Sobno i bastensko bilje

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Afrička ljubičica

U omiljene sobne bilje spada i afrička ljubičica, visine desetak centimetara, koja cveta u bilo koje doba godine, najviše leti, a period cvetanja može da potraje čak i deset meseci

Izvorna vrsta afričke ljubičice je tamnoplave boje, dok cvetovi hibrida mogu biti beli, ružičasti, crveni, koralni ili višebojni

Listovima kao somot i cvetovima glatkim kao svila ove male biljke sa afričkih planina ulepšavaju ambijent u svakom domu. U pitanju je afrička ljubičica, omiljena sobna biljka koja cveta u bilo koje doba godine, najviše leti, a period cvetanja može da potraje čak i deset meseci.
Prosečna visina ljubičice je desetak centimetara, listovi su u obliku srca ili blago kovrdžavi, a cvetovi se formiraju u središnjem delu rozete. Stabljike nose bokore malih cvetova u obliku zvezde sa prostim ili dvostrukim laticama, ponekad kovrdžavim. Izvorna vrsta afričke ljubičice je tamnoplave boje, dok cvetovi hibrida mogu biti beli, ružičasti, crveni, koralni ili višebojni.

Gajenje - Afričkoj ljubičici odgovara umereno toplo mesto sa najnižom zimskom temperaturom od 15 stepeni. Ne sme se izlagati hladnoj promaji niti naglim promenama temperature. Odgovara joj svetlo mesto (najbolje istočni prozor), zaštićeno od direktnog sunca i minimum osam sati osvetljenja.

Tokom cvetanja zemlju je potrebno održavati umereno vlažnom. Za zalivanje koristite vodu sobne temperature iz koje je odstranjen krečnjak. Ljubičicu je najbolje zalivati iz podmetača. Biljku držite u podmetaču sa vodom oko pola sata, a zatim prospite višak vode. Kada ljubičica procveta smanjite zalivanje da bi se biljka odmorila, ali ne smete dozvoliti da se zemlja potpuno osuši.
Afričku ljubičicu prihranjujte jednom mesečno humusnim organskim đubrivom ("humisol" za cvetanje). Iako joj odgovara visoka vlažnost vazduha, biljku ne smete orošavati, najbolje je da je držite na mokrim kamenčićima ili u većoj saksiji obloženoj tresetom. Prašinu sa listova čistite mekom suvom četkicom.
Razmnožavanje i presađivanje - Ljubičica se razmnožava semenom, deljenjem korena ili lisnom reznicom koja se lako i brzo ožili, za tri do četiri nedelje. Lisne reznice najbolje je uzimati krajem proleća, a svaka mora da ima 3 cm dugačku peteljku koja se zasađuje u vlažnu peskovitu zemlju ili vlažan treset, i pokriva teglom ili čašom. Tegla odnosno čaša, utisne se u pesak ili peskovitu zemlju da vazduh ne bi dospeo do reznica. Posle formiranja izdanka u donjem delu roditeljskog lista pažljivo odsecite stari list kad požuti i reznice sa korenom presadite u novi humus.
Osnovna pravila nege - Tokom zime afričke ljubičice najviše pate zbog hladne podloge. Zato ispod saksija na prozorskoj dasci podmetnite ploče od stiropora ili plute.
Ukoliko se na listovima pojave fleke proverite da li za zalivanje koristite meku vodu i ne kvasite listove jer to prouzrokuje nastanak fleka.

Ako je zemlja stalno vlažna, to znači da koren neće dobijati dovoljno kiseonika što će usporiti rast biljke, a na kraju će i da uvene. Biljku izvadite iz saksije, uklonite istruleli deo korena i smanjite zalivanje.
Srebrnasti tragovi na biljci, odnosno trips često se javlja u toplim prostorijama sa suvim vazduhom. Da biste to sprečili povećajte vlažnost vazduha i biljku više puta tretirajte insekticidima.
Vunaste vaši su čest problem kod ljubičica, a najčešće se javljaju na korenovom vratu. Ljubičicu isprskajte i zalijte rastvorom sistemičnog insekticida, ali je prethodno sklonite sa svetla.
Pepelnica se često sreće kod oslabljenih ili povređenih biljaka. Za ovo gljivično oboljenje karakterističan je sivkast sloj na listovima, stabljikama i cvetovima. Ako dođe do oboljenja, uklonite zaražene delove, listove održavajte suvim i biljku isprskajte rastvorom fungicida Stroby ili "flint".
Savet - Afričku ljubičicu ostavite da miruje četiri nedelje na temperaturi od 15 stepeni, uz smanjeno zalivanje i skraćivanje dužine trajanja osvetljenja. Posle mesec dana biljku vratite na mesto sa dosta svetlosti. Ovo će podstaći razvoj većih listova i formiranje novih cvetnih pupoljaka. Cvetanje možete podstaći i uklanjanjem listića iz središnjeg dela rozete i redovnim uklanjanjem precvetalih cvetova.

