Komentar dana

Luna.* · **Poslato:** 12 Nov 2013, 10:33

Nataša, diskretni heroj Srbije!

Ona ne skida osmeh s lica, daje intervjue u kojima zrači pozitivnom energijom, odlazi u halu i satima šutira na koš, a za vikend je, vesela i raspoložena, gledala „večiti derbi“ košarkašica iako joj je pre samo 65 dana amputiran deo noge usled teške saobraćajne nesreće u Mađarskoj! Nataši Kovačević je samo 19 godina, ali za taj kratak period života uspela je da od sebe napravi neuništivu tvrđavu, koju nijedan zemljotres ili cunami ne može čak ni da okrnji, a kamoli sruši do temelja.

Nataša je pred sebe postavila novi cilj, koji će sigurno ostvariti i tako još jednom zadati domaći zadatak iz predmeta zvanog život svojim vršnjacima, ali i naterati mnoge da se trgnu iz učmalosti, apatije i samosažaljenja, u koje su upali zbog nedostatka motivacije. Srpska košarkašica je dobila protezu, napravila prve korake i istog momenta počela ponovo da uči da hoda ne bi li se što pre vratila na teren i radila ono što najviše voli - da igra košarku. Ona nema vremena da se, kao većina klinaca iz njene generacija, smara, bleji i uzaludno troši najlepše godine života.

Hrabra devojka je na Fejsbuk postavila fotografiju na kojoj se vidi kako s protezom ponovo kreće u novi izazov. Sudeći po volji koju je pokazala u prethodnih 65 dana, Natašu ćemo sigurno, i to vrlo brzo, videti na košarkaškom terenu. Njena životna priča obišla je ceo svet i svrstala je rame uz rame s najvećim svetskim motivatorima:

Nikom Vujičićem, Majklom Ovenom, Keti O‘Doud i Nikijem Laudom. Pomenuti putuju svetom i svojim govorima motivišu ljude da nastave da se bore, bez obzira na prepreke. Međutim, za razliku od njih, Nataša to radi delima, diskretno, bez mnogo priče, uz osmeh, i tera svakoga od nas da stavimo prst na čelo i nešto drastično promenimo u svom životu.

Baš kao što je reprezentativka Srbije na svom FB profilu napisala odmah posle operacije „Što me ne ubije, to će me ojačati“, Nacika i u praksi potvrđuje ovu krilaticu, a zbog svog ponašanja postala je diskretni heroj nacije i savršen uzor za sve koji se u životu suoče s naizgled nepremostivim problemom ili bar misle da je njihova muka najveća na svetu. Zato je malo reći: „Svaka ti čast, Nataša“ ili je tapšati po ramenu...

Dovoljno je samo ispratiti svaki njen korak u nadi da će to promeniti svest bar 10 njenih vršnjaka i naterati sve nas da malo više mislimo jedni na druge. Nataša, ti imaš moć da promeniš Srbiju, i to već radiš perfektno! Vidimo se na basketu...

kurir

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 12 Nov 2013, 10:34

Ivičine brze pruge Srbije

Srpska železnica je verovatno jedina na svetu kojom vozovi idu sporije nego pre 100 godina. Ako nameravate da nekim srpskim brzim vozom „skoknete“ do Crne Gore, to se lako oduži i na dan i po. Voz iz Beograda za Bar stigao je na odredište nakon putovanja od rekordnih 32 sata. Pešice bi neko stigao za dan.

No, nada poslednja umire. Imamo obećanje da srpskim prugama lokomotive više neće „juriti“ brzinom od maksimalnih 50 kilometara na sat. Ne, mi ćemo uskoro da jurimo 200 na sat. I to čak do Budimpešte.

Naš premijer Ivica Dačić će krajem meseca učestvovati na samitu u Bukureštu sa još 16 premijera evropskih zemalja i Kine. Predsednik Vlade će tu priliku iskoristiti da s mađarskim premijer Viktor Orbanom, kako reče, kineskim partnerima predloži zajedničku realizaciju projekta rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta, kako bi se vozovi na toj deonici kretali brzinom većom i od 200 kilometara na sat. Kada, ne zna se. Biće.

Još pre 22 godine je njegov, takoreći, prethodnik i bivši republički premijer Dragutin Zelenović lansirao ideju ‚‘Brze pruge Srbije‘‘. Od tih ‚‘brzih pruga‘‘ nije bilo ništa, Srbi se i dalje klackaju u vozovima koji „jure“ poput tramvaja. Ali uskoro će nam se na srpskim prugama smešiti spejs-šatlovi. Za početak, do Budimpešte. U drugoj fazi smanjićemo put do Bara na 28 sati, pa na 20... A onda direktna linija do Meseca. A svi mi smo pali s Marsa.

