Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Веронаука
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=391&t=16221
Stranica 5 od 7

Autoru:  Luna.* [ 22 Maj 2012, 12:34 ]
Tema posta:  Re: ВЕРОНАУКА

НАЧИН ПОСТА


Под постом се подразумева уздржавање од извесне хране, претежно мрсне, и пића на извесно време. Постоје неколико степена поста:

1. када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву - тзв. сухоједење,

2. када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у водом - тзв. пост на води,

3. када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и

4. када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;

Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.

У Православној Цркви постоје неколико постова које смо дужни сви да постимо, и то:

1. Божићни пост У току овог поста, од 15. новембра до 17. децембра: понедељком, средом и петком постимо на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби; а од 18. до 24. децембра: понедељак, среда, петак на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу.

2. Велики (Часни) пост У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком постимо на води; суботом и недељом постимо на уљу, а на Благовести и на Цвети дозвољено је јести рибу.

3. Петровски пост У току овог поста понедељак, среда и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и недеља на риби.

4. Госпоински пост У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком се пости на води, суботом и недељом на уљу, а риба се користи само на Свето Преображење Господње.

5. Среда и петак Преко целе године овим данима се у исхрани користи храна спремана на води.

Како је Црква одредила дане у које треба да се пости, тако је исто одредила дане када је пост разрешен. И то, средом и петком, у следећим случајевима:

1. од 25. децембра до 4. јануара разрешено је на све (једу се: риба, сир, јаја, месо), значи не пости се.
2. у седмици иза недеље митара и фарисеја такође је разрешено на све.
3. у току сиропусне седмице разрешено је на: рибу, сир и јаја (месо у току ове седмице се не једе).
4. Светла седмица, седмица по Васкрсу, такође је разрешена на све.
5. Духовске седмице, седмица по Духовима, такође је разрешена на све.
6. од Томине недеље до Духова, средом и петком, пости се на уљу.
7. у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса дозвољава се риба.

Напомена:
- Ако се догоди да Божић празнујемо у среду или петак тада се разрешава на све, не пости се.
- Ако се пак догоди да Петровдан или Велика Госпоина буду у среду или петак тада се разрешава на рибу (пости се на риби), а у било који други дан да се догоди празновање неког од ова два празника не пости се.

СПЦ

Autoru:  Luna.* [ 24 Maj 2012, 11:18 ]
Tema posta:  Re: ВЕРОНАУКА

PRAZNICI


Praznici su dani posvećeni životu i radu Gospoda Isusa Hrista, Presvetoj Bogorodici ili svetiteljima. Praznike delimo na: Gospodnje, Bogorodičine i svetiteljske.

Gospodnji praznici su: Rođenje Gospoda Isusa Hrista (Božić), Bogojavljenje, Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim (Cveti), Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan), Duhovi (Pedesetnica), Preobraženje Gospodnje i Krstovdan. Neki liturgičari u Gospodnje praznike ubrajaju i Obrezanje Gospodnje. Vaskrs je praznik nad praznicima. Pored već nabrojanih Gospodnjih praznika pomenućemo i Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subota kao praznike koji su vezani za život Gospoda Isusa Hrista.

Bogorodičini praznici su: Rođenje Presvete Bogorodice (Mala Gospojina), Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina). Ima još praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, koji nisu u broju Velikih praznika, ali ih svakako treba pomenuti kao Bogorodičine praznike. To su praznici koji obeležavaju uspomenu na događaje iz života Presvete Bogorodice kao što su praznici: Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Svetiteljski praznici su svi ostali praznici koji su posvećeni određenim svetiteljima a nalaze se u Pravoslavnom kalendaru.


Gospodnji praznici


- Vaskrs
- Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić
- Bogojavljenje
- Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
- Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
- Silazak Svetoga Duha - Pedesetnica - Trojice
- Preobraženje Gospodnje
- Krstovdan
- Obrezanje Gospodnje
- Veliki četvrtak
- Veliki petak
- Velika subota


Bogorodičini praznici


- Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina
- Vavedenje
- Sretenje
- Sabor Presvete Bogorodice
- Blagovesti
- Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospojina
- Pokrov Presvete Bogorodice
- Polaganje rize Presvete Bogorodice


