Forum Srbija

Farma - Veliki Brat - X factor - Zvezde Granda
Danas je 26 Maj 2017, 02:56

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Reply to topic  [ 381 posts ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 34, 35, 36, 37, 38, 39  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 03 Okt 2012, 10:30 
OffLine
Dijamant Foruma
Dijamant Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25 Dec 2010, 15:00
Postovi: 39464
Lokacija: Beograd
МИОНИЦА

На добрим водама

Чувеној по лепотама, водама, бањама, воћу, сточарству, али и по устаницима и војсковођама, име јој је изведено из придева мио. Због њених традиција, након Другог светског рата досуђено јој је запостављање у развоју као „реакционарној” и „српској, сувише српској”. Али, у неком чудном обрту судбине, каквих не мањка у српској историји, данас се то што нема велике индустрије и прљавих технологија претвара у огромну компаративну предност Мионице, вредну сувог злата


Slika


Са дивчибарског врха и видиковца Краљеви столови, на 1.100 метара изнад нивоа мора и око 100 километара од Теразија, пред нама су се као на длану раскриљивали предели мионичке општине, обасјани чистим и раскошним зимским сунцем. Поглед одавде пуца далеко. На северу јасно видимо обреновачке термоелектране, мало удесно, у измаглици, назире се Београд. На другу страну је Ваљево и венац прелепих планина које су по овом граду добиле своје заједничко име.
Мионичка општина простире се на 320 квадратних километара. У њој данас живи 18.000 становника. Граничи се са општинама Горњи Милановац, Љиг, Лајковац, Косјерић, Пожега и Ваљево. Једна је од седам којима кичму чини планински венац што иде од Дрине до средишта Шумадије (Јабланик, Медведник, Сувобор, Равна гора, све до Рудника и Такова). Поред општинског центра, Мионице, где живи око 3.000 становника, у општини постоји 35 села.

Љубомир Павловић, антропогеограф, сарадник Јована Цвијића, писац књиге Колубара и Подгорина, који је у овим крајевима боравио пре сто година, пише да је варошица Мионица заснована средином XIX века, недалеко од истоименог села, као друмско насеље око пута Ваљево – Горњи Милановац. Прво је 1847. године подигнута среска кућа, у којој су били среска канцеларија и чиновнички станови. Око те куће формирало се насеље у којем су живели чиновници, трговци и занатлије. Отворена је механа, и у то време важно место друштвеног живота, а онда су почели да се масовније насељавају нови трговци и занатлије.
Најлепши сакрални објекат је мионичка црква, саграђена 1856. У црквеном одбору који је водио градњу били су Светозар Ненадовић, син Проте Матеје и Јеврем Ракић, деда песника Милана Ракића, а главни мајстор био је Тодор Теодоровић из Шапца. Грађена је по узору на цркве које су тада подизане у Војводини, са елементима барока и касног класицизма. Сврставају је међу значајне споменике српског касног класицизма.
Нешто касније, 1864, отворена је основна школа. (Постоје подаци према којима је у селу Ракићима још 1827. године постојала приватна школа коју је водио учитељ Степан Јовановић Геренчић, родом из Земуна.) У школи је 1870. формирана и прва библиотека.
Крајем XIX века, 1895, Мионица је добила школованог лекара др Светислава Радовановића. Те исте 1895, указом краља Милана Обреновића, Мионица је добила статус вароши. Годину дана касније, 1896, на Тројице, организован је вашар, на коме је, поред осталог, било „13 шатри, 20 дућана и 13 кола са пићем”.

