Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Божија Чуда
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=391&t=16265
Stranica 7 od 7

Autoru:  Luna.* [ 12 Feb 2014, 10:37 ]
Tema posta:  Re: Божија Чуда

Izrael: Stotine ljudi došlo da vidi Bogorodicu koja "plače"

Stotine ljudi došlo je u gradić na severu Izraela da vidi statuu Device Marije, za koju lokalni stanovnici tvrde da "plače"

Slika

Stotine ljudi došlo je u gradić na severu Izraela da vidi statuu Device Marije, za koju lokalni stanovnici tvrde da "plače", odnosno da joj iz jednog oka curi ulje.

Hrišćanska porodica Kuri iz Taršihe kraj granice s Libanom rekla da je to čudo videla u svojoj dnevnoj sobi.

Osama Kuri priča je da je njegova supruga Amira našla nedavno statuu prekrivenu uljem. Amira je rekla da joj se statua "obratila", rekavši da se ne plaši.

Nakon što je i jedan sused video kako curi ulje iz njenog oka, vest se proširila. Delovi statue su, kako se čini, vlažni, čak i nakon što se obrišu. Porodica kaže da je najčudnije kada se učini kako se "suza" sliva niz obraz statue.

Tokom protekle nedelje oko 2.000 ljudi je došlo da to vidi, preneo je Aššiejted pres.

novosti

Autoru:  Luna.* [ 08 Apr 2014, 21:40 ]
Tema posta:  Re: Божија Чуда

Bogorodica se ukazala u Đenovićima?

Na preseku bagremovog drveta vidi se "crtež", ali da li je stvarno reč o liku Bogorodice teško je utvrditi


Slika
Prema tvrdnjma meštana Đenovića, na bagremu odsečenom pre dva meseca, ukazao se lik Bogorodice.

Drvo je odsečeno da bi se obnovilo i sada je već ograđeno, a prolaznici povremeno svraćaju da se uvere u priču meštana i ostavljaju cveće.

Na preseku drveta se zaista vidi "crtež", ali da li je stvarno reč o liku Bogorodice teško je utvrditi, preneo je lokalni radio Jadran.

Bagrem je, inače, veoma stara biljna vrsta. Postoji predanje da je od grana i lišća bagrema bio načinjen venac na Hristovoj glavi. To bagremu daje poseban značaj.

Kod Arabljana, na primer, bagrem se koristio kao građa za tron i krunu samog Spasitelja. Smatralo se da su bodlje na granama bagrema simbolizovale zrake sunca, kao i na samom Hristovom vencu.

Prema predanjima, od bagremovog drveta je napravljena Nojeva barka, a u zapadnoj masoneriji, bagrem predstavlja zalog uskrsnuća i besmrtnosti.


