Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Занимљивости
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=391&t=19736
Stranica 6 od 6

Autoru:  Braca [ 16 Avg 2014, 23:44 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Mitropolit Amfilohije: Vlastoljublje okrenulo Crnu Goru protiv Rusije



PODGORICA – Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije kritikovao je crnogorsku vlast, zamerivši joj na politici koju vodi prema Rusiji.


Slika


Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije kritikovao je crnogorsku vlast, zamerivši joj na politici koju vodi prema Rusiji ( Foto: mitropolija.com)

On je, kako prenose podgoričke „Vijesti“, na narodnom saboru u kolašinskom selu Gornje Lipovo juče rekao da „gordost, samoljublje i vlastoljublje pomračuju ljudski um“.

Ti poroci, dodao je on, uzrok su i onog što se trenutno dešava na spoljnopolitičkoj sceni.

„Šta se događa u kijevskoj Rusiji sada zvanoj Ukrajina, šta se događa u Siriji i šta se događa na našem Kosovu i Metohiji, šta se nedavno događalo kod nas, šta se događa na svim ovim prostorima, a iza toga šta je?“ upitao je Amfilohije i ocenio da je u osnovi svega „vlastoljublje“.



Izvor: Novosti onlajn

Autoru:  Braca [ 29 Avg 2014, 09:21 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Slika

Autoru:  Braca [ 13 Sep 2014, 23:52 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

OTKRIĆE KOD TOPOLE Freske otkopane posle pet vekova



Da narodna predanja često kriju velike istine, pokazalo se kada su arheolozi u šumi kod sela Manojlovci, u opštini Topola, počeli da kopaju na mestu zvanom Đurine ćelije.


Slika

Slika


Ispod zemlje pronašli su dobro očuvane ostatke crkve iz 15 veka. Kako su se otkrivale zidine, tako su svetlost dana, posle pet vekova, ponovo ugledale freske i zasijale u svoj svojoj lepoti i bojama.


Kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu Vladan Milivojević kaže da je otkriće na samim zidovima pokazalo da se radi o živopisu sa početka 15. veka što su utvrdili stručnjaci, istoričari umetnosti sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.


- Na osnovu toga znamo i kada je nastala crkva i kada je čitav ovaj manastirski kompleks zaživeo. Na osnovu pokretnih nalaza (sitni novčići, turski akči i ugarski novac) znamo i kada je manastirski kompleks napušten. Dosta je dobro očuvana Služba arhijereja - to je povorka arhijereja na zidu oltarske apside, a u brodu crkve i đakonikonu sačuvane su donje zone živopisa. Radi se o kraju 17. veka.


Očigledno za vreme prve velike seobe Srba ovaj manastir je zapusteo. U samom konaku, a to je poveća zgrada 10,30 sa 11,30 metara, koja je imala i spratni deo, pronašli smo i ostatke starije zgrade koja je bila na mestu ove iz 17. veka, a upravo prilikom istraživanja manastirskog konaka koji je imao i sprat pronalazimo i predmete svakodnevne upotrebe, kuhinjsku i trpeznu keramiku i zanimljive nalaze od metala (nosač za kadionicu, delovi stakla od kadionice).


Arheološki projekat podržala je opština Topola, a njen predsednik Skupštine Dragan Jovanović kaže da će Topola da „uradi nastrešnicu kako bi se nalazi sačuvali od vlage i dolazeće zime” i da će pomoći sve radove“.


- Za narednu godinu smo planirali da do ovog mesta izgradimo put i da dovedemo struju. Kada stara crkva bude arheološki otkopana i sa spoljašnje strane, krenućemo u obnovu i gradnju konaka - kaže Jovanović.


Arheološko nalazište je obišao i episkop žički Justin, koji je rekao da ta crkva potiče „iz zlatnog perioda srpskog naroda“ i da će “kada se otvori za javnost biti značajna za buduće naraštaje“.

Blic

Autoru:  Braca [ 05 Okt 2014, 15:15 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Pronađena jedna od najranijih slika Isusa Hrista, na kojoj on nema bradu i ima kratku kosu! – VIDEO



Slika

phpBB [video]


Arheolozi iz Španije tvrde da su pronašli jednu od najranijih slika Isusa Hrista, na kojoj on nema bradu.

