Forum Srbija
https://www.forum-srbija.com/

Intervju sa....
https://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=276&t=16343
Stranica 15 od 16

Autoru:  Luna.* [ 19 Avg 2013, 08:57 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

INTERVJU, PREDSEDNIK FONDACIJE „BARAK HUSEIN OBAMA“, BRAT AMERIČKOG PREDSEDNIKA GOVORI ZA KURIR

EKSKLUZIVNO Malik Obama: Reći ću Baraku da je Srbija divna zemlja!

S predsednikom Nikolićem sam imao vrlo konstruktivne razgovore i uveren sam da ću uskoro ponovo posetiti vašu zemlju

Slika

Humanitarac... Malik Obama obilazi svet i propoveda mir
BEOGRAD - Želim da s narodom Srbije podelim koliko sam uzbuđen i srećan što sam u vašoj zemlji, kaže na početku razgovora za Kurir Malik Obama, polubrat američkog predsednika Baraka i čelnik fondacije „Barak Husein Obama“.

♦ Polubrat ste najuticajnijeg čoveka na svetu, predsednika SAD.
- Prvo bih želeo da razjasnim jednu stvar: mi se ne delimo po tome da li smo polubraća ili braća. Barak je moj brat i ja sam njegov brat po krvi. To je to. Za mene je on moj najrođeniji brat.

♦ U kakvim ste odnosima?
- Naravno da smo u dobrim i bliskim odnosima. Ali, nažalost, zbog prirode njegovog sadašnjeg posla ne možemo da budemo zajedno tako često. Nekad mogu samo da mu kažem: „Zdravo, brate, kako si?“

♦ Da li ste u prilici da se čujete barem telefonom?
- Da, ali ne baš često. Priznajem, ranije, dok nije bio predsednik, naši susreti i razgovori su bili mnogo češći. Ali naravno da ga razumem i volim. Znate, on je ipak prvi čovek Amerike. I za poziv telefonom potrebna je posebna procedura zbog njegove bezbednosti. Naravno da delimo zajedničke vrednosti, stavove i ideje, ali među nama ima i razlika. Ja imam svoje mišljenje i ono se ponekad razlikuje od mišljenja mog brata. To je, uostalom, i normalno. Ali to su detalji iz naših međusobnih odnosa, i to ne mogu da delim s javnošću. Ako bude prilike, ispričaću mu o mojoj poseti Srbiji i Balkanu i gostoljubivosti koju sam osetio.

♦ Sreli ste se s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. O čemu ste razgovarali?
- S predsednikom Nikolićem sam imao vrlo konstruktivne razgovore i uveren sam da ću uskoro ponovo posetiti vašu zemlju. Razgovarali smo kako da poboljšamo saradnju naše dve zemlje, ali i Afrike i balkanskih zemalja. Primetili smo da saradnja naše dve zemlje ima dugu istoriju i tradiciju. Ali u isto vreme nadamo da će biti na nekadašnjem nivou i da možemo da sarađujemo u raznim oblastima.

♦ Prvi put ste u Srbiji. Koji je cilj vaše posete?
- Ovo je prvi put da sam u Srbiji i uopšte na Balkanu, u okviru organizacije Balkanska grupa mira, koja sarađuje s fondacijom „Barak Husein Obama“ kako bismo promovisali mir. Veoma je važno da se fokusiramo na ono što nam je zajedničko, a ne na ono što su naše razlike. Jedini način da naši narodi žive bolje jeste mir, očuvanje životne okoline i dobrih međuljudskih odnosa.


Slika

Braća po ocu... Malik i Barak Obama
Sreo sam se s Gadafijem

♦ Koja je vaša misija u okviru fondacije „Barak Husein Obama“?
- Kao neko ko se preziva Obama, moja je misija da širim mir po svetu. Bio sam u Indiji, svim zemljama Afrike, u Sudanu, bio sam gost i Moamera el Gadafija u Libiji pre „arapskog proleća“. Uvek i svima govorim da je najvažnije da u svetu imamo mir i sebe vidim kao agenta koji će širiti takve ideje. Nigde ne mogu da postoje privredni i ekonomski oporavak ako vladaju nestabilnost i haos.
Srbija je prelepa

♦ Da li vam se dopada Srbija?
- Prelepa je, barem ovo što sam dosad video. Mnogi ljudi u svetu imaju iskrivljenu sliku u Srbiji zbog vaše prošlosti, ali morate da znate da ste izuzetno gostoljubiv narod. Takvu sliku treba da šaljete u svet.

kurir

Autoru:  Luna.* [ 23 Avg 2013, 11:21 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

INTERVJU ALEKSANDAR TIJANIĆ

Generacije mladih su sve nepismenije, uzor su im pačje usne

Aleksandar Tijanić, direktor Radio televizije Srbije, u intervjuu za list Nedeljnik govorio je o ukidanju TV pretplate, vicepremijeru Aleksandru Vučiću, mladima i njihovom sistemu vrednosti...

Slika

Pitanje je dana kad će zvanično biti ukinuta pretlata za RTS. Čemu sve to vodi? I da li se uopšte može s Javnim servisom nešto praviti "na dve godine"?

Bez dobrog javnog servisa Srbija je umobolna država. Sve što sam do sada video u predlozima novog zakona predstavlja čistu eutanaziju za RTS. Problem je nečiji plan, ne sumnjam da postoji u nečijim glavama, da srpsko javno mnjenje pošalje u zagrljaj vlasnika komercijalnih medija. Problem je što padajući u njihov zagrljaj zapadate u njihove šape. Ali, ako smo osam godina najgledanija srpska televizija, valjda je to vidljivi dokaz žilavosti ostataka pismenosti i normalnosti. Ovde svi mudruju šta država ili društvo treba da urade za RTS. Pravo pitanje je šta Javni servis treba da uradi za Srbiju i da pomogne Srbiji. A to što treba da uradi ne može bez novca i kreativnih ljudi. A gde je novac? A gde su kreativci?

Možete li da zamislite kako će izgledati RTS posle vas, odnosno vašeg odlaska sa čela te kuće?

Postojaće. Moguće da će biti bolji. Ipak sam ja neka vrsta omatorelog kauboja u vreme kad su već pronađeni automobili. Uvek sam imao više sreće nego škole i znanja; i kad sam pravio televiziju Politika, i BK, i Treći program televizija Crna Gora i sad RTS. I kad sam pisao sve što sam napisao. Pre nekoliko dana ručao sam s vlasnikom male, privatne televizije s nacionalnom frekvencijom. Rekao mi je otvoreno: "Slušaj, probali smo da te smenimo bar pet puta. Nismo uspeli i sad jedva čekamo da odeš." Zvučalo je iskreno i zlokobno. Za moga vakata nisu uspeli da nam ukinu pravo na marketing i razgrabe 20 miliona evra godišnjeg prihoda. Ili da iz RTS odvedu bilo koje lice do kojeg mi je stalo.

Pretpostavljam da ipak možete da procenite kakva je budućnost RTS-a?

Javni servis će izgledati onako kako ljudi koji vode Srbiju naprave buduću Srbiju.

Na šta će onda ličiti Srbija s takvim Javnim servisom?

