Srbi...(vesti)

Andjela · **Poslato:** 26 Jul 2013, 20:55

Medalje za srpske hemičare u Moskvi

Na 45. međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Moskvi četvoročlani tim srednjoškolaca iz Srbije osvojio je tri medalje, dve srebrne i jednu bronzanu.

Za mladim matematičarima i fizičarima ne zaostaju ni hemičari. Četvoročlani tim srednjoškolaca iz Srbije na 45. međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Moskvi osvojio je tri medalje, dve srebrne i jednu bronzanu.

Srebrne medalje osvojili su učenica 13. beogradske gimnazije Isidora Banjac i srednjoškolac iz Krupnja Marko Nešić, a bronzu David Koprivica iz Valjevske gimnazije.

Učenike su za takmičenje pripremali profesori Beogradskog i Niškog univerziteta.

rts

G o o g l e

Andjela · **Poslato:** 27 Jul 2013, 20:17

Kolumbija: Srpski matematičari osvojili četiri medalje

Zlatnu medalju je dobio Žarko Ranđelović učenik Gimnazije "Svetozar Marković" iz Niša, srebrnu Maksim Stokić iz Matematičke gimnazije, bronzanu Simon Stojković iz Matematičke gimnazije i Ivan Damnjanović

Matematičari iz Srbije osvojili su četiri medalje - zlatnu, srebrnu i dve bronzane i dve pohvale na 54. Medunarodnoj olimpijadi iz matematike u Kolumbiji, koja se održava od 18. do 28 jula.
Na olimpijadi u Santa Marti zlatnu medalju je dobio Žarko Ranđelović učenik Gimnazije "Svetozar Marković" iz Niša, srebrnu Maksim Stokić iz Matematičke gimnazije, bronzanu Simon Stojković iz Matematičke gimnazije i Ivan Damnjanović iz Gimnazije "Bora Stanković" iz Niša, objavljeno je na sajtu Matematičke gimnazije u Beogradu.
U Santa Marti su se takmičili matematičari iz 103 zemlje, a Srbija je ekipno zauzela 34. mesto.

novosti

Andjela · **Poslato:** 28 Jul 2013, 10:08

Dušan Panajotović u Španiji: Mladi violinista ponos Srbije!

Na Internacionalnom takmičenju u Burgosu iza sebe ostavio talente iz Amerike, Japana, Rusije i Kine

Upoznao nove prijatelje... Dušan sa kolegama muzičarima
Ide stopama Nemanje Radulovića!
Violinista Dušan Panajotović, koji ima samo 21 godinu, pobednik je Internacionalnog takmičenja u Burgosu u Španiji. Umetnik, rodom iz Knjaževca, student je treće godine Muzičke akademije u Beogradu, u klasi Gorane Matijević Nedeljković, a za Kurir iznosi svoje utiske sa festivala Summit.

- Iznenađen sam pobedom. Nisam očekivao trijumf jer je bila velika konkurencija. U Španiju sam otišao da se takmičim i da vidim gde je moje mesto u poređenju s mladim kolegama iz celog sveta. Kad sam dobio prvu nagradu, bio sam u šoku, ali sam se lepo osećao i dobio sam još veću motivaciju za dalji rad - kaže Panajotović.
Mladi violinista poslednje dve godine član je orkestra Dušana Skovrana, s kojim je nastupao kao solista na Kolarcu.

- Upoznao sam mnogo mladih kolega iz Rusije, Amerike, Kine, Japana i Španije. Nemam vremena za odmor jer me 14. avgusta očekuje solistički koncert u Italiji. Posle nastupa prioritet mi je da što pre diplomiram - naglašava pobednik festivala Summit u Španiji.

kurir

Andjela · **Poslato:** 28 Jul 2013, 21:31

Srpski srednjoškolac je najbolji matematičar na svetu!

Žarko Ranđelović, učenik trećeg razreda specijalizovanog matematičkog odeljenja niške gimnazije “Svetozar Marković” osvojio je zlatnu medalju na 54. matematičkoj olimpijadi u Kolumbiji, dok se Ivan Damnjanović, učenik drugog razreda niške gimnazije “Bora Stanković” iz Niša okitio bronzanim odličjem.

