Zanimljivosti - književnost

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Novo interesovanje akademske javnosti za Branka Ćopića

Srna

Branko Ćopić, kome je u jednom trenutku pretilo da "ispadne" iz lektire u Republici Srpskoj, doživljava renesansu interesovanja akademske javnosti, rečeno je danas na promociji zbornika "Ćopićevsko modeliranje realnosti kroz humor i satiru" u okviru 59. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Branko Ćopić

Govoreći na promociji zbornika, književnik Ranko Risojević primetio je da je za razliku od interesovanja koje akademska javnost s pravom posvećuje Ivu Andriću, Branko Ćopić u "takozvanoj srpskoj revoluciji" sasvim nepravedno došao dotle da je skoro "potpuno ispao" iz lektire.

U nameri da ukaže koliko je takav odnos akademske zajednice prema tako značajnom književniku kakav je Branko Ćopić štetan za srpsku kulturu, Risojević je parafrazirao upravo jedan citat Ive Andrića.

"Inicijativu koju je profesor na Univerzitetu u Gracu Branko Tošović preduzeo prema univerzitetu, banjalučki Univerzitet je odbio tako elegantno da mu nije ni odgovorio. To je slično upravo ovom citatu iz Andrićevih dela: zašto nas drugi mrze, a zašto da nas vole kada se mi ne volimo. Mi ne poznajemo oblike komunikacije i ponašanja", zaključio je Risojević.

On je ocenio da je akademska javnost "izbjegavala da se bavi Ćopićem, zbog partijskih poslušnika, koji su ga, kada su komunisti otišli, proglasili partizanskim piscem", te istakao da u osnovi kratkovidog odnosa prema Ćopiću stoji i to što se njegovo delo ne posmatra u celini.

Zbornik koji je danas promovisan, četvrti je u nizu zbornika sa simpozijuma o Branku Ćopiću, koji se održavaju u okviru zajedničkog projekta Odeljenja za slavistiku Univerziteta u Gracu i Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske.

Risojević je istakao da je na simpozijum stiglo više od 100 tekstova iz Austrije, Kine, BiH, Srbije i Hrvatske, koji na različite načine ponovo pristupaju Ćopićevom djelu i napomenuo da objavljeni tekstovi bude želju da se na različite načine ljudi pozabave Ćopićevim delom.

Izdavač zbornika, Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, predstavila je danas i zbornik "Andrićeva hronika", koji je, takođe, deo zajedničkog projekta sa Univerzitetom u Gracu.

Profesor novosadskog Univerziteta Olivera Radulović rekla je da ne jenjava interesovanje za Andrića i da se u međuvremenu oformila nova generacija mlađih istraživača koji proučavaju i aspekte Andrićevih dela koji do sada nisu bili u fokusu istraživanja

G o o g l e

Braca · **Poslato:** 01 Nov 2014, 00:59

Predstavljena romansirana biografija Miroslava Mike Antića

Beta

Romansirana biografija pesnika Miroslava Mike Antića “Sutradan posle detinjstva” autora Nemanje Rotara, predstavljena je na Sajmu knjiga u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Arhipelag.

Autor Nemanja Rotar, sestrić Miroslava Antića, rekao je agenciji Beta da je iz porodičnog i ličnog ugla napisao roman o slavnom pesniku i svom detinjstvu, a u knjizi su korišćeni podaci i fotografije koji su prvi put objavljeni javnosti.

- Imao sam potrebu da se vratim u doba detinjstva, da bih napravio otklon od vremena u kome živimo, punog sumornih dešavanja i bez svega onoga što je krasilo Miku Antića: humanosti, nežnosti, razumevanja - rekao je Rotar.

On je dodao da se u pisanju o svom detinjstvu vratio Miroslavu Antiću, koji je u svojoj poeziji otkrivao tajne života, a njegove knjige sadrže finu dozu patetike, kao svojevrsni začin koga više nema.

- Za razliku o mojim prethodnim knjigama u kojima sam se bavio uglavnom istorijskim temama i ratovima, ovo poniranje u porodične albume fotografija, dnevničke zapise, roždanike, pisma, ispunjavalo me je lepim osećanjima - rekao je Rotar.

