Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

ВЕСТИ - Српска Православна Црква
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=391&t=16137
Stranica 21 od 22

Autoru:  Braca [ 02 Nov 2014, 09:50 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Свечани дочек моштију Светих Козме и Дамјана у Ужицу


Slika


Са благословом Епископа жичког г. Јустина, поводом 170 година Саборног храма Светог великомученика Георгија, мошти Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана данас су свечано дочекане у Ужицу.

Дочеку је присуствовало ужичко свештенство, представници градских власти и многобројни верни народ. У свечаној литији мошти су, после дочека на градском тргу, пренете у Саборни храм Светог великомученика Георгија где ће остати до 7. новембра. Саборна црква ће наредних дана бити отворена 24 часа дневно како би верни народ Ужица и околине могао да се поклони и целива мошти Светих врача. Током боравка моштију Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у храму Светог великомученика Георгија сваког дана биће служене свете Литургије, акатисти, молебани и свете тајне јелеосвећења.

Извор: Епархија жичка

Autoru:  Braca [ 03 Nov 2014, 10:28 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Владика славонски Јован и падобранци у Барију



Slika


На празник Преподобне Параскеве, Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован служио је, са архимандритом Августином из Руске мисије, свету Литургију над моштима Светог оца Николаја у Барију. Но, ова посета Бирију одликује се посебношћу која захтева образложење.

Наиме, ових дана навршило се седамдесет и пет година од oснивања падобранске школе Краљевине Југославије и седамдесет година од обнове падобранских јединица на овим просторима. Падобранска школа формирана је у Панчеву 1. октобра 1939. године и до избијања рата ишколовала је две класе падобранаца (1939. и 1940. године).

Курс/школа је трајала годину дана, класу су сачињавали искључиво официри и подофицири добровољци, а настава је обухватала теоретски и практични део. Прву класу падобранске школе завршило је 20. јула 1940. године двадесет и пет полазника који су стекли звање "падобранац" и добили падобрански знак. Може се рећи да су то први официри, подофицири и каплари који су оспособљени за војну службу падобранца на нашим просторима. Они су и претеча падобранске чете која је формирана наредне године, као прва ваздушнодесантна тактичка јединица. Школа је поделила тртагичну судбину краљевске војске током априлског рата 1941. године.

Тек средином 1944. године стекли су услови за обнову падобранских јединица. Врховна команда Народноослободилачке војске Југославије приволела је савезнике да у Италији обуче и наоружају стотину и педесет падобранаца из редова партизана, који ће бити употребљавани у малим групама за операције саботажа. Падобранска обука вршена је у савезничкој (британској) падобранској школи у Италији, у месту Ђоја Дел Коле недалеко од Гравине где је била југословенска база. На истом месту и у исто време су обучавани и грчки падобранци. У жељи да оживи сећање на ове датуме, а уз подршку Министарства одбране Републике Србије, Генералштаба Војске Србије и Московске Патријаршије, седмочлана делегација ветерана 63. падобранске бригаде упутила се 26. октобра 2014. године, авионом преко Рима, на својеврсно тродневно ходочашће стазама наших првих падобранаца у град Бари у Италији.

Делегацију су чинили Владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк (духовник, подофицир, резервиста а однедавно и први почасни инструктор 63. падобранског батаљона), пуковник Ненад Кузмановић и потпуковник Видоје Ковачевић, обојица у пензији, заставник прве класе Мирољуб Јанићијевић као представник активног састава 63. падобранског батаљона и Генералштаба Војске Србије и падобранци-ветерани Саша Гацик, Миодраг Кастратовић и Дејан Ивановић. У Барију нам се прикључио и пензионисани пуковник Жак Огар, бивши командант француских специјалних снага на Косову и Метохији. Са обзиром да смо током боравка у Италији уживали и у гостопримству Руске мисије у Барију (у којој ради ветеран Ваздушнодесантне војске Руске Федерације из Афганистана Андреј), може се слободно рећи да смо били амбасадори традиционалног руско-француско-српског пријатељства.

