Sobno i bastensko bilje

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Hrizantema - Biljka sreće i radosti

Raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlači (ne)običnim cvetovima. Po kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje

Hrizantema

PO kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, pa je čak i jedan grad, Ču–Hsien, dobio je ime po ovoj biljci (Grad hrizantema). U Japanu je prva izložbu hrizantema održana 910. godine, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Svake jeseni i danas, u Japanu se slavi Festival Hrizantema, ili “Praznik Sreće”. Hrizanteme su kod nas nepravedno zapostavljene. Uglavnom predstavljaju simbol sećanja i namenjene su obeležavanju Zadušnica (Dana mrtvih).

Hrizantema raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlače svojim (ne)običnim cvetovima. Ima ih sa jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu, ili šatiranih. Cvetovi su veličine od 5 do 20cm, bele, žute, ružičaste, crvene, svetloljubičaste boje, a mogu da budu i dvobojne. Cevtaju od poznog leta do kraja jeseni ukrašavajući okućnice ili vrtove. Efektno izledaju bilo da su zasađene pojedinačno, ili u grupi.

Lepo izgleda zasađena u kombinaciji sa drugim biljkama, na primer, zimzelenim, ili u kasnu jesen pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja. Prednosti ovog cveta su velika otpornost i izdržljivost, a mali zahtevi. Odgovaraju joj svetla ili polusenovita mesta i rastresito humusno zemljište. Što je mesto osunčanije, hrizantema će biti bogatija cvetovima, a što je zaštićenija od vetra, duži će biti period cvetanja.

Hrizanteme koje se sade u bašti moraju biti otporne na hladnoću. Zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju od oko 40cm. Tokom cvetanja treba im obezbediti dosta vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7 do 14 dana. Sezonu cvetanja hrizanteme možete produžiti redovnim otkidanjem cvetnih glavica koje su se osušile i prihranjivanjem tečnim đubrivom u periodu intenzivnog cvetanja. Uklanjanje uvelih cvetova bez otkidanja grančica dovodi do podsticanja formiranja bočnih cvetova. Posle cvetanja, potrebno je skratiti stabljike na oko 20cm, a krajem sezone biljka se seče drastično, gotovo do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.

Hrizanteme u bašti tokom zime treba pokriti sa 10 do 15cm debelim slojem malča, borovih iglica i slame. Na proleće, kada prvi zeleni izdanci izrastu oko 10 do 15 cm, potrebno je malo skratiti vrhove kako bi biljka oblikovala u lep žbun. Svake dve do tri nedelje do sredine leta, treba otkinuti vrh novog izbojka. Kraljevsko hortikulturno društvo dalo je spisak deset novih sorti koje su otporne na hladnoću i pogodne za sadnju u vrtu.

Saksijske hrizanteme su visine oko 30cm i cvetaju u toku poznog leta i jeseni. Kupuju se kada imaju nekoliko otvorenih cvetova i obilje pupoljaka i veoma su tražene za ukrašavanje zimskih bašti, balkona i terasa. Odgovara im prohladno, svetlo mesto, zaštićeno od jakog podnevnog sunca. Najbolje uspevaju na istočnoj i severnoj strani. Zemlju treba održavati vlažnom, a od proleća do završetka cvetanja saksijske hrizanteme prihranjujte tečnim đubrivom za cvetanje.

Krajem sezone sa matične biljke odsecaju se svi suvišni delovi (preporučuje se skraćivanje stabljike za 1/3 visine) i lagano smanjite zalivanje. Krajem decembra presadite ih u novu, svežu zemlju. Za prezimljavanje hrizantemi treba obezbediti svetlo, hladno mesto, temperature od 6 do 8 oC uz povremeno zalivanje. Na proleće biljku treba presaditi u baštu i orezati za još 1/3 visine. Ukoliko se ne dodaju hormoni za usporavanje rasta hrizantema će izgubiti patuljasti izgled i vratiće se svom prirodnom rastu. Po feng šuiju, hrizantema je simbol sreće i bezbrižnog života, veruje se da u dom donosi radost i veselje.

novosti

G o o g l e

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Rajska bašta u srcu Njujorka

Braca · **Poslato:** 04 Nov 2013, 10:13

Biljke koje čiste vazduh u vašem domu

izvor: lifepress
Problem lošeg kvalitete vazduha koji udišemo ne odnosi se samo na onaj zagađeni vazduh u prometnim ulicama ili industrijskim postrojenjima. Treba da se pobrinete i za čišt i zdrav vazduh u vašem domu. U tu svrhu ne treba vam nikakav aparat, već je dovoljno nabaviti sobnu biljku. Ona će tako ulepšati vaš radni i životni prostor i pritom učiniti vazduh kvalitetnijim.

