Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Српски великодостојници
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=391&t=18977
Stranica 5 od 5

Autoru:  Luna.* [ 03 Jan 2013, 22:42 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Anatema za vožda

Patrijarh pozvao cuvare reda i mira da to i budu, a ne cuvari vlasti, koja tragicno tone u neznanju šta radi. U SPC bilo je i onih koji su predlagali da se na Slobodana Miloševica baci anatema. Napad vladike Artemija na Dobricu cosica


Piše: dr Radmila Radić

Početkom decembra 1996. godine bila je predstavljena knjiga patrijarha Pavla "Molitve i molbe" koja se na beogradskom sajmu knjiga pojavila u izdanju Beogradskog grafičkog zavoda. Tom prilikom patrijarh je rekao: "Prestanak oružanih sukoba još nije kraj rata. pravi mir počinje tek sa perstajanjem mržnje, kad i oni koji sebe smatraju pobednicima i oni koji se osećaju pobeđenima uvide da su na gubitku svi, svejedno ko manje ko više" i dodao da će još dugo biti "neprežaljenih, nezalečenih, nezbrinutih, ponižavanih... a pustoš će ostati u našim i njihovim dušama".

U jesen 1996. godine jedan od perdstavnika Koalicije "Zajedno" Vuk Drašković, usprotivio se proširenju Koalicije uključivanjem SPC u nju, argumentacijom da ne želi da "Srbija bude pravoslavni Iran". Za razliku od njega, vođe Studentskog protesta održavale su bliske veze sa Patrijaršijom, a patrijarh Pavle se u vreme protesta krajem 1996/97. godine obraćao studentima, ali ne i Koaliciji. Crkva je verovatno bila razočarana podeljenošću i iskazanom nemoći opozicije i nije više mnogo računala na nju.

Patrijarh Pavle je poručio 27. novembra 1996. godine svim strankama i vlastima da se drže pravila demokratskog ponašanja i prihvate slobodno izraženu volju naroda. "Sve rešavati na miran način. Nedopustiv je svaki postupak i svaka izjava, ma od koga poticala, koja poziva na nasilje. Sa očinskom brigom i ljubavlju, poručujemo svima: budimo dostojni bogolike suštine svih nas kao ljudskih biće i dostojni imena naših česnih i svetih predaka, radi opšteg dobra i mira potrebnog nam sada i svagda".

Savet Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je na sednici 12. decembra 1996. godine odlučno podržao stav da treba poštovati izborne rezultate i studentske zahteve. Studentima je patrijarh poslao poruku 21. decembra 1996. godine u kojoj ih blagosilja i pozdravlja dostojanstven način na koji izražavaju svoj protest. Tri dana kasnije on je apelovao na građane i vlasti u Srbiji da se uzdrže od nasilnog obračuna. SPC je sa vanrednog zasedanja decembra 1996. godine uputila poruku u kojoj je osudila ponašanje režima, a otvoreno ga je kritikovala i 2. januara 1997. godie zbog nepoštovanja volje građana na lokalnim izborima i upotrebe sile protiv mirnih demonstranata. Patrijarh se lično obratio studentima 20. januara 1997. godine i pružio im svoju podršku. Vladika raško-prizrenskih Artemije i predstavnici srpskog naroda i SPC okupljeni na Svesrpskom crkveno-narodnom saboru u Prištini 25. i 26. januara 1997. godine uputili su deklaraciju u kojoj su takođe podržali proteste u Srbiji.

Svetosavska litija 1997. godine bila je praćena velikom masom sveta (procenjuje se da je bilo prisutno oko pet stotina hiljada Beograđana), a predvodio ju je patrijarh Pavle. Kordoni policije bili su uklonjeni tim povodom s aulica posle l178 časova. Patrijarh Pavle je 3. februara 1997. godine uputio 2Poruku i molbu narodu i vlastima Srbije" u kojoj je još jednom molio za uzdržavanje od izazivanja svakog nerede, a čuvare reda i mira da to i budu a ne čuvari vlasti "koja tako tragično po sve nas više tone u neznanju šta radi". Patrijarh je istakao da je od početka ove, kako je nazvao, dodatne nevolje, toliko nepoterbne i sve opasnije za čitavu našu zemlju i naš narod, on uputio desetak poruka, apela i molbi da se uspostavi mir i nađe pravedno i demokratsko rešenje.

"Pokušao sam i da ličnim učešćem u velikoj Svetosavskoj molitvi doprinesem miru i dobroj volji među građanima, bez obzira na njihova mišljenja i pripadnosti, ali sve se, nažlost, pokazalo uzaludnim". U svojoj poruci patrijarh je dodao da se uzda u Boga da će on vlastima "otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati". U SPC je bilo i onih koji su predlagali da se na Slobodana Miloševića baci anatema.

U to vreme otvorene su u javnosti diskusije oko političkog angažmana SPC. Dok se crkva mešala u politiku podržavajući režim na vlasti - nije bilo primedbi na račun njenog uplitanja. U krugovima crkve je mogao da se čuje stav kako SPC mora da definiše srpske nacionalne interese pošto to ne čine na pravi način one institucije čiji je to zadatak (državni organi,SANU i sl).

