Forum Srbija
https://www.forum-srbija.com/

Zanimljivosti
https://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=390&t=32747
Stranica 1 od 7

Autoru:  Andjela [ 01 Jul 2013, 11:00 ]
Tema posta:  Zanimljivosti

Kraljevske banje Srbije

Pod ovim naslovom nedavno je izašla ekskluzivna monografija o osam znamenitih lečilišta koja su, iz sopstvene ili državne kase, podizali pripadnici dve srpske dinastije – Karađorđevića i Obrenovića

Slika

Put od lekovitih vrela do kraljevskih banja u Srbiji bio je duži od stoleća. Početkom 19. veka one su stasavale zajedno sa mladom srpskom državom i dve kraljevske loze – Karađorđevića i Obrenovića. Iako su kroz istoriju bili nepomirljivi protivnici, oni na vlasti nisu rušili ono što su njihovi prethodnici sagradili, već su nastavljali da ulažu u banje i iz svoje i iz državne kase. Podizali su banjska kupatila, fontane i česme, uporedo sa luksuznim vilama, letnjikovcima i dvorcima, tako da ta zdanja i danas predstavljaju simbole banja koje se mogu nazvati kraljevskim: Vrnjačke, Ribarske, Koviljače, Bukovičke, Niške, Vranjske, Brestovačke i Sokobanje.

Pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra II, izdavačka kuća „Gastro print” i redakcija časopisa „Turistički svet” nedavno su objavile ekskluzivnu monografiju „Kraljevske banje Srbije”, autora Zdravke Bubreško. U ovom dvojezičnom izdanju sa hologramom, uz obilje arhivskih i savremenih fotografija, faktografski i anegdotski ispričana je priča o osam znamenitih banja koje su svojevremeno bile mondenski i kulturni centri Srbije. To je deo šireg projekta afirmacije naših banja sa aristokratskim pedigreom, uz nadu da jednoga dana one uđu u grupaciju Kraljevske banje Evropske asocijacije banja.

Mondenski centri

Priču o srpskim banjama započinje knjaz Miloš dovođenjem barona Zigmunda Herdera, načelnika Saksonskih rudokopa, koji je 1835. godine analizirao i potvrdio lekovitost brestovačke, a kasnije i drugih banjskih voda. Miloš se najradije kupao u Sokobanji i Brestovačkoj banji, gde je sebi sazidao i konak, a najslađe je pio bukovički „kiseljak”. Pored izvora u Bukovičkoj banji započeo je 1860. godine „Staro zdanje”, velelepnu građevinu koja će se graditi još dugo posle njega, a u kojoj je kralj Milan priređivao raskošne balove. Kraljevski par Aleksandar Obrenović i Draga Mašin imao je svoju klupu za predah u Niškoj, dok je Draga iz zdravstvenih razloga odlazila na lečenje u Ribarsku banju.


Slika

Kralj Petar I Karađorđević finansijski je podsticao izgradnju i obnovu banja, a u mnogima od njih lečio je svoju upornu kostobolju. U Brestovačkoj banji je podigao dvorac, u Koviljači je podstakao izgradnju kupatila, a u Ribarskoj hotela. Regent i budući kralj Aleksandar I Karađorđević lečio se vodom sa Školske česme u Niškoj Banji, takođe i na izvorima Vrnjačke, a u Koviljači je podigao dragulj među banjskim zdanjima – Kur-salon, u kome je nakratko boravio i mladi kralj Petar II Karađorđević pre nego što je napustio zemlju 1941. godine.

Za vladarima su u banje dolazili ugledni trgovci i kompletna tadašnja poslovna, politička i kulturna elita – stranački prvaci, slavni glumci i književnici – pa su na najatraktivnijim mestima nicale raskošne vile i letnjikovci. Parkovi su uređivani u francuskom ili engleskom stilu, igrali su se kriket i tenis, priređivani su koncerti i balovi. Prema uputima banjskih lekara, lekovite vode ovih banja blagotvorno su uticale na kostobolju, plućne, stomačne, ženske i mnoge druge bolesti.