Град Бари је место у јужној Италији, најпознатије по својој базилици Светог Николе из 11. века у којој се чувају мошти Светога, које су пренешене из Мире Ликијске у Малој Азији. Током посете овој цркви, као делегацији, указана нам је велика част и огромно задовољство да присуствујемо и учествујемо на Светој Литургији коју је служио наш Владика Јован. Невероватно певање мешаног руског хора на гробу Светог Николе, поред велике иконе овог Светога коју је храму 1327. године поклонио српски Краљ Стефан Урош III Дечански учинило је овај доживљај потпуно нестварним и непоновљивим. По одслуженој литургији, Владика је примио дар руских ходочасника, икону Светог Николе, која је намењена Манастиру Ораховици, у коме је прво у нашој Цркви заживео празник преноса моштију Светог Николе. Први дан посете настављен је обиласком Барија и великог броја знаменитости овог места, укључујући и катедралу Сан Сабина у којој се чувају мошти Свете Колумбе, чудесне у својој нетљености и изразу спокојства на потпуно очуваном лицу.

Након тога, драги домаћини у Руској мисији организовали су свечану вечеру за нашу делегацију. Одлучили смо да, из поштовања према свима коју си икада носили падобранску униформу, наравно и у њихово име, обучемо наше униформе и ставимо беретке, на тај начин одајући почаст и признање вољеној јединици и свим њеним бившим и садашњим припадницима. Током свечане вечере, посебну пажњу посветили смо дружењу са Жаком Огаром, великим пријатељем Срба и Србије, бившим пуковником Легије странаца и командантом француских извиђачких јединица на Косову и Метохији након потписивања кумановског споразума 1999. године. Пуковник Огар носилац је француске Легије части и српског ордена Светог Саве, који му је Српска Православна Црква доделила за исказану пожртвованост током спашавања монахиња и манастира Девич. Такође, успостављајући барикаде на мосту у Косовској Митровици, заслужан је за заштиту и опстанак српског народа на северу Косова. Пуковник Огар напустио је активну војну службу крајем 1999. године и након тога се посветио борби против неправде која је начињена како над француском војском (аутор је више књига о Сомалији) тако и над српским народом у нашој јужној покрајини. Због свега тога, Удружење ветерана 63. падобранске бригаде уручило је пуковнику Огару Златну плакету, највеће признање које наше Удружење додељује заслужним појединцима и институцијама.

Другог дана путовања, 28. октобра, планиран је обилазак варошице Ђоја Дел Коле, места у коме су обучавани припадници 1. падобранског батаљона и средишње тачке наших активности на овом путовању. На препоруку оца Андреја, настојатеља Руске мисије , одлучили смо да успут посетимо и оближњи град Матеру, тзв. Подземни град, који се налази на Унесковој листи светске културне баштине од 1993. године. Први сусрет са местом је био невероватан, јер је све подсећало на неке од митских градова из епске фантастике. Место на литици високог кањона које је створила река Гравина, састојало се од стотина пећина које су људском руком прошириване и укопаване дубоко у стене на све стране. Изнад пећина, овако прошириваним и прилагођаваним за боравак људи, на неки недокучив начин грађане су мале просторије, кућице, дворишта, камени зидови, одводи за кишницу, без икаквог логичног реда и смисла, пратећи само конфигурацију терена и машту својих стваралаца. Овај подземни град, настао у III веку пре Христа, сем просторија за становање имао је и своја светилишта и манастире са и данас очуваним предивним фрескама из VIII века, затим пространа купатила, просторије за припрему и чување хране, канале за довод и рупе за складиштење воде... Манастири су били уточиште монахињама које су избегле из околине града Ако из Свете Земље, а интересантно је да су све до 1974. године неки од становника Матере и даље живели у овим руком клесаним пећинама. На овом месту је Мел Гибсон снимио холивудски блокбастер „Страдање Исусово“. Такође, препуно симболике везане за наше путовање, Матера је први град у Италији чији су се становници 21. септембра 1943. године подигли против окупације нациста.

Након краћег одмора у Матери, кренули смо пут Ђоја Дел Коле. Истоимена ваздушна база удаљена је четири километра од овог места и тренутно је дом италијанске 36. ескадриле авиона ловаца Јурофајтер. Током Другог светског рата овај аеродром пао је у руке британској армији октобра 1943. године, а коришћен је од стране Американаца за мисије ловаца P-38, P-40 и бомбар6дера B-24, превоз трупа, муниције и намирница. Такође, за нас најзначајније, служио је и као центар за обуку падобранаца, међу којима су били и они са наших простора, а од којих је након обуке на Покров Пресвете Богородице 1944. године (што је данас слава српских падобранаца) формиран 1. падобрански батаљон. Ту смо, уз неизбежно фотографисање поред авиона, евоцирали успомене на та давна времена, поносни и срећни што смо, као чувари традиције, успешно извели и овај додељени задатак.