Na sebe i svoje tvorce. Biće to ansvers i revers iste priče. Tumarajućoj Srbiji ne treba jak, stabilan i uticajan Javni servis. Srbiji koja sebi želi dobro, Javni servis je neophodan. Nadam se da će ta teorija i da nadvlada.

U Srbiji je postalo popularno poređenje Vučića i Đinđića. Miodrag Kostić, kao jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera to je uradio u Nedeljniku. Kako vama to izgleda? A kako kad Vesna Pešić počne s metaforama... I ako biste morali da nađete neko poređenje u istoriji, koga biste izabrali za današnje vlastodršce?

U politici su neumesna istorijska poređenja ličnosti i netačne su analogije. S kojim Đinđićem upoređujete Vučića? Sa mrtvim ili živim Zoranom? Za života, Đinđić je bio tačno deseti deo onoga što je postao posle streljanja. A tokom života, u samom Zoranu je bilo bar tri Đinđića. Ne skriva sebe ni Vučić kad priznaje da njega samog ima "dva komada": "rani" i "zreli" Vučić. Pa šta onda, od svega rečenog, upoređujete?

Kakva su vaša očekivanja od Vučića? Kako ste vi doživeli tu njegovu promenu politike, ophođenja, što da ne - i vladanja? Koja je razlika između "ranog" i "zrelog" Vučića?

Nije Vučić na mah doživeo prosvetljenje u Dečanima, nije mu se ukazala Gospa ili Gospodin, pa su mu odozgore sugerisali "put kojim se ređe ide". On je shvatio da novca više nema za državu, stranke, tajkune i građane. Neko mora da ostane "kratak". Njegova politika i aranžman njegove politike, rezultat su analize koja je pokazala da su stari oblici srpske politike, stari obrasci samoobmanjivanja i decenijsko sadističko prepariranje građana duboko pogrešni, nedelotvorni, iscrpljeni i da, na dužu stazu, ne daju nikakav rezultat. Ta analiza, ukrštena s njegovom fanatičnom ambicijom - da ništa ni u čemu ispod maksimuma za njega nije prihvatljivo, daju jednostavnu jednačinu - ili će on slomiti inerciju, kao osnovnu silu večito kružnog kretanja Srbije, ili će inercija slomiti njega. Voleo bih da moje želje i moj novac za opkladu - ko će pobediti, inercija ili Vučić, stavim u istu korpu. Još razmljišljam. Naime, svi partneri i saradnici Vučića politiku vide samo kao posao. Takvi će lako primiti i neuspeh ili poraz. Vučić politiku prima kao sudbinsko, životno pitanje u kojem je poraz veći od smrti. U takvom stavu je usamljen. Potpuno.

Ako je već usamljen, koliko je realno da uradi nešto sa Srbijom? Ili sa strancima kao ministrima?

Moguće. Srbi su se vratili u doba Starih Slovena: jedemo samo što ulovimo. Baš zato, čak i mali napredak odjeknuće kao zvono. Predlog sa "strancima", ako se oni ne uplaše, duboko je "antisrpski". Naime, stranci u srpskom sistemu, decenijama usavršavanom da isisava novac za stranke i tajkune, mogu da budu ugrađeni tromb, stent koji neće propustiti ilegalni profit u duboko iskopane kanale pljačkanja nacije i države. Ukoliko strah od Vučića bude manji od procenata koji će strancima biti ponuđeni, vratićemo se na isto. Kismet, valjda. Karakteristična je Vučićeva rečenica s jednog od naših razgovora, posle emisije na RTS-u, pa je citiram bez dozvole: "Obećavaću manje, trudiću se da uradim više."

A ako poznati francuski književnik Frederik Begbede već tvrdi da ljubav traje tri godine, koliko će Srbima biti potrebno godina da se odljube od Vučića? Ili će se posle tri, ponovo zaljubiti u lidera naprednjaka?

Sve od čega boluje Srbija, leči se s vrha Srbije. Ne iz sredine, ne sa dna. Ja ne vidim problem u obimu podrške Vučiću. Kad skupite, hteli ne hteli, tri četvrtine nacije uz sebe, onda to nije filtriran uzorak građana. Ima pametnih, ali i ludaka, ima školovanih i nepismenih, ima seljaka i varošana, ima secikesa i krupnih kriminalaca, ima sposobnih i tragično neupotrebljivih, ima poštenih, ali i probisveta, ima dobrih i svirepih, ima tajkuna i mladih bez perspektive, tabloidnih i obrazovanih, estradnih i s Kolarca, navijača i naučnika. Za sve nas i za Vučića postoji samo jedno pitanje: U koje svrhe će upotrebiti tako visok koeficijent moći? Samo se sa takvim koeficijentom moći Srbija izvodi iz nepostojeće ravnoteže i usmerava ka sopstvenom dobru. Ako ga, međutim, savladaju inercija, umor i dešperacija, po definiciji se pribegava dvorskom sistemu direktnog upravljanja mimo procedura i institucija. To smo već jednom videli kod čoveka s kojim ga upoređuju. Verujem da Vučić ima još dve godine do gunđanja, tri do ozbiljnog ukrupnjavanja otpora, četiri do finalnog sukoba s inercijom i završnog računa prvog ciklusa. Od te tačke, sve će zavisiti od brzine njegove isporuke rezultata. Srbi, tradicionalno, više veruju šnicli nego rečima. Vučić mora da obezbedi tri od pet merenih kategorija: posao, pravdu, stabilnost, rast i antikorupcijsku deratizaciju. Dve kategorije je malo, pet nije moguće.

Prošle jeseni održali ste govor studentima u kojem ste se okomili na nove generacije. Profesorka Rajna Dragićević zapalila je javnost sličnim obraćanjem. Da li menjate mišljenje o mladima ili je krcato Ušće na Cecinom koncertu, ipak, dokaz da ste bili u pravu?

Svaka generacija je manje pismena, manje pokretna, ustaje sve kasnije, oskudno revolucionarna, bolesnija i sa sve primitivnijim idealno-tipskim uzorima. Takva im je muzika, slikarstvo, sport, film, jelovnik, piće, garderoba, iste pačje usne, antigravitacione grudi. Paradoks je, s druge strane, da svaki dobar koncert klasične muzike puni dvorane. Dakle, ima nade. Ali je problem što javnim prostorom vladaju oni prvi kao dokaz šta su Srbiji učinili izabrani članovi nove finansijske elite stvorene na belim čarapama, dugačkom noktu na malom prstu, ručku na potpis i pištolju.

Ko je te kriminalce popeo na pijedestal društvene lestvice?

Krimosi su najpre bili sluge i plaćene ubice. Onda su, demokratizacijom, postali partneri u poslovima s državom. Potom su oteli državu i dele je sa strankama i tajkunima. Bez ratova nije bilo moguće uvesti kapitalizam u Srbiju. Tadašnja srednja klasa izazvala bi revoluciju. Ratovi, svirepa privatizacija, nezaposlenost i beda, drže građane u pokornosti. Beda je humus korupcije. Klinci sanjaju o karijeri dilera. Novac, automobili, putovanja, avanture, garderoba, šampanjac, rizik, stvorili su od primitivnih gangstera privlačne mete za sponzoruše, estradu, ali i obične, dobre devojčice. Kriminalci tako postaju, u ovoj generaciji, klasa defloratora koji devojkama pružaju sve što dosadni i siromašni "štreberi", sa svojim tupavim teorijama o ljubavi, nisu u stanju.


press

Autoru:  Luna.* [ 10 Sep 2013, 14:04 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

INTERVJU, MINISTAR FINANSIJA U VLADI SRBIJE

Lazar Krstić: Mnogi u Srbiji imaju velike plate, a ne zna se šta rade!