Nema veze što razvijeni svet osvaja maltene drugu galaksiju prevazilazeći brzinu svetlosti, mi ćemo da lomimo po prugama celih 200 na sat do mađarske prestonice. Epohalno, nema šta! I Zelenović bi bio ponosan. Kad već nisu uspele brze pruge 1, valjda će ove Ivičine, broj 2!

kurir

Luna.* · **Poslato:** 21 Nov 2013, 13:29

Ivanovićev čas neukusa

Ivan Ivanović je mali debeli patuljak. On nosi hoklicu da bi mogao da poljubi devojku. Da li ti ovo, Ivane, zvuči smešno? Sigurno ne, pošto je reč o tebi. A kako je onda onima koje iz nedelje u nedelju „rešetaš“ uvredama? Mi smo se samo poslužili tvojom metodom. Nije smešno sve što smešno zvuči! Prošlog petka si malo preterao šaleći se na račun veroispovesti Rasima Ljajića tvrdeći da ministar za trgovinu traži sniženje cene ulja jer, zbog vere, ne može da jede svinjsku mast.

A nekad je u tvojim emisijama bilo dobrih fora. Ovaj gaf ti nije trebao. Jezik ti je bio brži od pameti! Veliko je pitanje da li imaš pamet, jer, kako i sam tvrdiš, samo čitaš s idiota tekst koji ti napiše desetak scenarista.

Humor bi trebalo da spaja ljude, ne da vređa. Nema potrebe dolivati ulje na vatru na ionako dovoljno zapaljivom brdovitom Balkanu. Pitam se, kako bismo mi iz Srbije reagovali da neki voditelj u susednoj zemlji ili svetu potkači, recimo, Novaka Đokovića zbog vere i nošenja krsta. Naravno da bismo tražili oštru osudu. Međutim, kad se priča dešava u našem dvorištu, takav potez pojedinima ne smeta, nego još dižu u nebesa i pljeskaju po ramenu voditelja Prve televizije. Ovde više nema ni „h“ od humora, nego samo podilaženje najnižim ukusima.

RRA bi morao da reaguje i da, po uzoru na svetsku prasku, emisiju prebaci da se emituje na kanal kablovske televizije, pa kome se ne sviđa, ima izbora i ne mora da gleda. A naša deca i njihovo mentalno zdravlje u tom slučaju bilo bi zaštićeno od programa koji nije prilagođen njihovim godinama.

Da se razumemo, nemam ništa protiv Ivana Ivanovića. Politički nekorektan humor doneo je neke od najboljih humorističkih proizvoda na televiziji. Od izvanrednog „Saut Parka“ do sjajne serije „Državni posao“, koja se emituje svakim radnim danom na RTV. Iako svaka epizoda traje nekoliko minuta - Nikola Škorić, Dimitrije Banjac i Dejan Ćirjaković sjajno prikazuju život i rad srpskih državnih preduzeća, političku situaciju, lokalni mentalitet i vojvođanske specifičnosti. Humor je često na ivici apsurda i to „Državni posao“ jasno približava montipajtonovskom senzibilitetu. Međutim, i njih si angažovanjem u svoj emisiji uspeo da upropastiš. Postali su neprepoznatljivi.

Nije kasno, Ivane, da promeniš neke stvari. Dovoljno je da malo prebaciš kanale i pogledaš kako posao radi Zoran Kesić, ili da se vratiš da voziš taksi. Nisi tad imao tetovažu, ni platu koja se meri desetinama hiljada evra, ali zvučao si kao neko ko misli svojom glavom, a ne kao neko kome tekstove piše „armija“ scenarista. Nažalost, sve češće loše!

kurir

Luna.* · **Poslato:** 21 Nov 2013, 13:31

Sve su to Miškova deca

Digla se frka koju će stranku Mišković da oplete na svom prvom sledećem ročištu u Specijalnom sudu u vezi s tim kome je davao lovu. I dok svi nagađaju da su u društvu vlasnika „Delta holdinga“ bili Đelić, Dinkić, Đilas, Cvijan i još mnogi, počasni predsednik DS Boris Tadić skratio je muke i otkrio da su demokrate te koje su bile dopingovane novcem iz „Delta holdinga“ pre nego što je on došao na čelo stranke. Posle, tvrdi, nije video ni filera, ali to će Mišković da dokazuje. Tadić kaže da je kao predsednik stranke čak obustavio Miškovićevo finansiranje, a za to, molim lepo, ima i svedoke. Svaka mu čast.