Трећег, последњег дана нашег путовања, након доручка смо се опростили са нашим драгим домаћинима из Руске мисије и пуковником Огаром те упутили ка Риму, на наш повратни лет авионом за Београд. Наравно, желећи да се присетимо свега из периода оснивања 1. падобранског батаљона, нисмо пропустили прилику да посетимо и место једне од највећих битака Другог светског рата, чувени Монтекасино. У бици за Монте Касино, у првој половини 1944. године, учествовало је 240.000 савезничких војника, 1.900 тенкова и 4.000 авиона. Немци су се бранили са 140.000 људи и непознатим бројем тенкова и топова. Град Касино нацисти су одабрали за центар последње одбране Рима, на тзв. Густав линији, која се протезала од Јадранског до Тиренског мора. На брду изнад града, налазио се велелепни манастир из VI века, који је данас опатија Монтекасино, а био је станиште Преподобног Бенедикта Нурсијског и његових монаха. Погрешно сматрајући да се Немци крију у манастиру, савезници су покренули масовно бомбардовање и 15. фебруара 1944. године на опатију су бацили преко пет хиљада тона бомби, и том приликом га срушивши до темеља, што је било четврто разарање манастира у његовој шеснаест векова дугој историји. Тек тада, немачки падобранци из 1. падобранске дивизије заузели су положаје у срушеном манастиру и држали позицију током стотину двадесет и три дана, успешно одолевајући свим нападима савезника и наносећи им стравичне губитке. Током четири битке за Монтекасино, биланс жртава износио је педесет и пет хиљада војника на страни савезника и око двадесет хиљада Немаца, а укупно је у кампањи за ослобађање Рима страдало стотину и пет хиљада људи. Манастир је потпуно обновљен тек 1964. године и данас фасцинира својом положајем, богатством и историјом.

Најпре смо посетили историјски музеј битке у граду Касино. Испред улаза налази се споменик пољском генералу Владиславу Андерсу који је са својим трупама након четири месеца тешких борби, на крају и ослободио Монте Касино. Упркос томе што је музеј затворен у периоду од 1. октобра до 1. марта, кустос нас је увео и обезбедио туру са водичем кроз четрнаест соба са мултимедијалним садржајем везаним за околности и ток саме битке. Испред саме зграде налази се реликвија из тог доба, амерички ловац тенкова М-10 ”Волверин”, окружен бодљикавом жицом. Унутрашњост музеја направљена је с тематским собама и посебном музиком, филмовима и нарацијом за сваки од догађаја који описују. Посебно је интересантан део где, налик холограмима, савезнички и немачки официри на бојишту описују своје виђење ситуације и ток саме битке. Уз аутентичне артефакте из тог времена, пушке, шлемове, делове граната и војне опреме и сјајне аудио-визуелне ефекте, пола сата колико је трајала ова тура прошло је као секунд.

Након тога, упутили смо се у обилазак обновљене опатије Монтекасино, доминантним и велелепним објектом изнад града. Огромна грађевина, иако споља више личи на тврђаву, унутра је права оаза мира и уметности, са екстеријером и ентеријером од којих застаје дах. Поглед који у рано поподне пуца са терасе опатије према долини је нестваран и незабораван. Двориште манастира има неколико предивних вртова са фонтанама и цвећем, а грандиозне степенице са киповима које воде од терасе до саме цркве такође су нешто што се виђа само у бајкама или епским филмовима. Мермерне статуе светих украшавају унутрашње зидове дворишта, а на крају кад помислите да ово све не може бити лепше и грандиозније, улазите у цркву. Цео њен ентеријер урађен у барокном стилу, пресвучен је златом и украсима. Мермерни стубови урађени су слагањем и уклапањем разнобојних мермерних елемената, свуда су статуе, рељефи и мозаици, игра светлости и сенке све ово чини још чуднијим и фантастичнијим. Нисам сигуран колико све ово помаже верницима да се приближе Богу, али дефинитивно је нешто што треба видети и доживети. Мислим да је просто немогуће схватити како су неуморни градитељи успели да ово све из пепела обнове за само двадесет година. О новцу који је на ово здање потрошен не вреди ни мислити. Препуни утисака, уз последње заједничко фотографисање испред улаза у опатију на којој је на латинском написано PAX (Мир), привели смо крају наше путовање.

