Intervju sa....

Doc Holliday · **Pridružio se:** 01 Apr 2013, 11:59 **Postovi:** 3140

Leonid Rešetnjikov

Ako Rusi postanu Rusi, a Srbi postanu Srbi

Direktor moskovskog Instituta za strateška istraživanja, kojeg odmilja zovu "Putinov institut", pošto je osnovan dekretom predsednika Rusije kao njegov glavni analitički centar i pošto i teorijski i praktično oblikuje rusku spoljnu politiku, za Nedeljnik podnosi "izveštaj" kako Moskva vidi stanje, pre svega na Balkanu, ali i u celom svetu.

S Leonidom Rešetnjikovim, koji je u dugoj obaveštajnoj karijeri zabeležio i službovanje u Beogradu, baš u vreme Titove smrti, Veljko Miladinović je razgovarao o pritiscima da Srbija uđe u NATO, odnosu Vlade Srbije sa Zapadom, crvenim linijama "rusofilstva" u Srbiji, Južnom toku, položaju Srba u Crnoj Gori...

Leonid Rešetnjikov se nasmejao kad ga je "Nedeljnik" pitao da li su on i njegov Institut Vladimiru Putinu ono što je Aristotel bio Aleksandru Makedonskom. On je direktor moskovskog Instituta za strateška istraživanja, kojeg odmilja zovu "Putinov institut", pošto je osnovan dekretom predsednika Rusije kao njegov glavni analitički centar.

Oko dvesta analitičara i stručnjaka raznih profila svakodnevno podnose izveštaje predsedniku o pitanjima bezbednosti, unutrašnje i spoljne politike, odnosa na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

"Možda smo to predsedničkoj administraciji, to je ogroman aparat", kaže nam uz osmeh na početku razgovora Rešetnjikov. "Naš institut sačinjava tri do četiri analitička izveštaja svakog dana. Ne moraju da idu svi izveštaji kod predsednika Putina lično, već njegovim pomoćnicima koji se bave raznim oblastima", kaže Rešetnjikov.

Na pitanje u kojoj meri Institut utiče na oblikovanje ruske politike, kaže nam:

"Daju nam mnogo zadataka, a čim nam daju mnogo zadataka, znači da im je sve to potrebno. A zadatke određuje prvi čovek predsednikove administracije, gospodin Sergej Ivanov."

Leonid Rešetnjikov je na ovoj poziciji od 2009. godine. Pre toga je dugo radio za rusku spoljnoobaveštajnu službu, između ostalog bio je šef Uprave za analitiku. U karijeri je zabeležio i službovanje u Beogradu, baš u vreme Titove smrti. I baš u Beogradu je, kako kaže, shvatio da se bliži kraj komunizma. Danas kaže da je za Rusiju najvažnije da Rusi ponovo postanu Rusi, a ne Sovjeti - po analogiji jednako je, kaže, važno da Srbi ponovo postanu Srbi. Poslednja događanja u Srbiji, stiče se utisak, ne idu u tom pravcu. Proteklu nedelju proveo je u obilasku Balkana, i pored izveštaja koje on i njegove kolege sastavljaju predsedniku Putinu, pristao je da za Nedeljnik podnese "izveštaj" kako Moskva vidi stanje, pre svega na Balkanu, ali i u celom svetu.

Da li ste tokom ove posete Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori saznali nešto što niste znali ranije?

Put je bio veoma važan i interesantan. Posebno poseta Republici Srpskoj. Stekao sam neke nove utiske, a posebno smo oduševljeni onim što smo videli u Republici Srpskoj. Videli smo tako dobro organizovan državni sistem. Očekivao sam da ću videti manje organizovanu državu. Ali, država je uređena, ljudi hodaju uspravno, putevi su dobri, gradovi čisti. Oseća se želja da se sačuvaju sva ta dostignuća. Veliki utisak na mene je ostavio susret s predsednikom Republike Srpske gospodinom Dodikom, imam osećaj da on mnogo trpi za svoj narod i za Srpsku i da zaista želi da sačuva sve to što je postigao. I on izgleda vrlo uveren da to učini.

Prema nekim spoljnopolitičkim analizama, Zapad vrši pritisak da skloni Dodika. Šta Moskva misli ili zna o tome?

Očigledno je da se predsednik Dodik nalazi pod velikim pritiskom Zapada, i to znaju svi u Moskvi. I jasno je zbog čega. Ne samo zbog toga što je uspeo da sačuva identitet Srba u Republici Srpskoj, već i zbog toga što želi da stvori ozbiljnu saradanju s Rusijom, kako ekonomsku i kulturnu, tako i političku. I Zapadu se to ne dopada. Ne dopada im se što je samostalan. Zapad je navikao da političari na Balkanu budu saglasni sa svime što oni kažu. Dodik pokazuje svoju volju i to je dijametralno suprotno interesima Zapada. Tako Zapad kao iskreni "demokrata" hoće da natera Dodika da se potčini svakoj naredbi.

Kako onda tumačite odnose vlasti u Beogradu sa Zapadom?

Vlast je izabrala većina srpskog naroda, što znači da ima legitimitet. Ova vlast, po mom mišljenju, sprovodi politiku koju je vodio Josip Broz Tito - da uzmemo što više od Zapada, a da uzmemo i od Rusije. To je tradicionalna politika, nema tu ništa novo. Tako je radio Milošević. Dodik, recimo, ne vodi tradicionalnu politiku. I upravo zato je pod pritiskom Zapada. Možda je opravdana politika koju vodi srpska vlada. Treba videti kakve će rezultate ona dati. Moskva priznaje svaku politiku koju sprovodi legitimna vlast. Mi ne možemo naterati Srbiju da vodi politiku isključivo prema Rusiji. To je nemoguće. Jedino što Srbi treba da znaju jeste da Moskva vrlo dobro razume šta se dešava ovde. I da za nas nikakav značaj nema reč rusofilstvo. To je reč koju može svako da kaže. Ključna su dela. U Sovjetskom Savezu je bilo važno reći da smo za ideje Marksa, Engelsa, Lenjina. Tako je sada važno reći da smo rusofili. Ako ste rusofili, onda treba da se uči ruski jezik, da se bavi ruskom kulturom, umetnošću. Ali, ovde toga nema. Znači, ni rusofilstva nema.

A koliko je Rusiji uopšte važno da Srbija bude rusofilska zemlja?

Ne treba Srbija da bude rusofilska zemlja. Srbija treba da bude srbofilska zemlja. Pre svega treba da voli samu sebe. Ako Srbija bude iskreno volela sebe, svoju kulturu, literaturu, istoriju, i da ne izdaje zavete svojih predaka, tada će ona po automatizmu da bude i rusofilska. Ako se čovek lupa u grudi i priča da je rusofil, a u isto vreme hoće da uđe u NATO, onda me izvinite.

Gde su za Moskvu crvene linije "rusofilstva" za Srbiju? Da li je to ulazak u NATO ili je Moskva povlači i pre ulaska u EU?

Izvori današnje krize su u Americi i EU. Putovanje u EU je kupovina karte za Titanik. S druge strane, ne možete ući u EU a da ne uđete u NATO. NATO je ključ za ulazak u EU. Za sada je tako. Ne možete biti malo trudni. Ako si u drugom stanju, onda si u drugom stanju. Nigde to nije zapisano u javnim dokumentima, ali u praksi se tako dešava. A to što neki političari misle da možete ući u EU, a da ne uđete u NATO, to je mnogo naivno. Vidite do kakvog apsurda dolazimo. Srbija koja je povezana s Rusijom hiljadu godina, i kad nikad nismo ratovali, nikad nismo bili u neprijateljskim taborima, sad možemo da se nađemo u potpuno suprotnim taborima. To predstavlja izdaju srpskih ideala i izdaju vaših velikih predaka. Smatram da svaki političar koji je odgovoran mora da shvati kako ulazak u NATO nije jednostavan potez i da će morati da odgovara za taj potez i pred Bogom. Naša zajednička istorija i život, to je sve Bogom dano. Mi smo jedno pravoslavno bratstvo. Ne možemo da izdajemo to pravoslavno bratstvo, a oni nas rasparčavaju.

Na zapadu se tumači i da bi ulaskom Srbije u NATO imala "svog igrača u protivničkoj ekipi"?

To su nam pre deset godina govorili Bugari, a sada se u Bugarskoj nalaze dve američke baze. I po pravilima generlaštaba, prema tim bazama su usmerene naše rakete. Za svaki slučaj.

Da li bi to značilo da bi rakete bile uperene prema Srbiji?

Nažalost, da. Pošto postoji vojni blok čiji mi nismo član, i ako taj blok postavlja baze u našem reonu, naši generali bi bili idioti ukoliko se ne bi pripremali za svaku eventualnost. To se radi po automatizmu. Drugačije nije moguće. To su nam isto govorili i Bugari, Slovaci... NATO je vojni savez, s vrlo striktnom hijerarhijom. Dobijaćete naređenje, i moraćete da ga ispunjavate. Ako treba u Avganistan - u Avganistan. Ako treba u Siriju - u Siriju. Kakve će Srbija imati koristi od NATO? Nema nikakve specijalne tehnike, imaće baze, najverovatnije jednu, i davaće pešadiju za ratove u Africi ili na Bliskom istoku. Tako se koriste svima ostalima. Ne vidim nikakav smisao za ulazak u NATO. Ne samo Srbije, nego svih država sličnih Srbiji. Ko danas ugrožava Srbiju? Je li to Rusija? Nije. Je li to Bugarska? Ona, tek, sigurno nije.

U analizi sukoba u Siriji rekli ste da iza svega stoji cilja Zapada da obesmisli projekat Južnog toka?

