Веронаука

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

-2-

Рукоположење

Рукоположење Епископа

Врши се по неписаном правилу у саборном храму. Уочи посвећења бива наречење које врши поглавар Цркве с неколико Архијереја. У храму се поставља сто на коме се налази Часни крст, сасуд са освећеном водом и онолико просфора и чаша вина колико Епископа има за трпезом љубави. У почетку, најстарији ђакон саопштава изабраном кандидату избор за Епископа, и после његове изјаве да се прима избора, одводи га поглавару Цркве, који га кропи освећеном водом, а потом као најмлађи заузима место за столом.

Чин наречења отпочиње поглавар Цркве (Патријарх, Архиепископ или Митрополит) почетним возгласом "Благословен Бог наш.." и после отпеване песме "Царју небесни...", трисветог, молитве Господње, духовског тропара и кондака, поглавар изговара кратку јектенију у којој помиње и новонареченог Епископа. На крају, ђакони произносе многољетствије за време којег благосиљају сви они којима се исто произноси, а Патријарх благосиља место нареченог Епископа, који за то време стоји. Одмах затим наставља се бденије на коме началствује наречени Епископ. Сва служба је духовска - Недеље Свете Педесетнице.

Пре хиротоније наречени Епископ пред присутним Патријархом и архијерејима, опширно излаже учење Православне вере. Наиме, између иконостаса и амвона, на коме се налази Патријарх, простире се повећи орао, с раширеним крилима, под чијим се ногама налази град с кулама. Орао у символичком погледу представља по учењу Симеона Солунског чистоту, Православље и висину богословља, а град Епископију. Наречени Епископ приликом трократног привођења од стране ђакона и возгласа: "Приводи се најбогољубазнији и потврђени Архимандрит (име) да се хиротонише за Епископа Богом спасаване Епархије (назив епархије)...", стаје прво на ноге орла, потом на средину и најзад на главу орла. Тројица архијереја постављају му питања, а он опширно одговара на иста, излажући Никеоцариградски Символ Вере, и исповеда да ћe се у свом архипастирском раду управљати светим канонима, да ћe чувати отачка предања, Црквени устав, чувати Црквени мир и учествовати у раду архијерејских сабора, да неће залазити у друге Епархије и вршити тамо рукоположења.

После исповедања вере, наречени Епископ стоји у олтару на орлецу. После трисвете песме, најстарији презвитер и ђакон приводе нареченог Епископа царским дверима, где га прихватају два архијереја. После трократног опхођења око часне трпезе, клекне испред ње и полаже крстообразно своје руке на њу, а архијереји полажу на његову главу крај малог омофора и отворено Јеванђеље писменима на његову главу. Патријарх или најстарији архијереј гласно говори молитву: "Избором u брижљивим испитивањем најбогољубазнијах архијереја и целог освећеног сабора, божанствена благодат... производи тебе најбогољубазнијег архимандрита, или јеромонаха (име) изабранога за Епископа Богом чуваних градова (име). Помолимо се, дакле, за њега, да дође на њега благодат Свесветога Духа." За време читања двеју молитава, тихо се пева "Господи помилуј" од стране свештенства и хора, а други архијереј по реду изговара такође тихо јектенију с прозбама за Патријарха, владара или народ и за онога који се рукополаже.

Потом се новопосвећени Епископ облачи у сакос, омофор и дају му се крст, панагија и митра, а уз наизменично певање Аксиос и Достојин. Нови Архијереј заузима одређено место и учествује у даљем служењу Свете Литургије, после које му Патријарх, уз поуку, предаје жезал управљања над разумним стадом Христовим.

Рукоположење презвитера (свештеника)

Рукоположење свештеника врши се на Литургији Св. Јована Златоустог или Св. Василија Великог после великог входа, јер ћe нови презвитер учествовати заједно са Архијерејем и служашчим свештенством у освећењу предложених часних дарова. Приликом великог входа, Архијереј ставља воздух на ђакона који ће бити рукоположен за презвитера и тиме се, на видљив начин показује да он завршава своје ђаконско служење.