Симболично, прикупили смо на сваком од ових места по камен који ће бити узидан у темеље једне нове цркве. Идентично, као што је и по део свакога од нас падобранаца неповратно узидан у темеље наше вољене 63. падобранске бригаде.

За крај, изговоримо оно што се чује увек кад радимо нешто братски и сложно као један: За отаџбину, за друга, за пушку, за војничку и ратничку част, падобранци 63. падобранске бригаде – РАДЕ!!!

Autoru:  Braca [ 04 Nov 2014, 08:09 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Слава Црквене општине Свете Петке у Рокбенку



Slika


Црквна општина Свете Петке из Рокбенка, у организацији Црквеног одбора и Кола српских сестара, свечано је обележила храмовну славу 13/26. октобра 2014. године светом Литургијом којом је началствовао Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј.

Парохијане су својим доласком обрадовали многобројни гости из Мелбурна, Џилонга, Водонге, као и из Новог Јужног Велса и других делова Митрополије аустралијско-новозеландске.

Док су вредне сестре вршиле последње припреме пред славски ручак, у препуном храму је служена света архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово Првосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, а саслуживали су, уз парохијског свештеника протонамесника Милић Ракића, протојереј-ставрофор Борислав Петровић, протојереј Момчило Вукша, јереј Александар Трнинић, протођакон Петар Мракић и ђакон Драган Рајчевић.

На почетку свете Литургије, пред бројним сабрањем, чтец Ненад Вујасиновић је најпре произведен у чин ипођакона, а потом рукоположен у чин ђакона. Током свете Литургије новорукоположени ђакон произносио је јектеније, а у дати час је са светим путиром у рукама позвао верне да са „страхом Божјим, вером и љубављу приступе“ светом причешћу.

Пред крај богослужења освећено је кољиво и преломљен славски колач. Том приликом је овогодишњи колачар Драган Митровић уручио четвртину колача Вељку Калинићу и тиме традиционално пренео част и обавезу новом колачару за наредну годину.

По дељењу нафоре су сви верници и присутни гости позвани на свечани ручак.

За време трпезе Његово Првосвештенство је у дупке пуној сали причао о недавним посетама Отаџбини. Присутне су посебно дирнула Владикина сведочанства о судбини људи у поплавом погођеним подручјима; стога није за чуђење да су срдачним аплаузом испратили извештај свог архијереја о значајној материјалној помоћи коју је, у име Митрополије аустралијско-новозеландске и у сарадњи са Међународном православном добротворном организацијом (IОСС ), на неколико локација у Србији и Републици Српској разделио онима којима је то било најпотребније.

Свечарско расположење и пригодно славље је потрајало дуго у ноћ. Сутрадан, на празник Свете Петке служена је света Литургија. Како је богослужењем славље парохијске заштитнице и молитељице пред Господом - Свете Петке дан раније започело, тако је узношењем молитви и благодарењем у храму (за ову годину) и завршено.

Ђакон Ненад Вујасиновић, фото: „Српски Глас“, Душанка Хеђи, Петар Јуришић

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Autoru:  Braca [ 08 Nov 2014, 09:49 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Danas je Mitrovdan


Autor: SRNA

Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslavlja danas praznik Svetog Dimitrija Solunskog, u narodu poznat kao Mitrovdan.


Slika


Mitrovdan se slavi u znak sećanja na stradanje i smrt ovog svetitelja koji je život okončao u tamnici 306. godine kao borac za hrišćansku veru.

Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku posle Hrista za vreme cara Maksimilijana. Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru.

Cara su obavestili o neposlušnosti Dimitrija, koji je preobraćao narod u hrišćanstvo. Kada je car čuo da je solunski komandant i sam hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen, a potom pogubljen.