САЧУВАНИ ЖИГОМ „РЕАКЦИОНАРА”


Slika


На централном мионичком тргу, одмах крај старе зграде среза, данас општине, налази се споменик најпознатијем Мионичанину, рад вајара Ота Јована Лога. Војвода Живојин Мишић, један од највећих српских војсковођа свих времена и један од најзначајнијих светских војсковођа у Првом светском рату, представљен је на коњу, у униформи, на високом постаменту.
Недалеко одатле, на каменом мосту на реци Рибници, такође у самој Мионици, налази се спомен обележје које нас подсећа да је управо ту, у оближњој кафани која и данас постоји, Живојин Мишић од рањеног Петра Бојовића преузео команду над српском Првом армијом која је тада под тешким ударима Аустроугара била у тактичком одступању. Недуго потом, уследиће консолидација и страховит контраудар Српске војске, који ће донети потпуни слом Аустроугара под командом генерала Поћорека. Та битка, заувек упамћена под именом Колубарска, била је једна од најпотреснијих и највеличанственијих победа у европској историји ратовања.
У Другом светском рату, недалеко одавде, на Равној гори, било је седиште једног од два српска покрета отпора, оног на чијем челу је био краљев ђенерал Драгољуб Михаиловић. Припадник тог покрета био је и Александар, син Живојина Мишића, као и велики број Мионичана. У једном немачком препаду на равногорски штаб у Мишићевом родном селу Струганику, Александар Мишић је са групом официра био заробљен. Ђенерал Михаиловић је за корак измакао и повукао се дубље у планине. Чврсто уверени да је заробљени Александар Мишић заправо Драгољуб Михаиловић, Немци Живојиновог сина одводе у Ваљево и стрељају као команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини.


Slika


Због свега тога, након Другог светског рата, међународне подршке за победу комунистичког покрета и стварања социјалистичке Југославије, мионички крај је дуго носио жиг „реакционарног” и „српског, сувише српског”. У развој овог краја није улагано. До куће Живојина Мишића и данас води макадамски пут. Све је овде каснило, чак и струја. Туристички најпрометнији део Дивчибара је 1952. године, једном административно-политичком одлуком, напросто издвојен из мионичке и припојен ваљевској општини. Ефекти такве политике најбоље се виде по броју становника: године 1936. у мионичкој општини их је живело 37.000, а данас више него дупло мање!
Али, у неком чудном обрту судбине каквих не мањка у српској историји, данас се то што овде нема индустрије и прљавих технологија претвара у огромну компаративну предност Мионице.
ВОДА, ВОЋАРСТВО, ТУРИЗАМ


Slika


Мионица је спремна за боља времена. Имамо добро урађен просторни план, озбиљно и стручно осмишљену стратегију развоја – каже за Националну ревију Милан Матић, председник општине. – Наша развојна стратегија базирана је на неколико битних елемената, међу којима предњаче концесије за воду. Познато је колико је данас вода важан ресурс, а Мионица је својеврсна „европска престоница вода”. На нашем простору се пакују и у свет иду чак четири познате марке воде („Вода вода”, „Гала вода”, „Рај вода” и цео програм компаније „Синалко”, која је своју производњу изместила из Суботице у Врујце). Уговорена је и изградња пете фабрике воде. Много полажемо и на развој туризма, са чиме је тесно повезана и пољопривреда.
Већ су се у општини издвојила три туристичка центра, објашњава председник Матић. Први је позната бања Врујци. Урађена су планска документа за будуће ширење ове бање, као што су просторни и генерални урбанистички план, а ради се детаљни план.
– Између цркве у Врујцима и постојећих хотела, планирано је подизање долине луксузних хотела, са 2.200 лежаја. У селу Мионица је други (потенцијални) туристички центар. Тамо, наиме, постоји бања Фидара, за коју се још недовољно зна у широј јавности. Постоје лековити извори, базени за купање, велики је простор за улагање у туристичке објекте и услуге, што ће се убрзо, сигурно, и остварити.
Трећи туристички адут општине Мионица је део Дивчибара који јој, и после осветничких одлука режима из педесетих година прошлог века, припада.
– Овај неискоришћени мионички део Дивчибара је изузетне лепоте и врло је погодан за градњу скијалишта и туристичких објеката – указује председник Матић. – Већ припремамо урбанистичке услове, који ће бити јасни и доследно спровођени. Не желимо да се појави дивља градња и да се понови Златибор, са викендицама подигнутим без икаквог реда и смисла, о естетици да не говоримо. Покушаћемо тај планински венац, тај огранак Сувобора и Маљена, да сачувамо.
Поред туризма, како каже председник општине Мионица Милан Матић, ово је воћарско-сточарски крај. Уз гајење свих врста воћа, нарочито шљива и малина, Мионичани су на гласу као најбољи сточари (највише расних грла у односу на број становника). Тај рекорд држали су у обе југословенске државе, држе га и данас у Србији. Подстицај воћарству даће и сарадња са компанијом „Делта” која је овде већ отворила фабрику „Гала воде”, а сада пуштају у рад погоне за производњу воћних сокова. Разуме се, сировинска база за такву фабрику је изобиље висококвалитетног и природно гајеног воћа у мионичком крају и овом делу Србије, а планиран је и даљи организовани развој воћарства.
– Ту су и услужне делатности које ће, како се очекује, запослити известан број људи. Кроз ове крајеве пролазиће будући ауто-пут Хоргош–Пожега. Десетак километара од Мионице градиће се петља тог будућег ауто-пута. Један крак биће усмерен према Мионици, а њиме ће у великом броју стићи, очекујемо, нови инвеститори и туристи. Наша је обавеза да их дочекамо спремни.