Slave


2.
januar Sveti Ignjatije Bogonosac

9.
januar Sveti Stefan

14.
januar Sveti Vasilije

20.
januar Sveti Jovan Krstitelj

27.
јjanuar Sveti Sava

29.
januar Časne verige Sv. Petra

12.
februar Sveta Tri Jerarha

14.
februar Sveti Trifun

15.
februar Sretenje Gospodnje

16.
februar Sveti Simeon

22.
mart Svetih 40 mučenika - Mladenici

19.
april Lazareva subota - Vrbica

6.
maj Sveti Đorđe - Đurđevdan

8.
maj Sveti Marko

12.
maj Sveti Vasilije Ostroški

14.
maj Sveti Jeremija

21.
maj Sveti Jovan Bogoslov

22.
maj Sveti Nikola letnji

24.
maj Sveti Ćirilo i Metodije

3.
jun Sveti Car Konstantin i Carica Jelena

28.
jun Sveti Car Lazar - Vidovdan

7.
јul Ivanjdan

12.
jul Petrovdan

21.
jul Sveti Prokopije

26.
jul Sveti Arhanđel Gavrilo

30.
jul Ognjena Marija

2.
avgust Sveti Ilija

4.
avgust Blaga Marija

9.
avgust Sveti Pantelejmon

11.
septembar Sveti Jovan - Usekovanje

22.
septembar Sveti Joakim i Ana

12.
oktobar Miholjdan

14.
oktobar Pokrov Presvete Bogorodice

19.
oktobar Sveti Toma - Tomindan

20.
oktobar Sveti Sergej i Vakho - Srđevdan

27.
oktobar Sveta Petka - Paraskeva

31.
oktobar Sveti Luka

1.
novembar Sveti Prohor Pčinjski

8.
novembar Sveti Dimitrije - Mitrovdan

11.
novembar Sveti Avramije

14.
novembar Sveti Kozma i Damjan - Vračevi

16.
novembar Sveti Georgije - Đurđic

21.
novembar Sveti Arhanjđel Mihajlo - Aranđelovdan

24.
novembar Sveti Mrata - Mratindan

25.
novembar Sveti Jovan Milostivi

26.
novembar Sveti Jovan Zlatousti

29.
novembar Sveti Matej

4.
decembar Vavedenje Presvete Bogorodice

9.
decembar Sveti Alimpije

13.
decembar Sveti Andrej

19.
decembar Sveti Nikola - Nikoljdan


SPC

Autoru:  Luna.* [ 25 Maj 2012, 11:13 ]
Tema posta:  Re: ВЕРОНАУКА

Vaskrs


Vaskrs Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji rođenog darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, ali nikada pre ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Farbanje vaskršnjih jaja Jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, je farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati" sa rastopljenim voskom i perom za pisanje. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice.
Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.
Kada svane dan Hristovog Vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i kadi sve koji stoje na molitvi i predaje kadionicu nekom mlađem da okadi celu kuću.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, - "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

spc

Autoru:  Luna.* [ 25 Maj 2012, 11:15 ]
Tema posta:  Re: ВЕРОНАУКА

Božić
7. januar


Kada se ispunilo 9 meseci od blagovesti u Nazaretu, u Vitlejemskoj pećini, u noći između subote i nedelje, rodila je Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši ga bez bola, kao što ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, sama ga povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi ga u jasle. Potom Mu se pokloni i pravedni Josif, pa pastiri iz polja koji čuše mnoštvo angela koji poju: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14), pa tri mudraca sa Istoka. Tako se, nakon mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, ispunjavajući starozavetna proroštva, javi On, Car nad carevima, radi spasenja ljudskog roda, šta nisu mogle da urade Njegove sluge.


Bogojavljenje


Kada Gospod Isus Hristos napuni 30 godina zemnog života, početak svog učiteljskog i spasilačkog delanja oznamenova krštenjem na Jordanu. Sveti Kiril Jerusalimski kaže: „Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan“. Ovim činom svetu se objavila u Starom Zavetu nagoveštena tajna Svete Trojice, tajna jednoga Boga u Trojici. Otac se javio čulu sluha (posvedočio je o Sinu), Duh Sveti čulu vida (u vidu goluba), a sin, uz to, i čulu dodira. Pogruženjem i krštem Gospoda u Jordanu, nama se pokaza misija Hristova u svetu i put našeg spasenja: Gospod uze na sebe grehe roda ljudskoga i pod njima umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode). Tako i mi moramo umreti kao ogrehovljeni čovek i oživeti kao preporođeni.


Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti


Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim: „Evo Car tvoj ide tebi krotak“ (Zah. 9, 9; Mt. 21, 5). A Njegov ulazak uistinu beše krotak: „i jaše na magarici, i magaretu, mladunčetu tovarne životinje“ (Mt 21,5). „Osana sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini“ (Mt. 21, 9), pozdravljao je jevrejski narod Hrista u nedelju, a već u petak je zahtevao Njegovu smrt. Oni koji su očekivali zemaljskog vladara, vidjevši da onaj kome su odavali počast kao caru ne ulazi u Jerusalim da bi se zacario na zemaljskom prestolu, već nudi Carstvo koje nije od ovoga sveta, okrenuše se protiv Njega, i radosni usklici na Cveti pretvoriše se u uzvike mržnje na Veliki Petak.

spc

Autoru:  Luna.* [ 27 Maj 2012, 12:15 ]
Tema posta:  Re: ВЕРОНАУКА

Спасовдан


Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: "Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине"" Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: "Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја". У знак сећања на овај догађај наша Црква слави СПАСОВДАН, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.


Тројице




„И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили“

Oвaj прaзник yстaнoвили сy joш aпoстoли, и oн пoчињe y нeдeљy. Пoштo je Бoг Син oбeћao дa ћe пoслaти Свeтoг дyхa, a Oтaц дoзвoлиo, свa три лицa бoжja yчeствyjy y тoм дoгaђajy.

Oвoг дaнa црквe сe китe зeлeним грaничицaмa и пoсипajy трaвoм, кao нa jeврejскy Пeдeсeтницy.

Дoгaђaj oвoг дaнa прeдстaвљa сe нa икoни: скyп aпoстoлa, a мeђy њимa и Свeтa Дjeвa Maриja Бoгoрoдицa, и нaд глaвaмa свaкoг пo jeдaн плaмичaк кao вaтрeни jeзик. Нo, мoжe сe прeдстaвити и y oбликy три пyтникa, oних, кaд сe Бoг сa двa aнђeлa, кoд Maмврискoгa хрaстa, jaвиo прaoцy Aврaмy.


Преображење


Треће године проповедања на земљи, Господ Исус Христос је Својим ученицима све чешће говорио о Свом блиском страдању, али и Својој слави након страдања на крсту. Да се због најаве Његовог страдања ученици не би сасвим раслабили и да не би отпали од Њега, Господ им је делимично показао Своју Божанску славу. И зато, узе са собом Петра, Јакова и Јована и са њима ноћу изађе на Тавор где се пред њима преобрази: „и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост“ (Мт. 17, 2). И појавише се поред њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. Господ је ученицима много пута показао Своју Божанску моћ, а на Тавору им је показао и Своју Божанску природу.


spc

Autoru:  Luna.* [ 28 Maj 2012, 13:22 ]
Tema posta:  Re: ВЕРОНАУКА

Krstovdan


Carica Jelena u Jerusalimu, saznavši gde je zakopan Časni Krst,poruši Venerin hram i ispod njega nađe 3 krsta. Tada joj patrijarh Makarije reče da stavi jedan po jedan na mrtvaca kojeg su pronosili. Kada su stavili treći krst, mrtvac ožive. Carica napravi srebrni kovčeg i u njega položi Časni Krst. Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim, odneo je sa sobom i Časni Krst. Nakon 14 godina, car Iraklije ga je vratio u Jerusalim. Nosio ga je na leđima. Ali, najednom stade, ne mogavši ni korak dalje. Patrijarh Zaharija vide angela koji sprečava cara da u raskošnom odelu ide pod Krstom, i to putem kojim ga je Gospod nosio bos i ponižen. I car u bednom odelu i bos unese Časni Krst u hram Vaskrsenja.


Obrezanje Gospodnje


Osmog dana po rođenju, božanski Mladenac je donet u hram i obrezan, prema zakonu koji u Izrailju važi još od Avrama. Pritom su mu dali ime Isus, kako je to arhangel Gavrilo blagovestio Presvetoj Devi u Nazaretu. Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje. Obrezanje Gospodnje pokazuje da je On primio na sebe istinsko ljudsko telo, a ne prividno, kako su kasnije tvrdili neki jeretici. Gospod je obrezan i zato što je hteo da ispuni sav zakon, kojeg je sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivši taj propis, On ga je zamenio krštenjem u Svojoj Crkvi, „jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15), kako je to objavio apostol Pavle.