-Osećaj je zaista sjajan, pogotovo zato što sam nekada mislio da je nemoguće proći u tim, a kamoli osvojiti zlatnu medalju na ovako prestižnom takmičenju. Bilo je oko 100 zemalja sa oko 550 takmičara ukupno.

Konkurencija je bila ogromna, pogotovo jer su se takmičili predstavnici iz najjačih država, koje svake godine pokupe dobar broj zlatnih medalja. I ove godine, ti isti takmičari su bili na vrhu, a takođe su dobar uspeh postigle i zemlje koje inače nemaju toliko dobre rezultate, tako da je za zlatnu medalju baš dosta poena bilo potrebno, za razliku od prethodnih godina. Zbog toga sam zadovoljan što sam ipak imao dovoljno za zlato, kaže Žarko Ranđelović koji nam se javio iz Kolumbije.

Četiri medalje srpskim matematičarima

Članovi srpske reprezetnatcije osvojili su ukupno četiri medalje I dve pohvale. Pored Ranđelovićevog zlata I Damnjanovićeve bronze, srebrnu medalju osvojio je Maksim Stokić učenik Matematičke gimnazije iz Beograda a bronzano odličje pripalo je njegovom školskom drugu Simonu Stojkoviću iz Beograda.

U porodici Ranđelović presrećni su zbog velikog ŽArkovog uspeha u Kolumbiji.

-Pozvao me je telefonom i rekao: “Zlato je naše”. Presrećan sam i ponosan na svog sina što je uspeo da ostvari ovaj veliki uspeh i ujedno svoj san, iza kojeg stoji izuzetan rad i trud. Od šestog razreda osnovne do drugog razreda srednje škole on je osvojio sva republička takmičenja iz matematike i fizike jer voli da uči i da se takmiči. Za olimpijadu se spremao intenzivno dve godine.
Očekivao je srebro ili bronzu, ali se potajno nadao zlatu, kaže otac talentovanog učenika Jugoslav Ranđelović.

On veli da je konkurencija bila žestoka a zadaci izuzetno teški.
-Koliko su teški bili zadaci svedoči i to da je profesor matematike koji je sa njima otputovao jedan zadatak rešavao tri sata. Takmičenje je bilo u dva dana a rešavala su se po tri zadatka. Pole prvog dana, Žarko se javio i rekao da očekuje plasman između srebra i zlata. Posle drugog dana takičenja o ocenjvivanja, pripalo mu je zlatno odličje. On je srećan jer je to priželjkovao, ali je veoma skroman mladić i ne voli da se hvali, niti drugi da ga hvale, priča Jugoslav.

Genije iz Niša: Žarko Ranđelović | Foto: Konstantin Kamenov
Ivan Damnjanović, jedan je od najmlađih članova državne matematičke reprezentacije, pa time njegovo odličje ima takođe veliki značaj.
-Mi smo presrećni, on je prezadovoljan jer je ostvareni uspeh nadmašio njegova očekivanja. Zadaci na matematičkoj olimpijadi, koja je najelitnije svetsko takičenje za učenike, inače su veoma teški a ove godine su bili preteški. Ivan je vežbajući pre polaska, procenio da neće uspeti da osvoji medalju, tako da je ostvareni uspeh još veći. Ovo mu je treća medalja, što će mu sigurno biti još podstrek da uči i vežba i nastavi da stiče internacionalno iskustvo. On je tek druga godina srednje škole, tako da će imati prilike da se takmiči još dve godine, I nadamo se, osvoji još odličja, kaže Ivanov otac Goran Damnjanović.

Srbija 34. na svetu!

