Forum Srbija
https://www.forum-srbija.com/

Крсне славе
https://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=19790
Stranica 1 od 2

Autoru:  Luna.* [ 27 Okt 2012, 17:25 ]
Tema posta:  Крсне славе

Крсне славе


Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте Kрсна слава.
Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божанство.
По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава.
Свети Сава је многобожачке кумире и идоле, заменио великим светитељима Цркве Христове.
Тако је настала Kрсна слава.
Црква је, имајући у виду практичне разлоге, саветовала и препоручивала породицама које светитеље да узимају за своју крсну славу.
Поједине породице, опет, бирале су дан када ће се крстити, и светитеља који се тога дана слави, узимале за своју крсну славу.
Значај славе, слављење Крсне славе је остала једина непрекинута традиција код Срба од времена покрштавања до данас. Много је штошта промењено у народном животу и обичајима, али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа.
Србин је славио славу у најславнијим данима своје историје, али исто тако и у току петвековног робовања под Турцима. Слављена је слава у време и невреме – у рату и изгнанству, у тамници и болници, у жалости и радости, у беди и сиромаштву исто као у богатству и изобиљу. Наши војници су у јеку најжешћих битака у рову ломили бајати војники хлеб (тајин) певали тропар своје славе, палили комадић воштанице који су од куће понели, молили се Богу за помоћ и срећније дане.


Када један дом, једна породица, почиње да слави крсну славу?


Слава се преносила и настављала са колена на колено са оца на сина тако, да се данас може лако закључити које су породице са истим презименима од једног претка, само по томе коју славу славе.


Када отац предаје славу синовима?


Уколико синови живе са оцем у једној кући, онда сви заједно славе славу. Међутим, када неко од синова заснује своју породицу, ожени се и не живи више са оцем, он треба одмах да почне да у свом дому слави крсну славу.


Како се прима Крсна слава од оца?


Прве године, када син заснује самостално домаћинство, он долази код оца на славу. Кад се колач исече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу.Син носи део колача кући, подели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју крсну славу.


Свећење водице


Slika


По древној и устаљеној пракси наше цркве, у време пред славу свештеник освећује водицу у домовима који славе. За освећење водице домаћица припреми следеће: једну посуду (чинију) са водом, букет босиљка, мању свећицу, кадионицу са жаром или брикетом, тамјана и списак укућана у кући. Све се то постави на сто у соби где је славска икона, која је на источном зиду собе. Пожељно је да на обреду освећења водице буду сви укућани са домаћином.


Позивање на славу


У неким нашим крајевима, гости се на посебан начин позивају на славу. Домаћин или неко од млађих, оде у кућу онога кога жели позвати, или кога годинама позива, и уз пригодан разговор, позове пријатеља на славу.
Поздрављање и дочек гостију. Домаћин госте дочекује пред кућом или на прагу свог дома.


Славски колач


Slika


На један дан уочи славе домаћица меси славски колач. Колач се меси од чистог пшеничног брашна. Сам колач симболише Христа који је хлеб живота, а вино, којим се прелива, символише крв која је текла из Христових рана. После сечења колача, колач се исече на кришке као хлеб. Најпре домаћин и укућани узимају и једу по део колача, а остатак се поставља на трпезу.


Славска свећа


Slika


За славу се купује већа свећа, по могућству од правог воска.Она се ставља у чирак (свећњак) и посебно украшава, Свећа се пали на дан славе, непосредно пред резање колача. Домаћин се прекрсти, помене у молитви Бога и име своје крсне славе, целива свећу и пали је.Свећа гори целог дана на дан славе.


Славско жито


Slika


Уочи славе домаћица припрема славско жито – кољиво или панаију. Славско жито се кува од чистог и отребљеног пшеничног зрна. Када се заврши резање колача и жито прелије вином, најпре се домаћин послужи житом, а затим сви укућани. Онда се служе сви гости. И како који гост долази на славу, прво се послужује славским житом.


Обред резања славског колача и освећења славског жита


Колач и жито се на дан славе доносе у цркву на освећење.Када свештеник изреже колач и прелије вином, онда сви укућани на челу са домаћином учествују у окретању славског колача уз певање црквених песама.Онда свештеник ломи колач са домаћином.


„Дизање славе“


Сви присутни се окупе око стола на коме је славски колач, жито, свећа и вино у чаши, мушкарци поскидају капе, и устану. Домаћин се прекрсти, помене Бога и светитеља кога слави, целива славску свећу и упали је.Потом један од виђенијих гостију изговара „дизање славе“ почев
од Оченаша.


Резање колача.