Кандидата приводе ђакони, а прихватају га на царским дверима два најстарија презвитера и, уз певање три тропара, обилазе трипут око часне трапезе, чије крајеве он целива, а такође и раме, крст, руку архијереја и набедреник. Пошто клекне на оба колена и руке стави крстообразно на часну трапезу, архијереј ставља на главу ђакона који се рукополаже у чин презвитера крај малог омофора, благосиља га трипут, а најстарији свештеник возглашава Вонмем, архијереј гласно говори молитву "Божанствена благодат..." Затим архијереј тихо говори две молитве за време којих најстарији презвитер у себи говори јектенију, у којој се моли за архијереја и за онога који се рукополаже, а свештеници у олтару и хор изван олтара певају трипут "Господи помилуј." У првој тајној молитви архијереј каже: "Боже беспочетни... Ти Сам, Владико свих и cвегa, и за oвогa слугу Tвојегa и брата нашега, за којега си благоволео да од мене буде рукопроизведен, благоизволи да у непорочном живљењу и непоколебивој вepи прими ову велику благодат Светога Духа..."

После рукоположења архијереј даје новом презвитеру појас, фелон и Служебник, уз благосиљање све одежде и певање, у олтару и на хору, наизменично, Аксиос и Достојин. Одмах иза претварања дарова, архијереј одломивши део Агнеца ХС, даје га новорукоположеном презвитеру уз изговарање следећих речи: "Прими залог oвaj и сачувај гa целим и неповређеним до последњега даха твога јер ћеш ο њему бити питан ο другом и страшном Доласку великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа." Добивши део Агнеца презвитер стаје између горњег места и часне трaпезе и држећи у рукама исти, говори у себи 50. псалам. Пошто изговори возглас иза молитве Господње, враћа део Агнеца архијереју. На крају литургије, нови презвитер изговара Заамвону молитву и тиме обзнањује народу своје ступање у свештеничку службу.

Рукоположење ђакона

Такође се врши на Литургији, после речи "И да буде милост...", односно после претварања часних дарова. Међутим, архиепископ нижегородски и арзамаски Венијамин у свом познатом делу Hoвaja Скрижаљ заступа гледиште, да се ђаконска хиротонија може извршити и у току Пређеосвећене Литургије, после приношења пређеосвећених дарова са жртвеника на часну трпезу, јер ђакон не учествује у освећењу дарова, већ само саслужује.

Ипођакона приводе рукоположењу из средине народа, са солеје, ђакони, уз трократно метанисање. Том приликом они говоре: "Повељи, Повељите, Повељи преосвјашчењејши Владико." Ђакони приводе ипођакона архијереју, а он чини метаније, целива крст, руку и набедреник, а касније и раме архијереја, и трипут обилази око часне трпезе, уз певање одређених тропара и целивања крајева трпезе, којим на видљив начин изражава своје доживотно служење страшном престолу Господа славе. На крају, ипођакон клекне на лево колено испред трпезе, а руке крстообразно положи на њу. Архијереј благосиља ипођакона трипут, пошто је на његову главу положио крај малог омофора, полаже своју десну руку и после ђаконског возгласа Вонмем гласно говори молитву: "Божанска благодат, која свагда немоћи исцељује и недостатке допуњује, рукопроизводи (име) благочестивог ипођакона у ђакона..." Док архијереј изговара у себи две молитве, најстарији ђакон тихо изговара јектенију, а свештенство и хор певају по трипут "Господи помилуј." У првој молитви архијереј моли Господа за рукопроизведеног ђакона и каже: "...сачувај га у свакој честитости, да има тајну вepe у чистој савести. Α даруј му благодат коју си подарио Стефану Првомученику Твоме, којега си и првога призвао на дело ђаконскога служења Теби..." У другој пак молитви архијереј се моли да Господ новог ђакона испуни сваком вером и љубављу, и силом, и освећењем, силаском Светога и Животворнога Духа.

После рукоположења, нови ђакон добија орар, наруквице и рипиде, а уз наизменично понављање речи "Аксиос" и "Достојин" од клира и народа, који потврђују да је нови ђакон достојан примљеног чина.

СПЦ

G o o g l e

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Јелеосвећење

Шта је света тајна јелеосвећења?
Света тајна јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божја благодат за оздрављење болесника.