Ipak, nije jasno zašto o tome nije pričao mnogo ranije, kada je počeo da šefuje u Demokratskoj stranci, s obzirom na to da nije prvi put da se spekuliše koga sve to Mišković finansira. E, sada će im se Miško osvetiti, pa će sve reći. A već je počeo psihološki da ih kinji, pa postavlja i dnevne motivacione poruke političarima na Tviteru: „Poruka za danas: ne brinite, oprostiće vam Miško što vas je finansirao“, poručio je juče vlasnik „Delte“.

Međutim, Tadić je, ipak, prvi javno priznao da su demokrate ikada imale ikakvu finansijsku pumpicu od biznismena, dok druge demokrate, poput Mićunovića, to ne bi priznale ni da im zabiješ klin pod nokat. Naprotiv, Mićun je rekao da vlasnik „Delte“ ne pomaže DS i da u „tom pogledu nema bliskosti“. Izvinite, ali u kom to pogledu ima bliskosti - između njega i Miška, Đilasa i Miška, Đelića i Miška... Sve su to Miškova deca, nije lepo praviti razliku.

Nije, na kraju krajeva, bitan ni samo Mišković, niti samo Demokratska stranka. Bilo bi lepo da, za promenu, čujemo ko finansira ostale aktere našeg političkog pozorišta - ko su finansijeri SNS, DSS, od koga novac dobija Čeda Jovanović, a ko servisira URS. Mišković, dakle, nije samo vlasnik kompanije „Delta“. On je simbol tajnog finansiranja naših političara.

kurir

Luna.* · **Poslato:** 22 Nov 2013, 11:15

Gej je OK, i to skroz

Šta kažete, Marija Šerifović je priznala da voli starije devojke i žene?! Da nije možda muvala neku maminu koleginicu? Ne znam u čemu je problem, mnogi muškarci to vole. A izgleda i poneka devojka. Bravo, Marija. Svaka čast na hrabrosti! Dosta je bilo više da se mi u Srbiji delimo po veroispovesti, seksualnoj orijentaciji ili nacionalnosti. Treba da priznajemo samo podelu na dobre i loše ljude!

Nekoliko mojih poznanika nema hrabrosti da roditeljima prizna ni da konzumira cigarete, a ti si progovorila o najintimnijim detaljima iz svoje spavaće sobe. A kako mi se čini, spremna si da se javno suočiš sa osuđivanjem sredine, poznanika... Ipak, jedna stvar mi se ne sviđa - u poslednje vreme ne dobijaš naslovne strane zbog svojih muzičkih uspeha, nego zbog skandala. Više bih voleo da pišemo o tome kako si snimila neku novu pesmu ili duet sa stranom ili domaćom zvezdom nego o tome šta radiš u privatnom životu i između svoja četiri zida.

Žao mi je samo što je ova zemlja i dalje konzervativna i što mnoge tvoje kolege s estrade zbog osude javnosti i ismevanja možda nikad neće imati hrabrosti da priznaju da su to što jesu, već će nastaviti da žive svoje lažne „ispravne“ živote za potrebe javnosti. To nije tema. Ti si napravila prvi korak.

Na kraju, ne treba da ti bude važno ni šta kažem ja, Pera, Žika, Laza... Važno je da si ti srećna i zadovoljna sobom. Svako čudo će proći za tri dana, a ti ćeš sa svojom odlukom morati da živiš ceo život. Ovo je mali korak za tebe, a veliki za Srbiju. Moje reči ćeš razumeti tek za nekoliko godina.

Mesec dana nas već bombarduju pričama o filmu „Ispovest“. Svaki dan čitamo o nekoj novoj vesti pred premijeru, koja je zakazana za 27. novembar u Sava centru. U ponedeljak je tema da li ti piješ, u utorak - imaš li kockarske dugove, a u sredu kako si zapravo alkoholičar... Nisam još video da si nešto rekla o pevanju. Sve mi ovo liči samo na spinovanje i dobro osmišljenu marketinšku kampanju.

Bolje da si zavrtela neku ploču i hit, pa da o tome pišemo. Tebe je publika zavolela zbog savršenog glasa, a ne zbog poroka, lažnih video-traka, burnog ljubavnog života ili sklonosti prema istom polu. Tokom deset godina karijere beležila si samo prve nagrade na muzičkim festivalima širom Srbije i Crne Gore. A onda si pala.

