Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Glumački velikani
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=381&t=9932
Stranica 10 od 15

Autoru:  Astra [ 05 Apr 2012, 15:34 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Alen Delon operisao srce

Legenda francuskog filma primljen je u bolnicu zbog srčane aritmije

Slika

PARIZ - Legenda francuskog filma, 76-godišnji Alen Delon potvrdio je da je primljen u bolnicu u Parizu zbog srčane aritmije.

"Operisan sam ... To je bilo isplanirano pre 15 dana", rekao je glumac u telefonskoj izjavi za dnevnik Parizijen (Le Parisien).

Glumčeva predstavnica za štampu odbila je nešto ranije da komentariše informacije objavljene na sajtu Pjurpipl gde je navedeno da je slavni glumac primljen u bolnicu zbog srčane aritmije. Delon je, međutim, rekao da je bio pod anestezijom 10 minuta i da je urađena intervencija zbog nepravilnog rada srca, koja je utvrđena pre 15 dana pošto je imao mučninu i vrtoglavicu. U "Američkoj bolnici" u elitnom pariskom predgrađu Neji nisu želeli da komentarišu te informacije.

Rođen 8. novembra 1935. godine nedaleko od Pariza, Alen Delon je jedno od najvećih imena francuskog filma. Tokom pet decenija karijere snimio je stotinak filmova, među kojima su i neka remek-dela sedme umetnosti, "Roko i njegova braća" Lukina Viskontija, "Samuraj" i "Pandur" Žan-Pjer Melvila, "Gospodin Klajn" Džozefa Lozija, "Pomračenje" Mikelanđela Antonionija.


Kurir

Autoru:  Astra [ 06 Apr 2012, 12:31 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Nagrada Čaplin iznenadila Katrin Denev

Francuska glumica Katrin Denev (Catherine Deneuve) dobitnica je ovogodišnje američke filmske nagrade Čaplin, čime je i sama iznenađena pošto je od njenih 100 filmova samo sedam na engleskom

Slika

Denev je u ponedeljak uručena 39. nagrada Čaplin koju dodeljuje Filmsko društvo Linkoln centra. Nagrada nosi ime Čarlija Čaplina, kome je prvi put i dodeljena 1972. godine.
Među prethodnim dobitnicima su Martin Skorseze, Tom Henks, Elizabet Tejlor, Alfred Hičkok i prošle godine Sidni Poatje.
Agencija AP navodi da niko drugi, osim nje same, nije bio iznenađen što je baš Denev, ikona francuskog filma i svetska zvezda poznata po svojoj ledenoj lepoti, dobila nagradu.
"Ketrin Denev kao da je stvorena za film i film za nju. Ona je francuski film i izgleda da se iz godine u godinu sve više upušta u avanture", rekao je reditelj Martin Skoreseze na ceremoniji.
Tema večeri, kako navodi AP, bila je više glumičina neustrašivost, a ne toliko njena lepota, iako je bila lice za parfem Šanel pet i muza modnog kreatora Iv Sen Lorena.
Njena ćerka, glumica Kjara Mastrojani, govorila je o majci koja je neustrašiva na platnu kao i u životu, i istakla njeno učestvovanje u javnim protestima protiv smrtne kazne i za pravo na abortus.
O Denev (68) su govorili i glumica Suzan Sarandon sa kojom je igrala u filmu "Glad" iz 1983. godine i francuski reditelj Fransoa Ozon koji je nedavno sa njom napravio komediju "Potiće" (Žena za ukras), u kojoj je igrala sa Žerarom Deparđeom.
Primajući nagradu, Denev je rekla da je iznenađena time što je dobija kao francuska glumica. Ona je rekla da je to "vrlo retko" i "posebno", a zahvalila se mnogim rediteljima koji su joj dali samopouzdanje da pravi radikalne izbore u svojim filmovima.
Među najpoznatijim filmovima Ketrin Denev su "Šenbruški kišobrani" Žaka Demija (1964), "Odbojnost" Romana Polanskog, "Lepotica dana" Luisa Bunjuela (1967), "Poslednji Metro" Fransoa Trifoa (1980) i "Indokina" Režisa Varnijea (1992) za koji je dobila svoju jedinu nominaciju za oskara.