Mada je u široj intelektualnoj javnosti dugo vladalo uverenje o bliskim vezama SPC i SANU, neke izjave sa jedne i druge strane poljuljale su predstavu o tom odnosu. Januara 1997. godine vladika Artemije je napao akademika Dobricu Ćosića, tvrdeći da je on bivši komunista koji je iskočio iz stare vlasti i pokušava da se ubaci u demokratiju, a u suštini je ostao bezbožnik. Početkom maja 1997. godine partijarh Pavle je organizovao razgovor sa desetak intelektualaca o Kosovu i Metohiji, kome je prisustvovao i Dobrica Ćosić.

Ćosić je povodom toga u svom dnevniku zapisao da je crkva "svoje najkrupnije pitanje ovog doba prepustila episkopu raško-prizrenskom Artemiju, čoveku koji za tu politiku nema izražene sposobnosti". Ćosić je smatrao da patrijarh treba da formuliše jedinstvenu crkvenu politiku prema Kosovu i Metohiji.

Patrijarh Pavle se 8. februara 1997. godine, u pratnji članova Episkopskog saveta Srpske pravoslavne crkve iz Republike Srpske, sastao na Palama s državnim rukovodstvom RS. Predstavnici državnog vrha RS upoznali su crkvene velikodostojnike sa situacijom u RS, sa pregovorima koji su se vodili u vezi sa razgraničenjem međuentitetske linije u oblasti Brčkog, kao i o aktivnostima rukovodstva RS na međunarodnom planu. U saopšetnju se navodilo da je u Eparhijskom dvoru na Sokocu održana sednica Eparhijskog saveta arhijereja Srpske pravoslavne crkve iz RS. Na sastanku su razmatrana pitanja o odnosima SPC i vlasti RS. Konstatovano je da su ti odnosi dobri i da će se i ubuduće unapređivati u svim vidovima. U radu Eparhijskog saveta učestvovali su patrijarh Pavle, mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj, vladike: zvorničko-tuzlanski Vasilije, banjalučki Jevrem i zahumsko-hercegovački Atanasije i predstavnici Ministarstva vera RS.


Antrfile

VERA I NACIJA

Patrijarh Pavle je otvorio 18. novembra 1996. godine svojom besedom u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine ciklus predavanja povodom dva milenijuma hrišćanstva. On je govorio o "Hrišćanstvu u istoriji čovečanstva" i o uticaju nove jevanđelske nauke na tok civilizacije. Patrijarh je istakao da je pravoslavna hrišćanska vera izvela naš narod na put istorije, učeći da pismenosti i dajući mu "mogućnost da o sebi ostavi pismenog traga". Prema njegovim rečima, pravoslavna vera ostavila je trag i u našoj arhitekturi i umetnosti, a njena slika su najlepši srpski manastiri Studenica, Žiča, Gračanica, Mileševa, Sopoćani.

nastavlja se

Autoru:  Luna.* [ 05 Jan 2013, 13:34 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Pisma bez odgovora

Slobodan Miloševic, Milan Milutinovic i Dragan Tomic nisu odgovorili na pisma patrijarha koja im je uputio 1998. godine. Poruka gradjanima Crne Gore kaže da je trenutak "da junaštvo bude cojstvo"


PIŠE: DR RADMILA RADIĆ

POVODOM ustavne krize i pogoršanih odnosa unutar rukovodstva Republike Srpske, patrijarh je u julu 1997. godine ponovo boravio u Sokocu i Banjaluci i sastao se sa predsednikom RS u Predsedništvu BiH, Momčilom Krajišnikom i predsednikom RS Biljanom Plavšić. Krajišnik je posle razgovora rekao da je patrijarh uputio apel da se nađe rešenje za izlaz iz krize. Iz kabineta predsednika RS u Banjaluci nije stigla nikakva potvrda o ovom susretu niti je izdato zvanično saopštenje za javnost nakon završetka razgovora u kojima su učestvovali i drugi velikodostojnici SPC. Patrijarh Pavle je pokušao ponovo početkom septembra 1997. godine da pomiri u Banjaluci čelnike bosanskih Srba, ali u tome nije uspeo. U drugoj polovini oktobra došlo je do još jednog susreta patrijarha i članova Sinoda SPC u Patrijaršiji sa rukovodstvom Republike Srpske. U saopštenju iz kabineta patrijarha navodilo se da su patrijarh Pavle i predstavnici RS razgovarali o pitanjima veronauke, bogoslovije i duhovne akademije i o daljem unapređenju odnosa između SPC i vlasti RS.

Tokom 1997. godine patrijarh je blagoslovio i potpisao deklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj i BiH, kao i deklaraciju o obustavljanju postupka Haškog tribunala protiv dr Radovana Karadžića. Sinod je izdao saopštenje u kojem je napadnut Haški tribunal. Patrijarh je bio aktivno uključen i u probleme vezane za Sremsko-baranjsku oblast. On je 18. marta 1997. godine primio administratora SBO Žaka Klajna, koji je povodom toga izjavio da je razgovor vođen o predstojećim izborima u Hrvatskoj, kao i o značaju učešća srpskog naroda Sremsko-baranjske oblasti u njima. Izražavajući zadovoljstvo rezultatima razgovora sa patrijarhom i arhijerejima SPC u Beogradu, Klajn je istakao da je budućnost srpskog naroda u njegovim rukama i da će prihvatanjem hrvatskih dokumenata i izlaskom na glasanje obezbediti svoju budućnost. Dodao je i to da je srpskom patrijarhu pomenuo listu okrivljenih koju su sačinile hrvatske vlasti, što je zapravo značilo da je za lokalno stanovništvo u 99,9 odsto slučajeva amnestija bila završena. On je istakao da je od hrvatske vlade zahtevano da potvrdi da je ova lista konačna i da neće biti proširena, što je od posebne važnosti za ljude iz ove oblasti. Administrator Sremsko-baranjske oblasti je izjavio da u susretu sa arhijerejima SPC nije bilo reči o mogućem susretu srpskog patrijarha Pavla i kardinala Kuharića.