СПОМЕНИЦИ НЕНАШМИНКАНЕ ИСТОРИЈЕ


Slika


Осим лепота нетакнуте природе, чисте воде, здраве хране, мелем-ваздуха и бања, мионички крај има и доста тога другог да покаже путницима и гостима.
Родна кућа војводе Живојина Мишића у Струганику реконструисана је 1977. године, враћен јој је првобитни изглед и претворена је у музеј. Опремљена је аутентичним покућством из XIX и првих деценија XX века. Експонати изложени у њој упоредо сведоче о најславнијој личности мионичког краја, војводи Мишићу, о животу његове породице и људи овога краја, о Србији његовог времена.
Историчар уметности Светолик Николић, кустос музеја у кући војводе Мишића и директор Туристичке организације Мионице, живо и сликовито прича и о војводином животу и војевању, али и о изложеном покућству, одећи, обући, алатима којима се породица служила док је обрађивала земљу, узгајала воће, гајила стоку. О томе како се рађало, живело, умирало.
Недалеко од Мишићеве куће у Струганику, у самом кањону Рибнице, у атару села Паштрићи, налази се стара Рибничка црква, саграђена 1900. на темељима манастира који се спомиње још 1657 (спаљен је у време Кочине крајине). Уз цркву је и стара школа, саграђена осамдесетих година XIX века, на месту где је 1839. била подигнута још старија школска зграда. То је била парохијска црква породице Живојина Мишића, ту школу је он похађао. Наспрам њих, преко реке, улаз је у познату Рибничку пећину. Стручњаци су у тој пећини открили јединствено станиште слепих мишева, чак петнаест врста њих, што је реткост.
Док слушамо приповедање наших домаћина о овом месту, загледани у прелепу планинску реку, бележимо: река Рибница, која настаје спајањем Манастирице и Паклештице, природно је сведочанство о космичком јединству супротности и о свести коју су наши преци имали о томе.

