ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Vuk

Текериш на Преображење Господње 2014.

Slika

Одржан парастос српским војсковођама и војницима учесницима славне Церске битке

Пре стотину лета вођена је Церска битка у ноћи између 15. и 16. августа на југозападним обронцима планине Цера. Прва велика савезничка победа у Првом светском рату задивила је читав свет. Данас, после једног века, дан сунчан и леп, као и тада, само данас потомци и на десетине хиљада следбеника наших војсковођа и војника који су кроз историју бранили српску Отаџбину и веру, хитали су са свих страна да кажу славним витезовима церске борбе: Знамо, ту сте и данас са нама! Знајте, и ми смо са вама!

Почетак церемоније огласио је трубач Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије

Дирљиво је било видети благочестив српски народ: и старо и младо са свих страна, непрегледна колона возила, километарски редови људи. Сви као један на саборном месту где је Патријарх српски Иринеј са Владиком шабачким Лаврентијем и свештенослужитељима одслужио парастос свима српским војсковођама и војницима славне Церске битке.

Господи, помилуј... Вјечаја памјат... Слава Теби, Господе... милозвучно се орило текеришким пољима и шумама, док се са узвишице где је подигнут споменик палим ратницима спуштао мирис тамјана. Свећа је данас горела и новим светлом обасјала скупљене ратнике на једном месту, чије су кости готово до седамдесетих година прошлог века биле расуте по церским бреговима.

***

Широм Европе се пронео глас пре сто година, после завршетка Церске битке, да је Србија успела да порази бројно веће и боље наоружане аустро-угарске трупе, што је повећало њен углед међу савезницима. Када је церска операција завршена 24. августа, од око 200.000 аустро-угарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустро-угарске војске достигли су 27.000, док је из строја избачено око 16.500 српских војника, од чега 2.107 погинулих. Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је церска операција.

***

Венце су на споменик ратницима Церске битке положили премијер Републике Србије Александар Вучић и Председник Републике Српске Милорад Додик.

У свом поздравном слову, говорећи о историјским моментима и значају Церске битке, њеном одигравању на овим просторима, премијер Републике Србије Александар Вучић је истакао: „Име за које се гинуло, за које смо победили, мора поново да постане наш циљ, сан и завет. Зато морамо да обећамо прецима да ћемо остварити њихов сан и да нам неће бити тешко да живимо и радимо за нашу Србију, да је подигнемо и изградимо и вратимо је тамо где јој је место,“ и позвао све да учинимо сваки напор за нашу земљу Србију.

Данас на Текеришу државној церемонији присуствовали су министри у Влади Републике Србије: министар спољних послова и први потпредседник Владе Ивица Дачић; гђа Зорана Михајловић, потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Александар Вулин, министар за рад, запошљавање и социјална питања; Братислав Гашић, министар одбране; Никола Селаковић, министар правде; гђа Кори Удовички, министар за локалну управу и самоуправу; Александар Антић, министар за саобраћај; помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Драган Новаковић и саветник гМирољуб Радосављевић, затим, Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда, градоначелник Лознице Видоје Петровић са сарадницима, чланови дипломатског кора, представници Војске Србије, представници Удружења потомака ратника од 1912. до 1918. године.

Као изасланици Председника Републике Србије Томислава Николића државном обележавању Сто година Церске битке присуствовали су његови саветници Јасмина Митровић Марић и Иван Мркић.

Посебно је премијер Републике Србије поздравио присутног амбасадора државе Аустрије Јоханеса Ајгнера.

Пригодан сценски програм по тексту песника Милована Витезовића у адаптацији Предрага Ејдуса извели су познати драмски уметници: Иван Јевтовић, Гојко Балетић, Благоје Јеринић, Горица Поповић, Ненад Хаџи Маричић, Милан Михаиловић, Влада Михаиловић. Свирао је оркестар Копнене војске из Ниша. У државној церемонији су учешће узели кадети и кадеткиње Војске Србије са пуковником Гроздићем и војним свештеником Немањом Петровићем.