Nakon sednice Sinoda SPC u Dalju, patrijarh Pavle je 25. marta 1997. godine u obraćanju vernicima pozvao stanovnike Sremsko-baranjske oblasti da ostanu i održe se na tom prostoru "kao narod Božji, istinski hrišćani i časni ljudi". Pored članova Sinoda sednici su prisustvovali i episkop osječko-poljski i baranjski Lukijan, episkop sremski Vasilije i episkop bački Irinej. Patrijarh Pavle je tom prilikom razgovarao i sa predsednikom Izvršnog veća Sremsko-baranjske oblasti Vojislavom Stanimirovićem. Potom je patrijarh razgovarao 9. maja 1997. godine u Beogradu i sa predsednikom SBO Goranom Hadžićem. Posle razgovora, Hadžić je novinarima izjavio da je od srpskog patrijarha zatražio da "utiče na ostvarivanje prava srpskog naroda, kako bi nakon održavanja izbora u SBO ostali na svojim staništima".

Vrh SPC je 1997. godine intenzivirao svoje aktivnosti na diplomatskom planu i kontakte sa predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija. Za vreme trajanja Sabora SPC 1997. godine, patrijarh Pavle je primio državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt i uručio joj predstavku sa gledištima Sabora na goruća pitanja SPC i srpskog naroda. Na vanrednom zasedanju Sabora 1997. godine bila je izražena zabrinutost i apelovano je na sve vernike SPC i na odgovorne činioce u društvu da se povede računa o primeni načela hrišćanskog morala i opšteljudskih etičkih vrednosti, na političku i ljudsku toleranciju.

U januaru 1998. godine patrijarh je uputio poruku i građanima Crne Gore da se na miran i dostojanstven način bore za svoje političke ciljeve i kaže da je trenutak da im "junaštvo bude čojstvo". On je zamolio Crnogorce "da razbiju mrak bratomržnje" i dodao: "Da sam u mogućnosti došao bih danas u Podgoricu, ali ne da dam podršku jednoj ili drugoj zavađenoj strani, već da stanem između njih." U poruci se navodi da ni pravo, ni nepravo nisu samo na jednoj strani i da svako treba da se bori za svoje mišljenje na način koji dolikuje ozbiljnim ljudima. "Vi koji ste poduže do sada bili na čelu Crne Gore nemojte se bojati da ste na gubiku, ako misliti da vam je pobeda nepravo izmakla. Teže bi po vas bilo ako ispadne da po svaku cenu i uvek isti moraju biti nepromenjivi. Vi koji sada treba da preuzmete najodgovornije dužnosti imajte na umu da valja služiti narodu, a ne gospodariti njime i trudite se da budete predstavnici svih ljudi Crne Gore, a ne samo vaših pristalica i nemojte promenu shvatiti kao svoju pobedu, već kao priliku da što bolje i više uradite za dobro svih naroda i zemlje u kojoj živite."

Krajem maja 1998. godine poglavar SPC je primio predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i predsednika crnogorske skupštine Svetozara Marovića. Patrijarh i crnogorski funkcioneri razmatrali su situaciju na Kosovu i stanje u saveznoj državi posle smene saveznog premijera Radoja Kontića. Patrijarh Pavle je nedelju dana pre toga uputio pismo predsednicima SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore - Slobodanu Miloševiću, Milanu Milutinoviću i Milu Đukanoviću, te predsednicima republičkih skupština Draganu Tomiću i Svetozaru Maroviću, u kojem ih je pozvao na sastanak u Beograd da bi razgovarali o situaciji na Kosovu. Odgovori Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića i Dragana Tomića na patrijarhovo pismo nisu stigli.

U SLUŽBI MIRA

PREMA patrijarhovim rečima, kada je u martu 1991. godine došlo do prvih nasilnih obračuna, on je od "pravoslavaca, katolika i svih ljudi dobre volje" zahtevao da pokažu suzdržanost i razumnost i da "za dobrobit svih učine sve što je u njihovoj moći", da ponovo dođe do mira. Sastajao se i sa predstavnicima drugih verskih zajednica da bi se zajedno sa njima pomolio i apelovao na zaustavljanje nasilja i mirno rešavanje sukoba. "Bog će na svom tasu izmeriti ko je počinio više zločina". Crkva, objašnjavao je patrijarh, vernike poziva da na zločine ne odgovaraju zločinima. Od napada se, doduše, treba braniti, ali "odbrana mora da bude humana, a ne zločinačka. Zločinac je onaj čovek koji počini zločin, ali i onaj koji na zločin odgovara zločinom".

nastavlja se

Autoru:  Luna.* [ 07 Jan 2013, 16:16 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Pogubno jednoumlje

Od jednoumlja politicke ideologije opasnije je nacionalno jednoumlje, upozorio je patrijarh. Bolje je izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu. Moramo ostati na svojoj svetoj zemlji.