Шта овде значи болест?
Обољење душе или тела.

Како делује Божја благодат у овој светој тајни?
Она лечи тело од његових немоћи и душу чисти од њених грехова.

Од ког се времена ова тајна вршила у Цркви?
Од Христовог времена. По заповести Христовој апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље, и, међу другим људима, „помазивали јелејем многе болеснике и лечили их" (Марко VI, 13).

Како је пренесено вршење ове свете тајне на епископе и свештенике?
Заповешћу апостола. Свети ап. Јаков пише сасвим јасно: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њима и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се" (Јак. V, 14—15).

Да ли се света тајна јелеосвећења врши само над тешким болесницима и онима који умиру?
Не, ова чудотворна света тајна врши се и над онима који су лакше болесни.

СПЦ

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

ИСУСОВА МОЛИТВА

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног (грешну).

Пресвета Богородице, спаси ме грешног (грешну).

Господе Исусе христе, Сине Божији, ради молитава Пречисте Матере Твоје и свих светих, помилуј нас. Амин.

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

МОЛИТВЕ ЈУТАРЊЕ

У име Оца и Сина и Светога Духа, Амин.

Господе Исусе Христе, Сине Божји, ради молитава пречисте Матере Твоје, и свих светих, помилуј ме. Амин.

Слава Теби Боже наш, слава Теби.

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе, помилуј! (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Уставши од сна, падамо пред Тобом, Благи, и узносимо Ти анђелску песму, Моћни: свет си, свет, свет, Боже, помилуј нас Богородицом.

Слава оцу и Сину и Светоме Духу:

Из постеље и сна подигао си ме, Господе; ум мој просвети и срце, и усне моје отвори да Те славим, Света Тројице: свет си, свет, свет, Боже помилуј нас Богородицом.

И сад и увек у векове векова. Амин.

Судија ће доћи изненада, и откриће се свачија дела, но са страхом вичемо у поноћи: свет си, свет, свет, Боже помилуј нас Богородицом.

Господе помилуј! (дванаест пута)

Ходите, поклонимо се цару нашем Богу!

Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, цару нашем Богу!

Ходите, поклонимо се и припаднимо самом Христу, цару и Богу нашем!

Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном.Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад Ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Јер гле, истину љубиш, и јављаш ми незнано и тајно премудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; Обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну Зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце.

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;

Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин.

СПЦ

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

СВЕТО ПИСМО
НОВИ ЗАВЕТ

Јеванђеље по Матеју

Јеванђеље по Марку

Јеванђеље по Луки

Јеванђеље по Јовану

Дела апостолска

ПОСЛАНИЦЕ:

Посланица св. апостола Павла Римљанима

Прва посланица св. апостола Павла Коринћанима

Друга посланица св. апостола Павла Коринћанима

Посланица св. апостола Павла Галатима

Посланица св. апостола Павла Ефесцима

Посланица св. апостола Павла Филибљанима

Посланица св. апостола Павла Колошанима

Прва посланица св. апостола Павла Солуњанима

Друга посланица св. апостола Павла Солуњанима

Прва посланица св. апостола Павла Тимотеју

Друга посланица св. апостола Павла Тимотеју

Посланица св. апостола Павла Титу

Посланица св. апостола Павла Филимону

Посланица св. апостола Павла Јеврејима

Саборна посланица св. апостола Јакова

Прва саборна посланица св. апостола Петра

Друга саборна посланица св. апостола Петра

Прва саборна посланица св. апостола Јована

Друга и трећа саборна посланица св. апостола Јована

Саборна посланица светог апостола Јуде (Јаковљевог)