Srbija u ukupnom plasmanu osvojila 34.mesto, što je ogroman uspeh, s obzirom da su učestvovale 103 nacije, među kojima je veliki broj mnogoljudnijih država od na naše zemlje. Dvojica talentovanih niških matematičara kao članovi državnog tima nedavno su osvojili srebrnu i bronzanu medalju na Balkanskoj olimpijadi na Kipru, pa su im nove medalje samo nastavak trijumfa na matematičkim smotrama uz ovoj godini.
Matematička reprezentacija juče je krenula put Srbije.

alo

Andjela · **Poslato:** 30 Jul 2013, 09:10

MARKO MIĆIĆ POSTAVIO REKORD

USPEH: Srbin iz Pančeva igrao za Ginisa

Čak 1.693 osobe iz 44 zemlje izvele irski ples na Mostu Semjuela Beketa u Dablinu

Jedini iz Srbije... Marko sa kolegama iz celog sveta
Ušao u istoriju!
Ime Marka Mićića iz Pančeva zapisano je u Ginisovoj knjizi rekorda. On je bio jedini Srbin među 1.693 osobe iz 44 zemlje koje su držeći se za ruke odigrale irski ples na Mostu Semjuela Beketa u Dablinu, gde je postavljen svetski rekord.

- Za mene je ovaj dan bio ostvarenje sna. Ne mogu da opišem kako sam se osećao cele te nedelje, tokom priprema nastupa. Srce je htelo da eksplodira od uzbuđenja, oči su mi bile pune suza radosnica. Igrao sam korake koje sam prvo skinuo sa VHS kasete. Upoznao sam legendu Riverdensa Džin Batler, kao i osnivače čuvene trupe - kaže Mićić i dodaje:

- Da je irski ples lak, zvali bi ga fudbal. Koraci su veoma zahtevni, traže veliku disciplinu. Zaljubio sam se u ples tokom bombardovanja, dok su na televiziji puštali nastupe Riverdensa. Prve korake naučio sam gledajući snimke, a mnogo mi je pomoglo iskustvo iz folklora.

Mladog igrača publika može videti u predstavama Madlenijanuma ili dok sa svojom trupom Keltik ritam nastupa na scenama širom Balkana. Angažovan je i na projektu „Dens ov dizajer“, koji čine profesionalni igrači iz trupa Riverdens i Lord ov dens.

kurir

Andjela · **Poslato:** 31 Jul 2013, 20:51

EPOHALNI IZUM: Srpski naučnik napravio optički tranzistor

Prof dr Vladan Vuletić i njegov tim napravili su neverovatno otkriće i time se, više nego iko do sada, približili izumu kvantnog računara

MASAČUSETS - Kvantni kompjuter koji bi mogao da uradi u sekundi ono za šta bi klasičnom računaru trebalo 1.000 godina neostvareni je san srpske nauke. Ipak, šestoro svetskih stručnjaka, među kojima je i jedan Srbin, prof. dr Vladan Vuletić, na pragu su da to učine.

Vladan Vuletić, srpski naučnik sa Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT), u šestočlanom timu koji čine istraživači iz Kine, Amerike, Rusije, Japana i Austrije, otkrio je optički tranzistor i time se više nego iko do sada približio izumu kvatnog računara.

"Običan tranzistor je sprava gde jedna mala struja, ili mali broj elektrona koji čine struju kada se kreću, kontroliše jednu veću struju. Takve električne tranzistore možete naći svuda – u svakoj električnoj spravi, u svakom kompjuteru. Naučnici su dugo razmišljali da li je moguće napraviti i optičke tranzistore, gde bi jedan slabiji izvor svetlosti ili čak jedan jedini foton, kako se zovu čestice koje čine svetlo, mogao da kontroliše jedno jače svetlo ili laserski zrak. Takvi optički tranzistori bi mogli da budu znantno brži od običnih električnih tranzistora i da troše manje energije", objašnjava prof. dr Vladan Vuletić.

On i njegov tim uspeli su u toj nameri i napravili takav optički tarnzistor gde samo jedan jedini foton može da uključi ili isključi laserski zrak.

O ovom otkriću ubrzo su počeli da izveštavaju mediji iz svih krajeva sveta i da bruje stručnjaci u svetskim naučnim krugovima, jer je postojalo jasno da se srpski naučnik približio onome što već decenijama unazad mnogima nije uspelo ni posle brojnih pokušaja. Ukratko rečeno - nikad nismo bili bliže realizovanju kvatnog računara koji i dalje spada u domen naučne fantastike.

"Da bi se tranzistor koji smo otkrili upotrebio u kvantnom kompjuteru, biće potrebno da se sistem minijutarizuje i ujednostavi. Naš tranzistor koristi hladne atome koji se nalaze na -273 celzijusa, blizu apsolutnoj nuli. Takvi atomi se kreću tako sporo da nisu brži od mrava", kaže Vuletić.