Ne samo Južnog toka, reč je o svim energetskim magistralama iz Centralne Azije. Drugi razlog je dolazak na granice s Kinom i Rusijom. Centar svetske ekonomije i finansija odlazi iz SAD i prelazi u tihookeanski region, Australiju, Singapur, Maleziju. I to je čitav proces odlaska kapitala iz SAD. Amerika sad mora da kontroliše taj koridor i neophodno je vršiti pritisak na Kinu i Rusiju.

Da li očekujete dalje sabotaže Južnog toka, i u kojim zemljama?

Već nekoliko godina postoji snažan pritisak na Sofiju. Bivši predsednik Vlade Bojko Borisov bi potpisao dogovor, a kroz dva meseca bi ga otkazao. On potpiše i posle nedelju dana dođe američki ambasador i on otkaže taj dogovor. Za nas je vrlo važan položaj Bugarske u Južnom toku, jer u Srbiji ne možete napraviti Južni tok ako se stvari ne reše u Bugarskoj. Od Rumunije, inače, odavno nema ništa. Basesku ima jednu jedinu ideologiju. Umesto da pije iz nekoliko izvora, on pije s jednog, iz Amerike. Zato je vrlo važno kako će ići stvari s Bugarskom. Ako to prođe u redu, onda će svi pritisci Zapada biti usmereni na Beograd. To nije Zapad u pitanju, već konkretno SAD. Zato nam predstoji velika borba. I vrlo je važno da vaša Vlada ne krene putem Bojka Borisova.

Dakle, istorija se ponavlja: Zapad i Rusija lome koplja oko Bugarske, a Srbija čeka da se stvar prelomi preko njenih leđa?

Nije baš tako. Mi smo već napravili Severni tok, a i tome je bilo velikog protivljenja. Tamo nam je pomogla Nemačka, a mislim da će nam i sad Nemačka pomoći. Jer, taj gas ide u Evropu. Svi kažu da će Evropa energetski zavisiti od Rusije, ali i mi takođe zavisimo od Evrope, jer ako mi isporučujemo gas u Evropu, mi zavisimo od tog tržišta. To je odnos međuzavisnosti.

Rusija je, pre svega svojim kapitalom, prisutna i uticajna u Crnoj Gori. Na koji način ona može da pomogne da se smanje pritisci na srpski narod u Crnog Gori i na Srpsku pravoslavnu crkvu?

Mene situacija u Crnoj Gori podseća na Ukrajinu. Meni takva mržnja prema Srbima nije jasna. Po mom mišljenju, radi se o jednom narodu, jednom jeziku, jednoj veri. Mislim da smo mi izgubili veru. Mislim na Srbe, Ruse, Bugare, i to je razlog naših podela. Ranije nas je vera sjedinjavala, a komunističke vlasti su srušile veru. Danas je teško, jer su ljudi počeli da se dele po ekonomskim interesima, i po mafijaškim interesima. U takvoj atmosferi, spoljnim faktorima je lako da deluju. Ako se srpski narod u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i Srbiji, odnosno ruski narod u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Kazahstanu budu vratili svojoj veri, svom stožeru koji ih je objedinjavao, onda će i Crna Gora biti u normalnim odnosima sa Srbijom, a Ukrajina sa Rusijom. Mi svi govorimo da smo pravoslavne zemlje, a šta je kod nas pravoslavno? To što neko nosi krst? Ili neko slavi slavu? Takva je ista situacija u Rusiji, i zato je naš protivnik tako uspešan i zato se u Crnoj Gori pojavljuje antisrbizam.

Da li Rusija svojim uticajem može da stane u zaštitu SPC?

Naša RPC vrlo čvrto i jasno brani interese SPC u Crnoj Gori, ne priznaje nikakve crnogorske ckrve i nikada ih neće priznati. To je rekao naš patrijarh. Mi uvek primamo mitropolita i episkope Srpske pravoslavne crkve iz Crne Gore kao našu braću i pomažemo im. Mitropolit Amfilohije se sad vratio iz Moskve i potpisao je ugovor u našem ministarstvu kulture za pomoć Hramu Svetog Save i srpskim hramovima u Crnoj Gori. Pošto je predsednik Ruske Federacije takođe član Ruske pravoslavne crkve, imaće uvek isti stav o SPC kao naš patrijarh.

Podržavamo mitropolita Amfilohija. Šta više možemo da uradimo? Vlada Crne Gore hoće u NATO, a sva istraživanja pokazuju da između 70 i 80 odsto stanovnika Crne Gore neće da njihova država uđe u NATO, ali Rusija ne može da otvori vatru iz sveg artiljerijskog oružja. Ako Vlada ne uzima u obzir mišljenje svog naroda, takva Vlada neće dugo opstati.

Prema vašim analizama, da li su realni strahovi od stvaranja Velike Albanije?

Na Zapadu postoji veliki strah od stvaranja Velike Srbije, zbog toga je tako agresivna politika Zapada na Srbiju. Otuda i licemerje i dvojni standardi. Oni, da bi sprečili stvaranje Velike Srbije, mogu podstaći stvaranje Velike Albanije. To je ideja Zapada, ne samo albanska. Uvek gledajte ko stoji iza kulisa. Koji je to cilj politike SAD na Balkanu? Oni su deo svojih planova ispunili, jer srpski narod je podeljen. Bugarska je prešla pod kontrolu SAD, Grčka je rasturena u potpunosti. Naneli su jak udarac pravoslavlju i pravoslavnim državama na Balkanu. Stvorili su veštačke tvorevine kao što su Makedonija, Kosovo, Federacija BiH, bez nacionalne ideje, nacionalne istorije. Te države su stvorene u Briselu i Vašingtonu i neće biti dugog veka. Kad kažem dugo, to može da bude dvadeset i trideset godina, ali to je samo tren u istoriji. Nama i vama je zapalo da živimo u tom trenutku. Isto je i s Rusijom, ruski narod je podeljen. Nas 25 miliona živi van granica Rusije. U mom omiljenom ruskom gradu Harkovu živi moja sestra, ali ona živi u inostranstvu. Četrdeset odsto stanovnika Kazahstana su Rusi, posebno u delu koji se graniči s Rusijom. I sve te države nastale su veštačkim putem, stvorili su ih drugovi Lenjin i Staljin, oni su iscrtali granice i podelili ruski narod.

Kako može da se promeni geopolitika Balkana i bivšeg sovjetskog prostora?

Može, ako mi postanemo Rusi. Ne Sovjeti, nego Rusi koji su postojali i živeli do 1917. godine, tada će se mnogo toga promenili. Zašto su kod vas toliki napadi na SPC, a u Rusiji na RPC? Kad se raspao Sovjetski savez, Bžežinski je rekao da sada treba uništiti pravoslavnu crkvu, jer je to poslednji neprijatelj koji je ostao. On je odlično shvatio stvari, ali mi još uvek ne razumemo. Uvek treba gledati gde neprijatelj udara. A mi to shvatamo neozbiljno - za pravoslavlje kažemo "to su popovska posla".

Ja sam u spoljnoobaveštajnoj službi jedno vreme bio šef uprave za saradnju sa drugim obaveštajnim službama. Došao nam je u posetu direktor MI6 i rekao da hoće da poseti naš drevni manastir. Nikada predstavnici stranih službi to nisu tražili, ali smo otišli. Tražio je da još malo prošeta. Pogledao sam na sat i rekao da imamo protokol. On je tražio još pola sata. Išao je i gledao u lice monaha s velikom bradom. Ja sam mu rekao: „Hajde da krenemo." Rekao je: „U redu, krenućemo, samo mi odgovorite - primetio sam, kako izađemo iz crkve, vi i vaš saradnik se krstite i celivate ikone. Vi ste general, pametan čovek, zašto idete kod tih bradatih ljudi. Mi smo vam pokazali put kojim treba da idete, treba da idete prema svetlosti, a vi idete u tamu. Zašto? Zašto je ovde toliko mnogo sveta?" Nisam izdržao, rekao sam mu: „Najveća greška je bila što ste Rusima pokazali put kojim treba da idu. Da nam vi niste pokazali, mi bismo možda tim putem i krenuli." To je slučaj s direktorom jedne od najvećih obaveštajnih službi. On je znao kojim putem kreće Rusija, ali je hteo da razume zbog čega. Ja sam svojim saradnicima rekao: „Momci, na pravom smo putu." To je bilo 1996. godine. Tako da situacija na Balkanu može da se promeni. Ako Rusi postanu Rusi, a Srbi postanu Srbi.

Mislite li da ta nerešena pitanja mogu da se reše bez rata?

Nadamo se da mogu. Bez muke ne može ni riba da se izvuče iz jezera. Moramo da uzmemo u obzir svaku mogućnost, ali nadamo se da može da prođe bez rata.

Istorija, po vama, nepravedno gleda na ličnost cara Nikolaja Romanova. Jednom ste rekli i da je bio veći vojskovođa od Staljina, jer nije dozvolio da strani vojnik uđe na tlo Rusije, a Staljinu su došli skoro do Moskve. Da li ste za obnovu monarhije?

Za Rusiju i za ruskog čoveka je monarhija potpuno prirodno stanje. Postojala je skoro hiljadu godina, a sto godina živimo bez monarhije. Odrekli smo se monarhije i šta smo dobili? Pet godina građanskog rata, četrdeset godina krvave diktature, do pre deset godina bili smo blizu totalnog kolapsa. Sad je mnogo bolje. Izgubili smo trećinu svoje teritorije, i to u Evropi. Izgubili smo 25 miliona ljudi, samo za 100 godina. Rusija je 1913. godine bila na četvrtom mestu po tempu razvitka, procene su bile da će do 1930. Rusija izbiti na drugo mesto. A danas je Rusija na desetom mestu. Sada se ispred nas nalazi Brazil. Šta nam je trebalo tih sto godina? Da bi uništili najbolje ruske ljude ili da bi ih oterali u Jugoslaviju. Ja sam simpatizer ideje monarhije.