Naš „čika Pera” – kralj

Prvi ugostiteljski objekat u Vrnjačkoj Banji, „Narodna gostionica”, otvoren je 1885, a deset godina kasnije tu će zasvetleti i prva električna sijalica. Temelje raskošne vrnjačke parkovske flore, sa rundelama u francuskom baroknom stilu, postavio je Čeh Josip Paris, vlasnik čuvenih cvećara u Beču i Mariboru, koji se u Banji nastanio 1928. godine.

U novom kupatilu Banje Koviljače lečenje je, pored vode i blata peloida, podrazumevalo masažu, opuštanje, bazen. Takvom tretmanu prepuštao se i kralj Petar I Karađorđević u kadi napravljenoj specijalno za njega, koja i danas predstavlja jednu od ekskluzivnijih ponuda Banje. A njegov apartman na prvom spratu vile „Srbija” u Ribarskoj banji, sa jednostavnim drvenim krevetom, stolom i dve stolice, ni po čemu nije ličio na kraljevske odaje. S obe strane apartmana, slično kasarnama, nalazila se po jedna soba sa po pedeset kreveta za njegove gardiste.

Prvi zvanični gost Brestovačke banje, u leto 1834. godine, bila je knjeginja Ljubica za kojom je ubrzo stigao i knez Miloš, zajedno sa mlađim sinom Mihajlom. On je tamo obavljao državničke poslove i primao službene posete, a posle ručka i obavezne kafe i čibuka, odmarao se zahtevajući apsolutnu tišinu. Knjaz Miloš odredio je sudbinu i Bukovičke banje odlukom da se, baš pored Bukovičkih izvora, podigne ugledno zdanje, nalik onima koja je viđao u prestonim varošima Evrope. Kao jedan od najluksuznijih hotela na Balkanu, uvek na usluzi porodici Obrenović, a kasnije i Karađorđević, „Staro zdanje” vazda je okupljalo elitnu klijentelu koja je pronosila slavu lekovite bukovičke vode.

U lekovitoj vodi Niške banje uživali su kralj Milan i kralj Aleksandar Obrenović, a omiljeni gost bio je i kralj Aleksandar I Karađorđević. Za Sokobanju se zna da je bila prva i poslednja ljubav knjaza Miloša, ali je manje poznato da su upravo u sokobanjskom amamu kneževići Milan i Mihajlo naučili da plivaju uz pomoć tikava. A kada je kralj Petar I Karađorđević 1914. godine odlučio da tople vode Ribarske banje zameni mnogo toplijim sa vranjskih izvora, stigao je u živopisni južnjački kolorit u kome je vrelo od stranaca. Zbog udaljenosti od prestonice i loših komunikacija, meštani nisu bili baš najbolje obavešteni o prestolonaslednoj lozi Karađorđevića, tako da su tek kasnije saznali da je „čika Pera” sa kojim su često razgovarali zapravo njihov – kralj.

----------------------------------------------------

Simbol meraka

„Vremenom je u Vranjskoj banji otmena i bogata klijentela bila sve brojnija, ali i sve živahnija... Iz mahale je sve ređe odzvanjao kovački čekić, dok je ’bleh’ muzika bivala sve glasnija. Bogati Grci i Jermeni, trgovci iz Niša, Vranja i Skoplja, dočekivali su zore u najboljem raspoloženju, ostavljajući čitav imetak u kafanama i mehanama... Pevala je, doduše već vremešna, Malika Jeminović, Ciganka naročite lepote i glasa. Bila je Borina inspiracija za ’Koštanu’ i do danas ostala simbol meraka i južnjačke pesme pune čežnje.”

-----------------------------------------------------

Zubuni i libada

„Turistička sezona Sokobanje u Miloševo vreme počinjala je u proleće i trajala do prvih prohladnih dana. Banja je bila na glasu. Decenijama je u nju dolazio otmeniji svet, ugledni trgovci, činovnici, poznati glumci i pisci... Na banjskom šetalištu mešali su se zubuni i suknje seoskih žena sa libadama gradskih gospođa, a kasnije, pred kraj veka, i sa gošćama iz inostranstva obučenim po poslednjoj evropskoj modi. Na glavnom šetalištu i obližnjim ulicama bilo je 17 mehana i oko 40 zanatlijskih radnji.”