Veliki četvrtak





Na prvi dan beskvasnih hlebova, za vreme večere u kući Svetog Jovana Bogoslova, nastade među učenicima rasprava ko je od njih veći. Tada Isus ustade, opasa se ubrusom, uze umivaonik i poče da pere noge svojim učenicima. Kada im opra noge reče: “Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge.” (Jn. 13, 14). Potom Isus reče da će Ga jedan od apostola izdati. “I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijiva za mnoge radi otpuštenja grijehova”


Veliki petak


Nakon što ga je Juda izdao i što su ga tokom noći uhvatili, jevrejski prvosveštenici i narodne starešine predadoše Isusa Pontiju Pilatu, koja opra ruke i, dok je svetina vikala: „Rasprni ga, raspni“ (Jn. 19, 6), dade da ga išibaju i razapnu. Onda mu obukoše purpurni ogrtač, staviše na glavu trnov venac i popljuvaše. Izneo je svoj krst na Golgotu, gde su ga na njega razapeli, zajedno sa dva razbojnika. „A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra i matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina“ (Jn. 19, 25), a od učenika samo Jovan Bogoslov. U 3 sata popodne Isus ispusti duh svoj, a Sunce se pomrači, zemlja zatrese i hramovna zavesa iscepa. Telo mu uze Josif iz Arimateje i položi u grob.


Velika subota


U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti Njegovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63). „Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66). Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.

spc

Autoru:  Luna.* [ 02 Jun 2012, 14:17 ]
Tema posta:  Re: Веронаука

Богородичини празници


Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина


Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац јој је био из племена Давидовог, а мајка од рода Ароновог. По оцу је била царског, а по мајци архијерејског рода, и тиме предображавање Онога који ће се из ње родити, Цара и Првосвештеника. Већ стари, Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку. Рођена у Назарету, након три године Пресвета Дева је одведена у јерусалимски храм, да би се вратила у Назарет где је ускоро чула благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.


Ваведење Пресвете Богородице


Када је Пресвета Дева Марија навршила три године, њени родитељи, свети Јоаким и Ана, довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Деву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.


Сретење Господње


Код Хришћана, Сретење Господње се слави на 40 дан од Божића. Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

SPC

Autoru:  Luna.* [ 07 Jun 2012, 10:54 ]
Tema posta:  Re: Веронаука

Sabor Presvete Bogorodice


drugog dana praznika Roždesta Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, 8. januara po novom a 26. decembra po starom kalendaru, Pravoslavna Crkva poroslavlja i Sabor Presvete Bogorodice.
Danas, sva Crkva Hristova odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja je rodila Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Njenim Saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju svi verni, da proslave Nju, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u Njenu čast.
Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: „Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod".


Blagovesti


Blagosvesti je praznik koji Srpska pravoslavna crkva proslavlja 25. marta (7. aprila). Spada u Bogorodičine praznike.
Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (sv. Jovan Krstitelj), isti Gospodnji arhanđeo, Gavrilo, javio se Prečistoj Djevi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! Začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
Na Marijino pitanje Kako će to biti kad ja ne znam za muža?, arhanđeo Gavrilo odgovara: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji. Prečista Djeva pokorno odgovara: Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj .
Sveti Oci iz starih vremena ostavili su nam nekoliko predanja vezanih za ovaj razgovor kojim je otpočela istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari. Između ostalog, oni vele da se Božji arhanđeo Gavrilo pojavio pred Prečistom Djevom baš u trenutku kada je čitala poznato mesto iz Knjige proroka Isaije: Gle, devojka će začeti i rodiće sina . Po istim tumačenjima. Gospod Isus Hristos je vaskrsao trideset i nešto godina kasnije, u isti datum u koji se vodio opisani razgovor Božjeg izaslanika i buduće Bogorodice. Zato se 25. mart/7. april smatra za autentični datum Vaskrsa, a retki slučajevi kada se Vaskrs poklopi sa ovim nepokretnim praznikom. zovu se "Kiriopasha".


Velika Gospojina


Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina.

Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu

Pred ovaj praznik ystanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremeny i koji traje od 14-27. avgysta yveče.