Piše: dr Radmila Radić

PATRIJARH je u više narata tokom 1996, 1997. i 1998. godine boravio na Kosovu i Metohiji, ali crkvena štampa je pisala u to vreme uglavnom o uzurpaciji spomenika kulture. On je 1. januara 1998. godine uputio protest povodom upotrebe sile da bi se rasterale demonstracije albanskih studenata na Kosovu, ali je studentima poručio da je od "jednoumlja političke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje". Pokazao je razumevanje za studentske demonstracije, ali je dodao da stanje na Kosovu zahteva ozbiljno i mukotrpno otvaranje svih pitanja koja truju odnose između dva naroda.

Početkom februara 1998. godine, patrijarh je obišao Saborni hram svetog Đorđa u Prizrenu. Pozdravljajući vernike, patrijarh je poručio da je "bolje izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu". - Kao što smo i do sada sa susedima drugih vera i nacionalnosti bili komšije, dobre komšije sa dobrim komšijama, tako i danas i svagda. Ali, kažem i ponavljam, ničega se i nikoga ne bojati, sem greha, jer to je ono što nas udaljuje od Boga - rekao je patrijarh. Posetio je i prizrensku Bogosloviju "Sveti Kirilo i Metodije" i obišao manastire Devič, Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane.
Povodom izjave patrijarha Pavla, u kraljevačkoj crkvi, početkom oktobra 1998. godine, da Islamska zajednica nije odgovorila na pokušaje da se uspostavi saradnja povodom situacije na Kosovu, novine su pisale o nepostojanju komunikacije između dve verske zajednice i o odbijanju Islamske zajednice na Kosovu da na bilo koji način kontaktira sa SPC.
TOKOM 1998. godine, patrijarh je u više navrata kontaktirao sa predstavnicima vlasti u Srbiji i sa njima razgovarao o situaciji na Kosovu i Metohiji. Krajem novembra je razgovarao i sa funkcionerima Skupštine grada Beograda o pitanjima opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ističući da će Srpska pravoslavna crkva, kao i uvek kroz istoriju, učiniti sve da podrži i narod i monaštvo, suočene sa teškim životnim prilikama. - Moramo ostati na svojoj svetoj zemlji - rekao je patrijarh Pavle u razgovoru sa svojim domaćinima, potpredsednikom Skupštine grada Beograda Milanom Božićem i predsednikom Izvršnog odbora gradske skupštine Spasojem Krunićem, podsećajući na istoriju srpskog naroda i Crkve, čiji su koreni na kosmetskoj zemlji. Patrijarh Pavle je ponovio da je jedino pravo rešenje - pronalaženje opšteg dobra za sve koji žive na Kosmetu, a za to se sve strane moraju založiti. - Koliko do vas stoji, imajte sa svima ljubav - podsetio je patrijarh na reči svetog apostola Pavla. Zahvaljujući patrijarhu na poseti i SPC "koja nas je i do sada kroz istoriju održala i podržala", potpredsednik Božić je izjavio da je Skupština grada Beograda spremna na saradnju sa SPC, posebno kada je reč o prikupljanju i slanju pomoći na Kosmet, svesna da se u ovom delu Srbije treba izboriti za opstanak naše kulture i duhovnosti. U jednočasovnom razgovoru bilo je reči i o potrebi ukidanja zakona kojim je bivši jugoslovenski režim još 1947. godine zabranio povratak kosmetskih prognanika, kao i o posebnim merama zaštite kosmetskih manastira, koji su u ovoj situaciji izloženi velikim nevoljama.
Krajem decembra 1998. godine i početkom januara 1999. godine, patrijarh je imao intenzivne kontakte kako sa predstavicima vlasti tako i sa predstavnicima opozicije. On se sastao sa predsednikom Republike Srbije Milanom Milutinovićem, predsednikom Demokratske stranke dr Zoranom Đinđićem i predsednikom SPO Vukom Draškovićem. Polovinom januara boravio je na Kosovu i Metohiji, a 3. februara 1999. godine primio je Stanislasa Filiola, ambasadora Francuske u SR Jugoslaviji i Dejvida Landsmana, otpravnika poslova Velike Britanije, koji su mu uručili original Zaključaka Kontakt grupe sa sednice u Londonu i zatražili da SPC učini sve sa svoje strane kako bi došlo do mirnog i pravednog rešenja konflikta na Kosovu i Metohiji.
Gosti su obavešteni da je upravo tim povodom sazvano savetovanje episkopa za 5. februar u Beogradu, posle čega se očekivalo zvanično saopštenje i stav Srpske pravoslavne crkve. U razgooru je učestvovao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, član Sinoda.
PRED održavanje planirane konferencije, vladika bački Irinej je posetio Dobricu Ćosića da se sa njim posavetuje. Vladika je govorio "zabrinuto i kritički o svojoj `ideološki ostrašćenoj braći`, vladikama koje su unele u Crkvu antikomunističku ideologiju i izazvale težak raskol u njenom biću". Ćosić dodaje da je patrijarh nemoćan i da je Srpska pravoslavna crkva u dubokoj krizi. Dan pre konferencije, ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović, sastao se sa patrijarhom Pavlom i mitropolitom Amfilohijem u Patrijaršiji, ali je izbegao susret sa novinarima.