vecernje novosti

G o o g l e

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Bendžamin i indijski fikus

Zbog izuzetno dekorativnih listova mnoge kuće su ukrašene fikusima, a među saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju su indijski fikus i bendžamin

Fikus lyrata, deltoidea i fikus bendžamin

Fikus je jedna od omiljenih sobnih biljaka, pre svega zbog izuzetno dekorativnih listova. Poznato je oko hiljadu vrsta fikusa koje se mogu podeliti u tri grupe: sa malim listovima, velikim i padajućim, odnosno puzeće vrste. Među saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju su indijski fikus i bendžamin.
Indijski fikus potiče iz Indije, Burme i Malezije gde samoniklo raste i može da dostigne visinu do 30 metara. Nekada najviše gajena vrsta Ficus elastica (uskih listova) zamenjena je varijetetima širokih listova dekora i robusta. Reč je o vrlo otpornim sobnim biljkama sa elipsastim, kožastim listovima tamnozelene boje.

Fikus robusta ima duži i šiljastiji list, a fikus dekora ima širi, krupniji tamnozeleni list. Rastu veoma brzo (od 60 do 100 centimetara godišnje). Šareni varijetet Ficus elastica tinece u osnovi ima zelene listove prošarane belim, ružičastim i svetlozelenim površinama i raste sporije. Varijeteti zelenih listova lakše se gaje od varijeteta šarenih listova. Odgovaraju im svetle ili polusenovite pozicije. Širokolisne fikuse orošavajte bar dva puta nedeljno.
Drugi po popularnosti je fikus bendžamin, sa brojnim sitnim lišćem. Po lepoti i izgledu spada u jednu od najelegantnijih vrsta. Stablo bendžamina je gusto i razgranato, često može da izraste u malo drvo, a u sobnim uslovima može da dostigne visinu i preko dva metra. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je mnogo svetlosti i visoka vlažnost vazduha, zbog čega je neophodno da ga svakodnevno prskate mlakom, odstajalom vodom. Ne odgovaraju mu česte promene položaja saksije, idealno je da saksija bude odmaknuta od prozora jedan metar.
Među manje poznatim vrstama izdvajaju se Ficus lyrata i Ficus deltoidea. Ficus lyrata je pravo remek-delo prirode, sa krupnim listovima koji imaju oblik sličan violini. Odrasle biljke rastu i do visine od 2,5 metra, a drvo pleni zanimljivim oblikom i smaragdnozelenim lišćem sa izrazitom strukturom. Odgovara mu svetlo ili polusenovito mesto i visoka vlažnost vazduha, pa ga svakodnevno prskajte odstajalom vodom. Ficus deltoidea je jedna od najotpornijih vrsta u porodici. Listovi su mali, sa sitnim smeđim mrljama, gotovo okrugli i rastu raštrkano na granama koje izlaze iz uspravne stabljike. Na biljci se obrazuju zelene bobice koje pre otpadanja poprimaju žuto-narandžastu boju. Dobro podnosi senku i suvlji vazduh u prostoriji. Orošavajte ga bar dva-tri puta nedeljno. Ova vrsta je laka za gajenje.