Press

Autoru:  Astra [ 07 Apr 2012, 19:15 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Mišel Fajfer nagrada "Ikona filma"

Holivudska glumica nagradu će primiti na konvenciji "SinemaKon" u Las Vegasu

Slika

LAS VEGAS - Holivudska glumica Mišel Fajfer ovogodišnji je dobitnik nagrade "Ikona filma" koja se dodeljuje za doprinos filmskoj industriji.

Glumici će nagrada biti uručena na predstojećoj konvenciji "SinemaKon" u Las Vegasu.

Direktor konvencije Miš Nojhaser rekao je da je Mišel Fajfer "jedna od istinski velikih glavnih glumica filmske industrije".

Osim Fajferove, nagradu će na konvenciji koja se održava od 23. do 26. aprila dobiti i Šarliz Teron.

Teron, koja je upravo završila snimanje adaptacije bajke o Snežani "Snow White and the Huntsman" (Snežana i lovac), dobiće Nagradu za izvanrednu deceniju dostignuća u filmu.

Mišel Fajfer uskoro će se pojaviti u novom filmu Tima Bartonha "Dark Shadows" (Mračne senke) u kome igraju i Džoni Dep, Eva Grin i Helena Bonam Karter.


Kurir

Autoru:  Astra [ 10 Apr 2012, 04:16 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Šest decenija rada Mire Banjac

Decenije umetničkog rada velike glumice u monografiji „Lica Mire Banjac“

Slika

PRVE glumačke korake, spore i nesigurne, Mira Banjac načinila je pre šest decenija na školskim i svetosavskim priredbama u njenom rodnom Erdeviku. Od tada, pa do danas, neumorno niže nisku svojih glumačkih likova, naših malih i velikih žena.

Svi ti likovi sabrani su u monografiji „Lica Mire Banjac“, koja je prošlog decembra promovisana u Srpskom narodnom pozorištu, a u ponedeljak uveče i u Pozorišnom muzeju Vojvodine u Novom Sadu.


- Ponosna sam na tu galeriju žena iz svog naroda - rekla je nezaboravna Katica iz „Radovana Trećeg“, Marija iz kultne istoimene serije, Danica Čvorović iz „Balkanskog špijuna“, upravnica nudističkog kampa u „Lepoti poroka“, Ruža iz Barande...

O najupečatljivijim rolama legendarne glumice govorili su teatrolozi Vesna Krčmar i Miroslav Radonjić, kao i Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja, koji je priredio ovu monografiju.


Novosti

Autoru:  Astra [ 13 Apr 2012, 11:40 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Preminula glumica Branka Mitić

Dramska umetnica Branka Mitić preminula je sinoć u Beogradu u 86. godini, saopštilo je danas Pozorište na Terazijama

Slika

BEOGRAD - Dramska umetnica Branka Mitić preminula je sinoć u Beogradu u 86. godini, saopštilo je danas Pozorište na Terazijama.

Komemoracija povodom smrti naše velike glumačke dive biće održana 17. aprila u 14 sati u Pozorištu na Terazijama, a kremacija istog dana u 16 sati na Novom groblju.

Branka Mitić rođena je 6. maja 1926. godine u Prćilovici.

Nakon završene Visoke filmske škole postaje član Narodnog pozorišta u Somboru (1950), a godinu dana kasnije član Narodnog pozorišta u Pančevu, odakle 1954. dolazi u Pozorište na Terazijama (koje je tada radilo pod imenom Beogradska komedija).


Tokom bogate karijere, ostvarila je veliki broj briljantnih pozorišnih uloga, a zahvaljujući velikom broju televizijskih serija i filmova postala je zvezda na prostorima cele tadašnje Jugoslavije.

U Pozorištu na Terazijama igrala je oko 50 uloga. Neke od njenih popularnih predstava su "Zla žena" (1955.), "Put oko sveta", "Mister Dolar", "Priča iz zapadnog kvarta", "Ivkova slava", "Dundo Maroje"... sve do komedije "Pop Ćira i Pop Spira" iz 2003. godine.