Prema njegovim rečima knjiga je neobična, jer bi takvo delo želeo i Mika Antić, a ima i dozu melanholije, sete i nostalgije za prohujalim vremenom kada se živelo rasterećeno u odnosu na današnje vreme.

Prema njegovim rečima Miroslav Antić bio je jedan od malobrojnih pesnika koji je umeo svoju poeziju da kazuje i na koncertima Tome Zdravkovića pred auditorijumom od oko 2.000 do 3.000 ljudi, dok je danas publika na pesničkim večerima “incidentna stvar”.

- Imao je taj estradni nastup, a da to opet ne bude estradna, jeftina poezija, nego da ostane ono što jeste. Taj fenomen nastavlja se i danas, jer Fejsbuk stranica Mike Antića ima oko 350.000 posetilaca i to je jedna od najposećenijih grupa javnih ličnosti Srbije - rekaoje Rotar.

Rotar je napisao nekoliko knjiga eseja, pripovedne proze i romane medju kojima je najznačajniji “Poslednja noć na Levantu” o opsadi Carigrada, “Netrpeljivost” nagrađen književnom nagradom “Borislav Pekić” i “Dnevnik ljudoždera”.

Pre romansirane biografije Miroslava Antića, Rotar je priredio i objavio antologiju njegovih dela pod nazivom “Pesme za Velike”.

Miroslav Mika Antić objavio je prvu pesmu “Majka” sa 16 godina u časopisu “Mladost” 1948. godine, a zatim i zbirku “Ispričano za proleća” u recenziji Oskara Daviča.

Njegova kultna knjiga za mlade “Plavi čuperak” iz 1965. godine imala je 66 izdanja, od ccega 50 za života Mike Antića, a u Rusiji je objavljena u tiražu od 1,2 miliona primeraka.

Braca · **Poslato:** 02 Nov 2014, 09:57

Šta vam deca čitaju

Blic
Uočljiva je dominacija prevoda sa engleskog jezika. Ima tu i loših prevoda koji nisu prošli lekturu, pa se deci nudi loš, rogobatan jezik, rečeno je na tribini.

Jasna kulturna politika, kakva god da je bila, postojala je u socijalističkim vremenima, dok danas, u neoliberalnom haosu, nema ni jasne kulturne politike ni institucionalne podrške dečjoj književnosti i kulturi čitanja, zaključak je tribine „Knjiga za decu u Srbiji danas, roba ili kulturno dobro“, održane u okviru programa 59. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Učesnici su bili pisci za decu Jasminka Petrović i Uroš Petrović, Tijana Tropin sa Instituta za književnost i umetnost, profesorka Učiteljskog fakulteta Zorana Opačić i profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Jovan Ljuštanović.

- Nekada nije bilo privatnih izdavača, već je to bio posao i briga države, izdavaču su sistematski planirali, promišljali i neprekidno preispitivali odnos zastupljenosti autora, prevedene i domaće književnosti za decu, odnos žanrova... - kaže Zorica Opačić.

Ona ističe i da je zapazila veliki procenat izdanja na Sajmu knjiga koja više pripadaju zabavnoj literaturi za decu. Tijana Tropin kaže da je primetno više prevoda nego dela domaćih pisaca.

- Uočljiva je i dominacija prevoda sa engleskog jezika. Tu ima i vrlo loših prevoda koji nisu prošli lekturu i redakturu, pa se čitaocima od najmlađih uzrasta nudi loš, rogobatan jezik - dodaje ona.

Tropin ističe i da, čast izuzecima, izdavači danas igraju na sigurno.
- Najverovatnije će objaviti bestselere ili nekoliko pažljivo odabranih kvalitetnih knjiga, ali koje neće naići na probleme kod pedagoga koji očekuju jasnu i jednostavnu pouku i srećan kraj za pozitivce - kaže Tropin.

Jasminka Petrović kaže da je „Seks za početnike“ pre 14 godina bio hrabar korak i za nju i za izdavača, kuću „Kreativni centar“.
- Svi koji rade za decu moraju da budu hrabri, moramo da pratimo, osluškujemo i pomeramo granice, ali da to ne bude ispod kriterijuma - dodaje ona.

Na pitanje koliko škola utiče na recepciju knjige, Jasminka Petrović zaključuje da se sve svodi na entuzijazam pojedinaca.