Slika

У мионичком крају сачувано је више аутентичних грађевина из XIX века, споменика народног градитељства, занимљивих не само за стручњаке него и за радознале путнике. Ковачевића кућа у Горњем Лајковцу сведочи о стварном животу једне породице у Србији у XIX веку. Кућа Читаковића у Горњем Мушићу је из прве половине XIX века, као и кућа кнеза Јовице Милутиновића у Санковићу.
У селу Кључу, надомак Мионице, налазе се остаци Велимирових двора, који се везују за легендарног велможу Велимира из XV и XVI века. Од некадашњег комплекса грађевина на том месту, до данас су сачувани остаци једнобродне цркве из XV века, откопани су гробови из XVI и XVII века и темељи неких зграда, по свој прилици манастирских конака.
Цркву у Крчмару народно предање везује за Краљевића Марка. Према историјским изворима, овде је 1736. постојао манастир. Године 1793. цркву су обновили браћа Никола и Милован Грбовић, војводе из Првог српског устанка.


***

Камен
Мионички крај надалеко је познат по мајданима камена изванредног квалитета. У каменолому код Струганика вади се чувени камен којим је зидана бечка опера, поплочан Земунски кеј и саграђено толико тога још важног, широм Србије и Европе. Уз мајдан, наравно, иде и умеће обраде камена. Како бележи Љубомир Павловић, четрдесетих година XIX века у мионичким селима Струганику, Берковцу и Гуњици развио се каменорезачки занат. Сељаци клешу надгробне споменике, степенице, тоцила. Купци им долазе кућама „на ноге”, а њихови производи наручују се чак из Београда.


Шалитрена пећина
Уз Рибничку, у мионичком крају нарочиту пажњу стручњака и знатижељника привлачи Шалитрена пећина. Налази се такође у живописном кањону реке Рибнице, код села Брежђа. Висина улазног отвора је десет метара. Свод је широк дванаест, а висок осам метара. Укупна површина пећине је 620 квадратних метара. Већ три деценије траје интересовање археолога и спелеолога за ову пећину. Пронађени су трагови људског присуства из времена старчевачке и винчанске културе, а у млађим слојевима откривени су трагови људи из бронзаног и гвозденог доба. Повремено су у њој, од XII до XV века, живели људи. У њеној унутрашњости нађена је шалитра, од које је у Првом српском устанку прављен барут и од које је саздано име пећине.


Биолог
Недалеко од Рибничке пећине, на свом имању „окруженом са 200 хектара шума”, живи изузетни биолог Предраг Петровић, живописна личност, један од најпознатијих европских стручњака за слепе мишеве. Научне експедиције водио је чак у Латинску Америку. Нудили су му катедру на Универзитету у Београду, место у врхунском научном институту, али он се тога одрекао. То није живот који је желео да живи. Вратио се у своје село, на очевину, да проучава слепе мишеве и гаји стоку, настојећи да препозна и генетски учврсти неке аутохтоне врсте домаћих животиња, међу којима је и крава буша. Започео је стварање јединственог музеја угрожених животињских и биљних врста. У Рибничкој пећини, проучавајући живот колоније слепих мишева, ноћио је преко 180 пута и могао би о томе роман да напише.
Али, све то је за једну посебну причу, коју ћемо читаоцима Националне ревије једном, свакако, испричати.


Сеоски туризам
Последњих година поново је у мионичком крају живнуо сеоски туризам. Све је више гостију, нарочито из Војводине и Београда, а има их и из иностранства. Домаћинства у селима Кључ, Берковац, Планиница и Попадић увелико остварују приходе од тога. Подижу се нови објекти за одмор туриста и развијају нови садржаји. Посебно су занимљиви етно-центар у подножју Дивчибара и „Кључ Раја” на реци Лепеници.

Пише: Лука Петровић
svisrbisveta

_________________
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 08 Nov 2012, 10:16 
OffLine
Dijamant Foruma
Dijamant Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25 Dec 2010, 15:00
Postovi: 39464
Lokacija: Beograd
Zanimljivo putovanje po Srbiji


1. dan Jutarnji polazak iz Beograda i voznja do arheološkog nalazišta i nekadašnjeg rimskog vojnog logora Viminacijuma. Razgledanje. Rimski rucak i degustacija crvenog vina. Vožnja do Golubacke tvrđave, jedne od najlespih tvrđava na Dunavu i fotografisanje. Vožnja kroz prekrasnu Đerdapsku klisuru do spektakularnog praistorijskog arheološkog nalazišta Lepenski Vir i razgledanje nedavno uređenog Muzeja i nalaza starih 10000 godina. Nastavak vožnje do Kladova i smeštaj u hotel. Tradicionalna vecera, nocenje.