Solunski hrišćani su ga tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva. Sveti Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.

Crkveni spisi navode da se Sveti Dimitrije mnogo puta javljao i spasavao grad od zemljotresa i nesreća. I danas se veruje da je čudotvorna snaga njegovih moštiju izlečila mnogobrojne bolesnike.

Prema narodnom predanju i žitijima svetaca, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zato taj svetac nazvan Mirotočivi.

Kult Svetog Dimitrija veoma je živ i kod Srba, a u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj Patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.

Autoru:  Braca [ 10 Nov 2014, 09:35 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Патријарх московски и све Русије г. Кирил посетиће Српску Православну Цркву



Slika


На позив Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил учиниће, од 14. до 16. новембра 2014. године, званичну (мирну) посету Српској Православној Цркви.

Патријарх Кирил ће допутовати у пратњи више архијереја и свештеника. Патријарх српски Иринеј, архијереји и свештенство наше свете Цркве дочекаће високе госте на београдском аеродрому Никола Тесла.

Доксологија ће бити служена у београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила у петак, 14. новембра 2014. године, са почетком у 12 часова.

Истога дана предвиђени су сусрети поглавара Руске Православне Цркве са највишим државним званичницима, као и додела почасног доктората патријарху Кирилу од стране Универзитета у Београду.

Очекује се, 15. новембра 2014. године, у 10 часова, посета Патријарха московског манастиру Раковици, где би он служио помен блаженопочившим патријарсима Димитрију и Павлу.

Истога дана у 13 часова, свјатјејши патријарх Кирил осветиће на Новом гробљу Руски некропољ и спомен-костурницу руских војника палих у првом светском рату.

У 14 часова поглавари двеју Цркава, у присуству највиших државних и градских руководилаца, осветиће новопостављени споменик цару Николају Романову у улици краља Милана у Београду.

У недељу, 16. новембра 2014. године, са почетком у 9 часова поглавари двеју сестринских Цркава и више архијереја, свештеника и ђакона, служиће саборно свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светога Саве на Врачару.

Овим поводом позивамо сав верни народ да узме молитвеног учешћа у овом, за нашу Цркву, историјском догађају.

Autoru:  Braca [ 11 Nov 2014, 10:14 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Рукоположење у Епархији славонској



Slika

Slika

Slika


Светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ славонски г. Јован у Окучанима је прослављена храмовна слава, празник Светог великомученика Димитрија - Митровдан.

Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован на светој Литургији, коју је са свештенством Епархије и гостима служио у храму у обнови, у чин јерођакона рукоположио је монаха Димитрија, настојатеља манастира Пакре.

Ово рукоположење је још један од знакова обнове духовног живота у Славонији, коме је манастир Пакра, са својим везама са манастиром Гомионицом на Змијању и манастиром Светог Саве код Витлејема, вијековима служио као духовни свјетионик.

Многобројном народу који се у Окучане сабрао са свих крајева Епархије, уз хор који је дошао из Градишке у Републици Српској, Владика се обратио бесједом, подсјећајући на значај празника и тумачећи прочитани одломак из светог Јеванђеља.

После свете Литургије, Преосвештени је са свештенством и народом преломио славске колаче, а затим се приступило трпези љубави коју је за овај празник уприличило Вијеће српске националне мањине општине Окучани са верним народом ове и околних парохија.

У поподневним часовима Владика је са гостима из Београда посјетио храм Светог пророка Илије у Млаки и манастир Јасеновац, у оквиру започете обнове цркве у Млаки, у којој је на Васкршњи уторак, 22. априла ове године, служио Патријарх Српски.

Autoru:  Braca [ 15 Nov 2014, 09:46 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

5.godisnjica od smrti Patrijarha Pavla.



"Svi žele mir, a mira nikad manje i u našim dušama i u celom svetu."


Slika

Autoru:  Braca [ 17 Nov 2014, 10:49 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

У славу и част Цара мученика Николаја Другог



Slika


Председник Србије г. Томислав Николић открио је данас, после литургијског сабрања у Храму Светог Саве, споменик цару Николају Другом Романову.

