Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Православни календар
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=391&t=3094
Stranica 52 od 53

Autoru:  Joker [ 19 Jul 2015, 08:46 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

ZAŠTITNIK DECE
Danas je Sveti Sisoje


Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.

Slika


Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili kod kneza Lazara.
Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista (Sinajiti) odužio se knezu tako što je u mnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost.

Autoru:  Joker [ 30 Jul 2015, 22:27 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

DANAS JE OGNJENA MARIJA: Ništa ne radite, a ako baš morate čuvajte se ognja i gromova


U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije

Slika


BEOGRAD - Svi pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete veliko mučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.

Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana.

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" svece.

Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi. U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.

Prema hrišćanskom predanju, sveta veliko mučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.

U nekim pravoslavnim crkvama slavi se kao Margarita Antiohijska, koja je postradala zbog vere u Hrista.

Mošti su joj se nalazile u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedi. U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.

Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.

U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen "crvenim slovom", ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.

(EPK)

Autoru:  Joker [ 01 Avg 2015, 23:59 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

DANAS JE SVETI ILIJA GROMOVNIK: Ko se usudi da radi u polju, neka se čuva munja i gromova!


Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ vazneo na nebo i vozi se vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima

Slika


BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije. Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

phpBB [video]


Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.
Prema knjizi Otkrovenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Narodna verovanja

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu. Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Upravlja munjama i gromovima

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.

kurir.

Autoru:  Joker [ 08 Avg 2015, 22:39 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

DANAS JE SVETA PETKA TRNOVA: Ko danas radi po kući, trnuće mu ruke čitave godine


Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova

Slika


BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mučenici Paraskevi, u narodu poznatoj kao Petka Trnova.

Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

phpBB [video]


U kalendaru SPC ovoj svetiteljki posvećen je današnji dan, 8. avgust, iako je mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja. Praznik Svete Petke Trnove spada u nepokretne, slavi se 8. avgusta po novom odnosno 26. jula po starom kalendaru.

Ko je bila Sveta Petka Trnova

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji. Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo. Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka.

phpBB [video]


Nije crveno slovo, ali je Srbi poštuju

Današnji dan se poštuje kod Srba iako sam praznik nije crveno slovo. Danom ove svetiteljke završava se "ciklus ženskih praznika" u koje spadaju i Ognjena i Blaga Marija.

Narodna verovanja
Na današnji dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući. Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.

kurir.

Autoru:  Joker [ 19 Avg 2015, 10:59 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

DANAS JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Dan kada se menja i gora i voda!




U jednom momentu Isus se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija

Slika




BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.

Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas "ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte".

"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. Kako se veruje, u otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati. Neke porodice danas slave krsnu slavu.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko posle pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.

kurir.

Autoru:  Joker [ 30 Avg 2015, 00:26 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

DANAS POČINJU MEĐUDNEVICE: Obavezno naberite lekovitu travu, a ovo nipošto nemojte da radite

Šumadinci smatraju da su u ovo vreme zmije najljuće, a u okolini Leskovca kažu da se tad Sveti Sava dogovara sa zverima gde da ne prave štetu

Slika


BEOGRAD - Međudnevice ili Međugospojinci traju od Velike do Male Gospojine. Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimu.

Neki ih nose na blagosiljanje u crkvu. Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju, već samo da završe započeto.

U ove dane se nekada nije venčavalo. Šumadinci smatraju da su u ovo vreme zmije najljuće, a u okolini Leskovca kažu da se tad Sveti Sava dogovara sa zverima gde da ne prave štetu. Jaja koja u ove dane snesu kokoši ne iznose se na pijacu, niti se koriste u ishrani. Ona služe samo za izleganje novih pilića.

U Hercegovini ove dane zovu i Nesnovica. Običaj je da se tada ne razgrađuju i premeštaju torovi zbog vukova. Ako tor mora da se razgradi, onda to čine trojica muškaraca istog imena.

Oni nose građu na drugu livadu, odnosno mesto gde treba da bude novi tor, a na kojem su na Veliku Gospojinu zaboli u zemlju jednu lesku i postavili ikonu Bogorodice.