Plan je da za tri do pet godina završimo strukturne reforme i stanemo na zdrave noge. Strane investicije su suštinske, ali moramo da pokrenemo i naša preduzeća


Slika

U preduzeću koje je gubitaš i dobija subvencije od države ne mogu se trošiti milioni na reprezentaciju
BEOGRAD - Vera u napredak.
Lazar Krstić (29), diplomac Jejla, funkciju ministra finansija vidi kao veliku čast. Svestan je da su veliki izazovi pred nama, ali spreman je da se uhvati u koštac s najtežim problemima - ekonomijom, i čak da bude zamajac promena u Srbiji jer je, kako kaže, inspirisan da radi i ima energije.

Zašto ste prihvatili poziv vicepremijera Aleksandra Vučića da preuzmete funkciju ministra finansija?
- Za mene je ovo velika čast, nešto što sam oduvek hteo da radim. To što je situacija loša, izazov čini većim. Kad su me pozvali iz kabineta potpredsednika Vučića i pitali da li sam zainteresovan da pomognem, bio sam iznenađen i uzbuđen. Rekao sam da stojim na raspolaganju. Ja nemam drugu zemlju.

Imali ste dobar posao u SAD, bili ste savetnik u kompaniji „Makinsi“. Šta su vam rekli roditelji i prijatelji kad ste odlučili da to napustite i vratite se u zemlju da rešavate najteže probleme?
- Reagovali su s nevericom. Većina ljudi razmišlja: „Zašto bi ti to radio kad si tamo uspešan i zarađuješ više“. Međutim, ovde imaš priliku da uradiš nešto za svoj narod. Jedan drug mi je rekao: „Nemoj to da radiš, ti si previše fin, čist za sve to“, a drugi: „Ti nikad nisi odustao zato što je izazov bio velik, zašto bi to sada učinio?“ I to je tačno, razlog je potreba da se pomogne državi. Namera mi je da ovde ostanem, imam porodicu.

Prvi utisci o poslu u Vladi?
- U ceo proces sam ušao vrlo skeptično, nemam nikakvu političku pozadinu, moji roditelji nisu članovi nijedne stranke. Ali posle svakog novog razgovora, ne samo s kabinetom potpredsednika Vučića, sve sam optimističniji. Postoji politička volja da se situacija popravi. Ona jeste teška, ali postoji zamajac, a možda ću ga i ja dati.

Kako planirate da popravite finansijsku situaciju?
- Imamo velike izazove u narednih šest meseci do godinu dana, a plan je da za tri do pet godina završimo strukturne reforme i stanemo na zdrave noge. Moramo da radimo dve stvari paralelno - sredimo javne finansije i pokrenemo realnu privredu. Moramo svoju kuću da dovedemo u red, smanjimo budžetski deficit, kao i javni dug, ili da ga bar refinansiramo tako da su nam kamate održive. Strane investicije su od suštinskog značaja, ali moramo da pokrenemo i naša mala i srednja preduzeća, a revitalizujemo javna.

Hoće li biti smanjenja penzija? Znate li kolika su primanja penzionera?
- Naravno da znam, najmanja penzija je oko 13.000 dinara. Penzije jesu ogroman deo budžeta, ali ne može se o njima govoriti izolovano. Moramo da imamo budžetsku disciplinu i ispravimo anomalije sistema.

Koje anomalije?
- Imate delove državne administracije koji primaju ogromne plate, a nije jasno šta tačno rade. U preduzeću koje je gubitaš i dobija subvencije od države ne mogu se trošiti milioni na reprezentaciju. Neophodna je profesionalizacija, moramo da uvedemo kontrolu i transparentnost poslovanja, trošenja novca, da li dobit raste ili opada, povećava li se broj zaposlenih... Država to nije radila dovoljno agresivno.

Da li će se prodavati neke državne firme i koje?
- Prema Akcionom planu, koji je usvojen u prethodnom sazivu, privatizacija u 179 preduzeća koja tavore po 10 godina treba da se završi do polovine 2014. Na to smo se obavezali, od nas to očekuju Svetska banka i ostale međunarodne institucije. Prema nekim procenama, ta preduzeća troše 750 miliona evra iz budžeta.

Kako će Srbija prodati tolike firme?
- Za svako od tih preduzeća traži se najbolje rešenje. S druge strane, imate sisteme u kojima država ima udeo, ne mogu da budu profitabilni, ali su od nacionalnog značaja. Oni ostaju državni. Imate i firme poput Telekoma, koje su izložene konkurenciji, što zahteva novac - da investirate, unapredite mrežu, a taj novac ide iz budžeta. Ako smo uspešni, onda u redu, ali ako procenimo da bi ta sredstva bila efikasnija u privatnom vlasništvu, onda i takva opcija postoji.

Šta biste odgovorili građaninu - kad će njemu biti bolje?
- Zavisi ko me pita. Onima kojima je najlošije možda će biti bolje već sutra. Naša namera je da osiguramo da nikome pojedinačno nije previše loše, da nikoga ne ispustimo, ne ostavimo na cedilu. Kroz proces, koji će trajati nekoliko godina, sve većem broju ljudi će biti bolje.


Majstor štednje

Prija li vam titula majstora štednje? Kako i na čemu će se u budžetu štedeti?
- Odgovoran sam. Kada trošite, to treba da činite odgovorno, što ne znači da nećete trošiti uopšte, ali morate da znate zašto to činite, da to radite na transparentan način i da, u skladu s mogućnostima, ograničite prohteve. Istovremeno, biti odgovoran znači investirati gde je potrebno. Ako se ja tako ponašam, to očekujem i od drugih. Za građane to znači poštovati zakon, za državu činiti zakone takvim da ljudi žele da ih poštuju.
Pokazaću da dobro radim

Da li ste mladi za ozbiljnu funkciju?
- Mnogo toga sam radio mlađi nego drugi i brzo bi ljudi shvatili da godine nisu presudne, već kako radite. Pokazaću koliko dobro radim i ljudi će o tome suditi.

kurir

Autoru:  Luna.* [ 14 Okt 2013, 09:39 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Đilas je ovan!

Đilas želi da izbor za mesto gradonačelnika predstavi kao bitku dva ovna na brvnu, od kojih je jedan on, a drugog nastoji da izazove u suparničkim redovima, kaže za Kurir ministarka Zorana Mihajlović

Slika

BEOGRAD - Bez dlake na jeziku!

Zorana Mihajlović, ministarka energetike i potpredsednica SNS, tvrdi da je najbitnije da se Beograd digne na noge, da je još rano da govori ko će biti kandidat naprednjaka za gradonačelnika, ali, kako tvrdi, to sigurno neće biti neko poput Dragana Đilasa.