Споменик Светом цару Николају освештао је Његова Светост Патријарх московски г. Кирил, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Патријарх Кирил је рекао да је откривање и освећење споменика важан догађај који, без сваке сумње, има историјски значај. Наводећи да је цар Николај Други урадио пуно на спасавању Срба и читаве Европе, патријарх Кирил је указао да је "он жртвовао своју круну, царство и живот ради спасења Србије". Поглавар Руске Православне Цркве је истакао и да је први споменик у част Цара, у Европи ван Русије, подигнут у Србији.

Према његовим речима, сећање на императора Николаја Другог се чувало у српском народу чак и у временима када се о руском народу говорило само лоше или се ћутало. "Када говоримо о пријатељству и братству са српским народом ми не износимо само декларацију која је одвојена од живота, ми говоримо речи које су испуњене историјском истином", поручио је патријарх Кирил.

Патријарх српски Иринеј је истакао да је данас велики дан за Београд, Србију и српски народ који се налази у земљи и у српским земљама, али и изван њих. Како је истакао, споменик у Улици краља Милана, није само споменик него и лик светог мученика. Према његовим речима, једна од тих трагичних карика јесте судбина цара Николаја Другог и његове породице.

Председник Србије г. Томислав Николић је рекао да Београд овим спомеником добија још један нови симбол старог пријатељства - симбол пријатељства са Русијом уједно и место на којем ће се грађани сусретати, састајати и подсећати на вредности заједничке историје: - Овај споменик у срцу Београда сија у славу цара мученика Николаја Другог, као знак вечне победе доброте и правде владарске и људске жртве за вредности веће од човека и цара, веће од живота" рекао је председник Николић додајући да ће споменик "сијати занавек".

Председник је напоменуо да је споменик дело најпознатијих руских скулптора Андреја Ковачука и Генадија Правотворова и београдског архитекте Јанка Крстића који је осмислио амбијент у којем ће споменик стајати: - Овде ћемо лакше оцењивати пријатељства у свом животу, учећи на примеру искрене оданости последњег руског цара према Србији. Уз низ значајних споменика подигнутих у славу руских сабораца у оба светска рата, Београд данас међу своје најлепше историјске приче са захвалношћу и чашћу уписује и споменик руском цару Николају Другом Романову, поклон руског историјског друштва, дар Руске федерације Србији.

- Као да је једна рука исписивала странице историје Србије и Русије. Без обзира на време и место, без обзира на облик друштвеног уређења, на то ко је на власти и како се та власт назива, борба за слободу, често за голи живот и библијско страдалаштво у томе заједничке су карике у светом ланцу трајања српског и руског народа, Србије и Русије", рекао је Николић.

Откривању споменика присуствовали су многобројни грађани српске престонице, архијереји Српске и Руске Православне Цркве, министар за ванредне ситуације г. Велимир Илић, градоначелник Београда г. Синиша Мали, амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин, градски менаџер г. Горан Весић и други.

Autoru:  Braca [ 17 Nov 2014, 10:53 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Саборна Литургија у Храму Светог Саве



Slika

Slika

Slika

Slika

Slika


Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су данас, 16. новембра 2014. године, свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у Београду. Патријарху Кирилу уручено највише одликовање Српске Цркве - Орден Светог Саве првог реда.

На светој архијерејској Литургији, коју су саборно служили првојерарси Српске и Руске Православне Цркве у присуству председника Републике Србије г. Томислава Николића и представника Владе Републике Србије, саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и волоколамски Иларион и Архиепископ женевски и запоадноевропски Михаило, Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, зворничко-тузлански Хризостом, осечко-пољски Лукијан, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, стобијски Давид, славонски Јован, Епископ солнечногорски Сергије, моравички Антоније, топлички Арсеније и јегарски Јероним.

Саслуживали су и архимандрити и игумани значајних српских манастира: aрхимандрит Јован Радосављевић, манастир Благовештење); aрхимандрит Тихон, игуман манастира Студенице; aрхимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани; aрхимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина; aрхимандит Стефан, игуман манастира Велика Ремета; aрхимандрит Доситеј, игуман манастира Гргетег; aрхимандрит Серафим, игуман манастира Рмањ; aрхимандрит Дамаскин, игуман манастира Наупаре; aрхимандрит Гаврило, игуман манастира Крупа; aрхимандрит Методије, игуман манастира Цетиње, протосинђел Павле, намесник манастира Острог; aрхимандрит Нектарије, игуман манастира Средиште; jеромонах Козма, игуман манастира Букова; jеромонах Исихије, намесник манастира Ковиља; aрхимандрит Стефан (Шарић), манастир Рајиновац; jеромонах Симеон, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице, Доња Бишња; aрхимандрит мр Лазар (Лазаревић), Ректор Богословије Свeти Петар Дабобосански, архимандрит Серафим (Божић), игуман манастира Денковац aрхимандрит Нифонт, игуман манастира Свете Тројеручице, Епархија шабачка.