Kad ste postali antisovjet?

Bio sam član Komunističke partije. Ali, kod nas su svi to bili. U moje vreme već nije bilo savremenika građanskog rata. Moji roditelji su se rodili pre revolucije, i kod njih se sačuvao ruski osećaj. Ja sam bio jedini u svojoj porodici koji je govorio "sovjetski", moji otac, majka, sestra, brat, svi su govorili "ruski". U sovjetsko vreme nije bilo dobro pominjati da je nešto rusko. Veliki uticaj na mene imalo je i službovanje u Jugoslaviji. Bio sam ovde od 1979. do 1983. i iskoristio priliku da čitam sve ono što nisam mogao da čitam u Sovjetskom Savezu, gde je bila striktna kontrola literature. Ovde sam čitao o beloj emigraciji i upoznao mnoge od tih ljudi. Tada je već bilo izvesno da je sovjetski sistem u krizi i da sistem neće dugo izdržati. Počeo sam da razmišljam - kuda sada. Jasno je bilo da komunista više nema, ostali su samo članovi partije.

Ovde ste "zakačili" i poslednju godinu Titove vladavine...

To je takođe bio šok za mene. U Sovjetskom Savezu je već bio nemoguć kult ličnosti. Mi smo se, recimo, ismevali Brežnjevu, pričali viceve o njemu. KGB nije mogao ništa da uradi po tom pitanju. Došao sam ovde gde smo mislili da je praznik socijalističke demokratije. Onako kako to stvarno treba da izgleda. A ovde smo naišli na staljinistički kult. Svi su pričali o Titu. Dva meseca nakon što sam došao bio je Dan mladosti. Dali su nam karte za stadion JNA gde je bio slet. Tito je izašao u beloj uniformi, i izneli su njegovu statuu, kao Kim Il Sungovu. Sva omladina se spustila na kolena i zapevali su "Druže Tito, ljubičice bela....". Mislio sam da počinjem da ludim.

Stiče se utisak da predsednik Putin baštini sovjetske tekovine?

U Rusiji postoje tri faktora - sovjetski, prozapadni i ruski pravoslavni. Predsednik kao i svaki predsednik nije samo čovek samo jedne partije nego treba da vodi računa o interesima sva tri faktora. Može se reći da ima simpatije prema Sovjetskom Savezu, neki će reći da on simpatiše liberalne zapadne ideje, treći će reći da je on pre svega pravoslavac. On, kao i svaki svetski političar, usaglašava sva tri faktora.

Svet potresa afera da Amerika prisluškuje ceo svet. Kako kao bivši obaveštajac ocenjujete odnose najvećih službi, da li Amerikanci mogu nešto da saznaju u Moskvi?

To da Amerikanci prisluškuju sigurno je kao što je sigurno da žene rađaju decu. Kod nas im je malo teže da saznaju šta ih zanima, jer imamo dobre kontraobaveštajne službe. To ne znači da treba potceniti američke službe, oni imaju zaista naprednu tehniku. U svetu se govori samo o FBI i CIA, a oni imaju čak dvanaest različitih bezbednosnih službi.

Kako Moskva vidi Balkan i svet

Južna Amerika: Biće pod stalnim pritiskom Amerike koja je posmatra kao svoje dvorište. Mislim da tamo Amerikanci neće postići velike rezultate, jer već nemaju snage za to. Amerika nije ono što je bila pre deset godina.
Afrika: Afrika je gladna, u teškom položaju, iscrtana u veštačkim granicama nacrtanim pedesetih godina. Ona će uvek biti burni kontinent i tu je teško proceniti gde sve mogu da izbiju sukobi.
Sirija: Vid pritiska na Rusiju i Kinu. Nastaviće se mešanje u unutrašnje poslove Sirije. SAD, dok god ne proglase pobedu, neće odustati, ili će mnogo izgubiti pa će morati da odustanu.
Ukrajina: Poligon za pritisak na Rusiju. Ovakva situacija kao sada produžiće se još nekoliko godina. Ukrajina će, ipak, korak po korak da se približava Rusiji.
Turska: Turci se nalaze pored velikim iskušenjem. Mogući su veliki unutrašnji problemi koji će se odraziti na jedinstvo države. Ne žele sve države sveta stabilnu Tursku. Još je rano procenjivati koliko spoljni faktori utiču na dešavanja u Turskoj.
Pacifik: Finansijski centar sveta prenosi se s Atlantika na Pacifik, što prati jačanje Kine. Amerika, da bi uspostavila kontrolu u ovom delu sveta, proizvodi sukobe kao vid pritiska na Kinu. Već sada postoje određena zaoštravanja. Sukobi: Kina - Japan, Kina - Vijetnam, Vijetnam - zemlje Indokine
Evropska unija: Bez korenitih promena neće opstati. Nemačka je jedina država koja ima snage da iznese krizu, ali neće nemačka lokomotiva moći da vuče sve evropske vagone. I u Nemačkoj raste evroskepticizam. Rusija teži produbljivanju odnosa s Nemačkom.
Balkan Sadašnje stanje je veštački uređeno i neodrživo na dug period.
Rumunija - pod kontrolom Amerike
Bugarska - pod američkim uticajem, vodiće se borbe oko Južnog toka
Crna Gora - ima vlast koja ne sluša mišljenje svog naroda, a takva vlast ne može dugo da ostane
Republika Srpska - biće pod velikim pritiskom jer ne vodi dovoljno prozapadnu politiku
Kosovo i Albanija - Zapad promoviše ideju Velike Albanije kao kontratežu idejama stvaranja Velike Srbije
Srbija - biće pod velikim pritiskom da uđe u NATO

Nedeljnik

G o o g l e

Doc Holliday · **Pridružio se:** 01 Apr 2013, 11:59 **Postovi:** 3140

Vesna Pusić: Pronašli smo način da nam gosti budu i Srbija i Kosovo

Samo nedelju dana pre ulaska u EU, hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova i prva potpredsednica Vlade Vesna Pusić, za B92 je govorila o odnosima Srbije i Hrvatske, ekonomskim projekima kao i o međusobnim tužbama za genocid.

B92: Došli ste u Beograd nedelju dana pre važnog datuma za Hrvatsku - pre proslave ulaska u EU. Da li Zagreb ima modalitet po kome će na toj svečanosti imati goste i iz Beograda i iz Prištine?

Vesna Pusić: I meni se čini čudnim da će za malo više od nedelju dana Hrvatska nakon svih tih 10-12 godina postati punopravna članica EU. To ćemo proslaviti sa prijateljima iz Evrope i iz regije. Za nas je regija i dalje ključno područje i vrlo važna tema i vrlo važni susedi. Da. Pronašli smo način na koji će tamo biti prisutna i delegacija Srbije, najviši nivo iz Srbije, i sa Kosova.

B92: Predsednik Nikolić biće gost Zagreba?

Vesna Pusić: Predsednik Nikolić će biti gost u Zagrebu...

B92: A predsednica Kosova?

Vesna Pusić: I predsednica Kosova.

B92: Šta će se posle tog dana promeniti u odnosima Srbije i Hrvatske? Hoće li biti promena u odnosima dve zemlje sada kada je jedna od njih članica EU?

Vesna Pusić: Što se tiče dana posle, tu neće videti neke velike promene, ali nadam se da su već polako počeli videti neke promene, a u budućnosti svakako. Mi imamo nekoliko grupa problema, ali imamo i jednu veliku zajedničku šansu. To je - zemlje iz regije moraju biti i jesu partneri u tom evropskoj bduućnosti. To je šansa svima prvo da stabilizuju zemlje, a onda da i ekonomski polako se počnemo postavljati na noge.

B92: Upravo je ekonomija bila jedna od tema prethodnog susreta delegacija Beograda i Zagreba - tada je najavljeno da će biti zajedničkih ekonomskih projekata. Dolazite li sada sa konkretnim idejama, ima li konkretno razrađenih planova?

Vesna Pusić: Projekti koji su nama direktno u interesu i jednoj i drugoj zemlji su iz područja prometa i iz područja energetike. Oni su očiti jer tu granice ne mogu predstavljati, naprotiv granice su tu nešto što i promet i energetika moraju ignorirati. Međutim, imamo čitav niz stvari koji su nam zajednički interes - recimo nastup na trećim tržištima, s druge strane i rešavanje pitanja CEFTA, EFTA - srednjeevropsko područje slobodne trgovine u usporedbi sa evrposkim.

B92: Svaki put se pokrene pitanje tužbi i da li smo makar korak bliži povlačenju tužbi. Ima li tog koraka sada, je li načinjen još jedan korak ka povlačenju tužbi?

Vesna Pusić: Današnji razgovori su vrlo važni što se te teme tiče. Mislim da i jedna i druga strana - i Hrvatska i Srbija su pokazali otvorenost za razgovore o toj temi, a imamo i nekoliko stvari iz prošlosti koje treba razrešiti kao preduvjet za to. To je nešto što je apsolutno inicijativa srpske i hrvatske strane - na tu temu se EU ne osvrće.

B92: Zagrebu je definitivno u narednih desetak dana najvažniji 1. jul, a Srbiji nešto raniji datum - 28. jun i odluka EU o datumu za početak pregovora. To će biti poslednja odluka o Srbiji koja se u Briselu donosi bez hrvatskog glasa. Da danas imate to pravo glasa, da li biste glasali da Srbija dobije datum i kada?