Zahvaljujući istraživanjima međunarodne inicijative Biljke za ljude iz Dizeldorfa dobili smo listu poželjnih biljaka, koje odlično filtriraju vazduh, uklanjaju štetne materije, povećavaju količinu kiseonika… Svekrvin jezik, đavolji bršljan, zmajevac i nisu baš lepa imena za ovako korisne biljke, ali to ne znači da im ne trebate dati šansu.

Areca palma može da naraste 1,5 metar u visinu i proizvodi dovoljno kiseonika za jednu osobu. Važi za najbolju biljku “čistačicu” vazduha.

Svekrvin jezik (Sanseverija), iako ima neobično ime, specijalnost joj je pretvaranje ugljendioksida u kiseonik. Savršena za spavaće sobe.

Đavolji bršljan je najbolje držati u dnevnom boravku ili uopšte u prostorijama gde boravi mnogo ljudi (u kancelarijama), jer je odličnan za filtraciju formaldehida i ostalih štetnih organskih sastojaka iz vazduha.

Kolorofit ili zeleni ljiljan je najbolji za uklanjanje formaldehida, kojeg najviše ima u dezinfekcijskim sredstvima i dezodoransima, pa je poželjno ovu biljku (ako ste u mogućnosti) držati u kupatilu.

Brdska palma takođe upija formaldehid, ali je i vrlo dobar ovlaživač vazduha.

Spatifilum upija toksine iz farbi ili sintetičkih materijala u kući. Pošto neutralizuje radijacije elektronskih uređaja, idealno mesto za nju je pored računara ili TV-a. Takođe, mnogi je rado smeštaju u kupatila, jer dobro uklanja buđ.

Gerber, ne samo što ima divan cvet, nego i uklanja benzen iz vazduha, koji se koristi kao rastvor za proizvodnju boja, lakova, sredstava za pranje, insekticida. Takođe, upija ugljend dioksid i daje više kiseonika tokom noći.

Pored ovih biljaka, među najbolje sobno cveće zaduženo za čistiji vazduh spada i: hrizantema, zmajevac, afrička ljubičica, ciklama, orhideja, aloe vera, fikus, drvo života...

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Cvetni žbunovi

Ako želite da na proleće na najlepši način obojite vašu baštu, sada je pravo vreme za sadnju cvetnih žbunova. Možete se opredeliti za rododendron, mahoniju, deuciju ili neki drugi listopadni žbun

Sada je pravo vreme za jesenju sadnju cvetnih žbunova koji će u proleće na najlepši način obojiti vašu baštu. Da li ćete se opredeliti za snežnu grudvu, deuciju, rododendron, mahoniju, vajgelu ili neki drugi listopadni žbun zavisi samo od vašeg ukusa.

Snežna grudva (Viburnum bodnantense) ima ovalne i naborane listove koji u jesen postaju tamnocrveni. Viburnum cveta tokom zime i u rano proleće. Karmin-ružičasti cvetovi sakupljeni su u grozdaste cvasti, a kada se otvore postaju roze-beličasti. Snežna grudva najbolje uspeva na sunčanom ili polusenovitom mestu.

Deucija (Deucia) je listopadni žbun koji u maju i junu krase beli cvetovi sakupljeni u brojne krupne cvasti. Deucija dobro podnosi sušu i gradske uslove (dim, prašinu i otrovne gasove). Koristi se za sadnju kao cvetna slobodnorastuća ograda i veoma lepo izgleda u kombinaciji sa drugim vrstama.