У организацији Министарства одбране и Војске Србије приказан је документарни филм са отварања Споменика церским јунацима, а приређена је и музејска поставка са фотографијама из периода Првог светског рата и Церске битке. Одржан је и историјски час о времену битке на Церу.

G o o g l e

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Hram čeka Teslinu urnu

Država i Srpska pravoslavna crkva nisu odustale od prenosa posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.

Tačan datum ceremonije otkrivanja spomenika i polaganja urne u njegovo postolje zasada nije poznat, ali u toku je prikupljanje urbanističke dokumentacije.

Prenos posmrtnih ostataka Nikole Tesle bio je i jedna od tema nedavnog susreta patrijarha Irineja i gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Na sastanku je razgovarano i o uređenju okoline Hrama Svetog Save, gde bi trebalo da bude podignut spomenik i počivalište urne velikog naučnika. Tom prilikom je dogovoreno i formiranje posebnog radnog tela, koje će bolje da poveže Crkvu i Grad.

- Ideja o preseljenju Tesline urne nije napuštena - kažu u Srpskoj patrijaršiji. - Trenutno se radi na urbanističkim dokumentima za spomenik, u čije će postolje biti pohranjeni Teslini posmrtni ostaci. To je, međutim, samo prvi korak. Očekujemo da se ovaj posao, uz pomoć Vlade i Grada Beograda, završi na najbolji mogući način.

Sastanak poglavara Srpske crkve i prvog čoveka Beograda samo je jedan od nekoliko signala koji ukazuju da bi urna sa pepelom velikog naučnika uskoro mogla da bude preseljena iz Muzeja Nikole Tesle na Vračarski plato. Ovo je dogovoreno memorandumom koji su u februaru, pored patrijarha Irineja, potpisali i granonačelnik Siniša Mali i ministarka Zorana Mihajlović.

deja o preseljenju urne ličkog genija naišla je proletos na otpor u delu stručne i šire javnosti koji smatra da pepelu velikog naučnika nije mesto u crkvenoj porti. Posle višenedeljneg rata peticijama i saopštenjima, ovu inicijativu je prekrila tišina. Crkva, prema saznanjima „Novosti“, ne želi da odustane od dogovorenog sporazuma. U tome ima podršku gradskih vlasti, a blagu rezervu prema ovom poduhvatu pokazala je jedino Vlada.

Prema prvobitnom planu, pepeo naučnika biće položen u osnovu spomenika koji će biti podignut između Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije. Nad njegovim počivalištem uzdići će se dostojan spomenik koji će kao i bista na Long Ajlendu biti rad akademika Nikole Koke Jankovića. Ideja je da se Teslin monument pridruži velikanima srpskog naroda koji već imaju spomenike na Vračarskom platou - Svetom Savi i voždu Karađorđu.

Bista Nikole Tesle, rad akademskog vajara Bojana Mikulića iz Banjaluke, biće svečano otkrivena 10. januara 2015. godine u Centralnom lobiju njujorškog hotela „Njujorker“. Veliki naučnik u njemu je proveo svoje poslednje godine - od 1933. do smrti 1943. Spomenik velikom naučniku već je uručen upravi hotela, a ceremoniju postavljanja pratiće i naučna konferencija o Tesli. Postavljanje biste i prateći program inicirali su „Tesla sajens fondejšn“ iz Filadelfije, Srbi iz Amerike i Crkva Svetog Save u Njujorku.

Izvor: Novosti.rs

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Sutra je Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina

Izvor: http://www.onlinekalendar.com

Sutra se u pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar obeležava praznik spomena na upokojenja Bogorodice Marije. Zvanični naziv praznika je Uspenje Presvete Bogorodice.

Praznik je većina pravoslavnih crkava, pošto koristi novi kalendar, obeležila 15. avgusta.