Vesna Pusić: Apsolutno. Glasali bih da se odluči o početku pregovora između EU i Srbije na ovom zadnjem evropskom veću u junu i da taj datum bude što pre. Međutim, i ako nemamo glasa, ponedeljak koji je pred nama, ja ću učestvovati na Veću za inostrane poslove na kojem nemamo glas ali imamo pravo učešća u raspravi. Na toj raspravi bez daljnjega ću podržati dobijanje datuma za Srbiju jer smatram da je to važno ne samo za Srbiju već i za Hrvatsku i za sve zemlje u regiji jer iz našeg iskustva znamo da doprinosi stabilnost države i institucija, a to je interes svih.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=WNRztsMdbnA[/youv]

B92

Doc Holliday · **Pridružio se:** 01 Apr 2013, 11:59 **Postovi:** 3140

Aleksa Đilas: Samo jaka Srbija u Evropi

U vremenu neprincipijelne i na pretnjama zasnovane politike SAD, a i drugih zapadnih sila, globalizacije i moćnog kapitala, država mora da ima više inicijative, veću moć i uticaj. Za bolju Evropu i za više mesto u njoj, moguće je izboriti se jačanjem same Srbije.

Sociolog Aleksa Đilas, čija je knjiga "Ruševine i zidovi“, objavljena pre desetak dana, u izdanju "Albatrosa plus“, ovim zapažanjem pobada svoj putokaz u vremenu u kom mnoge stvari stoje naglavačke. Kritikujući Evropu, čiji su političari "ljudi trenutka“, on je se ne odriče. Ne odriče se ni jugoslovenstva. Veruje u moć nenasilja i, dugoročno, nemoć sile.

U knjizi je objavljeno vaše predavanje na Univerzitetu u Bazelu "De Golova vizija Evrope i problemi savremenog Balkana“, u kom podsećate da je on smatrao Rusiju i Balkan za delove Evrope. U čemu je interes EU da Srbija bude njen deo?

- Prostor između Beča i Carigrada nije od većeg značaja za sadašnje lidere Evrope i Zapada. Strateški im nije bitan, jer nema jakih vojski, a malo je verovatno da bi se velike sile sukobile oko njega. Nema fosilnih goriva, ekonomski je relativno slab, a nije ni veliko tržište. Za razliku od ovih evropskih političara, De Gol je umeo da razlikuje trajno od prolaznog i bio je svestan ogromnog značaja religije, istorije i kulture u politici. A na ovim prostorima rađale su se velike civilizacije, a i sukobljavale se. Protivrečnosti hrišćanskog sveta i islama nisu mnogo manje nego u vreme kada su arapsko ili tursko carstvo bili na vrhuncu, iako tih carstava odavno nema. Iako ne može da se predvidi put savremene Turske, sigurno je da će uticaj ove privredno i vojno snažne zemlje na muslimane jugoistočne Evrope biti veliki. Potrebno je podsećati Evropljane da je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu ovo područje bilo integralni deo evropskog ratišta. Svakom Evropljaninu trebalo bi da bude jasno da će rušenje Gračanice i Dečana na Kosmetu - strahujem da do tih uništenja lako može doći - trajno oštetiti evropsku kulturu. Ako se Srbiji pristupa na ovaj degolovski način, njen značaj za Evropu je veliki. Današnji evropski političari su uski pragmatičari. No, istorija će ih sigurno osloboditi iluzija da se može živeti bez dugoročnih planova, bez vizije. Što pre, biće manje bolno i za njih i za nas.

Ako je prihvate na evropski brod, hoće li Srbija imati pristup izvan potpalublja?

- Pre svega, na „prihvatanje na evropski brod“ dugo ćemo čekati. Ali i da to bude sutra, doista bismo bili jedna od članica EU sa najmanje uticaja. I uzrok nije to što Evropa ne shvata značaj jugoistoka. Kod Evropljana je primetan zamor od proširivanja, značajni delovi EU su u krizi, najbogatije evropske zemlje su sve manje velikodušne i traže veća prava u odlučivanju u skladu sa ekonomskom moći - posebno Nemačka. Najzad, nema velikog cilja ili ideje koja bi sve Evropljane nadahnjivala na velika pregnuća. Međutim, sudbina Srbije ipak je u rukama Srba, i njenih građana. Za bolju Evropu i za više mesto u njoj, moguće je izboriti se jačanjem same Srbije.

Na kojim poljima je treba osnažiti?

- Istakao bih značaj jačanja države. Više inicijative, veća moć i uticaj. U vremenu neprincipijelne i na pretnjama zasnovane politike SAD, a i drugih zapadnih sila, globalizacije i moćnog kapitala, upravo država mora da štiti suverenost parlamenta, nezavisnost sudstva, slobodne medije, prava i slobode građanina. A tu je i potreba za jačanjem vojske. Kažu da nema političkih i ekonomskih uslova za ponovno uvođenje opšte vojne obaveze. Ali plašim se kada pomislim kako većina mladih ljudi ne zna da stavi gas-masku na lice, previje povređenu ruku, rasklopi i sklopi pušku, razapne šator. Lisabonski ugovor iz 2007, najvažniji pravni dokument EU, traži od članica da ojačaju vojske. Srbija je sigurno ugroženija od ovih zemalja i ima mnogo manju vojsku. A ono najvažnije za naš budući položaj u EU je - snažna, moderna privreda. Bez industrije nema privrednog oporavka, a reindustrijalizacije nema bez velike pomoći države.

Rešavanje kosovskog čvora obiluje momentima okarakterisanim kao „istorijski“. Ide li se ka rešenju koje neće biti ponižavajuće za Srbiju?

- Siguran sam - ne. Decenijama sam se zalagao za podelu Kosova: trećina nama, dve trećine Albancima. Naši političari nisu popuštali dok su bili jaki, a onda je Zapad, posebno Amerika, preuzela sve u svoje ruke i podržava albanske maksimalističke zahteve. Poniženje? Budući da se bavim sociologijom i istorijom, ne znam šta se dešava iza scene, koliko su jake karte koje naši političari imaju u rukama. Zato neću da ih kritikujem. No, sigurno je da se slavom neće ovenčati. A Albanci će biti uvereni da su izvojevali veliku istorijsku pobedu, biće ispunjeni arogantnim trijumfalizmom zbog nečega što im je u stvari Amerika poklonila. Njihove ambicije će rasti. Zbogom Makedonijo!

SAD, po vama, imaju „upropašćujući“ uticaj na EU, dok je NATO za Evropljane loše društvo?

- Stapanje EU i NATO u evroatlantsku privrednu i vojnu celinu je protivprirodno kao, recimo, brak Aung San Su Ki, burmanske dobitnice Nobelove nagrade za mir, i američkog generala Veslija Klarka, ratnog zločinca koji je bombardovao i Srbiju. Zapadni deo Evrope iz koga se rodila EU posle Drugog svetskog odrekao se osvajačkih ambicija. NATO je vojna organizacija stvorena u vreme Hladnog rata sa vrlo ograničenim ciljem - zaustaviti mogući sovjetski vojni prodor. Pošto Rusi nisu napali, NATO nikada nije ratovao. I umesto da bude ukinut (što je, kao i mnogi drugi, planirao De Gol), sada se pretvorio u imperijalistički savez zemalja koje se razlikuju jedino po stepenu integrisanosti pod američku komandu. EU se militarizuje u neoimperijalističkom duhu. Time se ne samo odriče samostalne spoljne politike, već i poništava principe na kojima je zasnovana. Ukida samu sebe.

Može li vojno neutralna Srbija postati deo EU?

- Niko od nas formalno ne traži da radi EU uđemo u NATO. Verovatno je da se iza scene vrše takvi pritisci, ali ne verujem da su veliki. Ne samo što bi bilo sramno ući u savez koji nas je napao, već je verovatno da bi nam u njemu bile namenjene najnečasnije misije. Zar neko misli da će Srbi sedeti u kompjuterskim centrima? Bićemo „psi rata“ zaduženi za čišćenje terena od „nepouzdanog“ i „nepoželjnog“ civilnog stanovništva.

U raspadu SFRJ ulogu je imao i strani faktor. Mogu li bez podsticaja spolja bivše republike da se izmire?

- Raspad Jugoslavije je tragedija čije se najgore posledice još nisu pokazale. Slutim tragičnu sudbinu za sve te naše male države, narode. Veće i jače države, njihov privredni i vojni uticaj, stvaranje interesnih sfera utiču na naše korumpirane i slabe elite, slaba privreda, male vojske - sve to vodi ka gubitku suvereniteta, identiteta, teritorija... Ko zna šta nosi budućnost? Izmirenje je velika reč, možda ga treba ostaviti za kraj? Više volim da govorim o obnavljanju starih i uspostavljanja novih veza. Ti procesi su realnost: od brojnih pevača i glumaca koji su popularni van svoje nacije, do najave o zajedničkom radu hrvatskih i srpskih lekara na transplantacijama, do trgovinskih veza koje se lako uspostavljaju ako ih ne ometaju interesne grupe i zaslepljeni šovinisti, do saradnje policije u borbi protiv kriminala. Najznačajnije su veze Beograda i Zagreba. Kada se one razviju, ojačaju, povući će za sobom čitav prostor. Iako Jugoslavija jeste prošlost, jugoslovenstvo nije.

Da li je samo kriza uzrok jačanju ekstremne desnice u Evropi?

- Ekonomski faktor se precenjuje. Recimo, u vreme velike ekonomske krize koja je prethodila Hitlerovom dolasku na vlast 1933, u Kanadi situacija nije bila ništa bolja nego u Nemačkoj, pa ipak nije bilo desničarskog ekstremizma. Ne postaje neko komandant „Aušvica“ zato što je bio bez posla! Istraživanje javnog mnjenja u martu ove godine u Austriji pokazalo je da preko polovine građana smatra da bi nacisti pobedili na izborima, 61 odsto želi na vlasti „jakog čoveka“, 39 odsto misli da će se ponoviti progoni Jevreja. A današnja Austrija je jedna od zemalja u svetu sa najvišim „kvalitetom života“. Pazite, glavna poruka „Majn kampfa“ je borba protiv Slovena. Slovenske zemlje su Afrika Evrope koju Germani treba da osvoje, a zatim da Ruse, Srbe, Poljake, Ukrajince pretvore u kmetove, robove, a da prethodno istrebe desetine miliona. Uzgred, Sloveniji je u vreme otcepljenja od Jugoslavije Austrija bila uzdanica, uzor, predvodnik. Međutim, inteligentan Slovenac ne može da ne oseti strah dok čita ove podatke. I da se ne seti Jugoslavije kad su Slovenci poštovani i voljeni, od Srba najviše.