Radmila Tamindžić
B92

Autoru:  Andjela [ 02 Jul 2013, 09:07 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

KRAĐA: Hrvati nam ponovo otimaju Nikolu Teslu

Čuveni Teslin transformator postavljen na trgu u centru Zagreba i predstavljen kao izuzetno hrvatsko dostignuće


Slika

Braća Hrvati svojataju srpskog naučnika.
Na proslavi povodom ulaska Hrvatske u EU Hrvati su na trg u Zagrebu postavili transformator najvećeg srpskog naučnika Nikole Tesle i ovaj izum predstavili kao izuzetno hrvatsko stvaralaštvo?! Iako je poznato da je Tesla Srbin, braću Hrvate to nije sprečilo da se pohvale tuđim perjem.

Vole Teslu

Istoričar Bojan Dimitrijević kaže za Kurir da Hrvati lik i delo Nikole Tesle posebno neguju i da ulice u Hrvatskoj nose njegovo ime.
- Nije prvi put da se Hrvati služe imenom Nikole Tesle. Jedna od centralnih ulica u Zagrebu nosi upravo njegovo ime. On je među Hrvatima predstavljen kao hrvatski naučnik iako znamo da je samo rođen tamo - kaže Dimitrijević.

Otac sveštenik

Uprkos mnogobrojnim pokušajima Hrvata da Teslu predstave kao svog naučnika, opšte je poznato da Nikolu Teslu za Hrvatsku veže jedino mesto rođenja, a da je za života sebe nazivao Srbinom. Teslin otac bio je sveštenik pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Nikola Tesla rođen je 1856. godine u Gospiću u Hrvatskoj, a preminuo je 7. januara 1943. u Njujorku.

KURIR

Autoru:  Andjela [ 14 Jul 2013, 21:14 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

ĐORĐE KARAĐORĐEVIĆ: NATO mi je zabranio da budem srpski oficir

Velika Britanija i Zapadna vojna alijansa su se bunile što sam kao član kraljevske porodice i državljanin Velike Britanije odlučio da postanem srpski oficir - otkriva princ Đorđe

Slika

Navršilo se trinaest godina od kada je 12. jula 2000. godine, posle teške bolesti, preminuo princ Tomislav Karađorđević, jedan od najomiljenijih članova kraljevske porodice. Njegova supruga princeza Linda i sinovi, prinčevi Đorđe i Mihailo, koji žive u Beogradu, odali su mu pomen u Sabornoj crkvi.

Kada je princ Tomislav umro, stariji sin Đorđe je imao 16, a Mihailo petnaest godina. Obojica su bili učenici britanskog koledža. Živeli su u porodičnoj kući u zapadnom Saseksu, varoši pored Londona. Danas su sinovi princa Tomislava u Srbiji. Stariji sin Đorđe se seća da je očevu smrt doživeo sa pomešanim osećanjima:

- Bio sam tužan jer sam ostao bez voljene osobe, bez oca koji je sa mnom pravio planove za budućnost. Govorio mi je da u Srbiji pokušava da pomogne svom narodu i da ja treba, kada odrastem, da radim za svoj narod. Bio sam i smiren, jer je tata trpeo strašne bolove zbog raka, a smrt mu je te muke prekinula – priča princ Đorđe.

Rođen je 1984. godine u Engleskoj. Završio je više škole za kompjuterski inženjering, za dizajn i za menadžment, kao i školu za pirotehniku. Stasom princ Đorđe, visok i vitak, podseća na oca Tomislava, ali je likom na majku Lindu. Još kao mališan spoznao je činjenicu da je princ kraljevske porodice Karađorđević, ali i rođak britanske kraljice Elizabete.