novosti

Autoru:  vrabac* [ 17 Jun 2014, 17:01 ]
Tema posta:  Re: Божија Чуда

Српској мајци

Slika

Шта је то мајка? Мајка је биће најсличније Богу. Питање, које сам често постављао себи и одговор који сам добио приликом једног незаборавног догађаја. Био сам као ђак присутан на стрељању једног разбојника. Осуђен на смрт, везан за колац над ископаном раком, жандарми с пушкама чекају команду за стрељање. У том се појави једна жена, па кршећи руке поче преклињати: „Господо, немојте га убијати, не знате колико је он добар био”. „Наведен је на зло, учинио је једно недело, а ја знам много његових добрих дела”. „Ако ви не верујете мени, питајте комшије, они ће посведочити”. „Преклињем вас, не убијајте њега, ево, убијте мене”.
Овај догађај се дубоко урезао у моју душу. А кад сам доцније учио у богословији, како је Христос дошао у свет да умре за грешнике, да спасе грешнике, ја сам се увек сећао ове мајке.
Зашто је Христос пострадао за грешнике, зашто је у сваком грешнику видео неко добро од пепеловог зла, исто као што мајка, и само мајка, може да нађе нешто добро и у најпропалијем сину и у најпропалијој ћерки својој? Поклонимо се зато материнству, јер су слика љубави Божије. Да није било светих матера, многи Светитељи и Светитељке, и стубови Православља, не би били уписани у наш календар да њихове мајке нису биле свете душе. Кад се сећамо нашег Светог Саве, зар можемо заборавити мајку његову, свету Ану? И како бисмо могли помислити да су се сви они моћни и плаховити владари наши из династије Немањића – Свети Стефан Првовенчани, па Милутин и Драгутин, Свети Стефан Дечански, па цар Урош – посветили без утицаја њихових светих, богоугодних матера? Из светог корена, свето је и стабло!
Сећамо се, мајки, које родише толике витезове и заточенике истине и правде Божије, и безбројне страдалнике и мученике за Крст Часни и Слободу Златну. И да ли би Марко био онакав делија, ненасит правде Божије, међу људима, да није чуо од мајке Јевросиме ону јеванђељску поруку: „Сине Марко, мој очињи виде, боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу”. А без онакве, несравњиве јунак-мајке, зар би Југовићи пошли у смрт свесно и драговољно, под Крсташем барјаком? О, па Милица, она истинска царица, и за време царства и по пропасти царства? Царица у порфири, царица у монашкој ризи, увек царица, јер је царица по духу. Телесна мајка кћери и синова, али и духовна мајка многе сирочади српске после слома Косовскога. Царица у Крушевцу, царица у Љубостињи, царица на земљи и, верујем, царица у Царству Небескоме. Па, зар да се не сетимо мајке Ангелине, коју баш мајком зове сав српски народ? Мајка која је изродила свеце и војводе, док се и сама није посветила. Ми се данас сећамо и кнегиње Љубице Обреновић, која је многим врлинама превасходила свога великога мужа, а у ратном јунаштву није му уступала. Како да се не сетимо краљице Марије, мајке нашег краља Александра Карађорђевића, за којим је народ наш толико плакао да је, мислим, заувек сузама осветио и своју белу престоницу и сву земљу своју.
Може ми неко замерити, да ја овде само говорим о краљицама, кнегињама, не о мајкама сељанкама и сиротицама. Нећу се ја огрешити о мајке сељанке, не заборављам ја да сам дете са села, једног китњастог села ваљевског. И моја мајка је сељанка, као чист тамјан пред Богом, као свећа пред Богом. Ја похваљујем у нашим владарским женама и мајкама баш што је у њима вечно сељачко, неизгубљено, а профињено. И наш календар и наша историја били би сиромашни без сељака, без тежачких матера које су родитељке и прародитељке свих оних чије су слике постале иконе и чије су главе круном крунисане. И чија су бедра мачем опасана била и чији су подвизи ушли у црквене стихире, или у гусларске певаније. Ај, браћо моја, ми се морамо данас сетити матера коморџија. То су оне оштре Српкиње које су на својим леђима носиле коморе синовима на бојиштима, из рата у рат, из рода у род, из века у век, кроз векове. Ја не могу да се отргнем томе сећању јер сам их лично негде, са дивљењем, гледао у рату, широм отаџбине. Сетимо се, браћо, и матера коритара. То су оне сироте удовице које су у кориту туђе платно прале, да би децу своју усхраниле и школовале. Заиста није мален број високих службеника државних који памте, кад им је мајка, иза туђих корита, сапуњавом руком давала новчиће за буквар и читанке.
Ја сам навео само неколико славних српских матера и жена по имену, премда је број њихов огроман. Но, до сада су историју српску писали само мушкарци, и о мушкарцима. Али доћи ће време, надам се, када ће се историја српскога народа писати пажљивије и праведније. Тада ће се изнети и разјаснити и велика улога и благотворан утицај српских мајки на цело ткиво наше славне историје. Ај, браћо моја, поштујмо зато мајке, и своје и туђе. Јер свака је мајка по природи, као мајка слична Христу Спаситељу, тим пре мајка Хришћанка. Страдања матера за децу њихову, телесна и душевна, заиста су слична страдањима Христовим за сав род људски, и тешко да можемо схватити љубав Христову према људима, ако не познајемо љубав материнску, којој је она најсличнија.
Поклонимо се светим мајкама и женама српским, и помолимо се са блогодарношћу Господу Богу: „O, Свевишњи Господе, Боже, хвала Ти што си даровао српском народу такве и толике матере, које остадоше верне закону Твоме. Уведи их, Господе, у Царство Твоје вечно, тамо где се у вишњој и вечној Србији сија лик Светога Саве и Свете Петке, и Духом Твојим Светим, Господе благи, испуни, оснажи и управи садашње и будуће мајке, овога Твога крстоносног поколења, које ће Теби служити и Тобом се прослављати. И помози нам, Оче наш небесни, да се и ми, као деца Твоја, вежемо уз Тебе љубављу деце према родитељу своме, а Ти се вежи уз нас љубављу родитеља према деци својој, да Ти будеш наш и ми Твоји, на век века. Амин.”