Od čega zavisi hoće li nam biti bolje?

- Vlast mora da ima široku i čvrstu podršku naroda, a građani da osećaju kako vlast zavisi od njihove volje. Mi smo pod istim ustavom imali veoma moćnog predsednika Tadića, a sada imamo gotovo samo reprezentativnog Nikolića. Prvi potpredsednik Vlade je po svoj prilici najmoćniji u zemlji. Nije jasno kakvu funkciju vrši ministar spoljnih poslova. I mada borba protiv korupcije nailazi na opštu podršku, pre liči na rezultat trenutne političke volje nego na normalan rad pravosudnih ustanova koje će da funkcionišu i posle Vučića. Najvažnije je da građani razumeju za koga glasaju i šta će on ili ona tačno na vlasti uraditi. Ako je narod zbunjen, doći će do otuđenja građana od političkog procesa. Nezainteresovanost, neznanje i apatija - to znači da će vlade biti bez pravog mandata, a država slaba, i onda neće biti ni reformi ni napretka, ni ugleda i uticaja u Evropskoj uniji.

Kako se došlo do toga da se umetnost sve više shvata "kao sofisticirani oblik zabave“?

- To je globalna pojava. Nažalost, ni nas nije mimoišla. Visoka kultura pruža veliko uživanje, ali zahteva napor. Nove generacije se vaspitavaju tako da svu energiju treba koristiti za uspeh sužen na materijalna dobra. Nedavno dobih imejl od poznanice iz Njujorka, Amerikanke, koja je advokat i sa ponosom piše kako radi 80 sati nedeljno. Mene to užasava! U vreme tzv. socijaldemokratskog konsenzusa, sindikati su se uspešno borili za kontrolisanje i čak smanjenje radnog vremena. Pojavila se i sociologija slobodnog vremena - kako ljudi koriste i treba da koriste vreme kad ne rade. Danas je ta sociološka disciplina nestala - zapadna društva su opsednuta borbom za materijalna dobra, iako su bogatija.

Deo vaše knjige je o disidentima u istočnoj Evropi i lekcijama koje je Zapad propustio da nauči od njih...

- Zapad je od njih mogao da nauči da diktature mogu da se promene u demokratije strpljivom borbom i mirnim sredstvima, vlastitim primerom, a ne bombama - običnim ili „pametnim“. Mnogo faktora je doprinelo padu jednopartijskih režima u istočnoj Evropi. Disidenti su samo jedan od njih. Ali ako se uzme kako su bili malobrojni, doista zadivljuje njihov uticaj - policijski arhivi prepuni su izveštaja o njima, a državni arhivi o tajnim debatama vodećih političara kako da se onemoguće. Poruka za Zapad - moć nenasilja i, dugoročno, nemoć sile.

Novosti

zara · **Pridružio se:** 03 Jan 2011, 11:11 **Postovi:** 224822

MIHAJLOVIĆ: Šta bi bilo da je SPS tri puta jači?

Svima je jasno da je SNS korektan partner i to najbolje pokazuje rad našeg predsednika Aleksandra Vučića - kaže potpredsednica naprednjaka

Da imamo obrnutu situaciju, da je SPS tri puta jači nego što je SNS, treba li da kažem da bi nas žive pojeli? Svima je jasno da je SNS korektan partner i to najbolje pokazuje rad našeg predsednika Aleksandra Vučića, izjavila je Zorana Mihajlović, potpredsednik naprednjaka.Ministarka energetike je na taj način odgovorila na optužbe koje stižu iz redova socijalista da se naprednjaci ponašaju neprincipijelno u lokalnim sredinama gde guraju SPS u opoziciju.

Na napomenu da predsednik Izvršnog odbora SPS Branko Ružić poručuje i da korektnost SPS “ima granice”, Mihajlović je za “Novosti” rekla da naprednjaci “nisu prešli nikakve granice”.

- A možda smo čak kao stranka trpeli i kritike javnosti upravno zbog naše korektnosti prema koalicionim partnerima – kaže ona.

Navodeći da tokom jula očekuje razgovore oko rekonstrukcije Vlade, potpredsednica SNS je na pitanje koliko su osnovane spekulacije da će URS biti isključeni iz Vlade kazala da “zasad nismo razgovarali o promeni koalicionog sporazuma”.

- Nismo razgovarali o podelama i drugim nazivima ministarstava, ali budite sigurni da ćemo razgovarati o svakom minitrastvu i svakom minitru. Srbija nema vremna za čekanje, niti za popravljanje greška koje su učinjen iz neznanja i nerada – rekla je Mihajlović.

Ona je naglasila da u Srbiji mora da se radi, a upravo najviše moraju da rade nosioci državnih funkcija.

- Jer, ako jedan (Aleksandar) Vučić može da dolazi prvi na posao i da poslednji odlazi sa posla, da kompletan svoj život podredi promenama koje smo obećali, onda mislim da to moraju da urade svi. I ako se isti taj Vučić bori protiv kriminala i korupcije, onda svaki ministar, državni sekretar, pomoćnik direktora javnog preduzeća mora takođe da se bori – rekla je Mihajlović.

(Telegraf.rs / Tanjug)

zara · **Pridružio se:** 03 Jan 2011, 11:11 **Postovi:** 224822

MILUTIN MRKONJIĆ OTKRIVA ZAŠTO ŽELE NJEGOVU SMENU

MRKA OTVORIO DUŠU: Ne vole me jer sam komunista!

Najdisciplinovaniji sam član Vlade Srbije, radio sam svakog vikenda, na odmor nisam otišao punih pet godina; Dinar nisam potrošio na reprezentaciju, nisam uzeo nijednu dnevnicu

Mrkonjić se žali da se njegov rad površno ocenjuje
BEOGRAD - Ne boji se smene.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, bar prema pisanju medija, biće prva žrtva rekonstrukcije Vlade. Na takve spekulacije Mrkonjić kaže:
- Ne vole me jer sam komunista i volim Slobu!

Šta time hoćete da kažete?
- Hoću da kažem da sam svima uvek govorio ono što mislim u oči i nikad se nisam odricao prijatelja.

Politika nije prijateljstvo. Plašite li se rekonstrukcije Vlade? Svakodnevno vas prozivaju?
- Prozivaju me u medijima. Da budem jasan i iskren: nisam protiv rekonstrukcije i ne plašim se. Apsolutno!Moje ministarstvo je mnogo uradilo i spreman sam da se suočim sa svim primedbama.

Najdisciplinovaniji sam član Vlade, nisam izostao ni sa jednog sastanka, radio sam svakog vikenda, na odmor nisam otišao svih ovih pet godina koliko sam u Vladi. Dinara nisam potrošio na reprezentaciju, a za česta putovanja po zemlji nisam uzeo ni jednu jedinu dnevnicu.

Kako gledate na činjenicu da vas u medijima svakodnevno kritikuju?
- To se pominje u medijima za koje je dobra vest - samo loša vest. Neki su pokazali neverovatnu površnost ocenjujući moj rad bez ikakvog uvida. Niko nije opasniji od neznalice, šta god da je u pitanju.

Sve je to lepo, ali da li treba da vam verujemo na reč?
- Ne treba i zato sam pre svega za premijera Ivicu Dačića i vicepremijera Aleksandra Vučića pripremio izveštaj o radu ministarstva koje vodim. Dobiće ga kad ga budu zatražili. On će biti javan i svi će moći da se upoznaju s detaljima. Uradili smo mnogo i mnogo ćemo još uraditi.

Čime konkretno u razvoju infrastrukture možete da se pohvalite?
- Analiza Globalnog ekonomskog foruma je Srbiju među 144 države stavila na 77. mesto u ovoj godini. To je za čak 25 pozicija bolje nego što smo bili rangirani 2009. A malo ko to zna.

Ako preživite rekonstrukciju i ako Vlada opstane, šta planirate da uradite do kraja mandata?
- Koridori 10 i 11 moraju da se završe. Jedan je evropski, a i drugi će biti jer bi trebalo da poveže četiri države koje su u EU. Isto važi i za železničke koridore, koji će biti potpuno rehabilitovani. Sa Mađarima i Kinezima se razgovara o izgradnji pruge Beograd - Budimpešta, pripremljena je dokumentacija za izgradnju terminala kod Batajnice. Vlada će formirati zajedničko preduzeće „Kargo“ sa Slovenijom i Hrvatskom. Aerodrom „Nikola Tesla“ se kompletira kao najveća vazdušna luka u regionu.

Pripremio sam za Dačića i Vučića izveštaj o radu svog ministarstva
U SPS vlada sloga

Kritikuju i Dačića, Slavicu Đukić Dejanović, Obradovića, Ružića...
- Nekome je bilo u interesu da ruši legitimitet SPS. Nismo reagovali energično kao partija. Ovako je ispalo da su naše pojedinačne reakcije često shvatane kao nejedinstvo. Ali mislim da smo svi dobro radili.