Na ikoni događaj yspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odry okryžena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isys Hristos, kome je ona dyh svoj predala, držeći y naryčjy y minijatyri oblik tela Prečiste Marije, kao dyh njen.

Vreme izmeđy Velike i Male Gospojine zove se Međydnevice. Tada žene bery međydnevičke trave: kičicy, krljy (ricinys), hajdyčky travy (mesečiny), papričicy ili bobicy, ygaslicy, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoryše, šljive i trna, drygi rod od jabyke (koje yjesen cvetajy) i maly zeleny lybenicy. Ovim travama leše se razne bolesti. Takođe se ostavljajy i međydnevička jaja od živine kao najbolja za ypotreby i rasad.

spc

Autoru:  Luna.* [ 07 Jun 2012, 10:57 ]
Tema posta:  Re: Веронаука

Pokrov Presvete Bogorodice


Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama. Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi ''Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet'', što Epifanije začuđen potvrdi. Zbog toga događaja uvedeno je praznovanje, da nas podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoljama, od nje molitveno tražimo.


Polaganje rize Presvete Bogorodice


U vreme cara Lava Velikog, carice Verine i patrijarha Genadija u Svetu Zemlju su, na poklonjenje svetinjama, otputovali carigradski plemići Galvije i Kandid. U Nazaretu su odseli u kući neke Jevrejke, device, koja je u tajnoj odaji držala rizu Presvete Bogorodice. Dodirom ove rize, mnogi bolesnici se isceljivahu. Galvije i Kandid su uzeli ovu svetinju i doneli je u Carigrad. Kada su to objavili patrijarhu Genadiju, u carskom gradu je nastala ogromna radost. Riza je potom svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne, koju je sagradio car Markijan na obali Vlahernskog zaliva, koji je dobio ime po nekom skitskom vojvodi Vlahernu koji je tu poginuo. U spomen na taj događaj, ustanovljen je ovaj praznik..

Autoru:  Luna.* [ 14 Jun 2012, 13:13 ]
Tema posta:  Re: Веронаука

Славе


2.
јануар Свети Игњатије Богоносац

9.
јануар Свети Стефан

14.
јануар Свети Василије

20.
јануар Свети Јован Крститељ

27.
јануар Свети Сава

29.
јануар Часне вериге Св. Петра

12.
фебруар Света Три Јерарха

14.
фебруар Свети Трифун

15.
фебруар Сретење Господње

16.
фебруар Свети Симеон

22.
март Светих 40 мученика - Младенци

19.
април Лазарева субота - Врбица

6.
мај Свети Ђорђе - Ђурђевдан

8.
мај Свети Марко

12.
мај Свети Василије Острошки

14.
мај Свети Јеремија

21.
мај Свети Јован Богослов

22.
мај Свети Никола летњи

24.
мај Свети Ћирило и Методије

3.
јун Свети Цар Константин и Царица Јелена

28.
јун Свети Цар Лазар - Видовдан

7.
јул Ивањдан

12.
јул Петровдан

21.
јул Свети Прокопије

26.
јул Свети Арханђел Гаврило

30.
јул Огњена Марија

2.
август Свети Илија

4.
август Блага Марија

9.
август Свети Пантелејмон

11.
септембар Свети Јован - Усековање

22.
септембар Свети Јоаким и Ана

12.
октобар Михољдан

14.
октобар Покров Пресвете Богородице

19.
октобар Свети Тома - Томиндан

20.
октобар Свети Сергеј и Вакхо - Срђевдан

27.
октобар Света Петка - Параскева

31.
октобар Свети Лука

1.
новембар Свети Прохор Пчињски

8.
новембар Свети Димитрије - Митровдан

11.
новембар Свети Аврамије

14.
новембар Свети Козма и Дамјан - Врачеви

16.
новембар Свети Георгије - Ђурђиц

21.
новембар Свети Архањђел Михајло - Аранђеловдан

24.
новембар Свети Мрата - Мратиндан

25.
новембар Свети Јован Милостиви

26.
новембар Свети Јован Златоусти

29.
новембар Свети Матеј

4.
децембар Ваведење Пресвете Богородице

9.
децембар Свети Алимпије

13.
децембар Свети Андреј

19.
децембар Свети Никола - Никољдан


SPC

Stranica 5 od 7 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/