Na velikom platnu publika je imala prilike da je vidi u filmovima "Gospođa ministarka" (1958), "Tuđe dete", "Zajednički stan", "Vojnik sa dva imena" , "Vikend u nebo", "Dr", "Medaljon sa tri srca", "Izvršene obaveze", "Ljubavni sans" (1967).

Glumila je u brojnim televizijskim serijama: "Serafimov klub" (1961), "Na slovo na slovo", "Muzej voštanih figura", "Ogledalo građanina pokornog", "Licem u naličje", "Ofelija", "Kod Londona", "Rođaci", "Ljubav na seoski način", "Gore dole", "Bela lađa" (2006)...


Novosti

Autoru:  Astra [ 14 Apr 2012, 00:10 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Pavle i Boris među najpopularnijim glumcima

Glasanjem na filmskomm sajtu IMDB publika izabrala pedeset najpopularnijih glumaca sa prostora nekadašnje SFRJ. Glogovac prvi iz mlađe generacije

Slika
Pavle Vuisić, Boris Dvornik,Bekim Fehmiu, Fabijan Šovagović, Velimir Bata Živojinović

KORISNICI filmskog sajta IMDB koji se danas smatra internet gigantom, putem glasanja izabrali su pedeset najpopularnijih glumaca bivše Jugoslavije.

Vodeće mesto na reprezentativnoj listi glumačkih velikana dobio je Predrag Miki Manojlović, a slede ga Velimir Bata Živojinović i Fabijan Šovagović. Četvrti po popularnosti je Pavle Vuisić, a među deset omiljenih svrstali su se i Ljuba Tadić, Boris Dvornik, Bekim Fehmiu, Ivo Gregurević, Nebojša Glogovac i Rade Šerbedžija.


Ono što ovaj izbor čini zanimljivim jeste „paradoksalna“ činjenica da je najveći broj internet korisnika, koje čine filmofili mlađe generacije, svoje glasove dao zrelim, ili starijim glumcima, junacima brojnih filmova nekadašnje jugoslovenske kinematografije i TV produkcije. Za neke mlade ljude nezaboravni su ostali i velikani koji više nisu među živima. S druge strane, ova lista mogla bi da otvori i pitanje da li su filmovi iz doba SFRJ danas klasična - ostvarenja koja su prošla testove vremena i pokazala se kao vrednija od savremene produkcije koja je danas u ponudi u državama na ovim prostorima.

- Ponosan sam što sam na čelu ovakvog spiska glumaca - kaže za „Novosti“ Predrag Miki Manojlović. - Ovakav izbor možda je rezultat činjenice da mlađi glumci nisu igrali u toliko značajnih filmova, kao što su to bili projekti u doba jugoslovenske kinematografije. To je bio veliki prostor, velika produkcija, veliko tržište, ti filmovi koje smo zajedno radili uspešno su se probijali na zapadu. Teško je porediti to vreme sa sadašnjim - producenti filmova bili su ljudi od kredibiliteta, a danas uglavnom imamo „tranzicione producente“. U takvim okolnostima, filmovi moraju brzo da se rade, a čim je nešto na brzinu, sklono je greškama. Mladi glumci često nemaju vremena da neki lik urade onako kako bi želeli, taj teror producenata tera ih da rade „brzo i kuso“ - ističe Manojlović.

Slika


On smatra da je ova lista najpopularnijih i rezultat generalnog sagledavanja svih uloga koje je neki glumac odigrao tokom karijere, i da je na to što se našao na prvom mestu uticala i činjenica što i danas snima.

- Trajanje je važno, mislim da to publika ceni - smatra Manojlović, koji je i danas veoma angažovan u inostranim produkcijama koje imaju ozbiljan prodor na svetsko tržište, i u produkcijama u regionu.

Prvoplasirani iz mlađe generacije glumaca je Nebojša Glogovac, koji takođe kaže da je čast biti u društvu ovakvih glumačkih imena.