Откривење св. Јована Богослова

СПЦ

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Јеванђеље по Матеју

1. Родослов Исуса Христа и његово рођење.
2. Долазак мудраца са Истока. Бјекство Исусово у Египат. Ирод убија витлејемску дјецу. Исусов повратак из Египта у Назарет.
3. Проповијед Јована Крститеља. Крштење Христово.
4. Кушање Христа у пустињи. Почетак Христове проповиједи у Галилеји. Позив првих апостола. Прва чудеса.
5. Бесједа на гори: Блаженства. О достојанству апостола. О Закону старозавјетном и заповијестима Христовим.
6. Наставак Бесједе на гори: О милостињи. О молитви: Оче наш. О праштању, посту, истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца небеског.
7. Крај Бесједе на гори: О неосуђивању ближњих, чувању светиње и постојаности у молитви. О уским вратима и тијесном путу, о лажним пророцима и о правом и лажном извршењу заповијести Христових.
8. О исцјељењу губавога, слуге капетановог, таште Петрове и других болесника. О условима идења за Христом. Стишавање буре на мору и исцјељење гадаринских бјесомучника.
9. Исцјељење одузетога. Позивање апостола Матеја. О грјешницима, покајању и посту. Васкрсење Јаирове кћери, лијечење болесне жене, двојице слијепаца и других. О жетви и посленицима.
10. Имена Дванаесторице апостола. Давање власти и упутстава апостолима и предсказивање страдања због јеванђеља.
11. Изасланство Јована Крститеља и свједочанство Исусово о њему. Пријетња непокајаним галилејским градовима. Прослављање Бога Оца. Позив уморнима и натоваренима.
12. О тргању класја у суботу. Лијечење сухоруког. Испуњење пророштва о Слуги Господњем. Исцјељење бјесомучнога. О хули на Духа Светога и знаку пророка Јоне. Мати и браћа Исусова.
13. Приче о Царству небеском: о сијачу и сјемену; о пшеници и кукољу; о зрну горушичном; о квасцу; о сакривеном благу; о трговцу бисера; о мрежи. Исус презрен у постојбини својој.
14. Погубљење Јована Крститеља. Исус умножава хљебове, иде по мору, исцјељује болесника у Генисарету.
15. Христос изобличава фарисеје за њихова људска предања. Шта погани човјека. Вјера жене Хананејке. Лијечење многих болесника. Друго умножење хљебова.
16. Тражење знака с неба. О квасцу фарисејском и садукејском. Петрово исповиједање Христа као Сина Божијег. Исусов наговјештај о страдању, смрти и васкрсењу. О идењу за Христом и ношењу крста.
17. Преображење Христово. Исцјељење бјесомучнога дјечака. Моћ вјере. Друго предсказивање страдања, смрти и васкрсења. Порез храму.
18. Највећи у Царству небеском. О саблазни. Прича о изгубљеној овци. Црквени начин исправљања ближњег. Моћ апостолске власти; о заједничкој молитви и праштању. Прича о немилосрдном слуги.
19. О браку, разводу и безбрачном животу. Исус благосиља дјецу. О богатом младићу. О награди апостолима за преданост Христу.
20. Прича о посленицима у винограду. Пут у Јерусалим и треће предсказивање страдања. Молба мајке синова Зеведејевих и о првенству. Исцјељење два јерихонска слијепца.
21. Христов улазак у Јерусалим. Изгон трговаца из храма. Неплодна смоква. О власти Христовој. Прича о двојици синова и о злим виноградарима. О угаоном камену.
22. Прича о свадби царева сина. Богу Божије, цару царево. О васкрсењу мртвих, и највећој заповијести. Христос Давидов син и Господ.
23. Исусова осуда лицемјерја књижевника и фарисеја. Жалост над Јерусалимом.
24. О разорењу Јерусалима, поновном доласку Христа, свршетку вијека и о потреби будности.
25. Прича о мудрим и лудим дјевојкама. Прича о талантима. О Страшном суду.
26. Посљедње предсказивање страдања. Завјера Јудеја против Христа. Помазање у Витанији. Јудино издајство. Пасхална вечера и Причешће. Молитва у Гетсиманији. Јудин пољубац. Хватање Христа и вођење пред Кајафу и Синедрион. Петрово одрицање и кајање.
27. Исус пред Пилатом. Јудино самоубиство. Пуштање Вараве и осуда Христа. Мучење и распеће. Хула Јудејаца. Смрт и погреб Христа. Стража на гробу.
28. Васкрсење Христово и јављање мироносицама и ученицима. Синедрион поткупљује стражу. Васкрсли Господ шаље апостоле да проповиједају и крштавају по свијету.