Kurir

zara · **Pridružio se:** 03 Jan 2011, 11:11 **Postovi:** 224822

INTERVJU, MINISTAR PRAVDE OTVORENO O REKONSTRUKCIJI, PRAVOSUĐU, PREGOVORIMA SA EU

NIKOLA SELAKOVIĆ: Voleo bih da Vučić postane premijer

Samokritičan Rezultati tima ministarstva koje vodim su dobri, ali moramo da radimo još više i još bolje. Neću da kažem da sam zadovoljan svojim radom, zadovoljni mogu da budu samo oni koji ne žele više i bolje

Rekonstrukcija je kao fudbalska utakmica - kad neko ne igra dobro, vi ga vratite na klupu, uvedete svežeg igrača u igru i pobedite
BEOGRAD - Svako treba da teži boljim rezultatima.
Rezultati tima ministarstva koje vodim su dobri, ali moramo da radimo još više i još bolje. Neću da kažem da sam zadovoljan svojim radom, zadovoljni mogu da budu samo oni koji ne žele više i bolje, kaže u intervju za Kurir ministar pravde Nikola Selaković.

♦ Vaše ime se u nijednom trenutku nije pominjalo u medijima.
- Medijsko nagađanje ne može da bude reper. Svako, pa i ja, treba da teži da što bolje obavlja svoj posao.

♦ Vicepremijer Aleksandar Vučić izjavio je da nije zadovoljan pojedinim kadrovima koje je delegirao SNS. Ko iz SNS, po vama, nije opravdao očekivanja?
- Mogu da govorim samo o onima koji su svoj napor i rad uložili u ministarstvo koje ja vodim. Uvek u timu nešto zaškripi i tamo gde škripi, morate da pojačate. Rekonstrukcija je kao fudbalska utakmica - kad neko ne igra dobro, vi ga vratite na klupu, uvedete svežeg igrača u igru i pobedite. Takvo je pravilo i u Vladi, samo što nije reč o utakmici već o rukovođenju državom.

♦ Mora da ima neko čijim radom niste zadovoljni.
- Stvari ne gledam na takav način. Posmatram i analiziram rezultate rada svog resora, ali van njega nisam i to nije moj posao.

♦ Da li mislite da Vučić treba da preuzme premijersku poziciju, budući da to očekuju građani?
- Ne znam da li ćete naći bilo kog člana SNS koji vam neće reći da predsednik moje stranke treba da bude i premijer. Svaka stranka tome stremi. Međutim, lider SNS ističe da je za građane najbitniji rezultat Vlade, a ne ko je na kojoj funkciji. Imali smo dosta teškoća, ali smo kao Vlada pokazali da umemo da rešavamo probleme. Ponosan sam što sam blizak saradnik Aleksandra Vučića i što sam deo njegovog tima.

♦ Da li će briselski sporazum moći da se implementira do decembra?
- Čitav proces je izuzetno težak i bolan. Primenu plana implementacije koči enormna doza nepoverenja koja postoji između Srba i Albanaca, stvarana decenijama. Došli smo u situaciju da treba da sprovedemo čitav politički dogovor u roku od nekoliko meseci. Svaki potez, svaka obaveza koju treba da uradite nailazi na veliku prepreku.

♦ Dobro, ali šta je konkretno učinjeno povodom implementacije kad je reč o pravosuđu? Šta će biti sa sudom u severnoj Mitrovici?
- Prvog septembra na KiM treba da počnu s radom novi sudovi, u kojima će raditi srpske sudije, srpski zapisničari, srpska sudska straža, tužilaštvo. Jedan od ključnih principa jeste da etnička struktura zaposlenih u pravosuđu treba da odražava etničku strukturu ljudi koji žive na severu Kosova.

♦ Ali Srbi sa severa ne prihvataju sporazum?
- Boravio sam na KiM. Rečeno mi je da sam prvi ministar pravde koji je posle dužeg vremena prešao Ibar. Tamo sam se susreo s ljudima koji rade u službama i organima koji imaju veze s Ministarstvom pravde. Mora da bude jasno javnosti, a naročito našim sunarodnicima na KiM, da integracija znači i novi sistem. I sada imamo sudove na Kosovu. Bolno je, ali je istina da presude koji oni donesu ne mogu da se izvrše jer MUP na Kosovu nema efektivnu vlast, zbog čega su sudovi svedeni na simboliku. Srbima na KiM je potrebno sudstvo od koga će imati koristi i koji će im garantovati pravnu sigurnost.

♦ U pretpristupnim pregovorima sa EU pravosuđe je jedno težih poglavlja.
- S tim poglavljima o pravosuđu pregovori će biti otvoreni i ona će biti zatvorena poslednja. O njima će se pregovarati sve dok Srbija ne uđe u EU. U Uniju nećemo moći sve dok imamo postupke koji traju po 20, a neke parnice čak i 40 godina. Najteži deo pregovora tiče se pravosuđa, ali imam dozu ohrabrenja jer smo strategiju pravili s našim evropskim partnerima.

Amnestija važi samo za kosovske Srbe

♦ Pominju se i pregovori o amnestiji. Da li se time amnestiraju i oni Albanci koji su i dalje na poternicama?
- Amnestija je predstavljala uslov za otpočinjanje pregovora. Nju ne donosimo mi već kosovske institucije i ona važi samo za Srbe koji su u prethodnom periodu postupali suprotno određenim odredbama krivičnog zakonodavstva. Tačno je propisan katalog krivičnih dela koja su vršena u vezi sa nepriznavanjem ustavno-pravnog sistema Kosova i koja su vezana za krivična dela koja pozivaju na otpor.
Kažnjavaće se loše sudije i tužioci

♦ Vučić je naglasio da je skandalozno što imamo nerešene slučajeve klasičnog kriminala čak iz 1996. godine. Kako je to moguće?
- Nije bilo adekvatnog nadzora pravosudnih organa. Za nepunih godinu dana uspeli smo da donesemo novu strategiju reforme pravosuđa, a istovremeno smo radili na akcionom planu, koji će biti usvojen za nekoliko nedelja. Donećemo i novi pravilnik, po kojem će sudije i tužioci koji nemaju dobre rezultate biti kažnjavani.

kurir

zara · **Pridružio se:** 03 Jan 2011, 11:11 **Postovi:** 224822

INTERVJU GOVORI PRVI ČOVEK NAJMOĆNIJE VOJNE ALIJANSE NA SVETU

EKSKLUZIVNO ZA KURIR Anders Fog Rasmusen: Srbiji su vrata NATO otvorena!

Čekamo vas Kad je reč o pristupanju NATO, Srbija mora da uradi domaći zadatak, da izvede reforme. Mi ćemo biti spremni kad i vi

Anders Fog Rasmusen
BRISEL - Srbija mora da uradi domaći zadatak, ali naša vrata su uvek otvorena, kaže Anders Fog Rasmusen u intervjuu Kuriru.

Na samitu Evropske unije doneta je odluka o otvaranju pregovora o pristupanju sa Srbijom.- Mislim da je to prava odluka, koja pokazuje koliko se može postići kroz reforme i dijalog. Radujem se doslednoj implementaciji sporazuma Beograda i Prištine, koji je inicirala EU. Kfor će i ubuduće igrati svoju ulogu, omogućiće sigurno okruženje svim ljudima na Kosovu.

Šta mislite o sporazumu Srbije i Kosova?

- Pozdravio sam ovaj zaista istorijski sporazum. Pohvalio sam Keti Ešton kad je tog dana došla u sedište NATO sa gospodinom Dačićem i gospodinom Tačijem. I Dačić i Tači su bili jasni - dok rade na implementaciji sporazuma, vide NATO kao garanciju mira i sigurnosti za sve ljude na Kosovu. Tesna saradnja NATO i EU ovde u Briselu, kao i na terenu, donela je opipljiv napredak. Sporazum Beograda i Prištine pokazuje da NATO i EU mogu da rade zajedno i moraju da rade zajedno zbog naše zajedničke sigurnosti.

Razmišljate li o povlačenju trupa Kfora s Kosova?

- Kao što sam rekao, NATO će nastaviti svoju misiju u ovom regionu. Zasad ne razmatramo povlačenje trupa Kfora s Kosova.

Kakve su šanse Srbije za pridruživanje NATO?

- Mislim da pridruživanje Srbije NATO mnogo zavisi od odluke i posvećenosti same Srbije. Pozicija NATO je takva da su naša vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemlje zainteresovane za pridruživanje ispunjavaju uslove i kriterijume. Srbija zna šta treba da uradi - domaći zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuće. Naša vrata se ne otvaraju automatski, morate da pokažete dobru volju. Kratak odgovor za Srbiju je - mi smo spremni kad vi budete.

Smatrate li poslednje veliko proširenje NATO uspehom ili neuspehom?

- Proširenje je bilo veliki uspeh. Zahvaljujući njemu, stvorili smo celovitu, sigurnu i mirnu Evropu, jer je interakcija i saradnja NATO i EU omogućila pozitivan ekonomski razvoj. Trenutna ekonomska situacija ne bi trebalo da zaseni činjenicu da smo mnogo godina unazad imali veliki ekonomski rast.

Ne mislite li da je veći NATO ujedno i slabiji? Teže je doći do kompromisa kad imate 28 zemalja?

- Realnost pokazuje da je NATO najjača vojna alijansa, koja je u mogućnosti da učestvuje u, na primer, operaciji u Libiji. Bilo je potrebno samo šest dana da se napravi koalicija i da se preuzme odgovornost za ovu operaciju. Kao što znate, sve odluke u NATO donose se konsenzusom. Još uvek postoji duh savezništva i solidarnosti. Sa 28 članica mi smo jači nego pre.

Mislite li da su takozvane nove članice aktivnije od starih? Uporedite angažovanje Poljske, Bugarske i Rumunije u misiji u Avganistanu s angažovanjem Francuske ili Nemačke...