Slika

Otac me vodio na britanski dvor. Upoznao sam kraljicu Elizabetu, koja je divna osoba, i saznao da sam na 103. mestu liste njenih naslednika. U Engleskoj sam se viđao sa članovima naše porodice, jer je moj brat od strica Aleksandar Karađorđević često dolazio kod nas. Izgradili smo opušten odnos. I danas ja našeg kralja Aleksandra Drugog oslovljavam sa “gde si brate” i lupim ga rukom po ramenu. Njegovima sinovima, kraljeviću Petru, Filipu i Aleksandru, ja sam stric, mada su stariji od mene. Imamo odlične odnose, u stalnom smo kontaktu preko interneta – otkriva nam princ Đorđe kraljevske porodične odnose…

Na pitanje zašto je vrlo brzo napustio Vojnu akademiju, da li zbog slabog znanja srpskog, ili teških predmeta, princ Đorđe prvi put otkriva istinu o svojim vojnim studijama.

- NATO mi je zabranio da budem srpski oficir. Velika Britanija i Zapadna vojna alijansa su se bunile što sam kao član kraljevske porodice i državljanin Velike Britanije odlučio da postanem srpski oficir. Nastao je diplomatski incident, koji je mogao da preraste i u politički problem, pa sam odustao od studija. Ali ne zauvek – u duši sam vojnik i čim se ukaže prilika opet ću da nastavim studije na vojnoj akademiji – kaže princ Đorđe.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)

Autoru:  Andjela [ 20 Jul 2013, 19:58 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

Župljanima još kralj u srcu

Posle više od 100 godina nakon ubistva Aleksandra Obrenovića vredni Župljani podigli su bistu kralju

Slika

Posle više od 100 godina nakon ubistva Aleksandra Obrenovića vredni Župljani podigli su bistu kralju po kome je njihov opštinski centar dobio ime. Davne 1882. godine, 40 bogatih Župljana poslalo je pismo starom kralju Milanu sa molbom da se ime varoši Kožetin promeni u ime njegovog sina - Aleksandra.

- Mi, Milan Prvi, po milosti Božijoj i volji narodnoj kralj Srbije, na predlog našeg ministra unutrašnjih dela rešili smo i rešavamo da se varošica Kožetin, u okrugu Kruševačkom, po izjavljenoj želji njenih stanovnika, od sada zove "Aleksandrovac" - odgovorio im je kralj Milan Obrenović.

Ukaz je dalje saopšten načelništvu u Kruševcu i sproveden u delo. Aleksandrovčani su bili zahvalni, ali je bistu kralj po kome su dobili ime otkrivena tek nedavno u dvorištu poznatog Zavičajnog muzeja Župe. To je tek drugi spomenik monarhu iz dinastije Obrenović u Srbiji.

- Inicijativa je krenula iz Zavičajnog muzeja, ali smo odmah dobili podršku prijatelja, više firmi i opštine - napominje za "Novosti" Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe. - Na neki način, ispravljena je nepravda prema Obrenovićima, kralju i kraljeviću. U vreme kada je kralj Milan dozvolio promenu imena, Aleksandar je imao tek šest godina.


Kelti i boginja Dijana

POREKLO imena Kožetin, koje meštani više nisu hteli, tumači se na različite načine. Neki veruju da dolazi još od Kelta i boginje lova Dijane, a drugi, opet, da je u drevnim vremenima u Aleksandrovcu bila crkva prekrivena kožom. Kožetin se vezuje i za obližnji srednjovekovni grad Koznik. Tek, nekadašnji Kožetin, a sadašnji Aleksandrovac, spominje se u Nemanjinoj ktitorskoj povelji o manastiru Studenici, iz 1196. godine.


Brborić kaže da je i samo muzejsko zdanje od velike vrednosti, i da nije slučajno što je bista kralja otkrivena u blizini. Kada je prvi i jedini put 1894. godine kralj Aleksandar boravio u Župi, odseo je baš u kući gde je danas - Zavičajni muzej.

Među starim Župljanima koji su molili kralja Milana da im dozvoli da se nazovu Aleksandrovčanima bio je i Milić Veličković. njegov unuk Siniša danas živi u Beogradu.

- Deda je bio predsednik varoši Kožetina, tako da je po dobijenoj dozvoli postao prvi predsednik opštine pod imenom Aleksandrovac - priča za "Novosti" unuk Siniša Veličković. - Vladao je u dva mandata pravedno.