Nakon velikog uspeha na Evroviziji kao da si potonula tražeći za sebe dovoljno kvalitetne pesme. Umesto umetnosti, okrenula si se porocima, lakom životu, izlascima, kocki. Okani se jeftine estrade i baci se na kvalitetniju muziku, jer taj glas može da ponudi više od interpretacije lakih nota. Možeš da staneš rame uz rame s jednom Selin Dion, Aretom Frenklin, Tinom Tarner, Marajom Keri... Rano je za dokumentarac.

kurir

Luna.* · **Poslato:** 23 Nov 2013, 18:15

Razapeli bi nas da je Šimunić Srbin!

Ima ljudi kojima je reč nacionalista preterano dugačka, pa često izbacuju srednji deo „onali“ jer u njihovim glavama značenje ostaje isto. Tako misli i Hrvat Josip Šimunić, koji je svojim naci(onali)stičkim i ustaškim pozdravima palio masu na Maksimiru. Za potomka ustaške emigracije, Republika Hrvatska je isto što i Pavelićev NDH, a pokliči koji su stotine hiljada Srba koštali glave samo domoljublje.Međutim, nije toliko važan Šimunić koliko reakcija ostatka planete, tačnije njihovo ćutanje. Danima me zanima šta bi se dogodilo da je sve ovo umesto Džoa uradio, recimo, Neven Subotić na prepunoj Marakani. Najgore je što na ovo pitanje unapred znam odgovor.

Prvo bi sve naše zapadne komšije kukale po svetu kako trpe najgnusnije uvrede od zlih Srba, tražile izvinjenje lično od državnog vrha, cinkarile nas UEFA, FIFA, NATO, UN, EU i tako redom sve do ministarstva obrazovanja Eritreje.

Najgore od svega je što bi svi pomenuti skočili u pomoć unesrećenim i duševno osakaćenim Hrvatima, pa bi naš fudbaler bio na naslovnoj strani većine evropskih dnevnih listova i to uz foto-montaže s nožem među zubima i odsečenom glavom u ruci.Tabloidi bi mu pronašli da je u detinjstvu klao mačke i pse i da se kao tinejdžer hvalio svojim fotkama u uniformi pripadnika divizije SS.

Za to vreme, Platini i Blater bi se utrkivali ko će da mu izrekne više mečeva zabrane, a neka komisija bi se dosetila da mu zabrani prilaz svim svetskim stadionima. I tako unedogled...Ne verujete?! Pa, oštro uho grčkog sudije Lazarosa Dimitrijadisa jedino je čulo rasističke povike u Gornjem Milanovcu na meču mladih selekcija, pa sad strepimo kojom mukom će nas UEFA mučiti od 11. decembra kad nam izreknu presudu za delo zbog kojeg smo već kažnjavani.

kurir

Luna.* · **Poslato:** 25 Nov 2013, 15:27

Gde Đilas prođe, tu trava ne raste

Srpska napredna stranka optužila je Dragana Đilasa i njegove saradnike da su u proteklom periodu proćerdali sve što se moglo proćerdati u Beogradu. Da li je to zaista tako ili naprednjaci izmišljaju, dođite, pogledajte i donesite sud sami. Obiđite Beograd, prošetajte se samo 500 metara od centra i svuda ćete naići na fekalije, raskopine i oronule fasade. Kolovozi obnovljeni pre nekoliko godina, u koje je uložen veliki novac, već imaju rupe i napukline. Kvalitet radova - katastrofa. Čiji je to obraz i odraz? Gde su pare Beograđana, a gde pare građana Srbije, koji su morali da pokrivaju kredite Beograda? Gde je danas PKB, kojim se Đilas jedno vreme ponosio? Pojela maca?

Sumnjivi poslovi s javnim preduzećima posebna su priča. Mnogi radovi jesu završeni, ali bolje da nisu. Samo ako znamo da je godišnje rentiranje šest radnih mašina za jedno gradsko preduzeće plaćeno 500.000 evra, a da nove mašine koštaju 570.000, kako možemo da kažemo da su to čista posla? Kako da se čovek ne zapita koliko je od toga išlo na lične račune. Istovremeno, građani Voždovca, njih više od 200.000 duša, dobili su „čitavih“ 13,5 miliona dinara iz gradskog budžeta. Ne zaboravimo ni to da je most na Adi, građevinsko čedo Dragana Đilasa, proglašen za urbanistički promašaj i finansijsku jamu bez dna. To je ocena projektanta Mostarske petlje i pristupnih saobraćajnica na mostu Gazela Branimira Jovina. On kaže da je 450 miliona evra, koliko je do sada otišlo na gradnju mosta, tek početak i da će nas ovaj projekat koštati neverovatne 2,4 milijarde evra.