Nagađalo se da je razlog njegovog dolaska u Patrijaršiju bila predstojeća konferencija u Francuskoj, što je bila i glavna tema episkopske konferencije 5. februara. Patrijarh Pavle je tih dana tražio od francuskog šefa diplomatije Ibera Vedrina da se delegaciji SPC omogući prisustvo na konferenciji u Rambujeu.
Delegacija SPC na čelu sa patrijarhom boravila je u Parizu po povratku iz Amerike februara 1999. godine, ali nije učestvovala u pregovorima u Rambujeu. Patrijarh je posetio Institut sv. Sergija i sastao se sa kardinalom Žan-Mari Lustiženom. Poglavar SPC je marta 1999. godine boravio u poseti eparhiji zagrebačko-ljubljanskoj i cele Italije i tom prilikom se sreo sa najvišim državnim i crkvenim ličnostima u Republici Hrvatskoj i Sloveniji. Ovo je bila prva poseta najvišeg predstavnika SPC Sloveniji posle trideset šest godina i prva poseta Hrvatskoj od početka ratnih sukoba u nekadašnjoj Jugoslaviji.


ZLO DVA NARODA
PATRIJARH je poručio Srbima u Hrvatskoj da ne treba da imaju dileme oko opredeljenja za poštovanje hrvatskog Ustava i zakona. Izrazio je svoje strepnje zbog sporog povratka episkopa i sveštenika, nastavka iseljavanja iz istočne Slavonije, nepoštovanja prava na imovinu, ostvarivanja prava pune ravnopravnosti itd.
- Veliko je zlo u ovom ratu zadesilo hrvatski narod, ali i srpski. Mnogi naši sunarodnici su u njemu učestvovali. Individua za zločine mora da odgovara, ali kolektivitet - ne.

nastavlja se

Autoru:  Luna.* [ 05 Mar 2013, 19:52 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Prkos kao nemoć

Prkos nije izraz moci, nego nemoci, on ne daje snagu, nego je rastace, govorio je patrijarh komentarišuci protestne koncerte na Trgu Republike. Za svaki dogadjaj, za svaku pojavu patrijarh Pavle nadje tumacenje u jevandjelju, govorio je Dobrica Cosic


PREMA svedočenju Dobrice Ćosića, patrijarh Pavle i on su se često sastajali i razmenjivali mišljenja po mnogim pitanjima. Jedan od tih susreta, na patrijarhov zahtev, odigrao se i 21. marta 1999. godine, kad je Ćosić savetovao patrijarhu da Sinod podrži kompromis sa Albancima i Amerikancima.
Patrijarh Pavle je obavestio 29. marta 1999. godine novinare da je uputio apel svim vladama sveta da zaustave dejstva NATO i bombardovanje SRJ. "Avelj ima pravo i dužnost da se brani od Kaina", rekao je patrijarh, podsećajući javnost da Kosmet u svesti našeg naroda "nije samo kraj i zemlja na kojoj su naše svetinje, nego i nauka kojoj su nas one učile". "Molimo sve eparhijske arhijereje u zemlji i inostranstvu, sveštenstvo i verni narod da u nevolji koja nas je snašla umnože svoje molitve Gospodu, caru mira, za stradajući narod naš i za sve koji pravde radi stradaju i trpe progone i zlostavljanja." On je obraćanje završio porukom "da nastane toliko potreban mir i nama i svim drugim narodima, drugih vera i shvatanja koji zajedno s nama žive".
Patrijarh je apel pročitao u svečanoj sali patrijaršijskog dvora SPC, a potom se obratio predstavnicima štampe jevanđeljskom porukom - "Neka se mir useli u nas i u neprijatelje naše, jer zlo ne može dobra doneti nikome."
Patrijarh Pavle je tokom marta primio ministra
inostranih poslova Grčke Papandreua i sa njim razgovarao o mogućnostima rešavanja krize na Kosovu i Metohiji i postizanju mirovnog sporazuma, potom ministra inostranih poslova Vatikana monsinjora Žan-Luja Torana, koji je došao u Beograd u okviru diplomatske inicijative Vatikana za prestanak bombardovanja. Poglavar SPC primio je tih dana i ruskog patrijarha Alekseja sa delegacijom i baptističkog sveštenika Džesija Džeksona iz SAD, a predsednik Milošević mu se zahvalio na svemu što je učinio da se postigne mir na prostoru Jugoslavije.
Moleban za spas srpskog naroda pred ikonom Bogorodice Kazanske, koja je stigla u Beograd sa delegacijom Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle je služio 31. marta 1999. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. Ova ikona je bila kopija čudotvorne ikone Bogomajke Kazanske iz 16. veka i predstavljala je poklon ruskog patrijarha Alekseja i RPC Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenom narodu. Na poleđini ikone ispisan je blagoslov poglavara RPC srpskom patrijarhu, crkvi, jerarsima, sveštenstvu i narodu, uz molitvu "milosrdnoj zaštitnici hrišćanskog roda da sačuva srpski narod od bede i iskušenja".