Slika


Кад се заврши молитва домаћин узима колач, пресече га унакрст (крстообразно) одоздо и онда са једним од гостију, обично то буде најстарији, најдражи гост или пријатељ, сродник или комшија, ломи колач на следећи начин: „Долибаша“ вином прелије центар колача. Домаћин и гост окрећу колач, онда сркну мало вина са колача, најпре домаћин а онда његов гост, пољубе се и кажу: „Христос!“ Онда долибаша прелије вином центар колача и два печата, лево и десно. Домаћин и гост окрећу колач, онда стану, затим гост, па домаћин, сркну са преливена три печата и говоре: „Христос, посредје нас!“ Поново окрећу колач, а долибаша прелије сад поново колач, почев од централног печата крстообразно сва четири слова (печата). Домаћин и гост сркну вино са печата, целивају се и говоре: „Христос, посредје нас, на векове амин, и догодине у здрављу и весељу.“ Гости сви говоре: амин, Боже дај. Онда ломе колач. Кад се колач изломи, гост део колача из леве руке спушта на сто поред свеће и жита, а четвртину колача из десне руке подиже високо, благосиља и предаје домаћици.За то време гости стоје, онда се послужују житом које је освећено у цркви. У неким крајевима гости се служе и вином. Вино се сипа у чашу, па најпре домаћин, пошто се прекрсти, помене Бога и светитеља кога слави, отпије један гутљај. Онда се сви на исти начин послуже по старештву, од најстаријих до најмлађих.


Slika


Домаћиново дворење славе

У нашем народу сачуван је један леп обичај, дворење славе. Наиме, домаћин, на дан славе, обучен у свечано одело, гологлав, ведар и расположен, дочекује госте и цео дан не седа док свећа гори.

Славска трпеза

Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе.

Посне славе

Када нека слава падне уз пост, или у среду или петак,тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост.

Црквена слава

Поред светитеља и славе коју слави свака породица, заједничка слава свих парохијана и верника који припадају одређеном храму у месту у коме живе, јесте храмовна слава те цркве.

Занатлијске славе

Поред домаће и црквене славе, или преславе, у нашој је традицији, да поједина занатлијска удружења (пекари, столари, трговци итд), еснафи, предузећа, спортски и други клубови, братства, заједнице, друштва лекара и разна удружења могу имати и славити своју славу.

svetosavlje

Autoru:  Luna.* [ 27 Okt 2012, 17:44 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Пролећне славе

Свети Великомученик Георгије – Ђурђевдан
6. мај


Slika


Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин.

Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.


Autoru:  Luna.* [ 27 Okt 2012, 17:45 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Свети Апостол и Јеванђелист Марко
8.мај


Slika


Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим духовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму, замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва, гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе, те и овде учврстио хришћанство. Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: „Мир теби Марко, јеванђелисте мој!“ Марко ја одговорио:“Мир и Теби Господе мој, Исусе Христе!“

Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао у бољи свет.

Autoru:  Luna.* [ 30 Okt 2012, 13:15 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Свети Василије Острошки
12.мај


Slika


Рођен, је у Поповом Селу у Херцеговини, од простих и благородних родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике.

Умро је у XVI веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.

Autoru:  Luna.* [ 05 Nov 2012, 20:46 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Свети Пророк Јеремија
14. мај


Slika


Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем. Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.

Autoru:  Luna.* [ 08 Nov 2012, 11:13 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Slika

Autoru:  Luna.* [ 08 Nov 2012, 11:14 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Slika

Autoru:  Luna.* [ 08 Nov 2012, 11:14 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Slika

Autoru:  Luna.* [ 10 Nov 2012, 22:57 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Свети Јован Богослов
21. мај


Slika


Син је рибара Заведеја и мајке Саломије. Јован је, са својим братом Јаковом кренуо за Христом и никад га више није напустио. Једини је са светом Богомајком остао под крстом распетог Господа, а потом је брижно чувао и служио светој Деви све до њеног успенија. Касније је отишао у Ефес и надахнуто проповедајући, многе је преобратио у хришћанство. У прогонству на острву Патмос написао је чувено Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве поново је био слободан и вратио се у Ефес где је наставио своје дело христијанизације незнабожаца.

Кад је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих седам ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

Autoru:  Luna.* [ 13 Nov 2012, 09:56 ]
Tema posta:  Re: Krsne slave

Свети Николај Мирликијски -Пренос Моштију
22. мај


Slika


Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је несебично пружао.

Замонашио се у манастиру „Нови Сион“ а касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се упокојио па све до 1087. године. Те године је, у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира, ликијскога града, у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну јавио неком часном свештенику из Барија и наредио да му се мошти пренесу у Бари који је у то време био православни град и под православним патријархом.

При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.

Stranica 1 od 2 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/