Gajenje - Fikus bendžamin i Ficus lyrata za vreme zimskog mirovanja zalivaju se ređe, jednom u desetak dana. Pre zalivanja obavezno opipajte površinu zemlje vrhovima prstiju, pa ukoliko osetite da je suva na dodir tri centimetra ispod površine, biljku zalijte odstajalom vodom sobne temperature. Ako je zemlja još vlažna, odložite zalivanje za dan ili dva. Tokom perioda rasta (od proleća do rane jeseni) fikus zalivajte obilno, dva puta nedeljno. Pola sata posle zalivanja potrebno je da prospete višak vode iz podmetača. Redovno ga prskajte (orošavajte) prokuvanom ili destilovanom vodom da biste povećali vlažnost vazduha.
Zalivanje širokolisnih fikusa trebalo bi da bude umereno. Između dva zalivanja odstajalom vodom sobne temperature, zemlja mora da se prosuši.
U zimskim mesecima svi fikusi traže kraći odmor. Idealna temperatura u tom periodu je od 10 do 15 stepeni, a zalivajte ih jedanput u 12 do 15 dana. Ukoliko imaju premalo vlage, listovi će se poviti. Tokom leta potrebno im je obilnije zalivanje, dva puta nedeljno, kao i orošavanje. Ali, nemojte u tome preterivati, jer zbog viška vlage listovi dobijaju crne mrlje i otpadaju. Sa listova je najbolje vlažnom krpom brisati prašinu. Zemlja koja im odgovara je kombinacija baštenske, ilovače, malo peska i komadića uglja. Biljke presađujte samo kad morate, odnosno kad pukne saksija ili kad korenje počne da izdiže biljku iz saksije.

vecernje novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Zmajevo drvo

Dracena je lepa dekorativna biljka, jednostavna za održavanje, veoma otporna na temperaturne razlike, pa je zbog toga omiljena za gajenje u kući

Zmajevo drvo

Dracena je lepa dekorativna biljka, jednostavna za održavanje, veoma otporna na temperaturne razlike, pa je zbog toga omiljena za gajenje u kući. Kako joj ime potiče od grčke reči Drakania (žena zmaj) često je nazivaju zmajevac ili zmajevo drvo.
Uslovi gajenja - Draceni odgovara svetlo mesto ili polusenka. Da bi listovi sačuvali lepu zelenu boju potrebno im je mnogo svetlosti, ali biljka ne sme da bude izložena direktnom suncu. Zmajevo drvo raste prilično sporo, od 10 do 15 cm godišnje, pa uglavnom dostiže visinu od 60 centimetara. Najviše im prija visoka temperatura, od 18 do 21. stepena, mada uz smanjeno zalivanje mogu podneti i 13 stepeni.
Zalivanje - U zimskim mesecima zmajevo drvo se zaliva jedanput u 15 do 20 dana, a tokom leta umereno, jedanput ili dvaput nedeljno. Dracene su osetljive na višak vode kada dolazi do truljenja korena i propadanja biljke. Višak vode koji ostane u podmetaču obavezno prospite posle dvadeset minuta. Takođe, ne smete dozvoliti da se zemlja u potpunosti osuši. Prija im orošavanje dva puta nedeljno. Biljka se prihranjuje tokom proleća i leta đubrivom za zelene biljke.

Presađivanje i razmnožavanje - Dracena se presađuje svake druge godine, najbolje u martu, u za dva broja veću saksiju. Zemlja za presađivanje trebalo bi da se sastoji od mešavine komposta od lišća, ilovače i peska. Biljka se razmnožava izdancima i reznicama u toploj i ravnomerno vlažnoj zemlji (mešavini drobljene suve mahovine, treseta i peska). Reznice uronite u hormonski prah za ožiljavanje, jer ćete tako ubrzati ukorenjavanje.
Najčešće gajena sobna vrsta je dracena marginata, poreklom sa Madagaskara. Ima uske, tamnozelene listove sa ivicom crvene boje.
Kod varijeteta trikolor list je u osnovi zelen prošaran crvenim i žutim prugama. Varijetet kolorama ima jače izražene crvene pruge po rubu lista, tako da list izgleda potpuno crven. Listovi dracene deremenzis koji se nalaze na mekoj stabljici mogu dostići dužinu od 30 cm i širinu oko 3 cm.
Potpuno zeleni varijeteti su "dženet kreg" sa širokim listovima i sporo rastuća kompakta, dok su ostali prošarani uzdužnim belim prugama.
Dracena fragrans je izuzetno privlačnog izgleda, sa krunom sjajnih listova koji se nalaze na vrhu čvrste stabljike. Najpoznatiji varijetet je masežijana sa žutom središnjom prugom. Dracena fragrans zahteva dosta toplote i visoku vlažnost vazduha.
Dracena refleksa raste kao mali grm koji ima nežnu stabljiku sa zelenim ili prugastim žuto-zelenim listovima.
Dracena goldsefiana je neobičnog izgleda. Raste kao razgranat grm do 50 cm visine. Listovi su jajolikog oblika, tamnozelene boje sa svetlim šarama.