Саслуживали су и протојереји-ставрофори: др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, Радивоје Панић, старешина храма Светог Саве, архијерејски намесници Архиепископије београдско-карловачке проф. др Владимир Вукашиновић, Драгомир Убипариповић и Бранко Митровић, као и гости из Московске Патријаршије протојереји Николај Балашов, Игор Јакимчук и Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду.

Богослужењу су присуствовали представници црквено-школских установа, богословија и Православних богословских факултета Универзитета у Београду и Источном Сарајеву.

Светој Литургији присуствовали су и министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар правде и државне управе г. Никола Селаковић, министар за ванредне ситуације г. Велимир Илић, представник Генерал-штаба Војске Србије генерал мајор Млађан Нишевић и главни војни свештеник капетан Слађан Влајић, протонеимар Храма Светог Саве проф. др Војислав Миловановић, представници града Београда, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин, амбасадор Белорусије г. Владимир Чушев, апостолски нунције у Београду монсињор Орландо Антонини и Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, као и други представници дипломатског кора и јавног и политичког живота српске престонице.

Под диригентском управом проф. Даринке Матић-Маровић, г. Дарка Јовановића, г. Ђорђа Томића и гђе Јелене Јеж, појали су Београдски мушки хор и хор Мокрањац при Храму Светог Саве, појачани члановима хора Србадија из Бања Луке, Република Српска, и хора Обилић АКУД Бранко Крсмановић..

Поглавари двеју Цркава, по окончању богослужења, обратили су се верном народу.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је рекао:

„Ваша Светости, Благословен је који долази у име Господње! Доносите нам благослове Равноапостолног Владимира Кијевског и Сверосијског, преподобних Антонија и Теодосија Печерских и многобројних богоносних отаца и матера у Русији просијавших, до Сергија Радоњешког, Серафима Саровског, Матроне Московске, Ксеније Петербуршке... Заједно са њима нам доносите веру и подвиг Димитрија Донског и Александра Невског, као и безбројних сведока Христа Бога нашег, голготских мученика и новомученика, све до царских Страстотерпаца Николаја и Александре и њихове благоверне деце.

Ваш благословени долазак и ова данашња наша Литургијска заједница потврђују наше вековно јединство и заједништво. Не само јединство вере, језика, словенске крви и историје, него изнад свега вечно јединство у Крви и Телу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Божијој.

У прошлим временима, „носили смо бремена једни других и тако испуњавали Закон Христов.“ Од времена оног монаха Руса Светогорца који одвео у Свету Гору нашег духовног оца и Просветитеља Светог Саву, па до Вашег доласка, прожима се свеукупни живот наших Апостолских Цркава и народа.

Нама не би било опстанка у временима тескоба и других робовања и разједињености без свестране помоћи Царске Русије и Апостолске Руске Цркве. Сведоци тога су Свети Петар Цетињски и Карађорђе и њихово голготско време; живи сведок тога је и Цар Николај II Страстотерпац двадесетог века, коме с благодарношћу подижемо споменик у срцу Београда. Он је жртвовао свој царски венац за спас Србије, као и живот свој за Православну веру и своје царско Отачаство.

Увек смо узвраћали љубављу на братску љубав, према својим могућностима. Сведоци тога су десетине хиљада Руских избеглица од крваве бољшевичке револуције, примљених од наше Цркве, као и Краља Александра – прве жртве нарастајућег наци-фашизма. Међу њима су били и бројни најугледнији јерарси Руске Цркве тога трагичног времена, мноштво њеног свештенства и монаштва, чије служење код нас и бројни гробови широм наше земље још дубље потврђују и посведочују наше неразориво јединство и заједништво.