U Grčkoj, a od ove godine i u Rumuniji, to je državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone, a najviše ih odlazi na egejsko ostrvo Tinos, u hram Evangelistrija, prenosi Verska informativna agencija.

Dosta vernika dolazi u hram Panagia Ekatontapilijani na ostrvu Paros, kao i u Panagia Sumela u Veriji, na severu.

Rimokatolička crkva proslavila je ovaj praznik pre dve nedelje, pa su tog dana, širom Evrope bila uobičajena masovna hodočašća sa desetinama hiljada učesnika.

U Lurdu, u Francuskoj bilo 300.000 vernika, pošto je papa, takođe, pohodio svetište, koje postoji od 1873. godine.

Po starom kalendaru, posebno je svečano u Jerusalimu, jer tamo Jerusalimska patrijaršija vrši obred simbolične sahrane Bogorodice. Slični obredi postoje u Rusiji i u Ukrajini.

Sveto pismo ne daje saznanja o kraju zemaljskog života Bogorodice. Po predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Prema drugim nepotvrđenim izvorima, Bogorodica je putovala po predelima današnjeg Bliskog istoka, pa je tako stigla i do Svete Gore.

Ne mali broj porodica slavi današnji praznik kao svoju krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf u leskovačkom kraju.

Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju, uopšteno govoreći, ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.

U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, današnje, i Male Gospojine, koja je 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje.

Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.Izvor: http://www.onlinekalendar.com

Braca · **Poslato:** 21 Sep 2014, 09:21

Danas je Mala Gospojina

Autor: MONDO/Srna

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Rođenje Presvete Bogorodice - Malu Gospojinu, jedan od najvećih zavetnih praznika.

Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu u domu Joakima i Ane rođena Sveta Deva Marija.

Joakim i Ana su dugo bili bez dece. Već stari, oni su usrdno molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina Isaka.

Joakim jednom ode u pustinju, gde je proveo četrdeset dana u neprekidnom postu i molitvi da se Bog i na njega smiluje.

Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod lovorovim drvetom, Ani se javi anđeo Božji i reče joj da je njen vapaj dopro do Nebesa i da će ubrzo postati majka.

Ana se na te reči zavetova da dete, koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu, da mu služi celog veka.

I Bog ih obradova, darova im više nego su mogli i usniti, ne samo kćerku nego i Bogomajku.

Kada dođe vreme, starica Ana rodi kćerku, kojoj nadenu ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

Deva Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana.

Sa 14 godina Deva Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg.

Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovjekovnih manastirskih fresaka.

Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina sa kraja 14. veka.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.

Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) i oni koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Vuk

Пригодна поштанска марка у част патријарха Павла

Slika

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

SPC

Danas je Miholjdan

Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan

Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.

Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.

Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.

Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.

Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.

Vuk

Освештана црква брвнара у Коритима

Slika

На празник Преподобног Киријака Отшелника (Михољдан) у херцеговачком селу Корита освештана је новоизграђена црква брвнара посвећена Светом Јовану Кронштанском.

Освећење храма и свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ захумско-хецеговачки г. Григорије са свештенством Епархије. Многобројном окупљеном вјерном народу бесједио је епископ Григорије, који је захвалио на великом труду око подизања храма сестри Христини и бројним људима добре воље који су јој у томе помогали.

Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.com

Vuk

Уз највише почасти патријарх Иринеј дочекан у Солуну

Slika

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је јуче у Солун, у тродневну посету Митрополији неапољско-ставрупољској, која је поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, уприличила посету Српског Патријарха, будући да се на њеној територији у оквиру Савезничког гробља налази део на коме почива преко 7.500 српских жртава Великог рата.

У пратњи Његове Светости су Преосвећена господа Епископи зворничко-тузлански Хризостом и жички Јустин, протојереј Гајо Гајић и ђакон Игор Давидовић. Домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, дочекао је првојерарха Српске Првославне Цркве на аеродрому и отпратио до Саборног храма Светог Јована на Неапољу, где је приређен величанствен дочек.