Slika

- Ovo doživljavam kao satisfakciju, ali i kao činjenicu da je vrlo važan test vremena, i da ono što se dobro uradi u glumačkoj profesiji ipak ostaje upamćeno, što potvrđuje i ovo glasanje nove, internet generacije. Iza nekadašnje jugoslovenske kinematografije stoje značajna ostvarenja, značajni autori, a ovi mladi ljudi nisu ni bili rođeni kad su se ti filmovi prikazivali u bioskopima. Mislim da i danas ima kvalitetne produkcije na ovim prostorima, a o kojim filmovima je reč mogli bi da pokažu upravo mlađi glumci koji su se našli među pedeset najpopularnijih.
Za Branislava Lečića ova lista mogla bi da pokaže nekoliko činjenica - da je nekada bilo kvalitetnijih filmova, veće tržište, i da su ljudi koji odlučuju o filmu bili svesni da ulaganje u ovu umetnost donosi profit.

- Ovaj odabir pokazuje i to da su mlađe generacije upoznate sa onim što se u filmskom prostoru dešavalo u nekadašnjoj državi, i zadovoljstvo je biti na ovom spisku. Postoji još nešto - pogledajte koliko ima malih država na prostoru gde je bila jedna domovina, svi smo poznati, publika je ista, a film i televizija, na opštu radost pokazuju da je kulturni prostor ostao isti i da će trajati, ma koliko se forsirale političke granice - kaže Lečić.

On smatra da nacionalne kinematografije u novim državama ne postoje, i da kvalitetan film, sa dobrom temom, koju obrađuju autori od zanata, uvek nađe put do publike, bez obzira na kom je jeziku.

- Nekada se smatralo da je glumac zaslužio popularnost kompletnim svojim kapacitetom, i u pozorištu, i na filmu i televiziji. Danas je, nažalost, dovoljno pojaviti se u nekom rijaliti šou programu, a biti glumac mnogo je ozbiljniji posao nego što se ovde sada prikazuje - ističe Branislav Lečić.


Novosti

Autoru:  Astra [ 21 Apr 2012, 00:37 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Nebojša Glogovac: Treba nam ozbiljna revolucija

A kako da napravimo revoluciju kada sedimo najmanje pet ili šest časova dnevno pred televizorom i gledamo zaglupljujuće serije i rijalitije, navodi Glogovac

Slika

Nebojša Glogovac, jedan je od najboljih srpskih glumaca, sa ponosom ističe da je rođeni Trebinjac i da se oseća kao kod kuće kada se nađe u tom delu sveta.

Glogovac je trenutno okupiran ulogom Jerotija Pantića u Nušićevom „ Sumnjivom licu“ u režiji Jagoša Markovića, pa zbog angažmana ne stiže detaljnije da prati šta se događa u Srpskoj. Uprkos tome, Glogovac kaže da proživljava sve ono što se dešava njegovom rodnom kraju.

- Sa ponosom ističem odakle sam, ali me velika žalost obuzima kada vidim koliko neiskorišćenog potencijala propada, koliko su ljudi osiromašeni i koliko nedostaje dobre volje da tako bogati krajevi izađu iz oskudice. To je velika tuga i nepravda - kaže Glogovac.

On kaže da bismo pokrenuli dešavanja u bilo kojem smeru potrebna jedna ozbiljna revolucija na svim nivoima.

"A kako da napravimo revoluciju kada sedimo najmanje pet ili šest časova dnevno pred televizorom i gledamo zaglupljujuće serije i rijalitije? Od tolike televizije nema se vremena za revolucije i promene", navodi Glogovac.

On kaže da je to deo našeg mentaliteta.

"Kod nas se svakih 40 ili 50 godina, nekada i češće, smenjuju pobednici, ideologije i orijentacije. Od tolikog haosa, nema zdravog toka misli ni razvoja društva, pa je ljudime teško da izgrade stav, da imaju mišljenje.

Onda nije ni čudo zašto Nušić ne zastareva…

Naša glupost ne zastareva, a Nušić je to genijalno prozreo. Možda to ima veze i sa geografijom jer smo na raskrsnici sveta. Kroz nas prolaze sve kulture i nacije, sve političke orijentacije i mišljenja pa smo međusobno i slični i različiti i stalno imamo međusobna trvenja", naveo je Glogovac za sajt buka.