наставља се

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

-2-

1. Родослов Исуса Христа и његово рођење.

1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.
7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.
12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.
17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити.
20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога.
21. Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових.
22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23. Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.
24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју.
25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.

2. Долазак мудраца са Истока. Бјекство Исусово у Египат. Ирод убија витлејемску дјецу. Исусов повратак из Египта у Назарет.

1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:
2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.
3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.
4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.
5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:
6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.
7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.
8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним.
9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.
10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.
11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.
12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.
13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15. И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.
16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.
19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту,
20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.
21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.
22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

3. Проповијед Јована Крститеља. Крштење Христово.

1. У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповиједаше у пустињи Јудејској.
2. И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
3. Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове.
4. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед.
5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.
6. И он их крштаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
7. А кад видје многе фарисеје и садукеје гдје долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде?
8. Родите, дакле, род достојан покајања.
9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму.
10. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.
11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12. Њему је лопата у руци па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем неугасивим.
13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти.
14. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?
15. А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га остави.
16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега.
17. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.

4. Кушање Христа у пустињи. Почетак Христове проповиједи у Галилеји. Позив првих апостола. Прва чудеса.

1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша.
2. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напосљетку огладње.
3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хљебови.
4. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.
5. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма,
6. Па му рече: Ако си Син Божији, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.
7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега.
8. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову,
9. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.
10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!
11. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху му.
12. А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.
13. И оставивши Назарет дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,
14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи:
15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка;
16. Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија.
17. Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
18. А идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.
20. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
21. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим.
23. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
24. И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним болестима и мукама обузете, и бјесомучне, и мјесечаре, и одузете, и исцијели их.
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана.

наставља се

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

-3-

5. Бесједа на гори: Блаженства. О достојанству апостола. О Закону старозавјетном и заповијестима Христовим.

1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.
2. И отворивши уста своја, учаше их говорећи:
3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити;
5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.
13. Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
14. Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
16. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима.
17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним.
18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде.
19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.
20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
21. Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака!“ биће крив синедриону; а ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеноме.
23. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе,
24. Остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну.
26. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до посљедњега новчића.
27. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу.
28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.
29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.
30. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи да све тијело твоје буде бачено у пакао.
31. Тако је казано: Ко отпусти жену своју, нека јој да књигу отпусну.
32. А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу; и који се ожени отпуштеницом, прељубу чини.
33. Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.
34. А ја вам кажем: Не куните се никако: ни небом, јер је пријесто Божији;
35. Ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога Цара.
36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бијелом или црном учинити.
37. Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је.
38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
39. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други;
40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину;
41. И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.
42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.
43. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега.
44. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне,
45. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.
46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници?
47. И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
48. Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.

6. Наставак Бесједе на гори: О милостињи. О молитви: Оче наш. О праштању, посту, истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца небеског.

1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,
4. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега.
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11. Хљеб наш насушни дај нам данас;
12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.
14. Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не видје људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20. Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24. Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?
28. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
31. Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?
32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.
34. Не брините се, дакле, за сутра: јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

наставља се

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

-4-

7. Крај Бесједе на гори: О неосуђивању ближњих, чувању светиње и постојаности у молитви. О уским вратима и тијесном путу, о лажним пророцима и о правом и лажном извршењу заповијести Христових.

1. Не судите, да вам се не суди;
2. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити.
3. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?
4. Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме?
5. Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога.
6. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас.
7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
9. Или који је међу вама човјек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да?
10. Или ако рибе заиште, да му да змију?
11. Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?
12. Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци.
13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду.
14. Јер су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.
15. Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви.
16. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?
17. Тако свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.
18. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати.
19. Свако дрво које не рађа добра плода сијече се и у огањ баца.
20. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их.
21. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима.
22. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили?
23. И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.
24. Сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену;
25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену.
26. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску;
27. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан.
28. И када заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.
29. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји.

8. О исцјељењу губавога, слуге капетановог, таште Петрове и других болесника. О условима идења за Христом. Стишавање буре на мору и исцјељење гадаринских бјесомучника.