♦ Đilas je smenjen s mesta gradonačelnika. Kada se mogu očekivati izbori?
- Pre bih rekla da je Đilas svojim lošim rezultatima smenio samog sebe. Izbori će biti održani u zakonskom roku, a kada tačno, još je rano govoriti. O tome nije razgovarano na sastancima organa SNS niti s koalicionim partnerima. Od datuma izbora je mnogo važnije da Beograd dignemo na noge posle bahate vlasti koja je ostavila opustošenu kasu.

♦ Zašto skrivate ime kandidata SNS za gradonačelnika?
- Uopšte se ne radi o skrivanju imena ili o tome da, kako čujem zlurade komentare, SNS nema kandidate. Reč je o elementarnoj političkoj pristojnosti, koja nalaže poštovanje procedure. Sve odluke u SNS donose organi stranke, tako da nama ne može da se desi što i Đilasu, koji sam sebe kandiduje. On nastupa kabadahijski, pod parolom „DS - to sam ja“. Sigurna sam da će mu se to vrlo brzo obiti o glavu, pošto će zaista ostati sam, napušten od svih koji su u toj stranci nešto značili.

♦ To je vaša procena ili...
- Onima koji su još ostali u DS preporučila bih da, ako je to moguće, zbog Đilasovog totalitarizma ozbiljno razmotre da kandidatu SNS suprotstave bilo koga drugog, pošto on sigurno više nikad neće dobiti poverenje Beograđana. Pogledajte ko su najbliži saradnici predsednika DS! Mi u SNS bismo ozbiljno razmislili da li bismo takvima dali da privire u stranku. Očigledno da Đilas želi da izbor za mesto gradonačelnika predstavi kao bitku dva ovna na brvnu, od kojih je jedan on, a drugog nastoji da izazove u nekim suparničkim redovima.

♦ A vi na tu bitku ne pristajete?
- Bitka za ovu poziciju mnogo je više od toga, vezana je za viziju modernog grada i rešenost da se ne podilazi kriminalu, burazerskoj ekonomiji, neformalnoj privatizaciji javnih fondova... Očigledno je da Đilas želi da sve podredi sebi do konačne propasti, to upravo radi sa svojom strankom i dobro je da više nije u mogućnosti da to radi s Beogradom i Srbijom.

♦ On smatra da će ekonomskim merama Vlade građani platiti greške ove vlasti.
- Prosto je neverovatno do koje mere Đilas može da bude ciničan. Mere koje danas preduzimamo kako bismo Srbiju spasli od bankrota posledica su stanja u javnim finansijama koje smo zatekli kad smo preuzeli vlast od DS, koji je protekle decenije rasturio skoro kompletnu srpsku privredu i prodao je budzašto svojim ljudima, od kojih su preko noći napravili milionere i tajkune. Mi jedini ne bežimo od toga da su potrebni, da citiram Čerčila, krv, znoj i suze, odnosno samožrtvovanje vlasti. Nadamo se samo da će i to ljudi prepoznati i stati iza nas kao građani iza Čerčila onda kada je Britanija bila životno ugrožena.

♦ Antikorupcijski tim Ministarstva predao je tužilaštvu dokumentaciju o „Srbijagasu“. Kakve zloupotrebe su otkrivene?
- Dokumentacija je predata, ali i DRI je otkrio da je „Srbijagas“ u 2011. mimo Zakona o javnim nabavkama potrošio gotovo 200 miliona evra, a Agencija za energetiku da problemi „Srbijagasa“ nisu nastali samo zbog cene gasa, jer je od 1,2 milijarde evra duga samo 290 miliona dolara zbog cene. Sve drugo je zbog neadekvatnog načina upravljanja tim preduzećem. Nedopustivo je da JP u gubicima nema javno dostupan program sanacije gubitaka ili ostavku rukovodećeg kadra.

♦ Kažete da Dušan Bajatović treba da podnese ostavku?
- Nedopustivo je da se, u situaciji kada i uspešni moraju da štede, rasipa novac krajnje nenamenski i da se jedan od najvećih sistemskih gubitaša pojavljuje kao sponzor različitih sportskih klubova, manifestacija... To je direktno podsmevanje svakoj pozitivnoj antikorupcijskoj akciji, ali i celokupnom programu štednje, racionalizacije.

♦ UKP je ušao u „Srbijagas“, dokle se stiglo sa istragom?
- Imam puno poverenje da će policija i tužilaštvo svoj posao obaviti temeljno i profesionalno i da će istraga rezultirati konačnim obelodanjivanjem svih, pa i onih najzamagljenijih detalja o poslovanju „Srbijagasa“. Nije dobro da se suočavamo s činjenicom da državno preduzeće ne možemo da reformišemo jer neko pruža otpor. Država je jača od svakog pojedinca ili lobi grupe.

♦ Nedavno ste imali sastanak s Bajatovićem, koji je izjavio da nisu spremni za razbijanje „Srbijagasa“?
- Cilj sastanka, na kojem su bili i ministri finansija i privrede, nije bio „razbijanje“ preduzeća, već pokretanje reformi koje će to JP od bolesnika postaviti na zdrave noge. Ne razumem takve izjave niti tako žilav otpor bilo kakvoj promeni. Ovako više ne može. Srbija više nema para da finansira gubitaše, a gubitak „Srbijagasa“ samo u prošloj godini je bio viši od 300 miliona evra. Bajatovićeva primanja po različitim osnovama, upravo zato što je direktor „Srbijagasa“, kako sam sabrala, iznose preko 150.000 evra godišnje. Ne verujem da toliko dobijaju direktori najprofitabilnijih privatnih kompanija. To može da bude jak motiv za otpor. Vlada i država moraju s tim da se suoče na najradikalniji način i da odluče da li će živeti ovu agoniju „Srbijagasa“, koja čak ugrožava i energetski sporazum s Rusijom.

Đilas zarađivao tuđim parama

Najavili ste da će građani biti zaprepašćeni kad budu videli podatke o poslovanju Grada, stanju gradskih preduzeća... Na šta konkretno mislite?
- Stanje u gradskim službama i javnim preduzećima je na ivici pucanja. Dug stanovništva prema „Beogradskim elektranama“ je viši od sedam milijardi dinara, GSP je u velikim problemima, delom i zato što mu fantomske firme otimaju veliki deo profita, da ne govorim o neverovatnoj kadrovskoj politici, čiji je rezultat da pojedina gradska preduzeća imaju i po nekoliko desetina direktora. Porazno je to što imamo političare i ljude koji vode kompanije i gradove a misle na svoj džep, a ne na građane. Tako se ponašao Đilas. Važno je bilo kojom brzinom se bogati i koliko profita ostvaruju njegove firme. Čovek koji je zarađivao tuđim parama nikad ništa nije napravio.

kurir

Autoru:  Luna.* [ 31 Okt 2013, 02:39 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

NEĆU DA ME PAMTE

OBJAVITE KAD UMREM: Tijanić ostavio intervju kao testament!

Često sanjam Podujevo, dedinu kuću. Ne, nemam danas nikoga na Kosovu, rekao je

Slika

Često mi se u snu javlja Podujevo, dedina kuća. Ne, nemam danas nikoga na Kosovu. Čekaju me Dečani. Lagano umirem, stojeći na nogama kao neka vrsta ludog dinosaurusa!

Ovo je poslednji intervju Aleksandra Tijanića, koji je dao za NIN, nedeljnik za koji je pisao decenijama. Tražio je: "objavite ovo kad umrem" i dodao da "ne bi voleo da ga srpsko novinarstvo pamti".