Kurir

Autoru:  Astra [ 24 Apr 2012, 06:22 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Razboleo se

Dragan Nikolić na VMA


Lekari su odlučili da ga zadrže u bolnici i ispitaju njegovo zdravstveno stanje, od čega će zavisiti da li će biti pušten kući ili zadržan na lečenju

Slika
Milena zabrinuta za njega

Gaga pod nadzorom lekara!
Proslavljeni glumac Dragan Nikolić (69) nedavno je smešten na Vojnomedicinsku akademiju pošto mu je pozlilo. Prema nezvaničnim informacijama, lekari su odlučili da ga zadrže u bolnici i ispitaju njegovo zdravstveno stanje, od čega će zavisiti da li će biti pušten kući ili zadržan na lečenju.

Kako saznajemo, Nikolićeva supruga, glumica Milena Dravić svakodnevno obilazi muža u bolnici i veoma je zabrinuta. Ona s nestrpljenjem iščekuje rezultate analiza, ali se trudi da to ne pokazuje pred njim i da pozitivno utiče na Dragana. Glumačka legenda je između ostalog angažovan kao voditelj emisije „Milioner“, pa se očekuje da po izlasku sa VMA nastavi s radom.


Kurir

Autoru:  Astra [ 24 Apr 2012, 12:50 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani

Dragan Nikolić: Živ sam i zdrav!

Slika

Nakon što se u javnosti pronela priča da je Dragan Nikolić u bolnici, on se juče pojavio na jednoj promociji knjiga, a preko produkcijske kuće „Adrenalin“ poručio je da se oseća dobro.

- Nakon što je domaća štampa objavila da se legendarni glumac nalazi na Vojnomedicinskoj akademiji zbog „lošeg zdravstvenog stanja“, Dragan Nikolić poručuje da je „živ i zdrav“. Glumac se nalazi kod kuće, a ne u bolnici, kao i uvek je u odličnoj formi, i tri godine, kako sam kaže, nije bio na VMA. Epizode Multimilionera se snimaju, sve teče prema planu i u produkcijskoj kući Adrenalin su prezadovoljni saradnjom i rejtinzima koje kviz postiže.
Nijedna jedina reč objavljena u medijima o njegovom lošem zdravstvenom stanju nije tačna.
Obzirom da je vest preneta veoma brzo širom regiona, molimo Vas da ukoliko je Vaš medij to objavio, objavite i ovaj demanti - stoji između ostalog u saopštenju.


Alo

Autoru:  Sanja [ 28 Maj 2012, 17:51 ]
Tema posta:  Re: Glumački velikani


Petar Kralj



Retko kada spreman da govori za medije, tako mrske većini ovdašnjih glumaca iz katkad neopravdanih, a mnogo češće iz vrlo opravdanih razloga, Petar Kralj otvoreno, ukoliko ta reč više išta znači, govori o tome kako je Beograd za njega postao ostrvski grad, zbog čega više nije sposoban da govori o vremenu u kome živimo, kao i tome zašto je Molijer (Molière) večit i kojim to stepenicama ljudi najčešće vole da se penju, težeći da izbrišu sećanje i prodaju iluziju.

“Nemam više tajni, nemam više šta da krijem…”, rekao mi je čim smo se sreli kao da je želeo da podvuče da su za njega sve predstave odigrane i da su peripetije i raspleti u svima njima prozirni, površni, razočaravajući i, što je najbolnije, apsolutno predvidivi. Reč je naravno o životnim igrama, ne o teatru. Teatar je i dalje onaj savršeni eskapistički prostor u koji beže i umetnik i gledalac. A štošta je u međuvremenu postalo deo života, toliko toga se uselilo u sve naše individualne priče, da od života samog više ništa nije ostalo. I priče su prestale da budu naše. Zato je, kako mi je Petar Kralj u samo startu podvukao, veoma važno da čovek danas ima neki zanat, želevši valjda da u maniru rezigniranog boema umanji značaj glume.


Slika
Proveo je pedeset godina na sceni. I nikada se nije umorio

“Važno je prosto imati neki svoj komad prostora, jer ne možemo da promenimo zemlju u kojoj živimo. Tačnije, ja više i ne znam gde živim i mnogo stvari nisam u stanju da prepoznam. Sa svih strana vas čekaju sa opštim mestima, opkoljavaju vas opštim mestima, guše, objašanjavaju vam stvari i razgovaraju sa vama u formulama opštih mesta. Rečju, čovek je potpuno potcenjen. Zbog toga sam uložio mnogo snage da postanem imun na politiku i da se okrenem isključivo sebi. Jer na kraju, pitam ja vas – prema čemu danas biti lojalan? Prema čemu biti fer? Osim prema najbližima.”