Na projektu su, dodaje on, radili oko godinu dana. Bilo je neizvesno sve do samog kraja, ali nisu odustajali.

"Istraživanja obično počinju nekom idejom iz kvantne mehanike koja izgleda obećavajuća na papiru, a da li će funkcionisati u eksperimentu gde uslovi nisu idealni, obično se ne zna dok se ne pokuša. Ovog puta je funkcionisalo. Niko ne zna da li će ikad biti moguće realizovati kvantni kompjuter. Poznati fizičar Ervin Šredinger je jednom opisao mačku koja po kvantnoj mehanici može da istovremeno bude i živa i mrtva. Kvantni kompjuter nije tako kompleksan sistem kao mačka, ali možda nije moguće sagraditi tako veliku mašinu koja funcioniše po pravilima kvantne, a ne klasične mehanike. Ali čak ako nije moguće realizovati u praksi kvantni kompjuter, u svakom slučaju naučićemo dosta o kvantnoj mehanici i o prirodi u tom pokušaju", zaključuje naš naučnik.

kurir

Andjela

USPEH MLADIH UČENIKA NA OLIMPIJADI U KOLUMBIJI

NAJBOLJI MATEMATIČARI: Zlato, srebro i dve bronze za Srbiju

Projektom „Energija znanja“ Naftna industrija Srbije pomaže mlade talente, matematičare, fizičare i hemičare

Presrećni đaci... Srbija osvojila 34. mesto na Matematičkoj olimpijadi
BEOGRAD - Novi uspeh mladih talenata.
Tim od šest mladih matematičara vratio se u sredu veče s Međunarodne matematičke olimpijade u Kolumbiji, gde su osvojili zlatnu, srebrnu i dve bronzane medalje.

Žarko Ranđelović, učenik trećeg razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša, osvojio je zlato, Maksim Stokić, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu osvojio je srebro, dok su Simon Stojković i Ivan Damnjanović osvojili bronzu. Bogdana Jelić i Lazar Radičević su se vratili iz Santa Marte s pohvalama. Profesor Miljan Knežević istakao je da je ovo izvanredan rezultat zato što su mnogo razvijenije zemlje ostale iza nas.

- Možda to što smo na 34. mestu zvuči loše, ali znajte da je učestvovalo 95 zemalja od 103 prijavljene. Ipak je osvojena jedna zlatna medalja, jedna srebrna, a ove dve bronzane sjaje mnogo jačim sjajem nego što na prvi pogled izgleda - rekao je on.

Podrška Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi je jedan deo projekta NIS „Energija znanja“, koji obuhvata različite vidove saradnje sa univerzitetima i drugim naučnim institucijama. I upravo je ovim projektom NIS pomogao i odlazak mladih hemičara u Moskvu i fizičara u Dansku na Međunarodne olimpijade iz hemije i fizike. Sada svi oni - mladi matematičari, fizičari i hemičari, idu u kampus NIS u Bečićima od 10. do 19. avgusta.

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Boston: Grad u kome je lepo biti Srbin

Reporter Novosti u srcu američke istorije, gde živi najobrazovaniji deo naše dijaspore. Naši ljudi zauzimaju značajna mesta

SA poslednje metro stanice Kembridža, dva kilometra na istok putem broj 16, stižete pred Srpsku pravoslavnu crkvu Sveti Sava u Bostonu. U naše vlasništvo, od katoličke crkve, otkupljena je nedavno.

Ovaj hram na Kembridžu, kao mesto okupljanja i saborovanja naše dijaspore u Masačusetsu i okolini, nastao je iz srpskog inata. Naime, kada su devedesetih na američkim medijima počeli da satanizuju srpski narod okupili su se naši ljudi iz ovog dela Amerike oko oca Aleksandra i njegove supruge Vere da vide šta im je činiti. Naši profesori na fakultetima, inženjeri, doktori, izlazili i su na ulice da kažu svoju istinu o svojoj zemlji.

Zatim su se dogovorili da osnuju parohiju.