- Ja duboko prezirem profesiju kojom se bavim. Novinarstvo, to je sloj robova. Ne znam ni sam šta tražim u novinarstvu već četiri decenije. Kada sve saberem, ima deset tekstova koji mogu da izraze ono što ja mislim da sam ja. Samo deset od hiljade tekstova koje sam napisao - rekao je Tijanić i osvrnuo se na svoj zaštitni znak.

- Ku...im se da ljudi ne bi videli moj strah. Da me zbog tog kukavičluka ne prezru. Zato se pravim hrabar u situacijama koje su ludačke. Spisak mojih neprijatelja je "ko je ko u Srbiji od najmoćnijih ljudi". Kako bih preživeo te neprijatelje ja sam morao da budem zvonar Bogorodične crkve - ružan, grbav nikakav. Ali da zvonim vrlo daleko - zaključuje Tijanić.

Priznaje da je Tirketa (Bogdan Tirnanić) iskreno voleo. "Moj i njegov stil su dve stvari. Još se sećam kad mi je Dara Džokić na Tirketovoj sahrani rekla: Tijaniću, sad si sam. Pazi šta radiš."

- Voleo bih da ostavim dve, tri knjige svojih tekstova. I da samo studenti novinarstva, kada hoće da vide kakav je ludak bio Tijanić uzmu i pročitaju nekoliko tekstova. Poslednjih dvanaest godina mog rada to nije novinarstvo već borba za glavu - rekao je.


kurir

Autoru:  vrabac [ 04 Nov 2013, 00:32 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

Teska rec - Mile Dragic - 03.11.2013.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=Y3ub8Rw6SdQ[/youv]

Autoru:  oktopus [ 16 Nov 2013, 23:39 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

Osnivač Skajpa: Planiram saradnju sa Srbijom


| Aleksej Krpan, B92
Jedan od osnivača Skajpa, borac za zaštitu životne sredine i predsednik upravnog odbora Gloub Foruma Johan Goreki posetio je Srbiju sa namerom da osnuje srpsko-švedsku poslovnu platformu koja će pomoći domaćim preduzetnicima ali i celom regionu.


Slika


U ekskluzivnom intervjuu za B92, Goreki je napomenuo da je spreman za ozbiljan rad jer je Srbija zemlja sa dobro utemeljenom ekonomijom kao i industrijom ali da mladi ljudi, preduzetnici kao i država moraju da rade na samopouzdanju i želji da iskoriste svoje, kako je rekao, velike potencijale.


B92: Gospodine Goreki, kao prvo hvala vam što ste danas ovde sa nama i hvala na vašem vremenu, ako se slažete krenućemo od samog početka vaše karijere. Kako ste postali preduzetnik?

Goreki: Pa, odrastao sam u porodici u kojoj je otac imao malu firmu, i o tome se pričalo, tokom svake večere, svakog okupljanja. Kako voditi firmu, kako je razvijati, kako pratiti okruženje i tako dalje... To mi je na neki način u genima.

B92: Dakle, to je bio porodični posao. Recite mi kako su vaša interesovanja prešla na domen IT-a i komunikacionih tehnologija?

Goreki: To je bila mala firma, bavila se kuhinjama, to jest ugradnjom kuhinja u restorane i hotele, mali biznis koji je mogla da kontroliše porodica.

B92: Kako je to, ako ima veze, uticalo da, rekao bih niotkuda pređete u domen IT-a i komunikacija?

Goreki: Pa ne bih rekao da je uopšte imalo uticaja, bio sam mlad i opsednut tehnologijom, opsednut internetom, zanimali su me i telefoni i to se razvijalo kako sam odrastao, i kao preduzetniku to mi je postao stil života. A da biste bili preduzetnik morate se roditi za to, treba vam jak karakter i volja da rizikujete, da budete snažni u sprovođenju, ostvarivanju svojih ideja. Nisu svi ljudi za to, a ja sam bio priličan avanturista pun energije još od malih nogu, koristio sam svoju kreativnost u poslovanju i to je takođe ključno ako se bavite takvim poslom".

B92: Budući da ste radili sa osnivačima Skajpa, kakvo je vaše mišljenje o takvom softveru, o povezivanju celog sveta na taj način, bilo kada, bilo gde, kako gledate na ideju jednostavnosti u tome?

Goreki: Radio sam sa Nikolasom Zenstromom i Janusom Frisom, osnivačima Skajpa, i oni su sjajni ljudi koji mogu da vide potencijal u nečemu kao što su tehnologije i usluge koje pružaju. Ne bih rekao da su ni Janus ni Nikolas očekivali da Skajp dostigne tu veličinu, a kada sam se ja pridružio timu Skajp se više bavio wi-fi mrežama. Tako da smo počeli od jedne stvari, istraživali je i pretvorili u nešto drugo. I nije uvek ključno ono od čega počnete, morate biti otvoreni za sve ideje, a Nikolas je, naravno, video na koje sve načine možete iskoristiti internet i napraviti nešto što je jednostavno. Morate takođe primetiti potrebu za nečim što bi bilo jednostavno, a što bi olakšalo ljudima svakodnevnicu. Majkrosoft je, sećam se, već imao aplikaciju za IP telefoniju pre Skajpa ali lepota Skajpa je upravo u jednostavnosti zbog koje ga sa lakoćom koriste sve generacije, mladi ljudi, stariji pa i penzioneri.

B92: Oprostićete mi na malom podpitanju, ali moram da vas pitam kakvu reakciju je takav pristup komunikaciji izazvao kod telefonskih kompanija i provajdera, da li je bilo nekih prepreka, teških trenutaka u tim prvim godinama Skajpa, da li je bilo neke "borbe protiv sistema"

Goreki: Kada uđete sa nečim novim na tržište koje je već utemeljeno, naročito kada je utemeljeno platnim sistemom dok vi to nudite besplatno, to menja pravila tržišta. Bilo je turbulencija sa telekomunikacionim sistemima, provajderima, pravnim regulativama, sve dok nismo uspeli to da promenimo. Takvo ponašanje na tržištu, naravno, možete videti i u drugim industrijama, ali internet je takav da sam po sebi omogućava veliki broj promena. Pogledajte, recimo upravo medije, koliko su se promenili od štampanih sve do digitalne televizije. Pre par godina smo pričali o linearnoj televiziji kada niko to nije spominjao kao mogućnost, a danas je već uveliko poredimo sa digitalnom televizijom. Tako da, kada imate ovakvo tržišno ponašanje u ovoj sferi, sve je u tajmingu, tajming je najvažniji ako želite da uhvatite šansu da promenite nešto.

B92: Kad smo kod tajminga, trebalo bi reći, 4.1 milijardi dolara je koštao Skajp u trenutku kada ga je kupio Ebay. Da li je iko od vlasnika ikada očekivao toliku cenu ili je to bila čista bajkovita pretpostavka?