Pretpostavlja se da je stari Kožetin, koji je za varoš proglašen tek 1880. godine, postojao još u gvozdeno doba. Oko kožetinske crkve nalaženi su arheološki predmeti i iz hrišćanskog vremena. Odmah po promeni imena, Župljani nisu mirovali. Ubrzo su počeli da snabdevaju kraljev dvor vinima i po svetu se proslavili po autohotnim vrstama - „tamjanika“ i „prokupac“. Vino proizvode i danas. Kažu, u slavu predaka i kralja čije je ime "njihovo".

NOVOSTI

Autoru:  Andjela [ 02 Avg 2013, 09:08 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

ER SRBIJA: Novi dvoglavi orao delo studentkinje iz Novog Sada!

Autorka novog izgleda kompanije, pronađena preko Gugla je studentkinja grafičkog dizajna Tamara Maksimović, iz Novog Sada

Slika

- Logo nacionalne aviokompanije "Er Srbija" delo je srpskog dizajna, koji je osmislila studentkinja grafičkog dizajna, Tamara Maksimović, iz Novog Sada. Novi brend će nositi ime zemlje i crvenu, plavu i belu boju nacionalne zastave Srbije iz Beograda u svet, rečeno je danas, nakon potpisivanja sporazuma o strateškom partnerstvu Etihada i Jat ervejza, koji je promenio ime u Er Srbija.

Ima i loših reakcija

Nacionalna aviokompanija Srbije, sa istorijom dugom 86 godina, sada ima nov vizuelni identitet - korporativni logotip, znak i redizajniranu trobojku. Na vertikalnom krilu repa aviona nalaziće se stilizovani dvoglavi orao. Reakcije povodom novog izgleda su većinom pozitivne, međutim ima i kritika koje se odnose na srpskog orla na repu. Pominje se, naime, da je dizajn u orjentalnom stilum, dok je orao "Etihada" sličniji onom na zvaničnom grbu Republike Srbije.

Autorka vizuelnog izgleda nove avio-kompanije Tamara Maksimović, diplomirana frilanserka iz Novog Sada, za blog Tango Six je ispričala kako je došlo do toga da ona bude autor loga koji će videti milioni ljudi u sledećim godinama širom regiona i Evrope.

Dizajn Jata za diplomski rad

- Pre dve godine za diplomski sam radila re-dizajn Jata i okačila ga na Behance (jedan od najpoznatijih globalnih portfolio portala) kao idejni koncept, projekat. Menadžment Etihada pronašao me je koristeći Gugl, zvali su me na sastanak i nakon nedelju dana sam otišla za Abu Dabi. Tamo sam dve i po nedelje radila sa njima. To je bilo predivno iskustvo, koje još nije završeno. Vraćam se prekosutra i nastavljamo da radimo na preostalim elementima brendinga. - rekla nam je Tamara.

kurir

Autoru:  Sanja [ 09 Avg 2013, 00:41 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

Srbi su nesrećni jer brinu za budućnost



Prema Izveštaju o svetskoj sreći, nastalom na osnovu istraživanja Instituta sa Univerziteta u Kolumbiji, Srbi spadaju među najnesrećnije nacije jer od 156 zemalja zauzimaju 149. mesto po ukupnom doživljaju trenutne sreće. Psihoterapeut Zoran Milivojević za “24 sata” kaže da je taj osećaj nesreće zapravo presek mentalnog stanja nacije.

Slika
Po trenutnom osećaju sreće iza nas je tek sedam zemalja na svetu

ZADOVOLJSTVO - U istraživanju o svetskoj sreći iza Srbije su po nezadovoljstvu, depresiji i generalnoj nesreći tek Gruzija, Liban, Sijera Leone, Togo, Palestina, Jermenija i Irak. Sve zemlje u našem okruženju daleko su srećnije, a mi smo ubedljivo najnesrećnija evropska zemlja.