Viburnum dentatum je žbun lepih, tamnozelenih listova koji tokom jeseni menjaju boju i postaju žućkasto-crvenkasti. Kremkasto-beli cvetovi, sakupljeni u loptaste cvasti, pojavljuju se sredinom proleća, a tokom jeseni biljka je okićena plavkasto mrkim bobicama. Viburnumu odgovaraju polusenoviti ili senoviti položaji, kao i humusna zemljišta.

Kalmija latifolija je zimzelena žbunasta vrsta koja prirodno raste na rubovima šuma ili blizu vode. Krajem maja i početkom juna krase je roze ili beli cvetovi, a tokom jeseni obrazuju se plodovi braon boje. Dobro uspeva u polusenci, odgovara joj kiselo, umereno vlažno i dobro drenirano zemljište, bogato organskim materijama.

Vajgela (Weigela) ima zvonaste bele, roze, ružičaste ili karmin crvene cvetove koji se pojavljuju tokom maja i juna. Zbog prelepih cvetova, obilnog cvetanja i jednostavnog gajenja vajgela je omiljena među baštovanima. Traži svetle pozicije i duboka plodna zemljišta, dobro podnosi niske temperature i zagađen vazduh, ali ne podnosi sušu.

Mahonija (Mahonia aquifolium) je zimzeleni žbun sa tamnim, kožastim, sjajnim listovima koji u jesen dobijaju jarko crvenu boju. Žuti cvetovi pojavljuju se u aprilu i maju, a plodovi u obliku plavih bobica obrazuju se u jesen i zadržavaju tokom zime. Mahoniji odgovaraju kako osunčana, tako i zasenjena mesta. Otporna je na dim, prašinu i otrovne gasove.

Rododendron (Rhododendron) - U zavisnosti od varijeteta, rododendroni cvetaju od aprila do maja, ali i tokom juna. Da bi biljka što bolje napredovala neophodno je osigurati vlažnu i dobro dreniranu zemlju, vlažan vazduh i duboko humusno, kiselo ili neutralno zemljište (bez kreča). Preporučuje se da prilikom sadnje na dno jame dodate tresetni supstrat.

Fizokarpus (Physocarpus) je intenzivno obojen listopadan žbun, pogodan za pravljenje kontrasta u bašti. Stabljike su braon boje, a mladi listovi u boji crnog vina. Beli ili roze cvetovi pojavljuju se od sredine proleća do početka leta. Tokom jeseni formiraju se crveni plodovi koji ostaju na biljci i u zimskim mesecima. Fizokarpusu odgovara sunčano ili polusenovito mesto i dobro drenirano zemljište. Sadi se kao živa ograda ili ispod visokog drveća.

novosti

Braca · **Poslato:** 28 Nov 2013, 21:39

Polegle ruže

Novosti

Sve su popularnije među ljubiteljima cveća, kako zbog dugog period cvetanja, tako i što samo jedna biljka tokom godine može da bude okićena sa čak 2000 cvetova