Goreki: Ne mogu pouzdano da vam odgovorim jer iako sam preduzetnik nije na meni da procenjujem vrednost kompanije, to je bio posao Janusa i Nikolasa što se tiče same prodaje, ali naravno to je ogromna suma. Imate mnogo kompanija koje ne deluju profitabilno ali imaju ogromno učešće na tržištu, ogroman broj korisnika i zato ostvaruju toliku vrednost. Tako se, zapravo, može danas definisati vrednost kompanije i dokle god ima onih koji bi dali tolike pare biće i takvih prodaja. Ali, siguran sam da su svi u Skajpu bili oduševljeni tom sumom.

B92: Složili biste se da je Skajp bio jedan od prvih programa koje treba "kriviti" za prepoznavanje pravih potencijala interneta, oglašavanja preko interneta kroz besplatan softver... Gde nije toliko bitna prvobitna ideja o nečemu besplatnom koliko obaveza da se prepozna značaj toga?

Goreki: Mislim da nije ključno raspravljati sad o cenama, ali kao što rekoh ovakve kompanije su promenile sistem procene vrednosti, popravile ponešto što nije valjalo kod starih metoda i na kreativne načine ih uskladile sa tržištem. Uvek će biti strana koja ne razmišlja o novcu i strana koja gleda kako da ostvari najveći mogući profit. Ekonomija je takva, dokle god imate nekoga ko bi bio kupac, imate i potencijalnu prodaju.

B92: Počeli ste tada da radite i sa Modern Times Grupom, kako je izgledao taj period vaše karijere, kakva ste poznanstva stekli tokom rada u Modern Times-u?

Goreki: Zapravo, Modern Times Group je došao ranije, tamo sam i upoznao Nikolasa i Janusa. I za mene, tada mladog, Modern Times Group je bio idealan temelj za preduzetništvo i prodaju, prvi posao gde sam naučio da se ponosim uspešnom prodajom, kako da se fokusiram na prodaju i da radim svoj posao što je jednostavnije i efikasnije moguće. Mislim da mnogo kompanija koje se time bave troše mnogo vremena na organizaciju, struktuiranje, planiranje, a dokle god imate nešto što prodajete, 80% vremena bi trebalo da utrošite upravo na samu prodaju. Upravo u tom domenu, gde se sada pojavljuju mladi "igrači" sa svežim idejama, dolazi do promene tržišnog ponašanja jer se oni energično utrkuju sa velikim korporacijama.

B92: Poznati ste u svetu kao veliki borac za "zelenu tehnologiju", za održive izvore energije, i jedan od simbola vaše karijere na tom polju je Globe Forum (da), pričajte mi o Forumu, čime se bavi, kako ste postali jedan od predsedavajućih Globe Foruma?

Goreki: Imao sam sreće da, radeći razne poslove, mnogo putujem, i uvek sam imao interesovanje za moderna tržišta, i gde god da sam putovao mogao sam da vidim gradove i okruženja sa ekstremnim zagađenjem. Bez obzira što sam bio veoma mlad, razmišljao sam o tome da li je tako nešto održivo i može li opstati kao takvo. Istovremeno sam čitao sve više izveštaja i akademskih istraživanja o globalnom zagrevanju i tome sličnom. Kao preduzetnik, vi možete to da pratite i pričate o tim problemima, a možete i nešto da uradite po tom pitanju. Bilo je velikih sastanaka o klimatskim promenama gde su pokušavali da se slože na nekom političkom nivou kako bi trebalo rešiti problem ugljen-dioksida, kakve su posledice i kako bi trebalo oporezovati sve i svakoga ko doprinosi emisiji ugljen-dioksida i tako dalje. To ne može tako da funkcioniše, ja sam uvek verovao u inovacije na tržištu, jer gde god da imate probleme imate sigurno i ljude voljne da ih reše na pravi način. Ono što ne dolazi do izražaja su milioni preduzetnika spremnih na izazove. To je ono što smo imali na umu sa Globe Forumom, da napravimo platformu i tržište za preduzetnike i inovatore, mlade i stare ljude koji imaju ili žele da prihvate nove ideje za svoje kompanije. Gde god da smo otišli sreli smo takve koji su imali problem sa finansiranjem. I mislio sam da je odlična ideja okupiti te ljude zajedno sa investitorima iz javnog i industrijskog sektora. Moje interesovanje za održivu energiju sam preneo na forum i to je postalo glavni fokus. Bilo je interesantno gledati kako se to razvija, počelo je sa korporacijama i društvenom odgovornošću, ali to nije prošlo dobro, bio sam siguran da se ti ljudi neće složiti sa mnom i mojim shvatanjem celog problema. Naravno, bitno je kako formulišete to, pa smo prešli na priču o ekološkim rešenjima.

B92: Nije bilo reči samo o preduzetništvu, vi i futurista Patrik Dikson napisali ste knjigu "Agilnost Održivosti", recite mi nešto o samom pojmu agilnosti održivosti, kakva je zapravo vizija budućnosti koju vi i Dikson opisujete? Goreki:

Dikson je sjajan tip, oštar i konkretan, i deli sa mnom istu ideju o inovacijama i o tome kako treba "napasti" sam problem i manje pričati a više raditi ukoliko želimo da postignemo nešto. U trenutku kada bi "zelena" energija morala biti glavna, agilnost održivosti je sjajan termin o odgovornosti koju imamo za svoju porodicu i društvo u kojem živimo. U isto vreme, rešenje mora biti i profitabilno, i ne možete zanemariti taj deo. Mislim da ništa danas ne može opstati ukoliko ne donosi neki profit, mi živimo u eri tržišne ekonomije gde proizvod mora biti profitabilan. Ako pogledamo velike korporacije, one ne mogu jednostavno da prestanu nešto da rade i da se promene, one nose određenu odgovornost prema tržištu. Tako mi to vidimo i opisujemo u knjizi koja objašnjava kako na ovaj način rešiti problem zaštite okoline.

Međutim, šta činiti ako dođe do zastoja u razvijanju jedne kompanije ka ovom pravcu? Ona mora postati više od toga, mora stvoriti kreativno okruženje, i tu u priču ulazi inovativnost. Ako ste pred izazovom, budite transparentni u svojim problemima, kao i u proizvodnom procesu. Zašto tada ne izaći na jedno otvoreno tržište gde postoje ljudi koji mogu ponuditi adekvatno rešenje? Zamislite da ste u recimo građevinskoj industriji, treba vam, na primer, nov građevinski materijal. Zašto ne konsultovati sve te pametne ljude na tržištu, na univerzitetima, uz pretpostavku da oni imaju pravo rešenje? Iznenadićete se koliko ćete odgovora dobiti i kolikom brzinom, i time se "Agilnost održivosti" bavi, kako bi budućnost trebalo da izgleda, kako može doći do inovacije i kako inovatori i preduzetnici mogu da uspešno sarađuju čak i sa multinacionalnim kompanijama.

B92: Da, ali to mediji bi mogli da budu prepreka u promovisanju održive energije. Realno gledano, medijski konglomerati su kratkovidi jer umnogome zavise od postojećeg tržišta i ne dozvoljavaju mnogo prostora za promociju promena. Kako onda koristiti medije za podizanje svesti o zelenoj tehnologiji i kako naterati medije da i sami otvore oči za bilo kakvu promenu?