Figura navodnog sina Božjeg ugravirana je na stakleni tanir koji datira iz 4. veka. Isus koji drži krst u pratnji je dvojice apostola, za koje se veruje da su Petar i Pavle, a svi su uokvireni između dve palme.

Međutim, scena je neuobičajena jer Isus izgleda znatno drugačije nego što ostali zapisi govore - nema bradu, ima kovrčavu kratku kosu i nosi togu.

Sve tri osobe na tanjiru imaju ugraviran oreol oko glave.

Veruje se kako je tanjir korišćen kao posuda za euharistički hleb koji je bio osveštavan pri najranijim hrišćanskim ritualima.

Tanjir je promera 22 centimetra, a njegove delove iskopali su naučnici koji rade na projektu FORVM MMX unutar religijskih zgrada u drevnom andaluzijskom gradu Kastulo na jugu Španije.

Marčelo Kastro, vođa projekta, kazao je kako je zgrada sagrađena u drugoj polovini 4. veka i napuštena vek kasnije.

Delovi tanjira izvrsno su očuvani – 81 odsto originalnih delića zajedno su sastavili naučnici.

Autoru:  Braca [ 15 Okt 2014, 23:33 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Монашка трпеза



phpBB [video]

Autoru:  Braca [ 06 Nov 2014, 23:52 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Šta se jelo u srednjovekovnoj Srbiji



Nije mit! Na srednjovekovnom srpskom dvoru jelo se viljuškom. Srpski izvoz tog doba je suvo meso, a vlastela u Rasu već od 12. veka jede breskvu...



Slika


„Mitska“ viljuška, nije zlatna i skromnog je oblika, artefakt je iz 13. veka i samo jedan od mnogih koji su predstavljeni na izložbi „Gozba“ u Galeriji nauke i tehnike SANU.


- Viljuške koje je publika mogla da vidi na našoj izložbi pronađene su u Sopoćanima i po svoj prilici su iz 13. veka. Nema sumnje da ih je mogla priuštiti samo elita - objašnjava autor izložbe Tamara Ognjević, istoričar umetnosti, pisac i gastroheritolog.


U spisima srednjovekovnih autora ređe se nailazi na opise gozbi u enterijeru srpskog vladarskog dvora ili vlastelinskog doma, još ređe se takvi prizori mogu videti u slikarstvu nemanjićke i postnemanjićke epohe.


Slika


- Sve do jačanja srpske vlastele, od epohe Stefana Dečanskog, na naslikanim trpezama koje vidimo na našim srednjovekovnim freskama, jedva se identifikuju sadržaji malobrojnih, ali raskošno ukrašenih posuda. Uz obavezan hleb, belu rotkvu, poneki nož i tanjirić, promakne pokoja staklena čaša, zanimljiva viljuška ili pitosi iz kojih se toči vino - kaže Ognjevićeva.


Gozbe su bile samo izuzetno privilegija običnih ljudi.
- Raskoš trpeze na kojoj se jede iz zlatnih tanjira, na kojoj se servira i suvo i sveže voće, te kolači i kvalitetna riba iz Dunava, mogao je svojim visokim gostima ponuditi kralj Milutin Nemanjić krajem 13. veka. I tada samo izuzetno i u slučaju izaslanika vizantijskog cara, učenog Teodora Metohita, kome je trebalo pokazati da je dom Nemanjića dostojan braka s vladajućim domom najvećeg carstva ondašnje hrišćanske vaseljene - kaže sagovornica.


Meso je na stolu velmoža dominiralo u doba mrsa, a izvori jasno pokazuju da su se na gozbama Nemanjića mogli naći i plodovi mora, smokva, bademi i pomorandže.


- Već od 12. veka vlastela u Rasu jede breskvu, a tlo srpskih zemalja još od pamtiveka obiluje najrazličitijim vrstama šumskog voća, gljiva i divljači. U planinskim regijama dominira jagnjentina, ali se jela i svinjetina, a useljeno i suvo meso predstavljaju prestižan srpski izvoz u srednjem veku - dodaje sagovornica.