Svake nedelje okupljaju se u crkvi na službi u 10 ujutru a posle je zajednički doručak. Prva generacija dece koja od rođenja sa svojim roditeljima saboruju svake nedelje u hramu Svetog Save u Bostonu ove godine navršava osamnaest godina i upisuje fakultete.

- Morate da doručkujete, morate da se upoznate - uporna je Miljana Bovan, mala, energična ženica koja nas je sačekala na vratima prostrane sale u nastavku crkve.

Miljana nas je vodila od čoveka do čoveka, iskreno ushićena što može da dočeka nekog iz Srbije.

I kako je u Srbiji, zapitkivala je u pauzama dok nas je predstavljala okupljenima.

Tu je Pamela Tomić, Amerikanka udata za našeg čoveka, koja je prešla u pravoslavlje. Zatim i Korejka udata za Srbina, takođe pravoslavna, tu su Aleksandar Jovanović iz crkvene opštine i njegov drug Branko Glisović, Zoran Banković je doveo i unuke.

- Treba li nam nešto - pitaju svi uglas, kako mogu da nam se nađu, koliko ostajemo. Interesuje ih imamo li ovih dana vremena za druženje.

Ništa nije trebalo, sem da vidimo da Srbi mogu i ovako.

A Boston je zaista specifičan grad. U njemu živi oko 600.000 ljudi od kojih su polovina studenti i profesori. Tu je, sem Harvarda, nadaleko poznati MIT, gde je stvorena veb mreža i igračke koje misle. Na Boston univerzitetu je predavao Aleksandar Bel i tu je najprestižnija škola za „pablik rilejšn“, Boston koledž je u prvih dvadeset u Americi a Nort Istern je fakultet posle koga se najlakše nađe posao. Sa Univerziteta TAFT dolaze najbolji lekari.

Boston liči malo i na Beograd. Ima most na reci Čarls sa pilonom i harfom. Zatim ima laki metro kakav bi Beograd hteo da ima, gde tramvaji i teški metro idu istim šinama. Ima i isti zamor i energiju, a u svakom parku su velike bine gde se uveče uživo svira, u dobrotvorne svrhe. Bostoncima nije bitno da li je priredba sa dobrovoljnim prilozima u svrhu prevencije kancera ili pomoći ratnim vetaranima.

OTAC ALEKSANDAR

PAROH Aleksandar Vlajković omiljena je ličnost među ovdašnjim ljudima. Zahvaljujući njegovoj energiji, volji i porodici rođena je parohija. Aleksandra nismo zatekli u Bostonu, ali tu je bila njegova supruga Vera, koja nam je sa ponosom u glasu ispričala da u srpsku crkvu Sveti Sava u Bostonu dolaze i takvi naučnici i stručnjaci kao što je dr Nikola Kojić, čovek koji je predavao na Masačusets univerzitetu, MIT univerzitetu, Harvardu.

Ipak, gradska luka je srce prestonice Masačusetsa, grada u kome igraju Boston Seltiksi i Red Soksi. Najveći grad Nove Engleske podigli su Irci i Italijani na obali Atlantskog okeana, gde je brodovima bilo najbliže da pristanu iz Evrope. Ovaj zaliv se zove Masačusets bej i uvlači se 65 kilometara u obalu, a oko njega se nalazi 34 ostrva gde su se odigravale i najveće bitke u Američkoj revoluciji. Sva ta ostrva mogu se posetiti iz luke i do njih vozi besplatan brod.

Boston značajno čine i Srbi.

Šetajući lavirintom irskih pabova gde se viski i ginis pivo piju zajedno, i italijanskih picerija i poslastičarnica pred kojima su nepregledni redovi, u parku kod luke svom u vodoskocima primetili smo čoveka sa porodicom kako hladnokrvno pije vodu sa fontane. U Bostonu, inače, piju flaširanu vodu i to je bio razlog da glasno prokomentarišemo: „Ovo je najhrabriji čovek u gradu“.

I to je bio Srbin! Čuvši opasku, mladić se okrenuo i hladnokrvno odgovorio:

- Naravno, kad je ispravna!