Pozorište nam vrlo često može pokazati kakvo je vreme u kom živimo. Kako Vi doživljavate taj ponovljeni susret sa stvarnošću, a znam da Vam je politički teatar blizak?

Vreme je čudno i ja ne smem da ga ocenjujem. Zadovoljiću se time da kažem da sam u teškim vremenima bio na pravom mestu. Baš onda kada je trebalo. Ali uhvatiti obris onoga u čemu danas živimo skoro je nemoguće. Nema definicije, nema čvrstih temelja za nju. Čini mi se da je ostao samo strah. On je i dalje ono po čemu smo prepoznatljivi, kategorija u kojoj trajemo. Bojimo se svega, taktiziramo u odnosima sa okolinom, kolegama, prijateljima – nije bilo potrebno mnogo vremena da se ovde odneguje čovek sa ropskom svešću. A vlast je i dalje vlast. Zato bih voleo da mi dozvolite da citiram jedan deo iz Selimovićevog “Derviša”: … “a ti dervišino moja, kadija postao, sudiš li sudiš, a vidiš ja žalim za tobom ranijim. Vlast je vlast i kvari čovjeka. Čovjek dođe na vlast s namerom da promjeni svijet, a promjeni sebe. Svijet ostane isti, a valjalo bi ga iz temelja mijenjati. Samo strah ga drži ovakvijem…”

To je ujedno i odgovor na Vaše pitanje o pozorišnoj, književnoj, uopšte umetničkoj replici stvarnosti. Kada čovek to pročita ili vidi na sceni, deo tereta nestane kao da je odnet nevidljivim krilima. To je moć prepoznavanja, istovremeno i način da se preživi.

S tog aspekta koje su Vaše najrečitije uloge?

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=niSQCIpKb08[/youv]

U pozorištu sam četrdeset četiri godine i otkriću Vam jednu stvar – stalno se govori pozorište je u krizi, čas ovo, čas ono, sad ovakvoj a onda onakvoj. Pozorište nikada, ali baš nikada nije bilo u krizi. Uvek je govorilo, uvek slalo poruke. Jedina kriza koju smatram krizom zaista je kriza stvaralačkog potencijala, inventivnosti… i ona druga, opasnija, koja se za prvu nužno vezuje – kriza morala, ličnog, potom i kolektivnog. Estetika ne može bez etike, ne bi smele da se oproste jedna od druge. To se, vidim, sve intenzivnije dešava. Estetika našeg života je trivijalna, pojedinačne vrednosti su komemorativna stvar… Mislim da je među mojim predstavama Tola Manojlović danas i dalje najrečitiji i najpopularniji… Predstavlja pravu sliku, gotovo amblem života. Devedesete sam proveo igrajući “Garderobera” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, danas podjednako uživam radeći Molijerovog “Građanina-plemića”.


Slika
Vreme je čudno i ja ne smem da ga ocenjujem. Zadovoljiću se time da kažem da sam u teškim vremenima bio na pravom mestu. Baš onda kada je trebalo. Ali uhvatiti obris onoga u čemu danas živimo skoro je nemoguće

Volim Molijera, zato sto je večit. Baš kao i te stepenice kojima čovek hoće da se popne, po svaku cenu, kada nešto stekne, u prevodu kada se oseti moćnim. Da se promeni. Da bude nešto drugo. I da svima oko sebe naredi da zaborave ono što je bio nekada. Jer sopstveni život, za mnoge, izgleda, postoji samo u tuđim očima. U tuđim očima raste i razvija se. Bez tuđih očiju ne vredi ništa. A najrečitiji je, vidite, kako se polako penjemo, doktor Šuster. Tu mogu da kažem sve. Da se otvorim, ogolim, činim šta mi je volja, a da pritom skrenem pažnju sa sebe na reči. Reči o trenutku, ljubavi, životu i na kraju samom sebi, ali tanano i artikulisano. Dovoljno da reči lete scenom i da ljudi razmišljaju o njima. Ne o meni.