Slika


Srednjovekovnom proizvodnjom hrane dominiraju proizvođači sira i meda.
- Sir od kozjeg i ovčjeg mleka je proizvod koji strani trgovci rado primaju umesto novca u razmeni sa lokalnim stanovništvom, a pčelarstvo prva „profesija“ čiji status definišu vladarski ukazi i različiti propisi - kaže autorka izložbe „Gozba“.


Ta postavka predstavila je i zanimljivo posuđe iz Starog Rasa, Kruševca i Stalaća, koje su naši preci koristili za pripremu hrane. Hrana se kuvala u loncima i pekla u crepuljama.


- Posuđe za pripremu hrane po pravilu je od keramike, izuzetno se nailazi na gvozdene ili bronzane kotliće kakav je pronađen u Rasu. Staklene čaše i fine boce su luksuz čak i na bogataškim trpezama sve do početka 15. veka - navodi sagovornica.


Luksuzni mobilijar i trpezno posuđe na vladarske stolove despotovine u poznom srednjem veku stiže iz Nemačke, Ugarske i Italije.



Na gozbama Nemanjića plodovi mora i morska riba, smokva, bademi i pomorandže

„Gozba“ je multimedijalni projekat i prva u nizu izlagačkih aktivnosti proisteklih iz projekta „Živeti prošlost - srpska srednjovekovna gastronomija“, čiji je nosilac Artis centar iz Beograda, a pokrovitelji su Ministarstvo kulture i ICOM.



Pogača iz Rasa

Sastojci:

700 g integralnog pšeničnog brašna n 300 g ražanog brašna n paketić od 30 g kvasca (u rekonstrukciji je naravno korišćen autentičan kvasac, ali pošto ga nema u prodaji dajemo ono što se može naći) n kašičica meda n malo soli n svinjska mast n nekoliko većih listova rena ili divljeg zelja.



Priprema:

Pomešati brašno i dodati sve ostale sastojke osim masti, pa uz dolivanje mlake vode umesiti meko testo. Na otvorenom ognjištu dobro ugrejati zemljanu crepulju. Kad je crepulja zagrejana dodati malo masti da se otopi, pa staviti testo i poravnati ga rukom. Pustiti nekoliko trenutaka da se testo podigne, pa ga prekriti listovima rena ili divljeg zelja. Zatim sve zasuti žarom tako da pogača bude potpuno prekrivena. Peći 30 do 40 minuta. Razgrnuti pepeo, pogaču očistiti od lišća, pa je zaviti nekoliko trenutaka u pamučnu krpu da se prohladi.



LOKALITET
Fragment autentične pšenične, kvasne pogače s kraja 12, odnosno početka 13. veka, arheolozi su otkrili na lokalitetu Ras-Gradina.
- Na osnovu analize koju je uradila profesorka Ksenija Borojević, član našeg tima, ovu pogaču smo rekonstruisali prošlog maja. Bila je izuzetno ukusna - kaže autorka izložbe „Gozba“.


ZAČINI
Posebno skupocene namirnice u srednjovekovnim srpskim zemljama bili su začini, šećer i vino. Zanimljivo je da se nije dogodio pokušaj da se pojedine začinske biljke kultivišu u manastirskim vrtovima, kao što je to bio slučaj u pojedinim manastirima u Italiji ili Francuskoj.


TRPEZA
Za trpezom srpskih vladara i visokodostojnika, baš kao i za onom „običnog“ čoveka, znao se red - na gozbama po pravilu obeduju muškarci, žene se pruključuju jedino u izuzetnim prilikama, kada je reč o vladarkama ili vladarskim suprugama. U slučaju javnih gozbi prvo se služe muškarci, pa žene i naposletku deca.


DUH I TELO
Srednjovekovna gozba podrazumeva hranu i za duh i za telo, dok se pojedinim namirnicama pripisuju naročiti kvaliteti.
- Tako vladar i ratnici moraju jesti meso da bi zadržali svoje moći, a monasi ako žele rajsko naselje moraju odbaciti meso i moć koje ono daje na zemlji. Svakome ko uzima učešće u obedu, savetuje se da ne preteruje s jelom i pićem, a pogotovu sa igrom i zabavom - objašnjava Tamara Ognjević.