При томе, недостају нам речи да изразимо нашу благодарност Вашем претходнику блаженог спомена Патријарху московском Алексију II и Вама лично, као ондашњем његовом првом сараднику – а сада наследнику, за саможертвену љубав показану према нашој Цркви и народу у време недавног грађанског рата у бившој Југославији, а нарочито на бризи о зацељењу још увек незацељене и предубоке Косовско-метохијске ране.

Наш народ узвраћа истом бригом и молитвом за прекид братоубилаштва у братској Украјини и за зацељење ништа мање дубоке ране на телу Свете Кијевске Руси.

Налазећи се у овом Саборном храму Светог оца нашег Саве, користимо прилику да Вама и Вашој Светој Цркви, као и благословеној Русији – данашњем као и вековном сведоку да „Бог није у сили него у правди“, од срца заблагодаримо за већ договорену у Москви помоћ у украшавању овог храма мозаичким живописом. То ће бити још једна потврда нашег заједништва у Христу и заједничког сведочења истинских речи великог Достојевског да ће заиста „лепота спасити свет“.

У то име, дозволите нам, Ваша возљубљена Светости, да Вам доделимо највише одликовање наше Свете Цркве – орден Светог Саве првог степена, као знак наше бесмртне љубави и вечне благодарности. АКСИОС!"

После уручења ордена беседио је Свјатјејши Патријарх московски и све Русије г. Кирил.

Целокупну беседу Патријарха московског и све Русије г. Кирила доносимо накнадно.

По изреченој беседи Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил даривао је Српској Православној Цркви и српском народу део светих моштију Светог Александра Невског, великог светититеља руског народа, чија су дела у славу Божју незаборавна, не само у историји руског народа, него и у историји Православне Цркве уопште.

Овом приликом Патријарх Кирил је Патријарху Иринеју уручио крст и панагију, посебно израђене поводом јубиларне 700. годишњице од рођења Св. Сергија Радоњешког. Два поглавара даривала су један другога и иконама Пресвете Богородице.

Свету архијерејску Литургију директно је преносила Радио телевизија Србије.

После свете Литургије, у пратњи председика Републике Србије г. Томислава Николића, поглавари двеју Цркава сишли су у крипту Спомен-храма Светог Саве, где су се упознали са током радова на унутрашњем уређењу једног од највеличанственијих православних храмова на свету.

Из храма Светог Саве, Патријарси су се упутили у улицу краља Милана, где је председник Николић открио споменик цару Николају Другом Романову, који је освештао Патријарх московски и све Русије г. Кирил.

Autoru:  Braca [ 24 Nov 2014, 10:54 ]
Tema posta:  Re: ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Празник Светог Нектарија у манастиру Дуга Њива



Slika


На празник Светог Нектарија Егинског, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом служио је свету Литургију у манастиру Светог пророка Илије на Дугој Њиви.

Како и доликује великом светитељу и чудотворцу Цркве Христове, многи свештенослужитељи су се одазвали позиву да учествују у Литургији, тако да су са епископом Хризостомом саслуживали: архимандрит Симеон (игуман манастира Бишња), архимандрит Николај (игуман манастира Пјеновац), архимандрит Јефрем (игуман манастира Св. Николаја код Бијељине), архимандрит Нектарије (игуман манастира Дуга Њива), игуман Николај (манастир Кнежина), синђел Андреј (игуман манастира Св. Георгија на Романији), протојереј-ставрофор Јово Лакић (архијерејски намјесник модричко-градачачки и архијерејски замјеник), протојереј-ставрофор Видоје Лукић (архијерејски намјесник зворнички), протојереј-ставрофор Мирко Николић (архијерејски намјесник добојски), јеромонах Данило (настојатељ манастира Ступље), јеромонах Димитрије из манастира Тврдош, синђел Игњатије (настојатељ манастира Папраћа), те ђакон Богдан Стјепановић и ђакон Јелисеј Ђукић.

Епископ Г. Хризостом је на Св. Литургији рукопроизвео новопостављеног настојатеља манастира Дуга Њива Нектарија Тешића у игумана, а потом му даровао и архимандритски чин, а монаха Јелисеја Ђукића рукоположио у чин ђакона.

Након Литургије, услиједила је трпеза љубави за све присутне.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Stranica 21 od 22 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/