Forum Srbija

20. februar/07. februar

SV. PARTENIJE EP. LAMPSAKIJSKI

Sin djakona iz Melitopolja, jos kao dete pamtio reci Jevandjelja i trudio se da ih ispuni. Po Bozjem promislu bi izabran za episkopa lampsakijskog. Ocistio grad od neznabostva, sagradio mnoge crkve. Lecio molitvom i terao zle duhe. Prica se da je jednom isterao zlog duha iz nekog coveka i ponudio duhu da predje da u njemu obitava, na sta mu zli duh bezeci odgovori: "Kako bih ja mogao uci u dom Bozji?". Preselio se u vecni pokoj Hristov u IV veku.

21. februar/08. februar

SV. VELIKOMUCENIK TEODOR STRATILAT

Sv. Teodor, vojvoda rimski u vojsci cara Likinija, i gradonacelnik grada Iraklije, prezre i svoju mladost, i lepotu, i cin vojvodski, i milost carsku, i primi na sebe grozne muke Hrista radi. Obratio je mnoge u veru Hristovu, i pozvao idolopkoklonickog cara Likinija da ucini isto. Zbog toga bi najpre siban - primi 600 udaraca po ledjima i 500 po trbuhu - potom na krst dignut i strelama izresetan, i najzad macem posecen. Za sve vreme mucenja sv. Teodor je neprestano govorio: "Slava Tebi Boze moj, slava Ti". Postradao na ovaj dan 319. godine u tri casa popodne. Smatra se zastitnikom vojnika. Cudotvorne mosti njegove prenete iz Evhaite u Carigrad i sahranjene u crkvi Vlaherni.

22. februar/09. februar

SV. MUC. NIKIFOR

U Antiohiji zivljahu dva prijatelja - uceni svestenik Saprikije i obican gradjanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako predje u strasnu mrznju. Kad, u vreme progona hriscana, uhvatise i na smrt osudise Saprikija, Nikifor ga, na putu do gubilista, moljase da mu oprosti ako ga je necim uvredio. Saprikije se ne obazirase na ove molbe, i kad Gospod vide tvrdocu njegovog srca, oduze mu blagodat: u poslednjem trenutku, pred dzelatom, Saprikije se odrece Hrista. Nikifor ga preklinjase da to ne cini, ali kako Saprikije osta pri svom, na kraju povika: "I ja sam hriscanin, posecite mene mesto Saprikija". Radosno Nikifor metnu svoju glavu na panj i bi posecen 260. godine, u vreme cara Galijena.

23. februar/10. februar

Sveti sveštomučenik Haralampije

Danas je praznik Sveti mučenik Haralampije. Ovaj veliki svetitelj bio je episkop u Magneziji, a u vreme svog stradanja za veru bio je starac od 113 godina. U vreme cara Septimija Severa, počeo je strašan progon hrišćana. Starac, sveštenik Haralampije nije se krio od progonitelja nego je slobodno i javno propovedao veru Hristovu, mnoge nevernike preobratio i priveo hrišćanstvu, čak i carevu kćer Galinu. Kad su ga zarobili, hrabro je podnosio sve muke, a kad su mu živom kožu odrali, stari svetac reče carskim vojnicima: "Hvala vam, braćo, zato što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za večni život." Malo zatim starca su izveli na gubilište, a on se i tu molio Bogu za sve ljude, za njihovo zdravlje, blagostanje i spasenje. I dok je pored njega stajao dželat, on je govorio: "Gospode, ti znaš da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodat Tvoju na sve!" Posle molitve, ispustio je dušu pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat. Sve se to dogodilo 202. godine, a carska kći Galina uzela je njegovo telo i časno ga sahranila.

24. februar/11. februar

Sveti sveštomučenik Vlasije

Izabran za episkopa grada Sevastije. Kada, nakon zestokih progona hriscana, grad ostade sasvim bez vernika, Vlasije se povuce u planinu Argeos i nastani se u jednoj pesteri. Divlje zveri poznase svetog coveka i pribise se oko njega. No gonitelji hriscana nadjose Vlasija i u tom skrivenom mestu i povedose ga na sud. Na putu Vlasije isceli jednog decaka kome bese zastala kost u grlu, te molitvom ucini da nekoj udovici vuk vrati prase koje je bio ugrabio. Svojom nepokolebljivoscu u veru na zestokim mukama Vlasije obrati mnoge neznabosce. Postrada i proslavi se 316. godine. Narod se sv. Vasiliju moli za napredak domace stoke i za zastitu od zveri, a na Zapadu i protiv gusobolje.

25. februar/12. februar

SV. MELETIJE ARHIEP. ANTIOHIJSKI

Veliki borac protiv Arijeve jeresi, sa arhiepiskopskog prestola bese tri puta udaljavan i proganjan u Jermeniju. Ucestvovao na Drugom vaseljenskom saboru gde je Bog preko njega projavio cudo: kad je Meletije dokazivao arijevcima dogmat Svete Trojice, on najpre dize tri prsta, jedan po jedan, pa ih potom sklopi ujedno, i u tom trenutku pokaza se svim prisutnim iz njegove ruke svetlost kao munja. Na tom saboru sv. Meletije utvrdi Grigorija Bogoslova na prestolu carigradskom. ranije je vec zadjakonio Vasilija Velikog i krstio Jovana Zlatousta. Svoj zemaljski zivot skoncao po zavrsetku sabora. Mosti mu prenete u Antiohiju.

26. februar/13. februar

Prepodobni Simeon Mirotočivi

Danas je praznik Sv. Simeon Mirotočivi. Simeon Mirotočivi je zapravo monaško ime Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića. Stefan Nemanja rođen je 1118. godine u Ribnici. Vladao je Toplicom, Ibrom i Rasinom. Vlast je preuzeo 1166, kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti, pokušao je da se otrgne vazalnog odnosa prema Romeji (Vizantija), protiv čije je vojske ratovao u savezu s Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti romejskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom, napao je Romeju i Raškoj priključio Zetu, Trebinje, Zahumlje i Metohiju. Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Rašku, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za savez protiv Romeje. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Romeja je napala Rašku i preotela joj 1190. teritorije preko Morave, ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. U toku svoje 37-godišnje vladavne, Nemanja se surovo razračunavao sa bogumilima, činio je mnoga dobra dela, a podigao je manastire Đurđeve stupove, Studenicu, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Godine 1196. on se zamonašio i dobio ime Simeon Monah. Neko vreme je proveo u Studenici, a zatim je otišao na Svetu goru u manastir Hilandar (koji je podigao sa svojim sinom Savom), gde je i umro, na današnji dan 1199. godine. Po svojoj želji, sahranjen je u Hilandaru. Godinu dana posle smrti, primetili su da iz Simeonove ruke izvire miro od kojeg je sva crkva mirisala. Zbog toga je Skup svetogorskih duhovnika kanonizovao Simeona za sveca, nazvavši ga Simeon novi Mirotočac, prvog u nizu svetaca iz loze Nemanjića.