Goreki: Mediji su tu svakako kritički raspoloženi. Mi smo, recimo kompanija koja je održiva, imamo izveštaje o održivom razvoju, i još uvek nas pitaju "da li ste ozbiljni? Da li vi stvarno to radite i da li vam stvarno uspeva?" Imamo takođe i odličnu službu za odnose sa javnošću koja se bavi ovim pitanjem, i mogu vam reći da je sve u dobroj priči i kulturi komunikacije. Medije na prvom mestu zanima da li ste i koliko ste ozbiljni. Odatle kritika može da pređe u oduševljenje jer nudite nešto jedinstveno i novo, vredno ozbiljne reportaže. Tako da, na kraju krajeva, morate biti realni i ozbiljni

B92: Kako ste odlučili da posetite našu zemlju, koji su vaši ciljevi i kakve utiske ste stekli do sada?

Goreki: Pre nekih 6-7 godina smo razgovarali kako bi bilo dobro krenuti na nešto slično turneji, ili da tako kažem "letećeg cirkusa", i da obilazimo zanimljiva mesta gde bismo mogli da postignemo nešto jedinstveno i drugačije, da odemo u recimo Dablin ili Singapur. Ubrzo smo shvatili da su nam zapravo potrebna mesta koja nisu mnogo razvijena jer u razvijenim područijima investitorima je mnogo teže da pronađu mogućnost za poslovanje. Tako da smo prešli na regione koji su u tranziciji u kombinaciji sa energičnim okruženjem, naročito na polju preduzetništva, kao i na polju industrijskog, javnog ali i medijskog sektora. Prilično rano smo odlučili da želimo da budemo prisutni na Balkanu kao celini. Tako mora jer, recimo ja kao Šveđanin ne bih želeo da se ograničim na Švedsku već da radim za dobrobit cele Skandinavije. Isto je i ovde, budući da je tržište malo, treba povećati broj investitora. Nije uvek tako jednostavno, naravno, ali obično se svodi na to. Trebao nam je energičan centar ekonomije koji će nas primiti, pozdraviti našu ideju i verovati nam. Posle obilaska zaključili smo da je ovaj region pun potencijala. Napomenuo bih da je ovo moj prvi dolazak u Srbiju i mogu vam reći da je ova sredina energična, naročito za preduzetnike koji su voljni da vredno rade i naprave ključne korake u razvoju svojih kompanija. Imate, takođe, postavljen industrijski temelj koji može privući veliki broj stranih investitora u zemlju. Čak i preduzetnici znaju koliko zavise od industrije tako da je to najvažnija komponenta za investiranje i finansijsku podršku u vidu modernizacije i povećanja efikasnosti rada, to je takođe najvažnije. Razgovaramo naravno i sa javnim sektorom jer su važni i rizici, porezi, garancije i kreativnost u pronalaženju načina da se finansijski pomogne preduzećima. To je ono što tražimo i posle dva ekstremno uzbudljiva dana u Beogradu vidim u Srbiji veoma dobru kombinaciju svega što sam naveo.

B92: Da li je to razlog što ste pristupili Srpsko-švedskom poslovnom savetu ili...?

Goreki: Ja nisam ekspert za Srbiju, tako da što se tiče same grupe moj cilj je da pomoću nje bolje upoznamo Srbiju kao što smo uradili u drugim zemljama i u drugim savetima, i sa svima njima smo usko povezani što je i suština. Sve je u povezanosti i pronalaženju dobre energije i kreativnosti i to je ono što mogu da donesem u Srpsko-švedski savet. Želim da pokažemo svima kakvu platformu za preduzetnike možemo da napravimo preko Skandinavije.

B92: Sastajali ste se i sa našim građanima, predstavnicima Vlade, upoznali ste kraljevsku porodicu, imali ste predavanje na jednom od naših univerziteta...kako je sve to prošlo i kakvo mišljenje imate o javnosti u Srbiji?

Goreki: Pa da, imali smo od svega po malo da tako kažem. Nama je važno da steknemo sliku o svemu što se ovde dešava i, imali smo divne sastanke zahvaljujući vašoj ambasadi u Švedskoj, ako me slušate sada hvala vam puno, verovatno ću spavati nedelju dana! Imali smo sastanak sa ministrom ekonomije i ministrom trgovine, jer nam je važno da vidimo šta ti ljudi planiraju na polju preduzetništva i inovacija, koliko su spremni da pomognu i podrže takav oblik razvoja. Ja čvrsto verujem u moć fondacija, investicionih fondova i to je problem koji vidim u Srbiji, nedostatak investicionih fondova za podršku malim i srednjim preduzećima. Uvek razmatramo sve mogućnosti, privatne i javne fondove, a ako nisu adekvatni trudimo se da pružimo savete i prenesemo iskustva koja smo stekli radeći na drugim tržištima. Držimo 9 različitih fondova sa karakteristikama javnih kao i privatnih, tako da verujem da postoji mogućnost za razvoj takvih fondova i ovde u Srbiji. Posetili smo takođe i jedan od univerziteta. Uvek sam voleo da, ako nađem vremena, posetim neki lokalni univerzitet, da se uverim i preko studenata kakvo je tržište u nekoj zemlji i kakvo je samopouzdanje kod mladih ljudi. I mislim da Srbija mora mnogo da radi na samopouzdanju, i na uverenosti da ovde može mnogo toga da se uradi.

B92: Imate li za kraj neku poruku za naše gledaoce među kojima, siguran sam, ima i preduzetnika koji nažalost nisu baš optimistični po pitanju održivog razvoja..?

Goreki: Mislim da ovo definitivno nije trenutak da se žale na bilo kakve probleme. Svaka zemlja ih ima, svaka kompanija ima svoje izazove. Trebalo bi imati stav da nešto može da se uradi, da može da se pomogne na neki način a mi ćemo učiniti sve što možemo da napravimo efikasnu platformu koja će omogućiti da se ti problemi reše. Neki misle da sam naivan, da to neće uspeti, ali to me ne zanima zato što ja uvek dajem sve od sebe. Ali takođe znam da ne mogu raditi sam. Ja ne poznajem Srbiju, tako da mi je neophodan jedan tim koji će mi pomoći da upoznam Srbiju, vašu kulturu, vaš način razmišljanja. Moram da radim sa ljudima koji zaista žele da prihvate izazov razvoja jednog tržišta, tako da sada znate ko sam, pronađite me na LinkedIn-u i podelite sa mnom svoje ideje. Mi se ne takmičimo, ako postoji inicijativa kontaktirajte nas. Za sada želimo da vidimo kako će reagovati javni sektor, industrija i investitori kada se okupe i eventualno nađu način da sarađuju sa Globe Forum-om. Ako se to desi, onda ćemo moći da radimo i da u toku sledeće godine formulišemo idealan način da pomognemo. Tako da želim da se zahvalim svim ljudima koje sam upoznao ovde, stekao sam vrlo dobru sliku, optimističan sam i raspoložen za rad.


[youv]http://www.youtube.com/watch?v=kZuHMMRnfVs[/youv]

Autoru:  Luna.* [ 20 Jan 2014, 10:48 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

REŠENJE SLUČAJA ĆURUVIJA NAJAVA OTKRIVANJA DRUGIH ZLOČINA

Brankica Stanković: Vučić će iskoristiti svojih pet minuta!