- One su zaista veoma aktivne i mi to cenimo. Nove države iz istočne Evrope su osetljivije kad je reč o slobodi, demokratiji i vladavini prava. Sve ove postsocijalističke države imale su iskustvo tranzicije iz diktature u demokratiju i možda zato osećaju veću solidarnost. Ali i stare članice su poslednjih godina pokazale odlučnost. Da vas podsetim, operacija u Libiji bila je primer gde su članice iz Evrope pružile najviše. I to je solidarnost. Iz ove operacije smo naučili da Evropa može da vodi, ali smo takođe naučili i da je Evropa prilično zavisna od SAD, i da ova operacija ne bi mogla biti uspešna bez značajnog doprinosa SAD. Ovo nas dovodi do zaključka da je potreban veći doprinos Evrope zajedničkoj bezbednosti.

Jedan američki general izjavio je da je Vašington razočaran zbog nedostatka doprinosa Evrope, i da u budućnosti SAD neće biti zainteresovane za saradnju s Evropom.

- Siguran sam da će SAD ostati posvećene evropskoj bezbednosti, ali način na koji one to rade može da se promeni. Na primer, sledi povlačenje američkih trupa iz Evrope jer je, nadamo se, situacija ovih dana daleko stabilnija nego pre. Ali, na drugoj strani, videćemo povećanje drugačijeg američkog angažovanja na polju bezbednosti. Jedan primer za to jeste raketna odbrana. Svedoci smo povećane raketne opasnosti, a činjenica da ciljevi u Evropi mogu biti pogođeni razlog je odluke da NATO izgradi raketnu odbranu. Najveći doprinos ovome daju SAD. Tako da ovo pokazuje jasnu američku privrženost evropskoj bezbednosti, ali na savremen način. Sad postoje nove vrste pretnji, i treba da pronalazimo nove načine da se suočimo s njima.
Šta mislite o mogućoj budućoj politici bezbednosti i bezbednosnom sistemu Evropske unije? Smatrate li to rivalom NATO?

- Ne, ja sam za jačanje saradnje u Evropi u oblasti odbrane jer će ovo samo dodatno ojačati NATO. Kao što sam rekao, potrebno nam je još vojne moći, i ako je evropska odbrana nešto što će doneti nove vojne investicije, to će nam biti od velike pomoći.

Za Siriju je rešenje dijalog
Po vašem mišljenju, da li je vojna akcija u Siriji moguća?- Sad smo koncentrisani na odbranu Turske, koja je naša članica, i čije granice treba da zaštitimo. Pravi način da rešimo sirijski problem jeste kroz politički dijalog. Svaka strana vojna intervencija može imati nepredvidive posledice po stanje u regionu. Samo političko rešenje je razumno i toplo pozdravljam američku i rusku inicijativu da se organizuje međunarodna konferencija na kojoj će učestvovati sirijska vlada i opozicija.

Treba nam više opreme
Mislite li da NATO ima dovoljno opreme? Rekli ste nedavno da se mora poraditi na ovom pitanju.- Budžeti za odbranu u mnogim evropskim zemljama se smanjuju. Kao političar i bivši premijer, naravno, razumem zašto se to radi, pošto vlade moraju da održe fiskalni red zbog deficita i moraju da prave rezove u sektorima kao što su zdravstvo, obrazovanje i odbrana. Ipak, ono što želim da istaknem jeste da je dostignut donji nivo i da nam je potrebno još investicija u vojne programe.

kurir

Luna.* · **Poslato:** 20 Jul 2013, 20:53

Ivan Jevtić: Krenuće kad Srbin stegne ruku Srbinu!

Kompozitor o konfuziji u kojoj živimo, zadatim temama u umetnosti, uticaju rijalitija: Od onih koji su nas uništavali kroz 20. vek mi tražimo lak život. U kulturi je inaugurisan zadati stil

ULAZAK u Evropu mu dođe kao lak, svež, keš kredit: uživate pet minuta, a posle dođu muke i patnje...

Ovako našu želju da se pridružimo EU komentariše akademik Ivan Jevtić, kompozitor, profesor po pozivu na Megatrend univerzitetu, čija dela stižu u koncertne dvorane širom sveta, a prate ih aplauzi i najviše ocene.

Pre neki dan u Beogradu, na završnom koncertu Čelo festa, izveden je njegov Divertimento za dva čela i kamerni orkestar. Pre toga su na koncertu u Sava centru, posvećenom delu Momčila Nastasijevića, reprizno, posle 24 godine, izvedene i njegove "Zadužbine Kosova"... Svaki put doživeo je ovacije, kao znak da njegova muzika živi. A to je, kaže akademik Jevtić, za kompozitora najvažnije.

Radio je širom sveta, živeo u Brazilu, Parizu... Ali Srbija mu je uvek stajala kao ideja vodilja.

* Kako vam izgleda naša konfuzija - dileme Kosovo ili Evropa, siromaštvo...

- Gledam nedavno reklamu jedne banke - nude svež, lak keš kredit, i kažem sebi - bože, ljudima koji to uzimaju dobro je pet minuta, a posle nastupa katastrofa. Isto je i sa našom zemljom. Neko te uništava kroz ceo 20. vek - 1915. sravni Beograd sa zemljom, pa 1941. i 1944. godine, pa 1999, i mi opet od tih istih čekamo laki keš kredit. Da živimo od danas do sutra. Takav život je i stvar mentaliteta uslovljenog mnogim ratovima i razaranjima, a imamo i čitave generacije koje su vaspitavane u Titovoj samoupravljačkoj Jugoslaviji. Titov režim je jedini režim koji je uspeo da iskorumpira celu naciju. Tada smo od poklonjenih američkih milijardi živeli kao od lakih keš kredita: pare su nam, iz političkih razloga, davane i na poklon da bismo pravili brešu između Zapada i SSSR. Tako smo stekli naviku da nam neko nešto daje, a mi da ne radimo i da čekamo, čekamo... A treba hitno zavrnuti rukave!

POMOĆ ZA ŠUMANOVIĆEVU GALERIJU

* Veoma ste se zauzeli za galeriju i kuću Save Šumanovića...
- Kada sam pre četiri godine otišao u Galeriju Save Šumanovića imao sam šta da vidim - slike natrpane jedna na drugu, propadaju...
U neadekvatnom depou smešteno preko 300 njegovih slika. Žena, direktor, koja vodi Galeriju, gospođa Vesna Burojević, tu radi iz ljubavi i pijeteta prema Savi...
A on je, po meni, naš najveći slikar, čovek i mučenik koga su zverski ubile ustaše 1942. godine. Posle toga sam tamo poveo mog druga, akademika, arhitektu Branu Mitrovića, koji je rekao da bi se to za vrlo malo para dalo urediti. Inicijativu sam prosledio mom odeljenju Akademije, a Izvršni odbor je to usvojio i prosledilo Vladi Vojvodine i Matici srpskoj. Takva je procedura. I sada evo lepih vesti: Savina galerija u Šidu je dobila status institucije od nacionalnog značaja, sada je Ministarstvo kulture odobrilo i novac za rekonstrukciju Savine rodne kuće u Šidu, a nadam se, uskoro, i za izgradnju nove, svetle i jednostavne galerije.

* Upravo ovih dana obeležavaju se godišnjice borbe protiv fašizma. Srbija je u oba svetska rata bila na strani saveznika. Zašto to svet zaboravlja?

- Tačno je da smo se u oba svetska rata borili na strani Alijanse, a sada je Evropa primila sve u svoju zajednicu, osim Srbije... Slovačku, koja je bila Hitlerov satelit, Mađarsku koja je imala jednog Hortija, Hrvatsku koja je iznedrila Pavelića, Rumuniju kojom je vladao Antonesku, Bugarsku... Jedino je u Drugom svetskom ratu Srbija izgubila milion i po ljudi. Ali, samo Srbija ne valja!? Tu mora da postoji neka greška.

* Ko previđa te zasluge i kažnjava Srbiju?

- Imali smo pakt sa Nemačkom i po tome i izvesnu nezavisnost pre 27. marta 1941. Zatim se dogodio državni udar. Čak je i Hitler rekao da su Englezi platili da se napravi puč 27. marta. Kazao je - verovao sam Srbima, sada su me za srce ujeli, i za to će da plate... I tako do danas... A veliki francuski general Galoa je jednom prilikom, apropo Srba, rekao: Nemci su uvek kroz istoriju znali da nagrade svoje saveznike i kazne one koji su bili na drugoj strani! Zaključite sami...

* Ali, mi smo spremni da platimo svaku cenu samo da bi nas Evropa prihvatila... Kakva su vaša iskustva sa Evropom?

- Srbija je uvek bila i ostaće u Evropi, a njen maćehinski odnos prema nama je nerazumljiv i neopravdan! Ja znam kakav je odnos svuda u svetu prema ljudima sa ovih prostora. Iskusio sam to lično, na svojoj koži. Nakon što je 1990. moje delo "Prema Vizantiji" - koncert za violu i gudače - bilo premijerno izvedeno u poznatoj pariskoj sali "Plejel", gde me je slušalo 2.000 ljudi, i bilo ispraćeno ovacijama, moja muzika je sklonjena u stranu, kao da ne postojim...

* Ko vas je sklonio?

- Tadašnja, i sadašnja, kulturna diktatura, nametnuti estetski principi takozvane savremene muzike... Grupa ljudi-kompozitora koja je inaugurisala zadati stil, ili kako treba pisati savremenu muziku. Ako ste radili drugačije, ako ste izražavali vaše lične ideje i stavove, a ne kako oni misle da treba, niste imali porudžbina, koncerata. Prebrodio sam i preživeo sve zamke diktata i danas se moja muzika ipak sluša, i u svetu i u Francuskoj! To se može porediti sa današnjom politikom gde nam svetski političari kažu - ako ne radite kako mi želimo, nikada nećete ući u Evropu. Morali bismo da izdržimo i uložimo velike radne napore kako bismo održali naš kulturni identitet i ostvarili kontinuitet. Druga mogućnost je da se preko "Farmi" i raznih drugih rijalitija utopimo i da nas za 30-40 godina nigde više i ne bude.