HOTELI I BOMBAŠI

JEDINI veliki problem Bostona su hoteli. Ima ih dosta, ali su preskupi za Evropljane. Nema spavanja bez 150 dolara, osim u hostelima, gde je oko 120. Preko agencija na internetu izdaju se privatne sobe, ali je i to golgota. Prvo vam traže broj kreditne kartice za broj dana koliko nameravate da boravite. Odmah vam zarobe pare, a zatim od vas traže da im mejlom pošaljete sliku. Posle slike traže veb video-zapis vašeg lica sa pokazanim pasošem. Sve ove mere opreza kod stanodavaca su zbog bombaša iz Dagestana, koji su na najstarijoj maratonskoj trci u svetu ove godine napravili masakr.

novosti

Andjela

ČUDO OD DETETA: Mali Džoni punim srcem bori se za Srbiju!

Rođen s pola srca, u duploj nadi da život ipak ima lek, ja trčim trku bez prednosti, da rokenrolom osvojim svet, ovo su stihovi Džonijeve pesme

Nikola Ranković Džoni, devetogodišnjak s pola srca i inverzijom svih unutrašnjih organa, uprkos svemu predstavljaće Srbiju na 44. susretu „Radost Evrope” s temom – rokenrol

I pre nego što se rodio, grčevito se borio za život, a kada je najzad ugledao svetlost dana, ta lavovska i rovovska borba pratiće ga zauvek. Posle desetogodišnjih bezuspešnih pokušaja svojih roditelja, devetogodišnji Nikola Ranković Džoni rođen je vantelesnom oplodnjom, s pola srca i inverzijom svih unutrašnjih organa. Preživeo je dve teške operacije, dobio dijabetes, svakodnevno prima insulin i gomilu lekova, večito je na nekim lekarskim kontrolama, redovno ide u Zavod za transfuziju, podnosi najstroži režim života, ali uprkos svemu predstavljaće Srbiju 5. oktobra u „Sava centru”, na 44. susretu „Radost Evrope” s temom – rokenrol.

I na sve to, tamo će Džoni, uz pratnju benda iz Master Blaster studija, odsvirati i otpevati kompoziciju za koju je sam napisao i muziku i tekst!

"Idem u „Master Blaster studio”, jedinu školu za rokenrol kod nas. Pitali su me da li mogu da napišem pesmu za „Radost Evrope”, ja napisao, odsvirao...Ali,onda je nastala frka pošto imam čudan ritam, kažu da nijedan bubnjar to ne može da odsvira. Na poslednjoj probi sam dokazao da je to u principu tačno, samo ima malo čudne naglaske, drugim rečima originalno".

Mali čovek taj Džoni, a govori kao odrastao. Stvarno kaže „u principu”. I stvarno ovako priča o svojoj bolesti, doslovce:

"Ja o tome uopšte ne razmišljam, razmišljam da sam normalan kao svako drugo dete. A rođen sam bez leve polovine srca, dela donje šuplje vene i nekih plućnih arterija. Imao sam jednu operaciju sa 16 meseci, drugu s pet godina i tri meseca, obe u Atini, jer ovde to nije bilo izvodljivo. Posle druge operacije išao sam u Tiršovu zbog dijabetesa, moram da se požalim, sobe su im bile odvratne. Kad sam izašao, tata mi je iz Atine doneo malu klasičnu gitaru, „jamahu”. Tada sam na televiziji čuo pesmu rok grupe „Van Gog” „Nek’ te telo nosi”, dopala mi se, otišao na Jutjub, tražio, tražio i pokušao nešto da odsviram, pa sam tražio od mame i tate da mi kupe album „Van Goga” i znao sam sve tekstove napamet".

Krenuo je posle Džoni u neku muzičku školu kod nekog profesora Stanislava koga on zove Razbislav, Zubislav i ko zna kako već, jer: „Na času 22 minuta on priča nešto bez veze s muzikom, sedam minuta svira, a dva minuta sviram ja. Posle godinu dana, rekao sam – ne mogu više”.

Tu se sad već pojavljuje magični „Van Gog” s još magičnijim Đuletom, koga Džoni upoznaje na „Bir festu” 2010. Kad je Đule čuo kako Džoni svira njegovu pesmu rekao mu je da odmah prestane da ide kod Razbislava i poklonio mu prvu električnu gitaru koja mu danas, potpisana, visi kao ukras na zidu. Onda je, preko basiste Dragana Ivanovića, došao do Branka Trijića, inače profesora u „Master Blaster studiju”, kod koga i dan-danas uzima privatne časove. Mnogo mu se tamo dopada jer „se skoro svaki naš čas pretvori u ozbiljnu svirku”.