- Ako nastavnici, bibliotekari i direktori škola imaju sluha i svest zašto je to sve važno, oni će se snalaziti da popune školske biblioteke i organizuju promocije. Bob Živković i ja smo nedavno bili gosti u Zagrebu i tamo smo saznali da u Hrvatskoj postoji osoba u Ministarstvu kulture koja se isključivo bavi književnošću za decu. Mogli bismo neke stvari da prepišemo od komšija - zaključuje Petrovićeva.

Vuk · **Poslato:** 25 Nov 2014, 23:20

Veče glomazne poezije: Rambo Amadeus recituje u Zvezdara teatru Video

Blic

Jedan od najautentičnijih autora sa ovih prostora, Rambo Amadeus održaće “Veče glomazne poezije” 5. decembra u Zvezdara teatru.

phpBB [video]

Popularni muzičar će govoriti svoju poeziju na sceni “Bata Stojković” uz pratnju maestra Ivana Aleksijevića.

Početak predstave je u 19.30.

U holu Zvezdara teatra posetioci će moći da kupe i boks set pod nazivom Six pack,a koji sadrži pet albuma sa početka Rambove karijere: O tugo jesenja, Hoćemo gusle, PPK M-91, Mikroorganizmi i Titanik. Svi albumi iz kompleta su remasterizovani.

Braca · **Poslato:** 28 Nov 2014, 09:59

Kako Španci pišu o jednom od naših najvećih pisaca Video

Mercedes Monmany/Prevod: Vladimir Stanković

Književni kritičar Mersedes Monmani objavila je u kulturnom dodatku madridskog lista “ABC” na dve strane priču o Danilu Kišu, pod naslovom “Svi protiv Danila Kiša”, u kojoj se bavi likom i delom jednog od najvećih jugoslovenskih pisaca. Tekst prenosimo u celosti.

phpBB [video]

Ove godine se obeležava 25 godina od smrti jednog od najboljih pisaca prošlog veka: Srbina Danila Kiša, rođenog u bivšoj Jugoslaviji 1935, umrlog u Parizu 1989. Sin jednog Mađara jevrejskog porekla i jedne pravoslavne Crnogorke, Kiš je pripovedao (pisao) kao retko ko, sa izuzetno visokim literarlnim kvalitetom, o dvostrukoj tragičnoj ubilačkoj tiraniji - nacističkoj i komunističkoj - koje su pretvorile u prah u 20. veku ne samo živote miliona ljudskih bića već takođe i humanitarne ideje jedne civilizovane Evrope.

Jedan od njegovih najžešćih branilaca, Suzan Zontag, posvetila mu je sledeće reči:
“Smrt Danila Kiša 15. oktobra 1989 u 54. godini prekinula je na žalostan način jednog od najvažnijih literarnih dnevničara u drugoj polovini 20. veka. Godina u kojoj je umro bila je “annus mirabilis” u kojoj se u Centralnoj Evropi likvidirao totalitarni režim u sovjetskom stilu. Utešno je misliti da je umro okkružen samo dobrim vestima.”

Kada Zontag kaže “samo” misli da Kiš, vatreni protivnik “nacionalističkih ništavnosti”, nije imao vremena (doživeo) da vidi “rušenje multikonfesionalne i multinacionalne države čiji je građanin jednom bio”. Takođe, nije prisustvovao onome što se desilo posle. Rat, koncentracioni logori i furiozni nacionalizmi koji su uništili Jugoslaviju i učinili da se ponovo pojavi Evropa varvarstva i terora.

Revolucija koju je Danilo Kiš doneo u literaturu Centralne Evrope jednaka je onoj koju je prouzrokovao Džejms Džojs u anglo-saksonskoj, Kafka u germanskom ambijentu i Bruno Šulc u poljskoj književnosti. Kiš je to uradio iz jednog malog provincijskog grada, Drohobic, danas na teritoriji Ukrajine.