У присуству многобројног верног народа, представника Владе Републике Грчке, локалних и политичких власти, Војске, омладине и ученика оближњих школа служено је славословље.

Патријарха српског Иринеја су поздравили министар Македоније и Тракије г. Орфанос, потом градоначелник Неапоља и Митрополит неапољски г. Варнава, који је истакао историјску везу српског и јелинског народа, посведочену нарочито у последњим искушењима кроз која смо пролазили. Он је подсетио на речи чувеног јелинског сликара и иконописца: “Љубав која не прође страдање, није љубав”. Подсетио је, потом, да је српска принцеза Јелена Драгаш била мајка последњег византијског цара, позваши све да чувају историјске и братске свезе љубави и пријатељства.

Свечаној доксологији присуствовао је и архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара.

Српски Патријарх је благословио присутни народ и отпоздравио речима захвалности у име свег српског народа и пуноће Српске Православне Цркве, на чијем се челу налази.

Данашњи програм посете предвиђа парастос на српском војничком гробљу на Зејтинлику, а потом и у Хортјатису, месту изнад Панораме код Солуна, где су немачки војници и њихови помагачи спалили живе становнике тог места на челу са њиховим свештеником.

Патријарх српски ће у недељу началствовати на светој Литургији, коју ће у присуству верника служити архијереји и свештенство двеју сестринских Цркава.

У понедељак је предвиђена посета Светој Гори, Свештеној општини у Кареји и манастиру Хиландару. Биће то прва посета једног српског Патријарха манастиру Хиландару после 50 година.

Vuk

Патријарх српски г. Иринеј на Зејтинлику

Slika

Ако је први дан посете Српског Патријарха Солуну био обележен дирљивим дочеком народа који сведочи о виталности савремене Јеладске Цркве, други дан посете, који је отпочео парастосом на Српском војничком гробљу, Зејтинлику, био је по свему заиста потресан.

Место ћутања и завета, “место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су као жртве живе уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. То је истакао и Патријарах српски г. Иринеј описујући и објашњавајући значај вере, отаџбине и слободе. “Вјечнаја памјат”, брујало је јуче са усана многобројних Срба и Грка уз појање нишког хора “Бранко”. Нека је вечан помен српским херојима Великог рата и нека их Господ настани “у месту светлом, месту цветном, у месту одмора и покоја”, да почивају поносни, као хиландарски чемпреси који их окружују на гробљу увек беспрекорно уређеном. А за његово уређење и чување деценијама се бринуо добри чика Ђорђе Михајловић.

Колико смо само пута из његових уста чули познате стихове “Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог, заједничког гроба“… И заиста, јуче су сви застали и одали почаст и човеку који се деценијама бринуо о гробовима оних чије је кости његов отац Саво брижно сакупљао и похрањивао у ово свето место. Ту се и родио, ту је провео сав радни век, и више од тога. Патријарх Српски му је јуче свечано уручио највише одликовање Српске Православне Цркве, којим га је одликовао Свети Архијерејски Синод, за несебичну љубав према ближњима, према Православној Цркви.

Са једног стратишта пут нас је јуче одвео до другог. Одслужен је парастос и у селу Хортијатис, изнад Солуна, где су немачки окупатори 1944 живе спалили стотинак мештана, на челу са свештеником, и међу њима бројне жене и децу. Најмлађи, једно од две године и једно од седам месеци. Поред домаћина и гостију из Србије, парастосу су присуствовали министар вере и просвете у Влади Грчке г. Ловердос, министар Македоније и Тракије г. Орфанос и бројни посланици и представници локалних власти, те мноштво народа.