1. А кад сиђе са горе, за њим пође мноштво народа.
2. И гле, дође губавац и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје.
4. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсеј ради свједочанства њима.
5. А кад уђе у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи:
6. Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи.
7. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
8. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
9. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини.
10. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
11. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме;
12. А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
13. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
14. И дошавши Исус у дом Петров, видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.
15. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му.
16. А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели,
17. Да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
18. А када видје Исус много народа око себе, заповједи да пређу на ону страну.
19. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
20. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу заклонити.
21. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да одем и укопам оца својега.
22. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве.
23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.
24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше.
25. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо!
26. И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика.
27. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?
28. А кад он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним.
29. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?
30. А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња.
31. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.
32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води.
33. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике.
34. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га молише да оде из њиховог краја.

9. Исцјељење одузетога. Позивање апостола Матеја. О грјешницима, покајању и посту. Васкрсење Јаирове кћери, лијечење болесне жене, двојице слијепаца и других. О жетви и посленицима.

1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град.
2. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.
3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4. А Исус, видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5. Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи?
6. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме.
7. И уставши отиде дому своме.
8. А народ видјевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.
9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим.
11. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
12. А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
13. Него идите и научите се шта значи: Милост хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.
14. Тада му приступише ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15. А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити.
16. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17. Нити се сипа вино ново у мјехове старе; иначе се продру мјехови а вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се сипа вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.
18. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће.
19. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови.
20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове.
21. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу.
22. А Исус, обазрјевши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часа.
23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им:
24. Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.
25. А кад истјера народ, уђе и ухвати је за руку, и устаде дјевојка.
26. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.
27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28. А када дође у кућу, приступише му слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
29. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вјери вашој нека вам буде.
30. И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна!
31. А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.
32. Када пак они излажаху, гле, доведоше му човјека нијема и бјесомучна.
33. И пошто изагна демона, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се то није видјело у Израиљу.
34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза демонског изгони демоне.
35. И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
36. А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира.
37. Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своју.

наставља се

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

-5-

10. Имена Дванаесторице апостола. Давање власти и упутстава апостолима и предсказивање страдања због јеванђеља.

1. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.
2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов;
3. Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј;
4. Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде.
5. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.
6. Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева!
7. И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско.
8. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.
9. Не носите злата ни сребра ни бакра у појасима својим,
10. Ни торбе на пут, ни двије хаљине, ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан хране своје.
11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан и ондје останите док не изиђете.
12. А улазећи у кућу, поздравите је говорећи: Мир дому овоме!
13. И ако буде кућа достојна, нека дође мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, нека се мир ваш вама врати.
14. Ако вас ко не прими нити послуша ријечи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих.
15. Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда неголи граду ономе.
16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!
17. А чувајте се од људи; јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас.
18. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.
19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.
21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.
22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.
23. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији.
24. Нема ученика изнад учитеља својега ни слуге изнад господара својега.
25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слуги као господар његов. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће прије домаће његове?
26. Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
27. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте са кровова.
28. И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.
29. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега.
30. А вама је и коса на глави сва избројана.
31. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
32. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
33. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
34. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови.
37. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
39. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
40. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао.
41. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
42. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.

11. Изасланство Јована Крститеља и свједочанство Исусово о њему. Пријетња непокајаним галилејским градовима. Прослављање Бога Оца. Позив уморнима и натоваренима.

1. И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.
2. А Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих.
3. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
4. А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите:
5. Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље.
6. И благо ономе који се не саблазни о мене.
7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар?
8. Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.
9. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.
10. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.
11. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега.
12. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају.
13. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована.
14. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.
15. Ко има уши да чује, нека чује!
16. Али са киме ћу упоредити род овај? Сличан је дјеци која сједе по трговима и довикују друговима својим говорећи:
17. Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте.
18. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
19. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима. И би оправдана премудрост од дјеце њезине.
20. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше:
21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали.
22. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Суда него вама.
23. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега.
24. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби.
25. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.
26. Да, Оче, јер је тако била блага воља твоја.
27. Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити.
28. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.
29. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.
30. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.

наставља се

Forum Srbija

Веронаука

Ko je OnLine