Čini mi se da su ovo njegovih životnih "pet minuta" i da će on to maksimalno da iskoristi. To je ono što možda može da bude dobro za Srbiju, poručuje autorka "Insajdera"

Slika

Brankica Stanković (Foto: Kurir, Nebojša Mandić)
Da mi je neko ranije rekao da će Aleksandar Vučić biti prvi potpredsednik Vlade Srbije i da će u njegovo vreme biti uhapšeni mnogi, između ostalih i Miroslav Mišković, kao i da će on završiti priču u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije, rekla bih da nema šanse da se to dogodi. Vučić nas je u tom smislu iznenadio, te mi se čini da su ovo njegovih životnih "pet minuta" i da će on to maksimalno da iskoristi. To je ono što možda može da bude dobro za Srbiju. Naravno, posle svega, ja ne verujem da bilo ko u Srbiji može nešto da uradi, ali hajde da vidimo, možda se stvarno dogodi neko čudo, kaže Brankica Stanković, autorka emisije "Insajder".

Ona za Danas govori, između ostalog, o razrešenju slučaja Ćuruvija, o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, o svom životu sa policijskim obezbeđenjem, o srpskom pravosuđu, te o knjizi koju je objavila.

Spomenuli smo Vučića, kako gledate na to što ga sve češće porede sa Đinđićem?

- Ne bih da ih poredim. Zajednička im je ta neka energija, odnosno to "sad ću ovo da uradim i baš me briga šta će ko da kaže". Možda su, eto, u tom delu isti, a to može da bude dobro za Srbiju. Međutim, mi ne znamo ko iz kojih namera nešto radi, a ovo što je do sada urađeno je tek početak nečega, pa ostaje da vidimo da li će i zaista biti nešto od toga.

"Insajder" se ubistvom premijera Đinđića bavio u 28 emisija, da li smatrate da je ta priča završena?

- Ta priča nije završena i mislim da mora da bude završena, kao što mora da bude razrešeno i ubistvo Slavka Ćuruvije. Najnovije informacije u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom ukazuju da možda može da se očekuje da će neko od ljudi koji su u zatvoru sada progovoriti i o političkoj pozadini ubistva Đinđića. To je svima jasno, kao što je i bilo jasno da ne može Radomir Marković tek tako da odluči da ubije nekog novinara, već da iza svega stoji politika. Isto tako, zašto bi jedan Milorad Ulemek Legija odlučio da ubije premijera Srbije? Tu postoji politička pozadina, koju mi nismo saznali, te njeno otkrivanje mora da bude prioritet i ove vlasti. Bez raskrinkavanja mračne prošlosti Srbija ne može da ima normalnu budućnost.

U knjizi "Insajder, moja priča" kažete da kadar pomirenja Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, odnosno tadašnje čestitanje Tadića i Dačića, gde je iza njih na zidu fotografija ubijenog Đinđića, najbolje oslikava Srbiju, odnosno da su "svi sve zaboravili i da je svima sve postalo normalno". Zašto je to tako?

- Zato što nikoga ništa ne zanima, zato što pamćenje kod većine traje dva dana čak i kada je reč o najvećim skandalima. Srbija ne može da se menja sama od sebe. Mora da postoji neko ko će biti spreman da menja svest građana. Neko ko će da promeni sistem u kojem se ratni zločinac smatra herojem, a nacionalna diva je žena koja je priznala krivično delo (Svetlana Ražnatović, prim. nov.). Ali, ako imate političare koji nju najavljuju kao najveću zvezdu koja će, u organizaciji države, pevati za doček Nove godine, onda će većina u Srbiji da kaže da je sve to u redu i da nema veze što je oštetila budžet za nekoliko miliona evra od prodaje igrača.

Prema službenoj belešci MUP-a, Luka Bojović je bio naručilac Vašeg ubistva. Kada je on uhapšen, nadali ste se da će Vam biti ukinuto policijsko obezbeđenje. Međutim, ispostavilo se da je opasnost i dalje velika, jer su za tri i po godine legitimisane 173 osobe koje su se pojavljivale u Vašem okruženju, od kojih je čak 170 prošlo kroz krivičnu evidenciju. Kakva je danas bezbednosna procena?

- Nemam nikakve informacije. Ako ovo potraje i ako ovo bude država u kojoj ću morati još godinama da živim sa policijskim obezbeđenjem 24 sata, onda mi ne pada na pamet da ostajem u takvoj državi. Ali, ipak verujem da će se nešto promeniti i da će neko nešto uraditi. Možda je urađena neka nova procena, a da nisam obaveštena. Uostalom, smatram da ne postoji jak kriminal bez zaštite države. Zna se kako se te stvari rešavaju i kako država treba da pokaže snagu tako da nijednom kriminalcu ne padne na pamet da bilo kom novinaru i građaninu nešto uradi. U tom smislu je jako važno razrešenje ubistva Slavka Ćuruvije, jer su novinari godinama živeli u strahu, budući da se znalo da je njega država ubila, a da nema sudskog epiloga.

A i konačno je rečeno da država stoji iza tog ubistva?

- Važno je i što je neko ko je na vlasti konačno rekao da su Ćuruviju ubili pripadnici službe bezbednosti koja je deo državnog aparata. To smo svi mi znali. Takođe, to je i u "Insajderu" objavljeno još 2008, a bilo je jasno i iz dosijea „Ćuran“. Pitanje je, međutim, zašto je Miloševićev režim i državni aparat, koji je bio spreman da ubije i novinare, bio zaštićen toliko godina. Na kraju, smatram da je ovim poslednjim hapšenjem poslata, možda nesvesno, poruka da u Srbiji više neće biti nekažnjenih zločina i da niko više neće moći da ubija novinare ili da im preti. To je jako važno posebno kada se u obzir uzme činjenica da su oni koji su danas na putu da do kraja razreše ubistvo Ćuruvije bili na vlasti i kada je on ubijen. Takođe, ne treba zaboraviti da mnogi koji su radili u tadašnjoj službi bezbednosti rade i danas u toj istoj službi. I zato mislim da je ovo od akcije „Sablja“ možda najvažniji događaj za Srbiju. Sada je i u slučaju ubistva Ćuruvije zvanično raskrinkan državni aparat koji je funkcionisao tako što Državna bezbednost prati, JSO puca, a sve po nalogu porodice Milošević-Marković, koja odlučuje ko će biti ubijen. Nadam se da se tako nešto više nikada neće dogoditi u Srbiji. A da se ne bi nikada više dogodilo, neophodno je da se sve razreši do kraja i da i zvanično bude obelodanjeno i to ko je Radomiru Markoviću naredio da organizuje ubistvo Ćuruvije i zašto.
Inače, možda se u slučaju Ćuruvija ne bi ni dogodio ovakav iskorak da nije bilo velikog rada Komisije na čijem je čelu Veran Matić i stvaranja atmosfere koja je dovela do toga da to ubistvo mora da se reši.

kurir

Autoru:  vrabac [ 03 Apr 2014, 11:39 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

Dragan Vučićević - Milošević ubio Arkana

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=eQ5xDmoGRUA[/youv]

Autoru:  vrabac [ 04 Maj 2014, 15:59 ]
Tema posta:  Re: Intervju sa....

Intervju koji je razbesneo (VIDEO)
By EKSKLUZIVA ŠOW

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=diwhYp8LJOo[/youv]

Stranica 15 od 16 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/