* Napisali ste kompoziciju "Zadužbine Kosova". Sada se traži da Kosovo, na kome su Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, bude nazavisno...

- U ovom trenutku postoje i opstaju u jednoj fantomskoj državi koja se odvojila od Srbije. Ali, neće tako biti zauvek. Verujem da će promenom svetske političke konstelacije, jednog dana, sve biti drugačije, a Kosovo ponovo u granicama Srbije. Naravno, podrazumeva se da nijedna naša vlada nikada ne sme pristati na neki pismeni dokaz da je priznala Kosovo, a, takođe, da dotle, čekajući, ne izumremo kao nacija. Postepeno gubljenje ove svete zemlje traje već 80-90 godina, a mi smo svedoci nečega što se dešavalo i o čemu nismo vodili računa. Tako se događa sa kućom o kojoj domaćin nije brinuo.

* Mnogi savetuju da našu malu lađu vežemo za veliki ruski brod...

UNESKO PRE MINISTARSTVA

* Kao čoveku iz kulture, da li vam je nekad neko iz vlasti ponudio neku funkciju, možda i ministarsku?
- Nije, a ne bih ni prihvatio. Moja profesija je pisanje muzike. Govorim jezikom muzike, no, takođe, vrlo dobro govorim i pet stranih jezika, a i građanin sam sveta.
U tom smislu ne bih se libio da budem predstavnik naše zemlje u nekoj svetskoj kulturnoj organizaciji, kao što je, na primer, Unesko. A Francuska i Pariz su moja druga kuća...

- Kada u Srbiji pomenete Ruse, svi okreću glavu. S druge strane, od onih koji su nas bombardovali mi stalno nešto tražimo i očekujemo. Rusi nas nisu uništavali nego pomagali, a mi okrećemo glavu. Svi dobro znamo da Rusija nije ušla u rat 1917. svi Srbi bi ostali zaglavljeni u blatu Valone. A onda su rekli Francuzima - ulazimo u rat, a vi prevezite Srbe na Krf. Ako to ne uradite, izlazimo iz rata, pa vidite šta ćete. I Francuzi, brže-bolje, prebaciše Srbe. A gde je Drugi svetski rat? Koliko je ruskih vojnika položilo živote za oslobođenje naše zemlje od nemačkih okupatora? A da li su nas Rusi bombardovali 1999? Ne zaboravimo nikada seni onih koji su položili svoje živote, jer u protivnom nećemo moći nikada da krenemo napred!

* Prvi ste akademik koji je pokrenuo pitanje "Farme" i štete koju nanose takvi programi..

- U SANU sam pokrenuo dva pitanja - prvo je bilo problem Galerije Save Šumanovića u Šidu i sada problem rijaliti programa. Jednom sam pogledao nekoliko minuta "Farme" i nisam mogao da verujem šta sam video. Najgore psovke, najpogrdniji izrazi, taj jezik... Znao sam da ja to nikada više neću gledati, ali sam pomislio - bože, šta ovaj narod gleda, šta gleda naša omladina... To je duhovno uništenje.

* Kao da iz sveta uzimamo ono najgore...

- Ponekad se i mora, jer prva stvar koju ambasador Amerike uradi, bilo gde da dođe, jeste da instalira holividske filmove. Tako je ovde, tako je i u Francuskoj. No, nas je samo sedam miliona, i za vrlo kratko vreme moguće je rapidno ruinirati i moral i duhovnost! I sledi nestanak...

* I dokle se stiglo s vašom inicijativom?

- U demokratskom društvu ništa ne može silom, samo po zakonu. Tako sada moju ideju treba da prihvati moje odeljenje SANU, da se to prosledi na usvajanje drugim odeljenjima, a zatim treba dati sve to Izvršnom odboru SANU, a ovaj da uputi predlog Vladi Srbije, koja bi zakonom to pitanje trebalo da reši. Ne bi te programe trebalo zabraniti, ali bi ih trebalo skrajnuti i omogućiti da se vide vredni kulturni sadržaji.

* Vi ste jedini akademik koji je progovorio o ovom problemu, a intelektualci, inače, rado ćute o mnogim problemima. Zašto je zaćutala naša intelektualna elita?

- Takva je duhovna klima, svako se svakog boji. A, ljudi su se i umorili. I ratovi su ostavili posledice. U njima nije bilo solidarnosti. Kada su Hrvati napravili državu 1991. godine, dali su pasoš svim Hrvatima koji su to želeli. Kod nas i danas ima onih koji su došli u kolonama, a bez dokumenata su.

* Upozoravate da su brojna stratišta na kojima su ubijani Srbi zaboravljena, posebno Jasenovac.

- Tamo su stradale stotine hiljada Srba i nikom ništa. Da je Tito 1945. rekao Hrvatima - gospodo, kleknite i izvinite se Srbima za Jasenovac, kao što je mnogo godina kasnije to učinio Vili Brant za svoju nemačku naciju - sve bi bilo drugačije.

* Zato se naši predsednici izvinjavaju.

- Ne bih želeo o tome da govorim. Sećam se samo kako je bivši predsednik Boris Tadić u šetnji sa Ivom Josipovićem Knez Mihailovom, u knjižari njemu poklonio knjigu "Jugonostalgija", a Josipović njemu "Vukovar"!? Ovde sam bez komentara.

* I Josipović je kompozitor, svira i klavir... Da li je bolji muzičar ili predsednik?

- Josipović je najbolji kompozitor među političarima i najbolji političar među kompozitorima. A i Tito je svirao klavir, zar ne?!

* Dosta umetnika ulazi u politiku. Ko je tu kome potreban - oni strankama ili stranke njima?

- Mi u SANU kažemo da postoje ljudi kojima je potrebna Akademija i oni koji su potrebni Akadamiji. Tako je i sa partijama. Postoje oni kojima su potrebne stranke i drugi koji trebaju partijama. Ljude koji u stranke ne ulaze radi koristi - treba slušati. Takvih je malo i na njih bi zaista trebalo obratiti pažnju u svim segmentima društva. Treba slušati šta govore ljudi dobre volje. Onog trenutka kada Srbin Srbinu stegne ruku i kaže - druže moj, napravio si nešto divno, istog momenta krenućemo napred i počećemo da se razvijamo. Kada bi se kod Srba našla tri čoveka da su saglasni oko neke stvari, gde bi nam bio kraj. n

NOVOSTI

oktopus · **Pridružio se:** 05 Feb 2013, 20:40 **Postovi:** 1649

Intervju: Zorana Mihajlović ministarka energetike

Premijer Ivica Dačić je juče gostujući na televiziji B92 upozorio ministarku Zoranu Mihajlović da nema pravo da ga kritikuje kao premijera za neiskreno podnete izveštaje o radu. Danas je potpredsednica Srpske napredne stranke i ministarka energetike u našem studiju.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=xoyl4tXVrik[/youv]

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Dr Miljko Ristić: Transplantacija srca u inostranstvu biće besplatna

Plan je da proširi pravilnik tako da država snosi troškove ili omogući inostranim doktorima da intervenciju obavljaju kod nas

Dovodi stručnjake iz inostranstva...Dr Miljko Ristić
BEOGRAD - Sve se može kad se hoće!
Direktor Kliničkog centra Srbije prof. dr Miljko Ristić u intervjuu za Kurir ističe da su liste čekanja za intervencije na srcu ukinute, ali i to da će država ubrzo dopuniti pravilnik kako bi deci mogla da finansira transplantaciju srca u inostranstvu.

Kad ste došli na čelo KCS, obećali ste mnogo. Šta predstavlja najveći problem s kojim se susrećete?
- Najveći problem je nemedicinski i odnosi se na održavanje zgrada koje su stare i po 120 godina. Deo njihove konstrukcije nije nikako menjan, tako da imamo primere da fasada opada na ulicu, jedna žena je i povređena, srećom lakše.

Vi ste kardiolog, šta je novo u kardiologiji?
- Pratimo savremena medicinska dostignuća u kardiohirurgiji. Imamo veliki broj kontakata sa stručnjacima iz Evrope i Amerike, tako da jednom mesečno neko od njih gostuje kod nas. Iznenađeni su količinom posla koji obavljamo. Nedavno je kod nas na kardiologiji snimana punkcija perikarda (srčane maramice) i taj film će biti prikazan na kongresu Evrope u Amsterdamu početkom septembra, što je veliko priznanje za naše kardiologe.

Dokle ste stigli sa transplantacijama?
- Tu kasnimo, ali smo za kratko vreme došli do transplantacije jetre, i na korak smo da uradimo transplantaciju srca. Trenutno radimo na programu za transplantaciju pluća.

Šta će biti sa decom i sa transplantacijama srca u inostranstvu?
- Ideja je da se proširi pravilnik tako da se transplantacije srca kod dece plaćaju i obavljaju u nekoj od inostranih ustanova, ili da se bar omogući timu stručnjaka iz inostranstva da tu intervenciju obavljaju kod nas. U tom slučaju jedini troškovi naše države bili bi njihov dolazak i smeštaj, što je opet mnogo manje u odnosu na to da se intervencija radi u inostranstvu. Trebalo bi nabaviti još nešto opreme, ali nije reč o velikim novčanim ciframa.

Pacijenti kraće leže u bolnici

Nedavno ste podneli šestomesečni izveštaj.
- Ostvarili smo plan veći za pet odsto i on se odnosi na povećanje broja ambulantnih pregleda, dijagnostičkih procedura, broj operacija na 100 hiljada godišnje, ali i stacionarnog lečenja. Dužina ležanja pacijenata bila je oko sedam dana, smanjena je na tri, a to je veliki uspeh jer se na taj način štedi novac, ali i pacijent dobija bržu uslugu i kraće leži u bolnici.

kurir

Forum Srbija

Intervju sa....

Ko je OnLine