2. dan Posle dorucka voznja nekadašnjim rimskim putem do Negotina. Razgledanje manastira Bukovo, poznatog po prostranim zasadima vinograda. Voznja do Rajačkih Pimnica, jedinstvene arhitektonske celine u kojoj se neguje proizvodnja vina i drevna tradicionalna arhitektura iz 18. Veka. Degustacija vina u autentiČnim vinskim podrumima. Tradicionalni ručak. Nastavak voznje do Narodnog Muzeja u Zaječaru i Carske Palate Imperatora Galerijusa rimskog arheološkog nalazišta Felix Romuliana, UNESCO znamenitosti. Razgledanje. Nastavak voznje do Brestovačke Banje i osveženje. Smeštaj u hotelu na planini Rtanj. Tradicionalna vecera, noćenje. Po zelji wellness program.

3. dan Posle dorucka voznja do manastira Ravanice, 15. vek, jednog od najboljih primera moravske arhitektonske skole, u kome se čuvaje svete mošti Kneza Lazara. Razgledanje. Nastavak voznje do Kruševca i razgledanje Crkve Lazarice iz 15. veka. Bogat tradicionalni rucak. Nastavak voznje do Aleksandrovca, čuvenog centra vinara i kvalitetnih vina. Poseta jednog od vinskih podruma i degustacija vina. Nastavak voznje do Vrnjačke Banje, najpoznatije banje u Srbiji i smeštaj u hotel. Tradicionalna večera, noćenje. Šetnja predivno uređenim banjskim parkom. Wellness program po zelji.

4. dan Posle dorucka voznja do Ljubostinje, sagrađene u 15. veku, nazvane po mestu u kome su se prvi put sreli i zaljubili knez Lazar i kneginja Milica. Nastavak voznje do manastira Žiče iz 13. veka i razgledanje svetinje u kojoj je krunisano sedam srednjovekovnih srpskih kraljeva. Nastavak vožnje dolinom Ibra, uz pauzu kod Tvrđave Maglic. Bogat tradicionalni ručak – teletina ispod sača. Nastavak voznje do manastira Studenice, najuglednijeg srpskog manastira i smestaj u konaku manastira. Razgledanje srednjovekovne celine manastira Studenice. Monaška ili tradicionalna večera, noćenje.

5. dan Posle dorucka voznja kroz netaknutu prirodu Rezervata Biosfere Golija-Studenica, pod zastitom UNESCO-a i duž toka reke Studenice do manastira Pridvorice i Ivanjice, ljupke varosi u centralnoj Srbiji. Osveženje pored vodopada reke Moravice. Nastavak vožnje do Arilja, centra proizvodnje maline i bogat tradicionalni ručak u seoskom domaćinstvu koje je poznati proizvođač visokokvalitetne maline. Razglednje Crkve Svetog Ahilija iz 13. veka. Nastavak vožnje do sela Zlakuse, poznatog po brojnim proizvođačima ručno rađene keramike. Smeštaj u apartmanima visoke kategorije Etno parka Terzica avlija. Nastup lokalnog folklornog ansambla i predstavljanje ručne izrade grnčarije. Tradicionalna večera, noćenje.