MUZIKA
Gozba je imala još jednu naročitu dimenziju - muziku, pesmu i zabavu. Svirači, akrobate, gutači vatre, krotitelji zveri, plesači i glumci bili su neizostavni učesnici javnog spektakla tokom vašara, trgova i panađura, ali i tokom svadbenih i drugih gozbi.

Autoru:  Braca [ 22 Nov 2014, 17:10 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Kako se danas slavi krsna slava?



| Izvor: Tanjug

Krsna slava, kao simbol identiteta srpskog naroda, ostala je neokrnjena, ali se usled društvenih promena način obeležavanja menjao - i danas domaćini nastoje da pripreme što bogatiju trpezu, dok iz Srpske pravoslavne crkve podsećaju da hrana i piće nisu suština slave.


Slika


Odluka o tome da li će se srpska slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa biće doneta poslednje sedmice novembra. "Slava kao prvi srpski samostalni predlog trebalo bi da skoro sigurno, mada uvek postoji mogućnost da ne, bude proglašena na zasedanju Komiteta za nematerijlano kulturno naslednje Unesko koje će biti održano u Parizu od 24. do 28. novembra", rekao je za Tanjug Stojanović.

Proslava sa mnoštvom preterivanja nije ono što se može vezati samo za kraj 20. i početak 21. veka, smatra muzejski savetnik u Etnografskom muzeju Marko Stojanović.

On je ukazao da je Stevan Sremac svoju "Ivkovu slavu ", pošto nije reč o naučnoj fantastici, sasvim sigurno bazirao na primerima iz svoje okoline i dodao da je slava ostala do danas neokrnjena.

"Proslavlja se i danas na način koji prepoznaju ne samo oni koji učestvuju, već i posmatrači koji pripadaju drugim konfesionalnim, etničkim zajednicama", istakao je Stojanović.


Koncept kojeg se treba pridržavati prilikom obeležavanja slave postavio je Sveti Sava i on se praktikuje već devet vekova, a do promena je dolazilo usled različitih društvenih okolnosti - promena sistema, okupacija...

Stojanović je ukazao na to da je nekada proslavljanje slave jednim delom čak i u posne dane morao da bude mrsan ukoliko dođu Turci, a slavska sveća je držana pod loncem kako se ne bi videla iz daljine, posebno zimi.

"U socijalizmu je, na primer, mnogo ljudi proslavljalo nešto što se može nazvati krsnom slavom, ali ona nije imala sva verska obeležja. Tako su članovi Saveza komunista proslavljali neku svetovnu varijantu slave", rekao je on.

Slava je ostala u svesti ljudi i kada su napuštali svoje tradicionalne seoske zajednice u procesima urbanizacijie i industrijalizacije - pa je preneta i u gradove.

Međutim, usled nedostatka vremena i prostora, kao i brojnih poslovnih obaveza, u gradovima se neretko dešava da domaćini kupuju gotove slavske kolače, kao i da slavu obeležavaju u kafani ili restoranu.

Kupovina gotovog slavskog kolača ne menja osnovnu strukturu slave, smatra Stojanović i ukazuje na to da Crkva ne zabranjuje poslavu u kafani.

Za obeležavenje slave najvažniji su sveća, kolač, žito i vino, naglasio je on i primetio da se ponekad zaboravlja na sveca i suviše velika pažnja posvećuje hrani i piću.

To je pogrešan primer, kao i to što pojedini domaćini u dane posta, u želji da udovolje gostima, za slavu pripremaju mrsnu hranu. Takođe, članovi porodice u kojoj se obeležava slava moraju biti kršteni.

Protojerej Aleksandar Sredojević pri Hramu Svetog Save je, međutim, ukazao da takva proslava često ume da krene u pogrešnom pravcu, kao i da pojedinci pripremaju samo gozbu bez verskih obeležja što, kako je ocenio, "vodi u izmotavanje".