Ako na to dodamo cifre o dugovanjima grada Beograda, koje je juče izneo novopridošli član Privremenog veća gradske uprave Nebojša Čović, nekom bi moglo da se zavrti u glavi. Stanje kreditne zaduženosti oko 409 miliona evra, a nedostatak u budžetu od 5,5 milijardi dinara. Dug „Gradskoj čistoći“ - 408 miliona dinara, „Beogradskim elektranama“ - oko 3,6 milijarde, korisnicima subvencija za socijalno ugrožene - 2, 7 milijardi, GSP - 575 miliona, „Beogradputu“ - 723 miliona, „Beogradskom vodovodu“ - oko 514 miliona dinara...

Uprkos svemu tome, Đilas kaže da je ponosan na ono što je urađeno. On priča o izgradnji nekih 43 vrtića. Ne znam, doduše, gde su išla deca u obdanište pre njega, a nešto nisam upućena ni u enormni priliv beba proteklih godina. Takođe, nikako da primetim da je i Beograd ponosan na Đilasa. Svaka čast svakome ko je uradio ijednu dobru stvar, ijedno javno dobro, ali zaboravlja se da je DS vladao Beogradom dvanaest, a ne četiri godine. Za četiri godine će i SNS da bude kritikovan ako bude uradio ono što je DS radio.

kurir

Luna.* · **Poslato:** 27 Nov 2013, 09:45

Sve ćemo mi platiti

Od 31. marta prošle godine svakog dana kad ste se probudili dugovali ste osam para više. To se desilo i jutros i dešavaće se narednih dana. Ne, nije malo. To je samo po osnovu dnevne kamate na odštetu koju država duguje, zasad prvostepeno, putarskim firmama. A koliko je još takvih slučajeva? Koliko će ih biti? Mnogo po oba osnova, jer državne činovnike nije briga kakve posledice ima njihov (ne)rad. Nemaju nikakvu odgovornost.

Kamata od 367 miliona dinara (iznos do ponedeljka) iz spora s putarima pojela je dosad nekoliko vrtića ili dvadesetak transplantacija srca. Poješće još mnogo toga, a najgore je što jede budućnost naše dece. Zatezne kamate pune nečije džepove, a prazne naše. Nemojte misliti da vas se ne tiče što se država uspešno zadužila, a Partizan i Zvezda napravili manjak...

Izađe tako direktor državne firme i kaže da duguju milijardu evra ili se pojavi član Vlade i kaže da Zvezda duguje 50 miliona evra, a Partizan 30.
Zašto to govorite građanima?! Prijavite to policiji, tužiocu, pa ih za mesec dana pitajte šta su uradili. Ali umesto toga, pojedinci iz uprava klubova dobijaju nove državne funkcije i dele lekcije o poštenju.

Ljudi nisu savršeni, pa je potrebna kazna, obično zatvorska, da proba da ih nauči da ne treba krasti (od države). Privođenje ili objavljivanje slika u medijima ne sprečava lopovluk. Shvatili su to i oni koji jesu ukrali i oni koji će ukrasti. Biće malo na naslovnim stranama, malo duže u pritvoru, na sudu će biti oslobođeni ili će predmet zastariti. Koliko je funkcionera adekvatno osuđeno, ne privedeno ili optuženo, za nanošenje štete državi?

kurir

Luna.* · **Poslato:** 02 Dec 2013, 11:44

Odelo ne čini čoveka

Ipak nas je Miroslav Mišković ili, kako sam sebe naziva - Moravac, za široke narodne mase poznatiji kao gazda Miško, prevario još jednom! Kupio je gazda Miško još jedan sako, da ima čovek da menja.

Verovatno za sud, jer je to ipak javno mesto na koje u poslednje vreme najčešće svraća. Na svu sreću, ovo je najmanja prevara koju je narodu Srbije priredio. Kada je prvi put progovorio na početku svog suđenja i kada su Srbi od njega prvi put čuli ikakvo mišljenje, pojadao se da je samo običan čovek s jednim sakoom, kućom i automobilom. Nije nego. Verovatno misli da je narod i dalje ovca, pa veruje u sve što mu se servira.