У суботу, вече, 18. октобра, у дворани позоришта Лазаристес уприличена је свечана академија у част српских жртава и хероја Великог рата, уз учешће хора Саборне цркве из Ниша “Бранко” и хора Митрополије неапољске Света Касијана, који су извели богат културно уметнички програм, обогаћен историјским казивањима и сведочанствима, везаним за српску борбу за слободу током Првог светског рата, од пуцња у Сарајеву преко победа на Церу и Колубари, страдања у Албанији, на Кајмакчалану, опоравка на Крфу и ослобођења.

Радосни поздрав, с позивом на недељну свету Литургију, место заједничког Васкрсења и радости, упутио је, изузетно надахнуто, предстојатељ Неапољске Цркве митрополит Варнава, а отпоздравио му је патријарх Иринеј и сам потресен узбудљивим завршетком једног садржински испуњеним даном који је подсетио на пут од Голготе до Васкрсења, захваливши домаћину, свим организаторима, али и нашим учесницима, који су побрали све симпатије домаће публике беспрекорним извођењем како српског тако и грчког репертоара.

Vuk

Патријарх завршио посету Солуну, сутра одлази на Атос

Slika

Данашња света Литургија, којом је на Неапољу, у Солуну, началствовао Патријарх српски г. Иринеј, била је круна његове посете западном Солуну, Митрополији неапољској.

Саслуживали су Епископ лангадски г. Јован, изасланик Светог Синода Јеладске Цркве, Епископ зворничко тузлански г. Хризостом, Епископ жички г. Јустин и домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, свештеници и ђакони Српске и Јеладске Цркве, у препуном Саборном храму Светог Јована.

Данашњи дан, заправо је више од саме круне и њене симболике, јер Литургија отвара и сама врата Царства Божјег, и сви присутни осетили су данас управу ту жељу да овај дан вечно траје, као незалазни дан Царства Божјег, као ученици Његови на Праображење када су пожелели да се настане у близини Његовој. И храм Светог Јована данас је блистао, преиспуњен том Божанском светлошћу, која све преображава, укидајући границе и нације, сијајући у срцима и на лицима присутних верника.

Митрополит Варнава је на крају свете Литургије поздарвио Патријарха и његову пратњу и у њиховом лику сав српски народ, подсећајући на све што смо заједнички прошли задњих деценија. Потом је поклонио Патријарху икону на којој је изображена Света Ипомони (=трпљење, име које је у монаштву понела и српска принцеза Јелена Драгаш, мајка последњег византијског цара) и пожелео му благословен одлазак на Свету Гору, са молбом да и тамо, у врту Пресвете Богородице, принесе молитвено свећу воштаницу пред чудотворним иконама Мајке Божје “Достојно јест” у Протату и Тројеручице Хиландарске, за све верне његове Митрополије и све благоверне.

Свјатјејши Патријарх је узвратио поклоном и бираним речима захвалио домаћину на Авраамовском гостопримству подсећајући на још даље и дубље, историјске и духовне везе које спајају Србе са градом Светог Димитрија и Свете браће Ћирила и Методија, али и са Васељенском Патријаршијом, како у прошлости, тако и у садашњости.

На крају свете Литургије, Патријарх српски г. Иринеј се састао са потпредседником владе Републике Грчке и министром спољних послова г. Венизелосом. У кратком и срдачном разговору дотакли су се најважнијих актуелних црквених и политичких питања од значаја за два братска народа који ће наставити да се узајамно помажу и подржавају. Потпредседник Венизелос је присуствовао и свечаном ручку приређеном у част Патријарха српског г. Иринеја.

У вечерњим часовима сабрали су се и оближњи епископи на челу са Митрополитом солунским г. Антимоном да би поздравили Његову Светост и узели његов Патријараршки благослов уочи одласка на Свету Гору.

У пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја су Преосвећена господа Епископи зворничко-тузлански Хризостом и жички Јустин.

Forum Srbija

ВЕСТИ - Српска Православна Црква

Ko je OnLine