Često je dovođen u vezu sa Borhesom, posebno zahvaljujući izjavama u kojima je otkriva “literarnu geneologiju” sa kojom se osećao blizak, ali razlike sa velikim argentinskim piscem bile su nesumnjivo velike iako su “oficijelni pisci” Titovog režima pokušavali da ga napadaju koristeći paralaleizam sa Borhesom. Bio je manje zainteresovan za metafizičke fenomene nego Borhes i mnogo više za teme iz istorije i politike. Njegovo divljenje prema Borhesu bilo je ogromno, isto kao i prema Musilu, Nabokovu ili Gombroviču, autorima koji su mu pomogli kada je počeo egzil u Francuskoj.

Rođen u jednom malom gradu u Srbiji, Subotici, između Budimpešte i Beograda, Danilo Kiš je sa 7 godina prisustvovao masovnom ubistvu Jevreja i Srba od strane mađarskih fašista u Novom Sadu gde se familija preselila. Njegov otac se spasio, ali je 1944. bio deportovan i ubijen u Aušvicu. Prisustvo “imaginarnog oca” nestalog u detinjstvu dominira u najvećem delu njegovih knjiga, kao u “Porodičnom ciklusu” (1965-1972).

To su činjenice koje, iz mašte i sa nekim imaginarnim ličnostima, opisuje u svom drugom sjajnom romanu “Psalm 44” koji se sada pojavljuje i u našoj zemlji u izdanju kuće “Akantilado” koja je izdala i druga njegova dela. U romanu jedna familija koju čine mlada Marija, lekar Jevrejin Jakob koji u Aušvicu radi sa Mengeleom zvanim “doktor Niče”, i njihova beba pokušavaju da pobegnu iz logora dok se iz daljine čuju ruski topovi. Kiš je roman napisao sa 25 godina. Na polovini knjige opisuje divljačko masovno ubistvo nezaštićenih staraca, žena i dece na obabili Dunava što je, verovatno, rezultat onoga što je video i što su mu pričali.

Kada je već bio objavio nekoliko maestralnih dela - ”Bašta i pepeo”, “Peščanik” - i nekoliko godina pre nego šte će objaviti svoju famoznu “Enciklopediju mrtvih”, Danilo Kiš je 1976. objavio impresivnu i nezaobilaznu novelu “Grobnica za Borisa Davidoviča” o staljinističkim procesima 30-tih godina u Moskvi. Knjiga nije potresla samo čitaoce u njegovoj zemlji, nego i sve oni koji su tada živeli pod sovjetskim jarmom. Uz pomoć dokumenata dobijenih iz različitih izvora i svedoka, opisao je profile sedam fanatičnih komunista koji su bili masakrirani od doktrine koju su branili. Kišova knjiga bila je puna “profesionalnih revolucionara” i ideologija svake vrste. Kriminalci su završili kao žrtve terora koji su sami proizveli. Nakon što su torturisani bili su streljani, iako su na montiranim suđenjima priznali izmišljene delikte o “anti-sovjetskoj sabotaži”.

Knjiga je izazvala veliki nemir i Kiš je odlučio da ode u Pariz. To je bio rezultat orkestrirane kampanje koja je trajala mesecima i koju su počeli “lovački psi” režima. Izmišljeni su svakojaki razlozi i uvrede, čak i optužba za plagijat. Kiš se u delu “Čas anatomije” 1978. branio od “inkvizitora iz beogradske Koze Nostre” pišući da je reč o “lovu na veštice”. Inkvizitori su bili “zvanični pisci”, podržavani od države, oni koji su živeli od dotacija, državne službe i pomoći.

Braca · **Poslato:** 23 Dec 2014, 11:29

Sutradan posle detinjstva: Svet Mike Antića

Promocija romansirane biografije Miroslava Mike Antića “Sutradan posle detinjstva”, čiji je autor književnik Nemanja Rotar, biće održana u sredu, 24. decembra u 19 časova u Domu omladine Beograda.

Knjiga "Sutradan posle detinjstva" (Arhipelag, 2014) bila je među nekoliko najtraženijih naslova na ovogodišnjem 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

O ovoj, nadasve zanimljivoj i suptilnoj romansiranoj biografiji, na promociji u Domu omladine govoriće Gojko Božović, urednik i direktor izdavačke kuće "Arhipelag", Sanja Domazet, književnica i Nemanja Rotar, autor. Gosti večeri biće tamburaški orkestar "Neven" iz Pančeva.

U toku večeri biće prikazani i kratki filmovi o Miroslavu Antiću kao i njegov kratkometražni film "Druga obala".