Starije dracene cvetaju tokom leta, a cvetovi imaju opojan miris.

* Listovi dracene dobijaju smeđe vrhove i žute ivice. Uzrok može da bude suv vazduh ili nedovoljno zalivanje. Povećajte vlažnost vazduha orošavanjem biljke, barem dva puta nedeljno. Ako je u plastičnoj saksiji dracenu zalivajte jednom u 15 do 20 dana.
* Listovi su mekani i kovrdžavi sa smeđim ivicama. Uzrok je preniska temperatura. Biljku ne držite blizu prozora ili vrata od terase koja često otvarate.
* Donji listovi žute. List dracene živi oko dve godine, a zatim žuti i opada.
* Na listovima se pojavljuju izbledela suva mesta. Biljku premestite u polusenku.
* Listovi su mlitavi, a stabljika truli. Najčešći uzrok truljenja stabljike je prevlažan supstrat ili dugotrajno izlaganje niskim temperaturama. Trule stabljike izvadite, prosušite zemlju i smanjite zalivanje.

Prema saznanjima američkih stručnjaka dracena ima sposobnost da upija otrovne materije kao što su benzen, trihloretilen i formaldehid. Zato bi u svakoj prostoriji trebalo imati bar jednu dracenu jer je odličan prečišćivač vazduha.

vecernje novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Dašak prirode u vašem domu

Divan je osećaj uspeha kada se pojave novi listovi ili kada vaša omiljena biljka prvi put procveta. Predlažemo vam nekoliko kućnih biljki koje će oplementiti i ukrasiti vaš dom, a koje se veoma se lako gaje.

Juka – drvo života

Ova biljka voli sunce i puno svetlosti. Izuzetno je otporna, dobro podnosi toplotu i hladnoću, ali i suv vazduh. Zimi voli umereno vlažnu zemlju.

Fikus bendžamin

Ova izuzetno dekorativna biljka voli svetlost, ali ne i često premeštanje jer to može da izazove pojačano opadanje lišća tokom zime.

Raskošna palma

Palme su priznate kao najlepše i najdekorativnije sobne biljke. One su ukras ne samo u luksuznim i velikim salonima već mogu da oplemene i male prostorije.

Fikus

Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Ako su gornji listovi fikusa manji od donjih, to znači da biljka gladuje, odnosno da joj je potrebna sveža zemlja.

Nežna ciklama

To je najlepša zimska cvetnica koja se prilično teško održava. Tajna uspeha je u prilagođavanju biljke na uslove u vašem domu. Držite je u hladnoj prostoriji na podlozi s vlažnim peskom.

Kraljica aloja

Od davnina je poznata kao „eliksir dugovečnosti“. Zbog svojih lekovitih svojstava nazivaju je „kraljicom lekovitih biljaka“. Obična aloja ima rozetu sabljastih, špicastih listova s testerastim ivicama, iz čije sredine izrasta cvetna drška. Zimi je zalivajte jednom u dve nedelje.

Zahvalne lozice

Dekorativne su i lako se gaje. Rastu u dužinu, pa lako mogu da se oblikuju oko nekog nosača.

Bogati spatifilum

Gusta višegodišnja zimzelena biljka s lepim belim cvetovima ne voli da se premešta, pa joj nađite svetlo i toplo mesto s dosta vlage i nagradiće vas svojom lepotom.

Otporna dracena

Dracene su omiljene i prilično otporne sobne biljke. Ima ih jako puno vrsta, ali im je zajedničko ime ženski zmaj. Dobro podnose različite temperature a prija im vlažan vazduh.

zena blic

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Kamelija

Plemeniti cvet kamelije spoj je lepote anemone, elegancije ruže i profinjenosti orhideje. Ne kaže se uzalud za kameliju da je cvet nad cvetovima.