"Neka Bog po svojoj milosti sudi i nama i onima koji nepravedno napadaju naš narod", rekao je po završenoj molivi patrijarh Pavle zahvalivši bratskom pravoslavnom ruskom narodu, svim pravoslavnim narodima i svima koji se u danima vaskršnjeg posta mole za spas i prestanak stradanja srpskog naroda.
U zajedničkom apelu za mir, patrijarh Pavle, katolički nadbiskup Perko, beogradski muftija Hamdija Jusufspahić i Isak Aseil, rabin Jugoslavije, osudili su predstojeće bombardovanje SRJ. Episkop šumadijski Sava je u pismu otpravniku poslova ambasade SAD Ričardu Majlsu takođe osudio bombardovanje i negativno odgovorio na prethodno mu upućen poziv da napusti zemlju.
Patrijarh je u svojim izjavama molio da bombardovanje prestane i da se nađu mirna rešenja, ali je takođe upozoravao i na neprimereno ponašanje povodom održavanja koncerta na Trgu Republike. "Prkos nije izraz moći, nego nemoći. On ne daje snagu nego je rastače." Podršku srpskom narodu uputilo je i hilandarsko bratstvo, a apel za prestanak nasilja gotovo svi velikodostojnici pravoslavnih crkava i arhiepiskop kenterberijski Džon Keri.
Polovinom aprila patrijarh Pavle je primio delegaciju Bundestaga, a nekoliko dana ranije i delegaciju katoličke humanitarne organizacije "Sveti Euđidio", koju je predvodio njen osnivač i predsednik monsinjor Vinčenco Palja. Izražavajući zadovoljstvo susretom s poglavarom Srpske pravoslavne crkve, patrijarhom Pavlom, u danima posle katoličkog Uskrsa i u vreme Velike nedelje za pravoslavni svet, monsinjor Palja je, po završetku razgovora, izjavio novinarima da se organizacija "Svetog Euđidija" izričito izjasnila za mir i posebno podržala praznično vaskršnje primirje na prostoru Jugoslavije. On je dodao da je ovom posetom i razgovorima želeo da iskaže prijateljstvo patrijarhu Pavlu, kao i podršku u svim njegovim mirovnim zalaganjima. "Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti da dođe do mira i mislim da su neke već prisutne", rekao je on, posebno ističući značaj susreta predsednika Slobodana Miloševića i Ibrahima Rugove.
Polovinom juna 1999. godine patrijarh Pavle je doneo odluku da ode u Pećku patrijaršiju i tamo boravi dok se stanje elementarno ne stabilizuje. Pozvao je Srbe da ne napuštaju svoja ognjišta i izjavljivao kako je zapanjen razmerama zločina koji su počinjeni. Uz njega su bili i drugi predstavnici SPC. Mitropolit Amfilohije se smestio u Peći i uspostavio kontakt sa italijanskim generalom oko svih postupaka oslobađanja otetih Srba, deblokiranja ugroženih sela i sl. Vladika Atanasije je obilazio najugroženija mesta, dok je vladika Artemije delovao iz manastira Gračanica, gde je morao da pređe iz Prizrena. Neki strani listovi pisali su u to vreme da bi možda najefikasniji specijalni predstavnik za Kosovo među Srbima bio episkop Artemije.

SAVRŠEN HRIŠĆANIN

DOBRICA Ćosić je ponovo posetio patrijarha 1. maja 1999. godine, u vreme dok je trajalo bombardovanje. "Na svoj način mi se ispovedao taj živi svetac, koji jevanđeljem i apostolskim poslanicima objašnjava sve što se zbiva u svetu i sa ljudima. Za svaki događaj, za svaku pojavu, on nađe tumačenje u jevanđelju. Apostol Pavle je njegov učitelj; ispomaže se i apostolom Jovanom, a neretko citira i svetog Augustina. Patrijarh Pavle je danas, po mom životnom i svetogorskom iskustvu i razumevanju religije, najistinskiji pravoslavni hrišćanin; možda savršen hrišćanin." Sporazumeli su se da treba što pre "popustiti pred neprijateljem i da zbog Kosova nikako ne treba žrtvovati Srbiju".

nastavlja se

Autoru:  Luna.* [ 07 Mar 2013, 22:14 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Sinod traži ostavke

Zbog dramaticnih zbivanja na Kosovu i Metohiji, Sinod SPC je, polovinom 1999, zatražiko ostavku kompletnog državnog rukovodstva i formiranje vlade narodnog spasa. Miloševic bi hteo sve, pa i da Crkvu okrene u svoju korist