"Skoro nismo imali u srpskoj prozi ovako suptilnu i lepu biografiju jednog pesnika, koju piše neko ko mu je blizak i po srodstvu i po vokaciji i po senzibilitetu... Rotar se prosto ogrnuo banatom, zaronio u uspomene i napisao da "nigde na svetu nema ovakvih nebesa kad se na putu ka večnosti slučajno zakače za toranj pa padnu. (…) Evo knjige gde su pomešana putovanja, ljubavi, stranstvovanja, dopisne karte koje je Antić tako voleo da piše, vozovi, rastanci i fotografije, crno-bele, naravno, sa kojih nam se pesnik smeši i onda kada mu je lice ozbiljno. Jer Miroslav Antić je doslovno umro sa pozlatom na rukama. Želeo je da naslika još jedan suncokret. Ta pozlata ostaje na rukama čitalaca ove knjige", zabeležila je književnica Sanja Domazet.

Knjiga "Sutradan posle detinjstva" bila je među nekoliko najtraženijih naslova na ovogodišnjem 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Nemanja Rotar direktor je Kulturnog centra Pančeva i sestrić Miroslava Antića. Autor je nekoliko knjiga eseja, pripovedne proze i romana, među kojima su najznačajniji: "Poslednja noć na Levantu" (roman o najvećoj opsadi Carigrada), "Netrpeljivost" (nagrada "Borislav Pekić" 2006. godine) i "Dnevnik ljudoždera", otkriva se publici kao vešt biograf i hroničar jednog posve drugačijeg vremena od današnjeg. Autor se pre ovoga pozabavio slavnim pesnikom kao priređivač njegove antologije pod nazivom "Pesme za Velike".

Miroslav Mika Antić prvi put se u književnosti oglasio sa svega šesnaest godina, objavivši pesmu "Majka" u časopisu "Mladost“ 1948. godine. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama "Ispričano za proleća“, čiji je recenzent Oskar Davičo.

Njegova kultna knjiga za mlade "Plavi čuperak“ (prvo izdanje 1965. godine) je u našoj književnosti neprevaziđena po broju izdanja u kratkom vremenskom periodu (30 godina). Čak 50 samo za pesnikova života, od ukupno 66. Ova zbirka poezije prevedena je u Rusiji u tiražu od 1 200 000 primeraka. Antić je održao preko 8000 književnih susreta sa decom od Istre do Makedonije.

Kao dugogodišnji novinar "Dnevnika" obraćao se čitaocima "Obično petkom“. Uređivao je časopise "Pionir“, "Ritam“ i "Neven“, kao i ediciju "Prva knjiga" Matice srpske.

Režirao je veliki broj kratkometražnih i dva celovečernja filma ("Sveti pesak“ 1968. i "Doručak sa đavolom“ 1971) koji su se zbog svoje izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije našli u "bunkeru".

Čovek koji je dva puta varao i samu smrt (Mika je preživeo dve kliničke smrti), preminuo je 24. juna 1986. godine, jednog tihog predvečerja, u svom domu u ulici Mihala Babinke u Novom Sadu.

Antić je pesnik neobjašnjivog i nerazgovetnog. On sledi Jejtsa koji kaže: "Ono što se može objasniti nije poezija". Zato traži od života samo nestvarno, nedoživljeno i još neokrnjeno kako bi ga ulepšao, preoblikovao i podelio sa svima koji su radi da se vinu samo pedalj iznad tla svakodnevice.

Njegov pesnički šapat, prožet nesagledivom energijom metafizičkog zanosa, misao napregnuta između nevidljive, onostrane sfere tajnih zagonetki postojanja i ovostranog dionizijski razbuktalog vojvođanskog bekrijanja, šarmantni poetski jezik i uverljivost spevanog, krase pesnikov stil, neodoljiv po svojoj prodornosti, zavodljiv po svojoj jednostavnosti.

Filozofski nastrojen, ravničarski razbarušen i raspevan, oslobođen reskog cinizma i mračne melanholije, ali ne bez taloga gorčine i jezgra napetosti u sebi naspram stvarnosti, društvenog okruženja, naspram ljudske osrednjosti i banalnosti.

Forum Srbija

Zanimljivosti - književnost

Ko je OnLine