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Autoru:  Sanja [ 25 Mar 2015, 23:11 ]
Tema posta:  Re: Божија Чуда

Pola Srbije traži spas u selu kod Valjeva


Nedaleko od Valjeva nalazi se selo Stave u koje dolaze ljudi iz cele Srbije u nadi da će naći spas i izlečiti se od teških bolesti. MONDO je bio u Stavama gde je upoznao oca Marjana zbog čijih molitvi vernici hrle u ovo malo mesto.

Slika

Za sveštenika Marjana Kneževića koji služi u Crkvi svetog Petra i Pavla pri Valjevskoj eparhiji, vernici sa kojima smo razgovarali imaju samo reči hvale, jer kako kažu, zahvaljujući njegovim molitvama desila su se prava čuda...

Bolesnici od raka su izlečeni, mnogi nepokretni su prohodali i izlečili se od raznih drugih teških oboljena, a ima i onih koji dolaze, jer ne mogu da imaju decu, rekla je za MONDO meštanka sela Stave koja se, kako tvrdi, i sama uverila u moć molitvi i ozdravila.

Međutim, kako kaže otac Marjan, on ne leči, već se moli za ozdravljenje vernika koji od njega zatraže pomoć, a "Bog je taj koji će nekoga izlečiti".

HILJADE VERNIKA KOD OCA MARJANA

Kroz Stave nedeljno prođu stotine vernika - mladih, starih bolesnih i zdravih, a godišnje više hiljada njih. Dolaze i ljudi sa Kosova, iz Republike Srpske, Hrvatske... Čak postoji i organizovan autobuski prevoz iz mnogih gradova do crkve u Stavama, posebno kada su praznici. Službe se vrše svaki dan, pa i subotom.

Crkva svetog Petra i Pavla prilagodila se narodu, tako da služba radnim danima počinje u 17 časova, kako bi vernici koji rade mogli da dođu posle posla.

Slika

Otac Marjan kaže da u crkvu dolaze ljudi sa raznim problemima, ali da je "put do izlečenja uz njegove molitve lakši samo za prave vernike“.

“Sa svakim vernikom koji dođe i želi da razgovara sa mnom ja to činim s ljubavlju i uz prijatan razgovor. Prvo je neophodno da se pronađe uzrok te muke, a to detektovanje se stiče iskustvom. Nekada 500 ljudi dođe do mene za 15 dana i kada se pronađe uzrok, kreće se sa molitvama. Oni koji dolaze ovde da traže pomoć moraju biti pravoslavni, u pravom smislu te reči. Pravoslavlje je pravoverje i pravoživljenje. Nije pravoslavlje da staviš na čelo etiketu pravoslavlje, ili da se obučeš pravoslavno, a da ostalo ne bude tako. Onaj koji veruje znaće kako treba da se ponaša, a ako ne veruje, onda mu nema pomoći ovde“, naveo je sveštenik.

Slika

Otac Marjan u razgovoru s vernicima provede dnevno i pet, šest sati. Zamolili smo ga da nam ispriča kakva su se to čuda desila uz pomoć molitvi iz Jevanđelja koje se čitaju u crkvi u Stavama, iako ih u drugim pravoslavnim bogomoljama, retko koji sveštenik koristi.