POLEGLE ruže (Carpet flower rose) su sve popularnije među ljubiteljima cveća, pre svega zbog toga što imaju dug period cvetanja i što samo jedna biljka tokom godine može da bude okićena sa čak 2000 cvetova. Ceo žbun prekriven je cvetovima, a vrhovi izbojaka blago su povijeni i otuda potiče naziv polegle ruže. Sjajno tamnozeleno lišće toliko je dekorativno da ruže lepo izgledaju i pre nego što počnu da cvetaju. Zanimljivo je da polegle ruže imaju mogućnost samočišćenja, odnosno posle precvetavanja cvetovi sami otpadaju, pa ih nije potrebno uklanjati. Osim toga, izuzetno su otporne na sušu i bolesti.
Postoje dve grupe poleglih ruža. U prvoj su ruže priljubljene uz zemlju i maksimalne visine do 30 cm. Sade se na rastojanju od 60 do 80 cm ili dve-tri biljke po metru kvadratnom. Druga grupa poleglih ruža ima bujniji rast, pa mogu da izrastu od 40 cm do jednog metra. Ove ruže se sade na rastojanju od 40 do 60 cm ili tri do šest biljaka po metru kvadratnom. Nije potrebno da se orezuju redovno, već jednom u tri-četiri godine.
Prilikom sadnje veoma je važno da vodite računa o izboru mesta. Najvažnije je da im obezbedite dovoljno prostora, sunčano mesto (minimum šest sati sunca) i plodno, dobro propusno zemljište. Biljke se sade u jame 30 x 30 cm, a mesto kalemljenja bi trebalo da bude tri centimetra ispod površine zemljišta. Prve godine posle sadnje potrebno je da ih redovno zalivate. U proleće, posle orezivanja, prihranite ih stajskim đubrivom ili osmokotom za ruže. Krajem zime ili početkom proleća ruže skratite za jednu trećinu da bi formirale bujnu krošnju. Posle tri-četiri godine žbun možete da orežete na 20 do 30 cm, da bi se kompletno obnovio.
Polegle ruže najčešće se sade u parkovima i vrtovima, za pokrivanje zemljišta na padinama i kamenim zidovima, kao ograda, u kombinaciji sa drugim biljkama ili kao samostalne celine, a veoma lepo izgledaju pored bazena. Među hibridnim poleglim ružama, koje se mogu nabaviti kod nas, najatraktivnije su:
"Basino" sa krv crvenim, jednostavnim cvetom i izraženim žutim prašnikom. Cveta u grozdovima od početka do kraja leta. Raste veoma nisko (25 cm) i žbunasto (širine 30 do 40 cm). Lepo izgleda zasađena u manjim vrtovima i dubokim žardinjerama na balkonima
"Knirps" ima gusto ispunjen ružičasti cvet koji se pojavljuje u grupama od juna do oktobra. Ova ruža je visoka 40 cm, a široka oko pola metra. Iako je razgranata, raste kompaktno. Koristi se za male vrtove, žardinjere i alpinetume, a po kvadratnom metru sadi se pet biljaka.
“Denis grej" krasi ružičasti cvet koji je pojavljuje u buketima. Cvetovi ujednačeno pokrivaju ceo žbun, koji može da bude visok oko 120 cm i širine 60 cm.
"Končero" ima med žute cvetove sa ružičastom ivicom. Cvet je blagog mirisa, a pojavljuje se u grozdovima od pet do deset pupoljaka. Cveta od jula do septembra. Ova vrsta može da dostigne visinu od 80 do 100 cm i širinu od 80 cm.

Braca · **Poslato:** 27 Jan 2014, 21:25

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Sobne paprati

Paprati su izuzetno lepe, dekorativne biljke koje možemo da uzgajamo i u sobnim uslovima, pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim biljkama.

Venerina vlas

Najjednostavnije vrste za gajenje u kući su nefrolepis, asplenijum, davalija i pelea, a najlepše su adiantum (venerina vlas), platicerijum (jelenski rogovi) i pteris.

Venerina vlas je najlepša vrsta sobne paprati sa nežnim lisnim drškama na kojima se nalaze tanani svetlozeleni listići. Odgovara joj vlažan vazduh, toplota i polusenka. U stanovima sa centralnim grejanjem držite je na vlažnim kamenčićima i prskajte nekoliko puta tokom dana. Ukoliko izdanci počnu da se suše, samo ih odrežite, biljku redovno prskajte i uskoro će se pojaviti novi izbojci.

Nefrolepsis je prikladan za slabije osvetljena mesta koja želite da oplemenite bujnom zelenom biljkom. Ima meke, lučno savijene listove. Između spoljnih listova razvijaju se mlade biljčice koje možete da odvojite i zasadite u posebne saksije. Redovno ga zalivajte i prskajte, naročito zimi.

Asplenium krase svetlozeleni sjajni listovi, koji su celom dužinom podeljeni smeđom žilom. Odgovara mu polusenovito, toplo i vlažno mesto. Leti je neophodno da ga zalivate dva-tri puta nedeljno, u sredinu rozete koju sačinjavaju listovi. Tokom jeseni i zime smanjite zalivanje i zemlju održavajte umereno vlažnom.