- Kad ostvarimo želje, mi osećamo zadovoljstvo, a ako su to izuzetno važne želje, onda kada ih ostvarimo, osećamo sreću. Onda kada ne možemo da ostvarimo životne ciljeve, osećamo se frustrirano i nesrećno. Sreća znači - dobro sam i kada pogledam u budućnost biću dobro. A Srbe brine budućnost zato što smo živeli loše, trenutno živimo loše, pa nam ni budućnost ne izgleda optimistično. Zbog toga ovo istraživanje ima relevantnost i mislim da predstavlja presek mentalnog stanja nacije - objšanjava Milivojević.

S druge strane, istraživanje “Happy Planet Index” dalo je znatno drugačije i optimističnije rezultate, pa Srbija od 151 zemlje zauzima 79. mesto sa indeksom 41,1, što je neka zlatna sredina. Ipak, to istraživanje nije u obzir uzimalo lični osećaj sreće pojedinca, već socijalne, ekonomske i političke parametre, odnosno uslove koje određena zemlja stvara za srećan i bolji život.

Slika
Zabrinutost


Međutim, kako je sreća, ipak, subjektivna stvar, dešava se da ljudi u ekonomski razvijenim zemljama spadaju među najnesrećenije, a da su oni koji žive u siromašnim zemljama u vrhu lestvice kada je sreća u pitanju.

- To drugo istraživanje je računalo sreću na osnovu parametara koji pokazuju kvalitet života u jednoj zemlji. Na primer, materijalna situacija - vi možete imati kuću ili automobil, ali ste depresivni i nesrećni jer želite više - kaže Milivojević.



Izveštaj o svetskoj sreći na osnovu trenutne sreće
1. Island
2. Laos
3. Irska
4. Panama
5. Somalija
106. Slovenija
124. Hrvatska
140. Makedonija
143. Crna Gora
149. SRBIJA


Najsrećnije zemlje (po Happy Planet Indexu)
1. Kostarika
2. Vijetnam
3. Kolumbija
4. Belize
5. El Salvador
74. Bosna i Hercegovina
79. SRBIJA
82. Hrvatska
87. Slovenija
140. Makedonija



Novac i bogatstvo nisu garant sreće
OSEĆAJ - Da novac nije garant sreće potvrđuje primer brojnih nerazvijenih zemalja Afrike i Evroazije u kojima vlada veliko siromaštvo i socijalne razlike, a opet su daleko srećnije od nas. Kako kog merili osećaj sreće u vrhu svih lista su skandinavske zemlje (pre svih Danska, slede Finska, Norveška, ali i Irska). Zanimljivo je da SAD nikada nisu u vrhu ovakvih lista.

24 sata

Autoru:  Luna.* [ 11 Avg 2013, 20:18 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

Teslin potomak: Jelena Mandić(22) prvi put u Srbiji

Pokušala sam da objasnim ljudima koliko je Tesla bio značajan i da smo u srodstvu, ali ta činjenica tamo ne menja mnogo stvari, kaže Mandićeva

Slika

Jelena Mandić (22) iz Čikaga, potomak Nikole Tesle (njegov ujak je Jelenin čukundeda), već mesec dana je u Srbiji, gde istražuje srpsku kulturu, upoznaje ljude i mesta, kojima je oduševljena, ponosi se svojim poreklom i trudi se da sazna što više o svom pretku - svetski priznatom naučniku Tesli.

Mandićeva je prvi put ove godine posetila Srbiju o kojoj je toliko maštala, ne krije oduševljenje i, kako kaže, ostala bi rado ovde.

- Ovde su ljudi mnogo opušteniji nego u Americi. Druže se, ljubazni su i nisu toliko opterećeni poslom. U Americi je svima posao na prvom mestu, mnogo više se radi, a socijalni život dolazi tek posle svih završenih obaveza. Mnogo mi se sviđa Beograd, i rado bih ostala ovde - kaže Mandićeva, i dodaje kako je posetila Muzej Nikole Tesle, kojim je oduševljena. Ponosna je zbog činjenice da je u srodstvu sa Teslom, iako, kako kaže, Amerikanci ne pridaju mnogo važnosti i poštovanja tome.