6. dan Posle dorucka voznja do Ovčarsko-kablarske klisure/ Parka Prirode, poznatog po očuvanoj prirodi, reliktnim biljnim i zivotinjskim svetom i deset srednjovekovnih manastira smeštenih duž Zapadne Morave. Razgledanje manastira Nikolje. Nastavak voznje preko Rudnika do jednog od najpoznatijih vinogradarskih područja Srbije. Bogat tradicionalni ručak i degustacija vina. Razgledanje Mauzoleja Kraljevske porodice Karađordevic i Crkve Svetog Dorđa, čuvene po izuzetnim mozaicima. Vožnja do Beograda i smeštaj u hotel. Večera u Skadarliji, čuvenom boemskom kvartu. Noćenje.

7. dan Posle doručka razgledanje Beograda – Narodno pozoriste, Trg Republike, Hram Svetog Save, Kalemegdanska tvrđava, Knez Mihajlova ulica... Slobodno vreme za lični program. Svečana večera na brodu-restoranu. Noćenje.

8. dan Posle doručka slobodno vreme do transfera na Aerodrom Nikola Tesla. Odlazni let i završetak programa.


Slika

Slika

Slika

Slika

_________________
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 08 Nov 2012, 10:18 
OffLine
Dijamant Foruma
Dijamant Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25 Dec 2010, 15:00
Postovi: 39464
Lokacija: Beograd
-2-


Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

_________________
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 08 Nov 2012, 10:20 
OffLine
Dijamant Foruma
Dijamant Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25 Dec 2010, 15:00
Postovi: 39464
Lokacija: Beograd
-3-


Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika


pczemljacuda

_________________
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 15 Nov 2012, 22:24 
OffLine
Gospodar Foruma
Gospodar Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2012, 09:04
Postovi: 50743
Lokacija: Balkan
Заовине




Прелепо село које је смештено у Западној Србији и територијално припада општини Бајина Башта. То је шумовито подручје брдско-планинског карактера које обухвата село Заовине са 28 засеока, заовљанска језера и кањон Белог Рзава. Смештено је на просечно надморској висини од 784 m. Највиши врх је Збориште 1644 м.н.в. и обухвата површину од 5.593,61 ha. На месту данашње бране „Лазићи“ чувени ботаничар Јосиф Панчић открива 1875. нову „фелу“ четинара којој даје назив Панчићева оморика (Picea omorika).


Slika


Заовине су једино станиште Панчићеве оморике на серпентиниту а на локалитету Вис-Склопови налази се њено класично налазиште locus classicus. Као посебну атракцију треба издвојити долину реке бели Рзав а у засеоку „Луке“ Град са остацимаа средњевековног утврђења за коју је везана легенда о племићу и његовој неверној жени. Део културне баштине овог краја су и објекти народног градитељства, као материјално сведочанство народне неимарске вештине, старовлашка брвнара и помоћни објекти окућнице.


Slika


У Заовинама се негује вековна традиција сточарства (месо, млеко, сир и кајмак) који се ту продизводе представљају најквалитетније намернице које можемо наћи на домаћем тржисту. Ово је и идеално подручје за узгој кромпира и шљиве „маџарке“ од које се прави најквалитетнија ракија „шљивовица“. Заовине су идеално место за спортове на води, пецање, оријентацију, планински бициклизам, исхрану у природи. Изградњом бране „Лазићи“ формирано је највеће од 5 језера колико их има на територији села Заовине. Брана је висока 130м а највећа дубина језера је 80м.


Slika


Slika




При максималној акумулацији ово језеро смештено на 892 м.н.в. и са 150 hm³ воде пружа изузетан визуелни ефекат. У акумулацијама је евидентирано 14 врста риба, представника 6 фамилија од којих су најпознатије пастрмка „поточара“, калифорнијска пастрма, скобаљ, мрене, клен и др. На језеру се налази и велики рибљак калифорнијсе патрмке.


Slika


У Заовинама је забележено око 50 % флоре целе планине Таре и око 15 % флоре Србије. На овом подручју детерминисано је око 600 биљних врста. Такође на овим просторима је регистровано 14 врста које су заштићене CITES конвенцијом која спречава прековремену експлоатацију примерака дивље флоре и фауне међународном трговином.