Platicerijum je paprat sa velikim listovima koji podsećaju na jelenske rogove. U donjem delu biljke su neplodni listovi koji se prepliću formirajući činijicu u koju biljka skuplja vodu i hranljive materije. Iz sredine biljke uzdižu se plodni, sivozeleni listovi, prekriveni belom skramom. Najviše mu prija prigušena svetlost i humusno zemljište sa dodatkom komposta od kore drveta. Jednom nedeljno biljku potopite u vodu bez krečnjaka na 15 minuta, ali pazite da ne pokvasite plodne listove.

Pteris privlači pažnju raznim oblicima i bojama listova, koji mogu biti potpuno zeleni ili prošarani belim, ravni ili u obliku petlove kreste. Pteris je jako osetljiv na suv vazduh, pa teško opstaje u prostorijama sa centralnim grejanjem.

novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Prezimljavanje kaktusa

Kada noću temperatura padne ispod osam stepeni, prestanite sa zalivanjem. Ovo je jedan od uslova da pojedine vrste kaktusa obrazuju pupoljke i početkom proleća počnu da cvetaju.

Kaktuse držiti na temperaturi od 6 do 14 stepeni

Od novembra do marta kaktuse, u zavisnosti od vrste, držite na temperaturi od 6 do 14 stepeni. Kada noću temperatura padne ispod osam stepeni, prestanite sa zalivanjem. Ovo je jedan od uslova da pojedine vrste kaktusa obrazuju pupoljke i početkom proleća počnu da cvetaju.

Osetljive i kalemljene kaktuse držite u praznom akvarijumu, jer ćete tako lakše da sačuvate vlažnost vazduha i višu temperaturu. Manje saksije, kojima je potrebno mirovanje, možete da smestite u prostor između duplih prozora.

Ukoliko tokom zime kaktuse držite na sobnoj temperaturi, obavezno ih zalivajte jednom mesečno i držite što dalje od radijatora, jer kada je toplo neće procvetati.

novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Akvarijumske biljke

Ukrasne biljke su važne za akvarijum, jer prečišćavaju vodu, redukuju nitrate i amonijak, sprečavaju da alge narastu. Koliko će biljaka biti, zavisi od zapremine akvarijuma

Jedan od najlepših načina da delić prirode prenesete u dom je akvarijum sa mnoštvom malenih, šarenih ribica. Ne samo da će oplemeniti prostor, nego će vas uvek oraspoložiti i pomoći da na kratko zaboravite svakodnevne probleme. I ukrasne biljke su važne, jer prečišćavaju vodu, redukuju nitrate i amonijak, sprečavaju da alge narastu, doprinose da se štetne materije iz akvarijuma brže otklone...

Koliko će biljaka biti, zavisi od zapremine akvarijuma, vrste i veličina ribica, osvetljenosti i površine dna. U malom ne bi trebalo da imate više od 2-3 vrste, dok u velikom možete da napravite mali podvodni vrt.

Sađenje

U prednjem delu akvarijuma ostavite više prostora da bi ribice nesmetano plivale. Sa sadnjom počnite od zadnjeg zida, tako što ćete prvo da učvrstite najviše biljke, zatim posadite srednje i na kraju niskorastuće. Visoke nalik običnoj travi, sadite u isprekidanim redovima, one sa perastim listovima najlepše izgledaju kao žbunići. Prema građi listova, biljke za akvarijume mogu da budu plutajuće, igličaste, u obliku mahovine, duge i glatke...

Akvarijumske biljke se prodaju u plastičnoj korpici sa staklenom vunom. Koren ošišajte makazama, odstranite oštećene delove i skratite, izvadite iz korpice, uklonite staklenu vunu i zasadite. Biljke sa korenjem posadite tako da vrat (deo gde koren prelazi u stablo) bude odmah iznad peska ili šljunka. Takođe, važno je da koren bude što je moguće više uspravan, a za učvršćivanje koristite kvarcne kamenčiće.

Gajenje

U prirodnom staništu, biljke obično rastu u vodi gde je temperatura od 28 i 32 stepena, u akvarijumskim uslovima ne bi trebalo da bude toplije od 30. Jačina osvetljenja se takođe prilagođava prirodnim uslovima, to je oko devet sati. Koristi se izvor svetlosti inteziteta 0,5 vati po litru za nezahtevne biljke, 0,75 vati za srednje zahtevne i jedan vat za najzahtevnije.