“Dolazio je jedan čovek čija je ćerka imala tumor na mozgu od osam centimetara. Trećinu su odstranili, ali više nisu mogli da joj ne bi oštetili čulo vida, sluha... Onda su došli na molitvu Jeloosvećenja (za bolesne), koja se održava na svakih 15 dana, a nekada i češće. Nakon par nedelja, otac obolele je doneo novi snimak i tumora više nije bilo – ostala je samo senka. Dete je živo i zdravo, ide u školu, i hvala Bogu, dobro je“, ispričao je otac Marjan.

Kako kaže, na molitve je dolazila i jedna žena sa galopirajućim rakom limfnih žlezda. “Nakon određenog vremena rak se smirio, a žena je još uvek živa i zdrava. Sličan slučaj bio je i sa jednom gospođom iz Osečine, koja se posle molitvi takođe oporavila, vratila se poslu i dobro je“, tvrdi sveštenik.

Molitva je razgovor duše čovekove sa Bogom, a dužnost sveštenika je da propoveda i pomaže vernicima. Ako ima vere i nade, onda ima i pomoći, ali ako nema vere, tu onda ima malo nade, kaže otac Marjan.

“Mnogi su pisali da ja lečim, ali ja zaista ništa ne lečim, ja se samo molim, a Gospod leči i isceljuje, i spasava. Ja se samo molim, kao posrednik. Mislim da narod i dolazi, jer oseti da sveštenik želi da mu pomogne i da se u tome mnogo trudi. Da li će neko ozdraviti ne zavisi samo od njega, ili od tog vernika, koji se moli, već od Gospoda najviše... Ima tu toliko čuda da se zabeleži, ali, Gospodu se molimo i on isceljuje, a ne ja“, istakao je otac Marjan koji je rođen u Stavama gde u seoskoj crkvi radi 38 godina.

Dok smo razgovarali sa sveštenikom odlučili smo da ostanemo na službi koja počinje u 17 sati. Imali smo nešto više od sat vremena do početka. Za to vreme čuli smo još neverovatnih priča...

"OVDE SE ČUDA DEŠAVAJU"

Slika

Ljubazna žena u maloj kafani, gde osim domaće kafe sa ratlukom, “žestine“ i piva, nema skoro ništa drugo da se popije, kada smo je upitali da nam ispriča nešto o ovom neobičnom mestu u koje hrle vernici, prvo šta je rekla je - otac Marjan.

“U Stave dolazi mnogo ljudi, skoro svi oni idu kod oca Marjana. On je i meni pomogao. Mnoga deca su ovde progovorila i mnogi se izlečili“, rekla je ova žena koja godinama radi u seoskoj kafani i služi goste iz cele Srbije. Ona nam je ispričala da je imala pre nekoliko godina jake bolove u peti koje je “izlečila zahvaljujući molitvama“.

Kako kaže, onda je počela sa molitvama kad god je imala slobodnog vremena i to joj je “pomoglo da reši probleme“. “Sve to je istina. Ali, to je samo za one koji veruju u njegovu molitvu i poštuju je. Mnogi judi su se oslobodili od bolova,raznih zla, rakova, deca su mnoga prohodala i progovorila...“.

U podnožju planine Medvednik na oko 130 kilometara od Beograda sreli smo i Slavoljuba Srećkovića, veselog 62-godišnjeg sedog meštanina sela Majinovići, od Stava udaljenog par kilometara, koji nam je takođe potvrdio da se “u Stavama čuda dešavaju“.

“Kod sveštenika je dolazila i jedna žena sa detetom koje nije govorilo, ali se čudo desilo zahvaljujući molitvama. Kada su izlazile iz crkve, devojčica koja ne govori, progovori i kaže - ’mama ja sam žedna’, a mama pade na zemlju. Mnogo njih se izlečilo, ali ja nisam školovan da to mogu da objasnim“, rekao je Srećković.