Potencirali ste svoj svet, porodicu, najbliže prijatelje i pozorište. Jasno je da čovek bez tog svog, fizičkog i apstraktnog, prostora ne vredi ništa. Međutim u Vašem tonu se vidi i izvesna želja, čežnja za svesnom izolacijom. S druge strane glumac Zoran Cvijanović Vas naziva svojim idolom i idealom, kao i simbolom autentičnog beogradskog duha, bez obzira koliko je on danas živ i koliko ga uopšte ima.

Hvala mu što je rekao, ali ja nisam sociolog i nisam pratio kada se i gde ko doseljavao, kao i šta je to što je sa sobom doneo. Mislim da je to za jedan grad važno.


Slika
Pozorište nikada, ali baš nikada nije bilo u krizi. Uvek je govorilo, uvek slalo poruke. Jedina kriza koju smatram krizom zaista je kriza stvaralačkog potencijala, inventivnosti... i ona druga, opasnija koja se za prvu nužno vezuje - kriza morala, ličnog, potom i kolektivnog

Ne mislite da se veličina metropole meri po tome koliko je sposobna da primi u sebe, a da se ne promeni i da ostane to što jeste? Možda je očiglednije da ovaj grad nije imao šta da ponudi zauzvrat kada su se dogodile devedesete i sve ono što ih je pratilo?

Rekao sam da nisam sociolog, a nisam ni rasista. Vračar i Dorćol su moja ostrva u Beogradu, možda čak i Beograd sam. Tu se viđam sa ljudima, tu čitamo novine, razgovaramo, pijemo, ili prosto sedimo i ćutimo. Na osnovu tog nekog svog osećaja rekao bih da stari Beograd nije izumro. Svakako je to potpuno drugačije od shvatanja mladih ljudi. Znate, mi smo nekada po Beogradu šetali po celu noć. Sretali se oko dva, tri ujutru. Pođeš kući, onda sasvim slučajno sretneš druga koga nisi video sto godina ili možda nekog s kim si se pre par sati rastao i odeš u sasvim drugom pravcu. Ceo Beograd je bio naš. Ne znam kako to da Vam objasnim osim ovakvim sličicama, isečcima iz života. U njima je tajna tog osećaja. U njemu samom. Druženja su danas drugačija, i reći ću Vam isto ono što sam Vam rekao i u vezi sa vremenom. Nemam više pravo da ocenjujem Beograd. U njemu su samo delovi i dalje moji. Samo ostrvca. A nekad je ceo bio moj. Danas samo pratim malobrojne tragove.


Slika
Zajedno sa Beogradom raskomadane su i njegove vrednosti. Recimo to međuljudsko uvažavanje je raskomadano. Uvažavanje žive ličnosti

Kako ta ostrvca izgledaju, kako izgledaju ljudi koji su deo njih?

Stari Beograd je nekada cenio ljude koji, kako se to kaže, nešto vrede i nešto znače. Ljudi su se međusobno poštovali. Zajedno sa Beogradom raskomadane su i njegove vrednosti. Recimo to međuljudsko uvažavanje je raskomadano. Uvažavanje žive ličnosti. Na samom kraju raskomadan je i sam čovek, jer su raskomadane njegove uspomene, njemu drage stvari, njegova istorija i geografija. Živi samo na tim ostrvcima, poslednjim ostrvcima ljudskosti. Patetičan sam, znam. Možda je to ružna reč, ali je istinita. Prepuna sažaljenja. Žala za drugima i za sobom.

Tako smo se i rastali. U maniru čoveka ‘koji nema šta da krije’, rekao mi je da sve ‘slobodno’ napišem, čak i da dodam da je pio vodu umesto vodke pretvarajući se da nije žedan. Nestao je iza ugla ulice u nepoznatom pravcu. Verovatno prateći trag do nekog svog potpuno čovečnog ostrva ili nekog novog, ako mu se slučajno ukaže na putu. Naravno samo ako na njemu uspe da prepozna nešto preostale ljudskosti.

wannabe

Stranica 10 od 15 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/