Sigurno su mu poverovali radnici „Maksija“, koji su godinama rmbačili za dvesta evra, a on je posle, jadan, to svoje poslovno čedo prodao za tričavih milijardu evra. Sića, prava sitnica! I prvi put, doduše na jedvite jade, platio porez u Srbiji, a ne kao ranije, na egzotičnim destinacijama poznatijim kao poreski rajevi.

Da, možda naš Moravac ima jedan sako, ali na računima ima tolike milione da bi sigurno svakom u Srbiji mogao da napuni čitav plakar garderobe. Kad bi hteo! Da nije tužno, bilo bi smešno, jer naš Moravac i njegovi naslednici imaju tri kuće u najelitnijem delu Londona od po 20 miliona funti. Ne, to nisu prave kuće, one su za našeg Moravca virtuelne. I te, i one po Americi, i ko zna gde još. Virtuelni su i zgrada „Delte“, i lokali po knez Mihajlovoj, i silna zemlja po Vojvodini, i ko zna šta pride.

Zato, gazda Miško, ili ako vam je milije - Moravac, batalite patetiku, jer teško da iko u Srbiji može da padne na vaše jadikovanje. Možete da pričate bilo kome i da se pravdate da živite normalno, ali retko koji normalan čovek može da iz džepova iskešira prvo 12 miliona evra za kauciju, pa da milionima plati strane posmatrače, koji nisu u Srbiju došli zato što hoće da probaju sarme, ajvar, kajmak i da vam čuvaju strah u Specijalnom sudu, nego zato što ste ih debelo, debelo platiti. A koliko, to samo vi znate!

Možda ste od suda tražili da vam da napismeno da ste nevini dok se ne dokaže suprotno? Takav je zakon, i to ne samo za vas nego i za svih nas ostalih sedam miliona. Vi ste poslednjih decenija hteli da kupite bukvalno sve i da vam svi dolaze na noge.

Nisu vam na noge dolazili jer tobože živite normalno od svog rada i zato što imate jedan sako, nego zato što imate milione. A sve one koje ste godinama kontrolisali niste kupovali poklanjajući im sakoe, pa sve i da su najskuplji, nego ste ih darivali „roleksima“, stanovima, skupocenim automobilima i davali im platne kartice sa stotinama hiljada evra.
Sa jednim sakoom ili više, ipak vam ne bih bila u koži.

kurir

Luna.* · **Poslato:** 04 Dec 2013, 21:40

Bednici koriste tuđu nesreću

Ne postoje reči kojima bi se mogli opisati odvratnost i gađenje koje je svaki normalan čovek osetio kada je čuo da je nepoznati lopov nekoliko sati pre sahrane opljačkao porodičnu kuću stradalog Andrije Miloševića, brata Save Miloševića. Taj bednik, kome ništa nije sveto, iskoristio je Andrijinu smrt da mu upadne u kuću pred sahranu, poskida bakarne oluke i ispretura je celu. Svestan činjenice da su Miloševići toliko očajni zbog treće tragedije koja ih je zadesila i da neće ni primetiti da su pokradeni. Sramno!

Kakav je to čovek koji hoće da se okoristi tuđom nesrećom? Umesto da ga tuđa bol i patnja dotaknu, on je u njima video priliku da ih dokrajči. Uraditi nešto ovakvo ravno je lešinarenju. Jer ovaj čovek-lešinar nije se ni osvrnuo niti sažalio na jedan izgubljeni život i dok su njegovi najmiliji kukali i plakali, on je krao i trljao ruke razmišljajući o tome koliko će para zaraditi. A takvo nešto može samo bedan i bolestan čovek. Bedan u duši i bolestan u glavi. U nečijoj muci i tragediji on je video priliku da se okoristi. Na skali od jedan do zilion, koliko jadna kukavica neko mora da bude da bi nešto takvo uradio?

Da bi se druge kukavice slične njemu sprečile da urade isto, policija mora što pre da ga uhapsi. I da objavi njegovu fotografiju kako bismo svi mogli da vidimo ko je spodoba koja pljačka mrtve i ne da im da počivaju u miru.

Od srca se nadam da će on biti pravedno osuđen i da će onaj sudija koji mu bude izricao presudu uzeti u obzir da je hteo da se okoristi nečijom smrću i tragedijom. Jer ako je kilogram bakra od 2,5 do pet evra, koliko je ova sitna duša dobila na nesreći Miloševića? A onda, ako je sve u parama, koliko bi onda koštao trenutak stida tog bednika?

kurir

Forum Srbija

Komentar dana

Ko je OnLine