Njena magičnost i posebna lepota stogodišnja je inspiracija pisaca, pesnika i slikara. I Sarah Bernard svoju svetsku slavu zahvaljuje kameliji, "Dami s kamelijama" Alexandera Dumasa.
Prvi put kamelija se spominje 1725. prije Krista, kad je kineski car objavio da je čaj od listova kamelije, kineski čajevac, Camellia sinensis, njegovo omiljeno piće. Na Dalekom istoku kamelija prati puteve budističkih svećenika, postaje religiozni simbol, sadi se u hramovima i na grobljima. I danas se nalazi u budističkim hramovima, npr. u Kyotu u Japanu.
Kameliji je pradomovina Azija; od Koreje na severu, Japana na istoku, Nepala na zapadu i Vijetnama na jugu. Kameliju smatraju najstarijom kultivisanom biljkom na svetu. U prirodi je nađeno nešto više od dvesto divljih, osnovnih vrsta kamelije, a danas postoji čak nekoliko hiljada vrsta.
Evropa je kameliju upoznala pre tristo godina kada su iz Japana Portugalci, Englezi, Nijemci i Francuzi, u vječnoj trci za zaradom, dopremili japanski čajevac, Camellia japonicu, kao sirovinu za proizvodnju čaja. Ali, pokazalo se da evropska klima i evropski ukus ne prihvata proizvodnju čaja od kamelije.Ipak uočena je njena lepota, pa se razvio uvoz kamelija. Zahvaljujući kineskim botaničarima koji su nesebično podijelili biljni materijal i znanje o kamelijama, danas se proučavaju nove vrste.
Nedugo nakon "evropske premijere", kamelija se pojavila i u našim krajevima, u Opatiji i u dubrovačkom primorju.

Vreme cvetanja kamelije

Kamelije cvjetaju u vrijeme kada u bašti imamo malo cvetnih senzacija, a to je jesen, zima i rano proleće, dakle razlikujemo kamelije jako rane cvatnje- od rane jeseni do rane zime; rane- od zime do ranog proljeća; srednje- u proljeće; i kasne cvatnje- u kasno proljeće. Paleta boja je velika: sve nijanse ružičaste, od nežne do snažne jake crvene, bele, šarene, s tačkicama ili pegama.

Vrste kamelija
Imamo tri osnovna tipa:
Camellia japonica, danas je najraširenija i najpristupačnija vrsta kamelije. Možemo je naći i u našim rasadnicima i prodavaonicama. Tu vrstu karakteriše veliki cvijet, i do 15 cm, za razliku od malih crvenih cvjetova originalne vrste. Botaničari su razvili niz hibrida te vrste, od sasvim belih do crvenih, šarenih, tačkastih i sl. Relativno se lagano uzgaja i u baštama i u zatvorenim prostorima.

Camellia sasanqua, u prevodu cvet planinskog čaja, došla je u Europu s japanskog ostrva Kyushu. Jača i otpornija od Camelliae japonica lagano se prilagodila novim uslovima. Nosi manje cvetove i manje listove od svoje prethodnice. Njena originalna boja cveta je bela, a danas je još razvijena brilijantno ružičasta te duboko crvena boja rubina.

Camellia reticulata stiže iz kineske provincije Yumman. Omogućila je uzgoj niza hibrida mnogo otpornijih na sunce nego Camellia japonica. Ta kamelija zahtijeva mnogo pažnje pri sadnji i uzgoju. Za nju se opredijelite ako želite u bašti imati raskošnu biljku odevenu u proljeće velikim cvetovima duginih boja, nalik leptirima. Za takvu ljepotu isplati se i dodatno pomučiti, to je kamelija za ambiciozne vrtlare!

Mesto sadnje
Kamelija je cvet senke! Voli tople, ali vlažne kutke, vaše bašte, zaštićene od jutarnjeg jakog sunca i suvog vetra. Idealno joj je mjesto u senci velikih stabala. Hladnoću dobro podnosi, a pojedine vrste kamelija procvetat će i pod snegom!
Naravno, od izrazito niskih temperatura potrebno ju je zaštititi pokrivačem od slame ili šiblja. Da bi kamelija uspešno rasla u bašti, moramo usmeriti pažnju na to da tlo bude dobro drenirano tako da oborine dovoljno brzo otiču i ne stvaraju mulj oko biljke. Korenu biljke potreban je kiseonik, a natopljena zemlja sprječava aeraciju. Samo jedan dan ležanja vode oko kamelije može uzrokovati ozbiljnu štetu.