- Žao mi je što Amerikanci ne pridaju mnogo značaja Teslinim dostignućima, i što nisu svesni činjenice da ništa od ovog danas ne bi imali da nije bilo njega. Pokušala sam da objasnim ljudima koliko je Tesla bio značajan i da smo u srodstvu, ali ta činjenica tamo ne menja mnogo stvari - priča Mandićeva, i smatra da se u Tesla u Srbiji mnogo više poštuje.


- Majka Nikole Tesle je imala sedmoro braće i sestara. Jedan od njih je bio Trivan koji je moj čukundeda . Ponosna sam na svoje poreklo, trudim se svakog dana da istražim nešto novo o njemu, i celog života ću to raditi - objašnjava Jelena, koja polako uči i srpski jezik..

Najvaljuje da će doći i sledeće godine.

- Volela bih da mogu češće da dolazim. Posetila sam Skadarliju i još neka tradicionalna mesta i oduševljena sam. Ostatak vremena u Beogradu ću takođe posvetiti upoznavanju srpskih vrednosti - završava Mandićeva.

Studira i radi u Americi
Jelena studira medije, komunikaciju i menadžment na jednom univerzitetu u Milvokiju i radi u velikoj korporaciji “Grainger”. Zbog studija i posla ne može češće da dolazi u Srbiju, ali obećava da će sledeće godine na leto opet doći

kurir

Autoru:  Sanja [ 15 Avg 2013, 11:01 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

Zašto samo Srbi kažu „pijan kao majka”



Usmena i pismena tradicija u Srba obiluje raznoraznim poslovicama i izrekama. Nije poznato da li je za to zaslužna mentalna lenjost, sklonost ka generalizaciji ljudi i događaja ili nedovoljno razvijen vokabular naroda, tek ove često nejasne, patetične, arhaične rečenice koje upućujemo jedni drugima deo su naše svakodnevnice, iako nam je poreklo većine nepoznato.

Slika

POREKLO - Poslovice uglavnom vode poreklo od nekog konkretnog događaja, koji je, putem usmenog predanja i prepričavanja koje ga je postepeno menjalo, zadobio univerzalne ili čak mitske dimenzije. I način na koji su priče ispričane takođe je deo samog iskustva događaja - kaže Dobrivoje Stanojević, profesor Fakulteta poličkih nauka u Beogradu. Jedan od dobrih primera za ovo su i izreka “lupaš kao Maksim po diviziji”.

- Koliko sam upoznat, izreka potiče iz Prvog svetskog rata, u kom je postojao neki artiljerac Maksim, koji je obimno ali ne baš efikasno “tukao” po neprijateljskim divizijama. Potpuno druga vrsta izreke je “pijan kao majka”, koja je vezana za nekadašnju tradiciju po kojoj su porođajni trudovi budućih majki ublažavani alkoholom, mada postoji i drugo tumačenje po kom primer za alkoholisanost postaje “majka zemlja”, koja se, baš kao tipični pijanac, okreće oko sebe i oko sunca, a pritom je i blago nakrivljena - tumači Stanojević.


Profesor smatra da su izreke među Srbima veoma zastupljene, a taj fenomen objašnjava time što su one “najkoncizniji način da se nešto objasni”. To može biti korisno u neobaveznoj komunikaciji, ali kada je u pitanju komplikovanija analiza nekog događaja, uopšteni karakter poslovica predstavlja veliki problem.

- Ne možete poslovicom, čija je suština u uopštavanju, objasniti neki specifičan događaj. To bi posebno trebali da znaju novinari i uopšte oni koji se bave pričanjem i objašnjavanjem. Takođe, osobe koje se narodnim izrekama često služe uglavnom su neinventivne, staromodne, a uvek mogu doći u situaciju da se njihove reči ismeju ili ironizuju - objašnjava Stanojević.


24 sata

Autoru:  Andjela [ 19 Avg 2013, 09:21 ]
Tema posta:  Re: Zanimljivosti

PRVA U EVROPI: Baka Jovanka (80) skočila padobranom!