GUŽVA U CRKVI

Bliži se vreme liturgije. Već oko 16.30 u Stave su počeli da pristižu automobili sa raznim registarskim oznakama, a među njima, najviše Beograđana i vernika iz Valjeva. Parking ispred male crkve za nekoliko minuta bio je skroz pun.

Zvuci drvenog klepetala oglasili su početak litrugije i u 17 sati svi smo ušli unutra, a vrata crkve se zatvorila. Otac Marjan počeo je sa molitvama. Među vernicima je bilo i dece, mladih i starih, svi su se klanjali, a služenje je trajalo sat i po vremena.

Slika

Za one koji ne idu u crkvu često, prizor pomalo neuobičajen, jer je većina vernika vršila duboki poklon - klečeći, rukama i čelom dodirujući pod, ponovo dižući se sa zemlje i tako nekoliko puta. Veliki pokloni (metanije) najčešće se praktikuju za vreme velikoposnih bogosluženja, dok nedeljom i praznicima nisu dozvojene, jer su to dani duhovne radosti zbog vaskrsenja Isusa Hrista.

Služba je završena nešto pre 19 časova, a u mestu Stave, u podnožju planine Medvednik, mrkli mrak. U selu kao da više nema žive duše, osim vernika, koji su izašli iz crkve.

ENERGETSKA POLJA


Slika

Dok smo obilazili Stave videli smo jedan neobičan drveni putokaz koji vodi ka "energetskim poljima". Od Stava udaljeno sedam kilometara, na oko 600 metara nadmorske visine, došli smo do misterioznih polja ograđenih bodljikavom žicom.

Na ulazu u krugove, obeležene belim ciglama i belim i crvenim kanapom, istaknuto je upozorenje: "U energetskim poljima stojite na sopstvenu odgovornost. Pre stajanja u energetskim poljima o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama posavetujte se sa lekarom“.

Slika

U tim energetskim poljima, koje je otkrio izvesni Dragoslav Kovačević čije su ime i fotografija istaknuti na tabli, ljudi takođe “pronalaze spas“. Kako smo čuli od meštana, najčešće dolaze oni koji boluju od raznih tumora i koji su podvrgnuti zračenjima. Međutim, u krugovima na vrhu planine, nismo zatekli nikog.

Meštanin Majinovića Slavoljub Srećković ispričao nam je da u "polja idu oni koji su pri kraju". “Nije to magija, već kao neka struja. Tu dolaze oni koji su primali hemoterapije i koji su puno zračeni. Nadaju se da će im ta polja pomoći“, kazao je Srećković.

Uglavnom, nešto slično kao sada već popularni Najdanovi krugovi kod Bele Palanke, koje je Najdan S. Rakić otkrio uz pomoć viska dok se vraćao iz vinograda. Za njih se veruje da imaju jaka geozračenja koja mogu da izleče od raznih bolesti.

Pitali smo i oca Marjana za energetska polja i on nam je rekao da se sigurno "nešto oseća gore" , međutim, njemu se taj odlazak u polja uopšte ne sviđa, jer kako kaže, čudno se ponašaju ti ljudi u krugovima.

“Moguće da je tamo bio nekada neki hram. Oni to zovu energetsko polje, jer navodno ima magnetnih polja. Ali, čini mi se da oni tu nešto magijaju - podignu ruke ka nebu i viknu: ’Gospode, da li će da ozdravi taj i taj, pitaju ko će i da li će da ozdravi’“, rekao je sveštenik i ponovio da je tu bila verovatno neka svetinja (hram, grob nekog sveca, oltar...) iz koje sada “izbija sila“.

Verovali ili ne u sve što smo u selu Stave saznali, ovo putovanje bilo je bogato neobičnim pričama o čudima za koje se čulo od Subotice, pa sve do Vranja. Za oca Marjana znaju vernici iz cele Srbije, a da li njegove molitve mogu da pomognu, to najbolje mogu da kažu oni koji su potražili spas u maloj crkvi u podnožju valjevske planine Medvednik...

mondo

Stranica 7 od 7 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/