SINOD SPC je 15. juna izdao saopštenje koje je izazvalo veliku pažnju. Izražavajući duboku zabrinutost zbog zbivanja na Kosovu i Metohiji i tražeći zaštitu za srpski narod i srpske svetinje od međunarodnih snaga koje su zaposedale Kosovo, Sinod je poručio i sledeće:
"Suočeni sa tragičnim položajem u kojem se našao sav naš narod i savezna država, uvereni da je u imenu Božjem konačni sud i pravda, a ne u instrumentalizovanom Haškom sudu, istovremeno zahtevamo da aktuelni predsednik države i njegova vlada, u interesu naroda i za njegovo spasenje, podnesu ostavku, kako bi novi ljudi prihvatljivi za domaću i međunarodu javnost, kao vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod i njegovu budućnost. Svakom razumnom čoveku je savršeno jasno da mnogobrojni unurašnji problemi i protivrečnosti kao i izolovanost naše države na međunarodnom planu ne mogu biti rešeni i prevaziđeni sa ovakvom vlašću i pod ovakvim uslovima."
Patrijarh Pavle je saopštenje od 15. juna pojasnio na sledeći način: "Smisao tog saopštenja jeste da se dođe do vlade nacionlanog spasa u kojoj će učestvovati svi dobronamerni ljudi, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju ili nijednoj. Suočeni sa tragičnim položajem u kojem se našao sav naš narod i država, uvereni da je u imenu Božjem konačni sud i pravda, a ne u instrumentalizovanom Haškom sudu, smatramo da aktuelni predsednik države i njegova vlada, u interesu naroda i za njegovo spasenje, podnesu ostavku kako bi novi ljudi, prihvatljivi za domaću i međunarodnu javnost, kao vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod i njegovu budućnost."
Predstavnici režima su odgovorili da se patrijarha ne boje i da je saopštenje SPC kojim se traži ostavka jugoslovenskog predsednika "glupost". U "Borbi" od 17. juna, Ž. Đorđević je pisao kako SPC "svoje vazalstvo nudi političkim vazalima" i staje "uz bok NATO ubica".
SREDINOM 1999. godine mogli su se čak čuti predlozi da patrijarh dođe na čelo države. Jedna katolička novinska agencija pisala je u to vreme da je patrijarh najveći neprijatelj Miloševića i da je SPC "jedina kredibilna institucija u zemlji". Patrijarh je vernicima okupljenim u manastiru Gračanica, povodom Vidovdana, poručio da "ne smeju da prihvate poluistine" i da on ne bi pristao na očuvanje Srbije, ako bi uslov za to bio činjenje zla drugome. Sutradan je novinarima u Prizrenu rekao kako jugoslovenski predsednik treba da se povuče "radi opšteg dobra" kako bi se stvorio prostor za formiranje vlade nacionalnog spasa.
Patrijarh Pavle, vladika Artemije i Momčilo Trajković uputili su početkom jula otvoreno pismo predsedniku SAD, generalnom sekretaru UN, generalnom sekretaru NATO-a i drugim međunarodnim faktorima, u kojem su tražili da se zaustave zločini protiv Srba na Kosovu. Patrijarh se izjašnjavao protiv podele Kosova i Metohije i izražavao nadu da će Srbi moći da žive na Kosovu, za koje je rekao da bi trebalo da postane zona bez oružja. U razgovoru za NIN, polovinom jula patrijarh je između ostalog govorio i o srpskoj neslozi i potrebi da se onaj ko drugačije misli pobedi po svaku cenu.
"Vidite, ima nečega negativnog oko nas, i u nama, zbog čega stradamo." Desetak dana kasnije, u intervjuu datom za "Slobodnu Bosnu", patrijarh je izjavio da predsednik SRJ Slobodan Milošević "nije hrišćanin i izrazio nevericu u pogledu budućeg zajedničkog života Srba i Albanaca na Kosovu, rekavši da oba naroda imaju zbog čega da se kaju. "U svojoj knjizi hrvatski predsednik Franjo Tuđman kaže za Miloševića da je socijalista. E, sad da li je socijalista ili komunista, ne znam, ali znam da on nema veze sa Crkvom. Crkva nikada nije bila ni za, ni protiv njega. Milošević bi hteo sve, pa i Crkvu da okrene u svoju korist. Moja dužnost kao vernika je da branim istinu."
PATRIJARH je 23. jula 1999. godine u Prištini razgovarao sa kancelarom Gerhadom Šrederom i upoznao ga sa teškim stanjem u kojem se nalazio srpski narod na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je glavni problem to što albanski zločinci ne posustaju, a posebno je zamerio Šrederu što je najviše pravoslavnih svetilišta oštećeno ili uništeno u zoni odgovornosti nemačkih pripadnika Kfora. Šreder je rekao da nemačka vlada ne podržava ta dela, ali istovremeno nije propustio da izrazi svoje razumevanje za, kako je rekao, "revolt Albanaca", najavljujući ujedno pomoć od miliion maraka vlade Nemačke za izgradnju porušenih srpskih kuća na Kosmetu.
U to vreme patrijarh je u razgovoru sa Dobricom Ćosićem rekao kako u ratu sa OVK i NATO-om nije postojala jedinstvena srpska komanda, pa su se neki srpski odredi borili samovoljno i sveteći se izvršili zločine.
Decembra 1998. godine patrijarh je posetio bolnicu u Trebinju, gde se lečio vladika zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije. Patrijarh je u Trebinju razgovarao i sa ministrom vera u Vladi Republike Srpske Jovom Turanjaninom i predsednikom opštine Obradom Gadžom, a posetio je i uzvišenje Crkvina iznad samog Trebinja. Na tom uzvišenju uređivao se prostor gde je trebalo da bude izgrađena mala crkva, imitacija Gračanice, u koju će kasnije biti preneti i položeni posmrtni ostaci pesnika Jovana Dučića iz američkog grada Libertvila, gde su se tada nalazili. Patrijarh je obišao i Petropavlovski manastir u Petrovom Polju kod Trebinja.