Kamelija voli kisela tla

Kamelija je poreklom iz humusom bogatih zelenih šuma i planinskih krajeva Azije, pa joj je za uspešan rast potrebno osigurati što sličnije uslove. Ako je prirodno tlo porzračno, potrebno ga je pomiješati s dosta kiselim tresetom i stajskim gnojivom. Kiseli treset pridodan dodatak ilovači stvoriće kiselost tla koju kamelija voli. Ako je tlo od čvrste ilovače, dodajte malo peska, treseta i gnojiva, kako bi se postigla potrebna prozračnost. Idealna kiselost tla za kameliju između 6,5 i 4,5 pH.

Dašak ekskluzivnosti i u kući
Pravi ljubitelj kameliju drži i u kući. To je moguće jedino ako u stanu nemate centralno grijanje. Kameliji godi hladnoća, nikako suv i topao vazduh. Odaberite svetlo, ali ne jako sunčano mesto u stanu. Kamelija voli mir, svoj kutak, pa je nemojte seliti po kući. Kako kamelija voli vlažnost, s vremena na vreme prskajte mlakom vodom lišće i pupoljke, a zemlju vlažite. Zimi je ne zalivajte obilno. Preporučujemo zalivanje odstajalom vodom ili kišnicom. Ne zaboravite da koren kamelije ne sme ležati u vodi! Sve vaše napore i pažnje kamelija bogato uzvraća cvetnom, senzacijom tokom hladnih i tmurnih zimskih meseci.

Iz knjige: "Moj vrt - moj ponos", Darko Gjurgjan

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Difenbahije – šareno sobno bilje

Difenbahije su popularno sobno bilje, zato što dobro podnose uslove u zatvorenom prostoru, mnogo bolje od većine biljaka. Visoke su oko 75 cm, ali mogu da izrastu i više od jednog metra. Listovi su obično 30 cm široki i oko pola metra dugački.

Difenbahije vole svetla mesta, ali ne na direktnom sunčevom zračenju. Tokom zime im je potrebno više svetla nego leti. Zalivanje je obilno, potrebno je da se zemljište malčice isuši pre ponovnog zalivanja (ne dozvolite da biljka pliva u vodi). Budite oprezni sa difenbahijama ako imate decu ili kućne ljubimce – sok biljke može izazvati iritaciju tkiva u ustima.

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Terarijum

Terarijumi koji su ovde predstavljeni su delo firme Botany Factory, no, uz malo muke i truda, možete napraviti i svoj, po svom ukusu i željama. U firmi Botany Factory su koristili razne familije biljaka Succulent, s obzirom da je njima potrebno veoma malo nege i zalivanja. Ovim odabirom je postignuto da terarijumi budu gotovo samodovoljan mikro-ekosistem.

Ono što je succulent biljkama potrebno jeste svetlo, i to dosta indirektnog svetla, kao i svež vazduh – to ćete postići tako što otvor terarijuma okrenete ka otvorenom prozoru. Zalivanje se obavlja na svakih nekoliko nedelja, i to najbolje iz flašice sa mehanizmom za prskanje na vrhu (poput iskorišćene i dobro oprane flaše za pranje stakla). U svakom slučaju, bolje je da vaš terarijum zalijete manje nego više od potrebnog, jer nema rupe na ovoj staklenoj “saksiji”, te ne postoji drenaža.

