prostora donosi nesreću, a uljeza izjednačava sa samim sotonom.

Poznato je da onom ko razbije ogledalo sledi bar sedam godina nesreće. Ovo potiče od verovanja da je ogledalo odraz ljudske duše i duhovnog stanja čoveka, pa je jasno zašto bi njegovo uništavanje moglo da izazove veliku štetu. Ako se to ipak dogodi, nesreća može da se spreči ili makar ublaži ukoliko se komadići ogledala iznesu napolje i zakopaju u zemlju po mesečini. Objašnjenje ovog verovanja leži u prilično banalnoj činjenici. Naime, prva ogledala su bila toliko skupa da bi onaj ko ih razbije morao sedam godina besplatno da služi njegovom vlasniku kako bi otplatio štetu.

Ako imate sreću da vas zasvrbi levi dlan, nagoveštava se da će vam se finansijsko stanje popraviti. Međutim, ako svrbi desni dlan, moraćete dan ulepšati nekome drugom, jer to znači da će vam novac iskliznuti iz ruku. Nema ubedljivog objašnjenja za ovo verovanje, naročito zato što se leva strana tradicionalno smatra lošom, a desna dobrom. Ipak, i tu ima leka, kad desni dlan zasvrbi, valja ga protrljati o neko drvo, a najbolje je ako se nađe neko sveto drvo, kakvo je na primer hrast. To je onda u neposrednoj vezi sa verovanjem da dodirivanje drvenog predmeta ili drveta donosi sreću.

Kada se prstima načini hrišćanski simbol krsta, znači da smo osujetili svaki pokušaj zlih duhova da bace senku na naš život. Ali, prsti se ukrštaju i kada neko odluči da izgovori laž, jer veruje se da ga to na neki način osigurava i štiti od mogućih posledica laži.

Nazdravlje! Ovo će se često čuti kada neko kine, i znači želju da onog ko je kinuo bolest preskoči. Verovanje potiče od drevnih vremena kada su ljudi izjednačavali dah i dušu. Zato se verovalo da i kijanjem čovek izbacuje delove svoje duše što, naravno, otvara prostor zlim duhovima. U svesti modernog čoveka zao duh je uglavnom zamenjen bolešću, pošto se danas zna za bakterije, viruse i ostale nosioce zaraznih bolesti s kojima se čovek odvajkada suočavao. Takođe, postoji verovanje da svaki put kad kinemo, nakratko zaustavimo rad srca.


vesti

Stranica 43 od 44 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/