SIMBOL STRADANjA

PATRIJARH je 12. jula 1998. godine u Petrovaradinu osveštao obnovljenu crkvu svetog apostola Pavla, koja se nalazi u krugu Vojnomedicinskog centra. On je odlikovao petrovaradinski Vojnomedicinski centar ordenom Svetog Save prvog reda za humanost i požrtvovanost u zbrinjavanju i lečenju ranjenika, žrtava ratova. To je bilo prvo crkveno priznanje jugoslovenskoj vojsci posle Drugog svetskog rata.
Crkva svetog apostola Pavla u krugu ove bolnice u Petrovaradinu izgrađena je 1925. godine na inicijativu kralja Aleksandra, a hram je vraćen Crkvi i potpuno obnovljen devedesetih godina. Urađene su freske, a na ulazu je istaknuto obeležje - statue vernika i vojnika kao simboličan prikaz zajedničkog stradanja.


Nastavlja se

Autoru:  Luna.* [ 13 Sep 2013, 08:45 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

SVETAC KOJI JE HODAO SRBIJOM

Njegove reči i pouke se i dan danas pamte i prepričavaju a mnogi ga danas, bez obzira što ga crkva još nije kanonizovala, smatraju za sveca

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

BEOGRAD - Na današnji dan pre 99 godina rođen je jedan od najcenjenijih i najomiljenijih poglavara Srpske pravoslavne crkve - patrijarh Pavle.

Njegove reči i pouke se i dan danas pamte i prepričavaju a mnogi ga danas, bez obzira što ga crkva još nije kanonizovala, smatraju za sveca. Patrijarh Pavle bio je poznat ne samo po svojoj mudrosti već i po skromnom životu koji je vodio pa je tako poznato da je sam sebi popravljao cipele.

Prepričava se tako i anegdosta gde su primetili da patrijarh Pavle ima nove cipele. Pohvalio se i on sam da su udobne i da u njima može dugo da pešači. Kada su ga pitali gde ih je kupio on se samo nasmejao. Iza ovog događaja stoji zanimljiva priča. Naime te cipele su u stvari, nekad bile ženske čizme. Patrijarh ih je našao kako stoje bačene blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici prepravio ih je kako bi sebi napravio cipele.

Neretko su ga ljudi viđali kako se vozi u tramvaju a među decom je bio poznat kao patrijarh "Budimo ljudi".

Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević, 11. septembra 1914. godine, u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca. Rano je ostao bez roditelja, pa se o malom Gojku, od njegove treće godine, brinula tetka.

Sveti arhijerejski sabor Srpske Pravoslavne Crkve, 1. decembra 1990. godine, izabrao ga je za četrdeset četvrtog po redu prvojerarha Srpske Pravoslavne Crkve. Sutradan, u nedelju 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, ustoličen je u tron arhiepiskopa pećkih, mitropolita beogradsko-karlovačkih i patrijaraha srpskih, a 22. maja 1994. u drevni patrijaraški tron u Pećkoj Patrijaršiji.

Patrijarh Pavle je poslednje dve godine života proveo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je preminuo 15. novembra 2009. godine.

"Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstatikao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi...Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost", govorio je u svoje vreme patrijarh Pavle.


Slika

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=WpstQ_XsRpA[/youv]

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=eKmipCl2srE[/youv]


kurir

Autoru:  vrabac* [ 10 Dec 2014, 13:09 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Slika

Autoru:  vrabac* [ 10 Dec 2014, 13:10 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Slika

Autoru:  vrabac* [ 10 Dec 2014, 13:10 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Slika

Autoru:  Andersen [ 18 Nov 2015, 23:08 ]
Tema posta:  Re: Српски великодостојници

Slika

PATRIJARH PAVLE OČI U OČI SA ALBANSKIM NAPADAČIMA: Izgovorio je rečenicu, a oni su otišli!


Srpski patrijarh Pavle je bio omiljen među narodom zbog svoje skromnosti i istinoljubivosti. Preminuo je tiho, u snu, u 95. godini, a njegove mudrosti se i dan danas pamte i prepričavaju.

Slika


Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) preminuo je u 95. godini na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, gde je proveo poslednje dane na lečenju, a sahranjen je u manastiru Rakovica, prema sopstvenoj želji.

Molitva za sve

Kada je kao vladika boravio na Kosovu, desilo mu se da ga zaustavi naoružana albanska banda, koja mu je zatražila da klekne i pomoli se za postradale Albance. Pavle im je tada smireno i trezveno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve, pa je nepovređen uspeo da nastavi put.

Spasao davljenika

Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Dobio je u to vreme smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi.

"Jedi u sebi"

Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto, a monah odgovori da se moli u sebi. Patrijarh na to doda da onda treba i da jede u sebi.

Slika


Milione ostavio crkvi

Potomcima svog brata ostavio je samo budilnik i sam, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vernost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.

U avionu

Jednom je patrijah išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. On je bez zbunjenosti rekao

"U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele".

Mrvice hleba

Patrijarh Pavle šokirao je Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji. Kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Upitali su ga šta to radi, a on im je odogovorio:

"Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola".

phpBB [video]


kurir

Stranica 5 od 5 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/