"Obožava da ide u taj studio gde predavanja drže poznati muzičari, prikazuju se filmovi o muzici, razgovara se na razne muzičke teme, ima istomišljenike kakve nema u redovnoj školi", uključuje se u razgovor Džonijeva majka Valentina. "Nekoliko puta godišnje škola organizuje koncerte, poput onog „obračuna bendova” u martu na kome je Džoni, među deset bendova, pobedio pesmom „Partibrejkersa” „Hoću da znam”".

Mada ima sve petice, Džoni školu ne ljubi baš mnogo, prosto zna da se to mora. Njegovi roditelji tvrde da s njegovim učenjem ništa nemaju. Sam je zaslužan za svoje ocene i muziku. Sam je upisao engleski, kaže treba mu za pisanje tekstova. Svira bas, bubnjeve, klavijature, ide i na časove produkcije jer „neću da mi neko govori kako će moja pesma da izgleda, nego kako ja hoću”.

Sve je manje-više kako Džoni hoće, a roditelji, Zoran i Valentina, tu su da ga podrže i omoguće mu što kvalitetniji život u datim okolnostima. Ako ne može da igra fudbal, može da jedri, da putuje svuda, više nego njegova majka ikad, može da slavi rođendan u hard rok kafeu u Londonu, može da dobije specijalnu gitaru, malu i dovoljno laku za njegovu dva puta sečenu grudnu kost…Nema kuknjave, samo borbe, nemaju pravo da se ne bore kad se on tako hrabro bori, o čemu svedoče i njegovi prvi stihovi:

"Rođen s pola srca, u duploj nadi da život ipak ima lek, ja trčim trku bez prednosti, da rokenrolom osvojim svet”.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=3BTy22JJP80[/youv]

kurir

Andjela

NIŠKI GENIJALCI: 5 gimnazijalca napravilo rasterivač komaraca!

Rasterivač komaraca može da se nosi u džepu, u kući ili napolju, a oni koji su ga napravili kažu i da nije štetan za okolinu

Na Sajmu dostignuća mladih u Beogradu petoro gimnazijalaca iz Niša predstavilo uređaj koji može da rastera komarce u krugu prečnika od deset metara. Radi na baterije, lagan je i veoma praktičan.

Rasterivač komaraca može da se nosi u džepu, u kući ili napolju, a oni koji su ga napravili kažu i da nije štetan za okolinu.

"Radi na principu ultrazvuka, proizvodi na principu od 48.000 Hz, to je ultrazvuk nečujan za čoveka, unutra se nalazi čip koji smanjuje napon struje, a povećava njenu frekvenciju, i tako visoko frekventnu struju šalje, upija za zvučnik koji stvara taj ultrazvuk koji ustvari smeta komarcima", kaže Dušan Kocić.

"Gledali smo da od što više proizvoda sličnih uzmemo sve pozitivne strane i spojimo, tako da naš proizvod ne ubija, već samo rasteruje komarce, što je ekološki svesno", kaže Marija Tošić.

Uređaj predstavljen na takmičenju mladih izazvao je veliko interesovanje posetilaca Sajma dostignuća u Beogradu.

Direktorka Gimnazije "Bora Stanković" u Nišu Ljiljana Zlatanović kaže da je sve ovo bila ideja samih učenika.

"Od šrafčića jednog, pa do otpornika i štampanih kola, sve je to njihova ideja i čitava konstrukcija, čitav postupak kako su oni to lemili, šrafili, bušili i smeštali u neku kutijicu koju su jedva nabavili", kaže direktorka.

Profesorka Ana Veljković kažeda đaci imaju potrebe da se udružuju u razne aktivnosti, a preduzetništvo je danas u Srbiji, kao dodaje, zauzelo važno mesto.

Do sada su niški gimnazijalci prodali petnaestak ovih aparata, a na jesen nastavljaju proizvodnju.

kurir

Forum Srbija

Srbi...(vesti)

Ko je OnLine