Nega

Da bi biljke imale lepu, zelenu boju, svakoga dana dodajte vodeni rastvor makroelemenata i mikroelemenata. To je posebno đubrivo za prihranjivanje akvarijumskih vrsta. Takođe, možete da koristite i kuglice, koje se prave od 2/3 treseta i 1/3 gline, a stavljaju se oko korena. Biljke redovno šišajte, proređujte i uklanjajte trule i oštećene delove.

novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Biljke ukrasnih listova

Mnogi vole da neguju sobne biljke raskošnih listova. Među najpopularnije ubrajaju se kroton, kraljevska begonija, lirasti fikus, pilea, dracena refleksa, fitonije...

Kroton

Kroton je jedna od najlepših sobnih biljaka. Njegovi listovi imaju šare i ne mogu da se nađu dva identična lista. Pojedine vrste se razlikuju po obliku, veličini i boji. Svi listovi u osnovi imaju izrazito žutu boju ili mrežu ružičastih žilica. Da bi kroton imao šarene listove, držite ga na svetlom mestu, tokom zime zalivajte umereno (na 10 do 12 dana), a leti dva, tri puta nedeljno i uvek prospite višak vode iz podmetača. Voli visoku vlažnost vazduha, pa ga orošavajte jednom dnevno.

Kraljevska begonija spada u najdekorativnije vrste i gaji se u sobnim uslovima. Listovi su nepravilnog, srcolikog oblika, krupni, široki i naborani, sa oštrim vrhom i talasastim ili nazubljenim krajem. Gornja strana je raznobojna, najčešće tamnocrvena, siva, metalik, kafena, lila, ljubičasta i svetlozelena ili tamnozelena. Tokom zime joj odgovaraju svetla mesta zaštićena od direktnog sunca, a leti polusenka, kao i visoka vlažnost vazduha. Listove ne bi trebalo orošavati jer to dovodi do pojave tamnih fleka, gljivičnih i bakterijskih infekcija. Najbolje je da saksiju okružite tresetom ili mahovinom, koju ćete stalno vlažiti ili da begoniju stavite u podmetač ispunjen vodom i kamenčićima.

Lirasti fikus je pravo remek-delo prirode sa krupnim listovima nalik violini. Odgovara mu svetlo ili polusenovito mesto i visoka vlažnost vazduha, pa ga svakodnevno orošavajte odstajalom vodom. U zimskim mesecima, dok je u fazi mirovanja, zalivajte ga tek kada se zemlja sasvim isuši, a tokom leta dva puta nedeljno.

Pilea je niskožbunasta, dekorativna sobna biljka. Krase je zeleni ili šareni listovi, koji privlače pažnju oblikom i bojom. U sobi je držite na svetlom ili polusenovitom mestu, zimi je zalivajte tek kada se površina zemlje prosuši, a leti obilno. Da bi zadržala žbunast izgled, potrebno je da redovno kidate vrhove grančica.

Dracena refleksa je veoma otporna, ima nežnu stabljiku i listove sa izraženim žuto-zelenim prugama. U zavisnosti od varijeteta, odgovara joj polusenovito ili svetlo mesto, temperatura od 18 do 21 stepen i redovno orošavanje. Zimi je zalivajte na 20, 25 dana, a leti jednom nedeljno.

Fitonije su lisno-ukrasne biljke, koje najbolje napreduju u staklenim posudama ili terarijumima. Među mnogobrojnim vrstama, posebno se ističe krupnolisna fitonija sa ružičastim ili crvenim lisnim žilama. Odgovara joj polusenka ili senka, topao i vlažan vazduh tokom zime. Vodite računa da zemlja uvek bude umereno vlažna. Leti je zalivajte tri puta nedeljno, zimi jednom do dva puta. Orošavajte je mlakom, destilovanom vodom nekoliko puta dnevno ili držite u podmetaču na vlažnim kamenčićima.

novosti

Forum Srbija

Sobno i bastensko bilje

Ko je OnLine