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Afelandra (Aphelandra)

Afelandra raste u divljem stanju u Meksiku, Kolumbu i Brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je Aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izraženim žutim žilama na tamno-zelenim listovima, čija se osovina završava divnim žutim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka održala u sobi mora se pažljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vlažnog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°C. Iako je za Afelandru vrlo važna svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vlažan vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vlažnim sunđerom brisati listove. Za vreme cvetanja mora se zalivati obilno, ali uvek samo mekom vodom u kojoj nema ni malo kreča (najbolje kišnicom). U vreme vegetacije i cvetanja treba je svakih 15 dana prihranjivati. Kad afelandra precveta, cvetnu stabljiku treba odseći i pustiti biljku da se 5 do 6 nedelja odmara. Za vreme mirovanja može se smestiti u nešto hladniju prostoriju (od 14 do 15° C), umereno zalivati - tek toliko da se grumen zemlje sasvim ne osuši. Posle održanog mirovanja mlade grančice treba prekratiti na tri lista i presaditi u malo veću saksiju. Na dno saksije treba postaviti dosta crepčića od starih razlupanih saksija radi dobre drenaže. Tako presađenu biljku treba smestiti na dobro osvetljeno i toplo mesto i obilno je zalivati. Posle 4 do 5 nedelja, kad biljka dobro ožili, može se otpočeti prihranjivanje. Prihranjivanje treba oprezno sprovoditi jer iskustvo je pokazalo da od prejakog prihranjivanja lišće afelandre manje ili više nabubri, a time dosta gubi na lepoti. Nega i održavanje afelendre je dosta složeno i nije za početnike.

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Aspidistra(Aspidistra elatior)
Svekrvin jezik

Aspidistra je zimzelena veoma dekorativna i otporna sobna biljka. Poreklom je iz Japana. Lako se prilagođava, pa dobro uspeva u hladnoj prostoriji kao i u poluhladovini. Veoma je pogodna za sobu, tim pre što ne mora biti na direktnoj svetlosti. Podnosi prašinu, suv vazduh, promenu temperature, a može se držati i u mraku. Leti traži obilno zalivanje, ali treba paziti da joj u tacni ne stoji voda, jer aspidistra je osetljiva na preveliku vlagu. Kod povoljne nege neprestano izbijaju iz korena duguljasti tamnozeleni listovi, koji liče na list đurđevka, ali su mnogo veći. Cvet je ljubičaste boje, neprivlačan, zvezdast, raste pri zemlji te se ne može ni zapaziti. Ne voli često presađivanje i prevelike saksije. Odgovara joj dovoljno rastresita zemlja, propusna i snažna. Leti treba aspidistru svakih 10 dana prihranjivati. Zimi joj je povoljnija nezagrejana prostorija uz umereno zalivanje. Da bi se osvežila i lepše izgledala, treba joj leti povremeno lišće oprati. Razmnožava se veoma lako delenjem korena u proleće.

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Kako da vam božićna zvezda duže traje

Kada završi cvetanje božićnu zvezdu (Euphorbia pulcherrina) ostavite da miruje na umereno toplom mestu, od tri do šest nedelja. Potrebno je zalivati pomalo na petnaestak dana i pustite da se zemlja skroz isuši. Kada opadnu listovi božićnu zvezdu potrebno je orezati na 15 cm visine iznad korenovog čvora (mesto granjanja). Kada je orežete, orezane delove možete da ožilite u supstratu zemlje i peska na temperature od 21 0 c, a ako se pojavi isticanje belog soka iz orezanih delova biljke zustavite potapanjem u mlaku vodu. Najbolje se osećaju na temperatiri od 15 do 21 0c. Kada prođe period mirovanja (do maja meseca) možete biljku da presadite u smešu zemlje za cveće (humusne), treseta i peska u odnosu 3 : 1 : 1. Potom biljku opet presadite u novembru. Prihranjivanje je obavezno u toku proleća i leta, a u septembru je iznesite na svetlo mesto i prekinite sa prihranjivanjem. Kako biste podstakli cvetanje krajem oktobra biljku prekrijte tamnim platnom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od popodneva do narednog jutra) svakodnevno.

Božićna zvezda je sastavni deo ukrasa u toku božićnih i novogodišnjih praznika. Crveni delovi biljke koje mi nazivamo cvetovima su u stvari listić tj. brakteje (lažni cvetovi crvene, žute, narandžaste boje) koji okružuju njene skoro neprimetne cvetove. Zbog osetljivosti božićne zvezde, prilikom gajenja morate voditi računa da može doći do promene boje i opadanja brakteja, što je posledica suvog vazduha, hladne promaje, dima od cigareta ili preteranog zalivanja. Opadanje listova bez promene boje nastaje zbog slabog osvetljenja, ili niske temperature.

Forum Srbija

Sobno i bastensko bilje

Ko je OnLine