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 15 Nov 2012, 22:30 
OffLine
Gospodar Foruma
Gospodar Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2012, 09:04
Postovi: 50743
Lokacija: Balkan
Митровац



Митровац на Тари је насељено место, удаљено 26 km од Бајине Баште, најпознатије по великом дечијем одмаралишту.
Надморска висина је 1082 метра. Број становника је десетак, али захваљујући пре свега дечијем одмаралишту, шумској секцији, многобројним туристима број оних који бораве на Митровцу се увек мери стотинама..


Slika


Митровац је до 1956. био скоро ненасељено место када га је група природњака из Академије наука изабрала за будуће дечије летовалиште због стабилне климе, чистог ваздуха, великог броја сунчаних сати и нарочито „руже ветрова“. Наиме на Митровцу стално пирка поветарац доносећи чист ваздух и околног националног парка Тара – 22.000 хектара углавном зимзелене шуме. Ипак треба имати у виду да је Тара за разлику од Златибора „влажна“ планина.


Slika


Иако мали по димензијама и броју становника Митровац има све карактеристике туристичког места: асфалтни пут, који се зими чисти, те остаје проходан, пошта, амбуланта, ресторани, смештај у малом хотелу или приватном смештају, продавница прехрамбених производа и дискотека.


Slika


Постоје и спортски садржаји као што су фудбалски стадион, базен, кошаркашки, рукометни терени, ски лифт за почетике скијаше, риболов на оближњим језерима (пастрмка, младица...), лов на високу дивљач (медвед, дивља свиња, срндаћ...)


Slika


Slika


У непосредној близини Митровца се налази Природни резерват прве (највише) категорије Црвени поток а у оквиру њега „Тепих ливада“.


Видиковац Бањска стена


Налази се у близини Митровца на удаљености од око 10 км. Пут до видиковца је обележен одговарајућом сигнализацијом а сам видиковац је заштићен заштитном оградом. Са видиковаца се пружа леп поглед на вештачко језеро Перућац, кањон реке Дрине и подручје Осата у БиХ. Видиковац Бањска стена добио је име од назива Бањског врела које избија у подножју видиковца. Врело је било крашког порекла са температуром воде од 4 степена целзијуса.


Slika


Становници Таре су воду са врела користили и зими јер је увек била топла вода. Бањско врело је потопљено изградњом језера Перућац. ИИспод видиковца се пружа Бањско точило, сипар, који се у 19. веку користио за транспорт дрвета . Балвани су се отискивали низ точило до сплавишта где су се скивали у сплавове које су спуштали низ Дрину до Београда.


Slika


На овом месту је најстрожије забрањена употреба отвореног пламена и ложење ватре.

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 15 Nov 2012, 22:39 
OffLine
Gospodar Foruma
Gospodar Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2012, 09:04
Postovi: 50743
Lokacija: Balkan
Перућац



Перућац је туристичко насеље на десној обали реке Дрине и удаљено од Бајине Башта 13 км. Најпознатије је по ХЕ Бајина Башта односно по језеру које је направљено зарад ове хидроелектране На овом језеру дугом 52 км дозвољено је купање а сезона. купања траје три месеца (јун, јул и август). Велико уживање пружа вожња бродом по језеру. Некада су била два брода у Перућцу са по 60 места, која су саобраћала кањоном Дрине од Вишеграда до Перућца. Данас је поново актуелна вожња бродом до водне границе са Републиком Српском.


Slika


У насељу Перућац, десетак километара од Бајине Баште, тече вероватно најкраћа река у свету. Дуга је равно 365 метара, па многи кажу да је река Врело, бистра као око, дуга - годину дана. Ова река која се после краћег тока и предивног водопада улива у Дрину, има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста.


Slika


Slika


Slika


Slika


У насељу Перућац, десетак километара од Бајине Баште, тече вероватно најкраћа река у свету. Дуга је равно 365 метара, па многи кажу да је река Врело, бистра као око, дуга - годину дана. Ова река која се после краћег тока и предивног водопада улива у Дрину, има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста.