Bila sam ptica jedno vreme. Iz ptičje perspektive vi ste bili mravi prema meni. Sad mi je jasna ona krilatica padobranska: Samo padobranci znaju zašto ptice pevaju, prvi su Jovankini utisci

Slika

SRBIJA - Prvi let padobranom jedne 80-godišnje žene, zabeležen u Evropi – Jovanka Ostojić iz Rekovca bila je veoma raspoložena posle leta koji je trajao 7-8 minuta.

"Bila sam ptica jedno vreme. Iz ptičje perspektive vi ste bili mravi prema meni. Sad mi je jasna ona krilatica padobranska 'Samo padobranci znaju zašto ptice pevaju'“, prvi su Jovankini utisci.

Za redak i veoma hrabar padobranski skok, Jovanku Ostojić pripremala je bivša srpska šampionka i reprezentativka Svetlana Simić. Pre desetak godina na istom aerodromu kod Paraćina, sličan skok izveo je tada 75-godišnji pukovnik Stojan Jović, bivši komandant 63. padobranske brigade iz Niša.


[youv]http://www.youtube.com/watch?v=q9EWhOWBltY[/youv]


kurir

Autoru:  Luna.* [ 19 Avg 2013, 22:03 ]
Tema posta:  Re: Slikom kroz istoriju

Kamerom ovekovečio bitke srpskih junaka u Drugom balkanskom ratu (FOTO)

Srpski privrednik i filmski producent Đorđe Đoka Bogdanović, pored snimaka prebacivanja ranjenika s položaja i sahranjivanja potporučnika Živojina Marinkovića u Krivoj Palanci, zabeležio i tri ključne pobede Prve i Treće armije na Kiselici, Žedilovu i Govedarniku


Slika

Kada je pre tačno 100 godina izbio Drugi balkanski rat, ambiciozni srpski privrednik i filmski producent Đorđe Đoka Bogdanović poslao je dvojicu profesionalnih snimatelja, koji su radili za producentsku kuću “Pate Frer” na front. Vođen pre svega patriotizmom Đorđe je želeo da ovekoveči borbe velikih srpskih ratnika iz “prvih redova” i tako im oda počast.

Ni ne sanjajući, od tog trenutka počeo je da stvara istoriju. Naime, prihvativši se ovog zadatka označio je početak potpuno novog vida izveštavanja sa ratišta, upisavši kraj svog imena i “zvanje” prvog Srbina, koji je filmskom kamerom snimio bitke Drugog balkanskog rata.


Slika

Bogdanović je rođen 1860. godine u porodici pravnika. Tačnije, njegov otac Milan bio je ugledni sudija. Po njegovoj smrti, mlađani Đorđe napušta gimnaziju i ulazi u trgovačke vode, da bi po izbijanju Drugog balkanskog rata 1913. godine zatražio i dobio dozvolu od Vrhovne komande da snima bitke srpske vojske.

Njegovi najstariji filmovi, koje je porodica Bogdanović generacijama čuvala, a Kinoteka otkupila 80-ih godina prošlog veka, snimani su između 6. i 9. jula 1913. kod Ćustendila.


Slika

Pored snimaka prebacivanja ranjenika sa položaja, rada Grambergove bolnice, sahranjivanja potporučnika Živojina Marinkovića u Krivoj Palanci, uspeo je okom kamere da zabeleži i transport ranjenika u Kumanovo, ali i tri ključne pobede Prve i Treće armije: na Kiselici, Žedilovu, i Govedarniku.

Čuveno je i njegovo beleženje “Dočeka srpskih pobednika u Beogradu posle Balkanskih ratova”, kao i ” Zakletve regruta Vardarskog puka”, “Njegovo Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar na Crnom Vrhu”, “Bugarski zarobljenici u beogradskom donjem gradu”.


Slika

Kada je izbio Prvi svetski rat, Bogdanović je ponovo nameravao da se lati reporterskih dužnosti, međutim, ubrzo je preminuo od rana, koje je zadobio snimajući srpske pohode na Crnom vrhu, 1913. godine.

Umro je u Nišu, svega nekoliko nedelja od početka Prvog svetskog rata 1914. godine.

telegraf

Stranica 1 od 7 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/