Slavu treba obeležeti u krugu porodice i skromno, podvukao je Sredojević.

Sa tim stavom saglasan je i predsednik Centra za istrazivanje religije, politike i društva Nikola Knežević.

"Hrana i piće nisu suština slave, već okupljanje oko vrednosti, ideala i vere koje je zastupao svetitelj", naveo je Knežević za Tanjug, istakavši da ne treba preterivati i pretvarati jedan, pre svega verski susret, u svadbarsku svečanost.


Slava, dodao je, treba da bude skroman i pobožan susret - koji približava ljude i ukazuje na duhovnu vertikalu.

Knežević je istakao da su vreme i kontekst sasvim sigurno uticali na način kako se krsna slava obeležava, podsetivši da je današnji oblik slave manje više dobio svoju formu u 19. veku, koju je ustanovio Mitropolit Srbije Mihajlo.

Kada je reč o broju onih koji slave slavu, on je ocenio da ih sigurno ne može biti malo buduću da se između 86 odsto i 89 odsto građana Srbije deklariše kao pravoslavno - religiozno.

Knežević je, takođe, ukazao i da nije redak slučaj da se praktikuje jedna deklarativna i folklorna forma hrišćanstva gde se suština često izgubi.

Autoru:  Braca [ 28 Nov 2014, 00:27 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Porodična slava na Uneskovoj listi



| Izvor: Ministarstvo kulture i informisanja

Porodična slava uneta je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što predstavlja prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu.



Slika


Odluku o upisu slave doneo je Međuvladin komitet za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom redovnom zasedanju održanom danas u sedištu Uneska u Parizu.

„Upis na Reprezentativnu listu Uneska od velikog je značaja za srpsku kulturu i njeno nematerijalno nasleđe. Ulazak na listu za Srbiju predstavlja izuzetnu čast i prestiž, ali istovremeno znači i obavezu države članice da stvori neophodne uslove za očuvanje nematerijalnog nasleđa na svojoj teritoriji“, izjavila je pomoćnica ministra kulture i informisanja za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte Asja Drača Muntean.

Srbija je 2010. ratifikovala Uneskovu Konvenciju o zaštiti i očuvanju nematerijalnog nasleđa. Iste godine počela je primena konvencije i stvoreni su uslovi da Srbija može da predlaže elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa na Uneskovu Reprezentativnu listu. Za implementaciju konvencije zaduženo je Ministarstvo kulture i informisanja. Nominaciju porodične slave za upis na listu pripremio je Etnografski muzej u Beogradu.

„Narodni običaj proslavljanja domaćeg zaštitinika pod nazivom slava ili krsno ime oblikovan je u srpskoj srednjovekovnoj državi. Današnju običajno-religisku formu slave praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica. Značaj slave uvažava se i na individualnom i na opštedruštvenom planu, što je štiti, održava i prenosi kroz generacije kao živo nematerijalno nasleđe“, rekao je na predstavljanju u Parizu mr Marko Stojanović, član Nominacionog tima za upis slave u Reprezentativnu listu Uneska.

Centar za nematerijalno nasleđe Etnografskog muzeja priložio je Uneskovoj komisiji obimnu dokumentaciju koja na najbolji način ukazuje na značaj slave u srpskom narodu, pre svega kao simbola zajedništva. Slavski obred sastoji se iz prethrišćanskih, hristijanizovanih i hrišćanskih elemenata, što skupa učvršćuje religijski i nacionalni identitet i podržava kulturnu raznolikost.

Republika Srbija predala je na razmatranje za 2015. god. nominaciju za kolo, za upis na Reprezentativnu listu. Pored slave i kola, u planu je još nominacija. Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije trenutno sadrži 27 elemenata

Autoru:  vrabac* [ 04 Dec 2014, 12:32 ]
Tema posta:  Re: Занимљивости

Видео у продукцији Етнографског музеја у Београду, који је послужио да убеди Унеско да треба да стави Славу на своју листу нематеријалне културне баштине човечанства.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=m_h1DVoMi3I[/youv]

Stranica 6 od 6 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/