Razum i osecajnost

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 06 Jan 2015, 23:07

vrabac* · **Pridružio se:** 24 Jan 2014, 18:56 **Postovi:** 29760

provera · **Pridružio se:** 07 Jan 2011, 17:31 **Postovi:** 7001

Mica8888 · **Pridružio se:** 03 Feb 2015, 01:48 **Postovi:** 27 **Lokacija:** Beograd

Volim kad nabasam na ovakvu temu. Nije sve crno.

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

vladimir vasiljevic · **Pridružio se:** 06 Feb 2023, 13:36 **Postovi:** 9

Svi mi radimo neke stvari iz licnih pobuda, na to najvise uticu okolina u kojoj zivimo i vaspitanje koje smo dobili od roditelja, nasa iskustva i emocije. Mi uvek trazimo neki nacin da ostvarimo nase zamisli, i pribegavamo raznim taktikama, ja mislim da treba biti iskren prema sebi pa i sa drugima.

Maria798 · **Pridružio se:** 09 Mar 2023, 11:31 **Postovi:** 3

Luna.* je napisao:

Carobni svet

U početku beše čarobni svet knjiga koje sam veoma rano otkrila.I čitala, čitala i čitala. Poistovećivala se sa junacima romana, plakala i smejala se...
Čitajući,bolovala sam njihove boli, radovala se sa njima, plakala sa njima, putovala na krilima mašte u neke daleke i nepoznate predele...geografski daleke i one druge, nepregledne predele ljudske duše...

Počeh da pišem dnevnik, da zapisujem svoje misli, svoje prve tuge, prva razočaranja, prve ljubavi...
Neka lutanja, traženja, boli, smeh, suze radosnice i one druge...

Otkrih igru rečima. Ta igra beše čudesna.Mašta može da odvede u neslućene predele...
Kroz pisanje, kao i kroz čitanje, mogla sam da putujem kroz vreme, da budem prosjakinja i dvorska dama, sluškinja i kraljica, majka i bezdetna žena, dete i odrasla osoba, svemirski putnik i onaj koji putuje Saharom. Mogla sam da uživam u suncu Mediterana i ledom okovane pustinje...da putujem predelima kojima ljudska noga nikada nije kročila, da u isto vreme budem u Parizu i Bombaju, u Australiji i na Pešteru...

Volim svoje junake i junakinje. Prolazim sa njima svim stazama kojima oni idu, radujemo se zajedno, patimo zajedno. Branim ih, od sebe same. I kritikujem, i volim i ljutim se na njih. Možda previše sebi dopuštam, ali...svi oni su deo mene. U njih je ugradjen neki mali delić mene, neko moje razmišljanje, neka misao, neki stav, neko iskustvo, neka tuga ili sreća...
Moji junaci i junakinje ....neki od njih su izmaštani, neki zaista postoje...kako god, pomažu mi da bolje razumem svet u kome živim, da saosećam sa onima kojima je teško, da se radujem tuđoj sreći...
Beskrajno sam im zahvalna, jer bez njih...ko zna da li bih mogla da prebolim neke boli...ko zna da li bih umela da se radujem...da osetim pravu ljubav...iskonski bol i istinsku sreću...

Luna

Vrlo zanimljiva tema . Hvala puno

Forum Srbija

Razum i osecajnost

Ko je OnLine