Kad nastupi Nesnovica, počinje se sa gradnjom. Ako se sve uradi na opisani način, ne treba se plašiti vukova.

kurir.

Autoru:  Joker [ 26 Sep 2015, 22:35 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I VERNICI SUTRA SLAVE KRSTOVDAN Dan kad zmije beže na počinak!


Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra

http://www.alo.rs/resources/images/0000/013/278/25_1000x0.jpg


Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari. Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku; sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I VERNICI SUTRA SLAVE KRSTOVDAN Dan kad zmije beže na počinak!

Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Krstovdan
Krstovdan , Foto: Promo


Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari. Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku; sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.



Ljudi rođeni na ovaj dan

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.



Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljare, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.


U našem narodu se veruje da na Krstovdan - 11. po starom kalendaru, odnosno 27. septembra po novom, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštan bosiljak držali su sa ikonom, i on je kasnije služio za razna isceljenja. Krstovdan se slavi i kao krsna slava.

Predskazanja

U mnogim krajevima se na Krstovdan predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.

- Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.

- Kakav septembar, takav i mart.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

alo.rs

Autoru:  Andersen [ 16 Nov 2015, 22:39 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

Slika

DANAS JE ĐURĐIC: Prvi sveti ratnik borac za hrišćanstvo


Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje - kao praznik Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic) i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan)

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik posvećen Obnovljenju hrama Svetog velikomučenika Georgija, u narodu poznatiji kao Đurđic.

Đurđic je jedna od najčešćih slava, a crkva ga pominje kao borca za hrišćanstvo i velikomučenika.

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine. Bio je Hristov vojnik koji je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.

Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Đurđic predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.

U pravoslavnim manastirima Sveti Đorđe je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje - kao praznik Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic) i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

U bogoslužbenom kalendaru samo je Đurđevdan obeležen crvenim slovom, dok Đurđic ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Na liturgijama u hramovima pominju se stradanja Svetog Đorđa, čije su mošti po želji samog svetitelja prenesene iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, u hram njemu posvećenom.

U vreme cara Konstantina hrišćani su sazidali hram Svetom Đorđu u Lidi Palestinskoj, a prilikom osvećenja hrama, prenete se u i njemu sahranjene mošti sveca.

Slika


kurir

Autoru:  Andersen [ 21 Nov 2015, 13:12 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

SREĆNA SLAVA! Aranđelovdan, zaštitnik Nemanjića!


Pravoslavni vernici danas slave Sabor Svetog arhanđela Mihaila ili Aranđelovdan, koji se proslavlja i 26. jula kao letnja preslava. On se smatra zaštitnikom srpske kraljevske loze Nemanjića. On je vojvoda anđelske, nebeske vojske, prvi među anđelima, dok na jevrejskom jeziku njegovo ime znači „ravan Bogu“.


Veruje se da u ovo vreme Sveti arhanđel luta svetom prerušen u prosjaka sa namerom da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Prema narodnom verovanju, Sveti arhanđel Mihailo obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu, znači da osoba nije dobro, a ako je kod glave, smatra se da će bolesnik ozdraviti.



Veruje se da se pomoću vremenskih uslova na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Postoji i izreka: „Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća“. Čest je običaj kod mnogih koji slave ovog anđela da ne treba spremati žito jer ga smatraju živim svetiteljem, a to je netačno. Potrebno je pripremiti žito, jer su svi svetitelji i svi umrli pred Bogom živi.

alo.rs

Autoru:  Andersen [ 20 Dec 2015, 11:01 ]
Tema posta:  Re: Православни календар

Slika

RODITELJI, DANAS SU DETINJCI: Evo zašto treba da vežete svoju decu!


Danas su Detinjci, koji se slave treću nedelju Božić. Ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac.

Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.

Vrednija deca se potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima "platiti otkup" na praznični dan.

Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca" koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe" poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.

Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela.

lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.

Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu.

Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.

kurir

Stranica 52 od 53 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/