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 15 Nov 2012, 22:43 
OffLine
Gospodar Foruma
Gospodar Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2012, 09:04
Postovi: 50743
Lokacija: Balkan
Бајина Башта



Бајина Башта, град у западној Србији, на десној обали реке Дрине. Налази се на 43.57' северне географске ширине и 19.33' источне географске дужине. Површина општине износи 673 км². На простору општине по попису из 1991. године живело је 29.747 становника; град броји 8555 становника. Насеље је настало на проширењу-наплавини реке Дрине испод планинских обронака планине Таре, на надморској висини од 257 метара. Клима је умерено континентална, са повећаном влажности ваздуха после изградње вештачких језера у Перућцу и у Заовинама. Просечна годишња количина падавина је 700-800 мм.


Slika


Slika


Природне вредности као и културно-историјске особености које поседује ужа и шира околина Бајине Баште омогућавају изградњу снажније туристичке дестинације препознатљиве на овом простору Републке Србије.


Slika


Slika


Најизразитије вредности овог краја у туристичком смислу су: планина Тара са националним парком, река Дрина са кањоном према Вишеграду и акумулационим језерима Перућац и Заовине, културно-историјски споменици: Манастир Рача (XIII век), црква брвнара у Дубу (XVIII век), Солотушки Град (средњи век), праисторијски локалитети и савремен спомен обележја с богатом туристичком инфраструктуром - хотелским комплексима у граду и на Тари уз добру саобраћајну повезаност чине комплетну туристичку слику Бајине Баште. Садашњи развој туризма показује да је инострани туризам мало заступљен на рачун домаћег. Разноврсност понуде којом располаже Бајина Башта пружају могућности да се туристички капацитети користе преко целе године уз комбинацију сезонског, излетничког, пословно-конгресног и спортског туризма

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 15 Nov 2012, 22:47 
OffLine
Gospodar Foruma
Gospodar Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2012, 09:04
Postovi: 50743
Lokacija: Balkan
Кремна



Креманска област (или Шарганска област) обухвата северни дeо Златибора.


Slika


Slika


Центар области је село Кремна, родно место пророчке фамилије Тарабића.


Slika


Slika


Друго велико село Креманске области је Мокра Гора. На западној граници Креманске области, на прелазу ка Тари, налази се село Биоска.


Slika


Креманска област се на северу граничи са планином Таром, на истоку са ужичким крајем, на југу са другим деловима Златибора, а на западу са Босном.

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Lepote Srbije...
PostPoslato: 15 Nov 2012, 22:51 
OffLine
Gospodar Foruma
Gospodar Foruma
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26 Apr 2012, 09:04
Postovi: 50743
Lokacija: Balkan
Мокра Гора



Moкра Гора се простире се у најзападнијем делу општине Ужице и захвата простор од 10.713 хектара. Окружена је са три планине (Тара,Златибор,Шарган), и испресецана речним долинама и клисурама.


Slika


Клима у овом крају је континентално планинска у ободном делу и умерено-континенталана, односно жупска у котлинском делу. Гледано у целини, климу карактеришу топла и сушна лета, хладне зиме са слабо израженим прелазним годишњим добима.


Slika


Slika


Мокра Гора постаје један од водећих туристичких центара у Србији, а све захваљујући обнови старе железнице на парни погон познате под називом "Шарганаска осмица" која привлачи све више туриста како из наше земље тако и из иностранаства.


Slika


Поред Шарганске осмице Мокра Гора се развија и као бањско лечилиште јер се у долини реке Камешине налазе лековити извори Беле Воде.

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Reply to topic  [ 381 posts ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 34, 35, 36, 37, 38, 39  Sledeća

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Bing [Bot] i 35 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
Prevod - www.CyberCom.rs