Forum Srbija

_________________

Tračarenje

Orao koji je za ručak zgrabio galeba morao je pre nego što krene da konzumira svoj plen, da se suoči sa njegovim prijateljem koji je pokušao da odbrani nesrećnu pticu koju je ščepao ovaj predator.



Dejvid Kanales iz Teksasa napravio je nekoliko neverovatnih fotografija na Aljasci. One mogu da se svrstaju u onu kategoriju fotki koje imate priliku da uslikate jednom u životu. Na njima se vidi kako jedan galeb pokušava da spase drugog iz kandži orla.



Orao je najpre čekao priliku i iskoristio šansu da ščepa galeba. Kada je zgrabio svoj plen, nije se nadao da će galeba pokušati da odbrani drugi galeb, koji je poleteo za orlom i neko vreme lebdeo iznad njega a onda kljucanjem u glavu pokušao da ga natera da ispusti njegovog prijatelja. Ova epska borba na kraju je završena, nažalost, tako što je branitelj odustao, a orao je sa svojim plenom pobegao nekih 300 metara dalje.



Fotograf koji je napravio ove fotografije, Dejvid Kanales, za Britanski Miror je rekao da je prezadovoljan kako su ispale ako se uzme u obzir da sa sobom nije imao baš kvalitetan objektiv i kaže da je ova serija fotografija jedna od najboljih koje je do sada napravio.

_________________
Ništa tako ne ponizuje čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kome je on doživeo neuspeh.

Bliski susret sa kraljem životinja verovatno bi svakog uplašio, ali ne i ovog mališana koji je odlučio da se igra sa lavom.
Dečak iz Ohaja je u pratnji majke otišao u zoološki vrt i oduševio se kada je video mladog lava kako ga posmatra. Umesto da se uplaši, dečak je odlučio da se poigra sa životinjom.
Sreća te je između njih dvoje postojao stakleni zid, jer nije baš najjasnije da li bi ga lav pojeo, ili se samo trudi da imitira pokrete mališana koji se oduševljeno smejao na svaki lavov pokret.

_________________
Ništa tako ne ponizuje čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kome je on doživeo neuspeh.

Pročitajte priču koja objašnjava zašto su psi nekada veći ljudi od nas samih



Neki čovek uputo je pismo jednom malom hotelu na primorju Grčke, koji je nameravao da poseti tokom odmora.

Pismo je glasilo:

"Veoma bih voleo da sa sobom povedem i svog psa. On je veoma negovan i lepo vaspitan pas. Da li ste spremni da mi dopustite da noću spava u mojoj sobi?"

Ubrzo je od vlasnika hotela dobio odgovor u kome kaže:

"Vodim ovaj hotel već dugi niz godina. Za sve to vreme, nikada mi nijedan pas nije ukrao peškir, posteljinu, srebrno posuđe, niti sliku sa zida.

Nikada nijednog psa nisam morao da izbacujem iz hotela zato što je pijan ili se ne ponaša pristojno.

Nikada mi se nije desilo da pas pobegne, a da ne plati hotelski račun.

Prema tome, Vaš pas je stvarno dobrodošao u moj hotel. A, ako Vaš pas garantuje za Vas, i Vi ste isto tako dobrodošli".



(BalkansPress)

_________________
Ništa tako ne ponizuje čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kome je on doživeo neuspeh.

Tuga porodice Radanović, za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti, ali keruša nije tako mislila



Prošlo je 20 godina od akcije Oluja, u kojoj je ubijeno oko 2.000 Srba, a iz svojih domova proterano je njih 280.000. U Srbiji je danas Dan žalosti povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u ovoj zločinčkoj akciji.

O tragičnoj sudbini Srba pokazuje i potresna priča keruše Dena, koja je prešla 500 kilometara da bi pronašla svoju porodicu Radanović, koja je zajedno sa 280.000 Srba izbegla u Srbiju.

Cela priča počela je u Petrinji, gradu u blizini Zagreba, gde su živeli Radanovići. Godine 1991. dobili su od komšije štene, a deca su ga nazvala Dena. Kuća Radanovića je postala njena kuća koju je Oluja srušila.

Dena je ostala u dvorištu kuće u Petrinji sama. Radanovići su se obreli u izbegličnkom centru u Rumi, pokušavajući da organizuju normalan život. Glava porodice Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti.

Keruša Dena nije mislila tako. Nakon nakon 139 dana lutanja i pređenih 500 kilometara od Petrinje do Rume, uspela da pronađe svoje vlasnike koji nisi u tom egzodisu stigli da ga povedu sa sobom.

Prošla je kroz gradove Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica. Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su bile male kakva je ljubavi koja ju je vukla da pronađe svoje vlasnike.

"Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: Mama, došla nam je Dena!", ispričala je priča Dušanka, i dodaje da u prvom trenutku kerušu nije mogla da prepozna jer je mnogo smršala, a šape su joj bile krvave i bez noktiju.

U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela u Kanadu sa svojim vlasnicima. Nažalost, Dena je uginula, ali Radovanovići i dalje čuvaju njen pepeo u svom domu.



kurir

_________________
Ništa tako ne ponizuje čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kome je on doživeo neuspeh.

NERAZDVOJNI Ovaj pas održava devojčicu u životu

Plavokosa devojčica Alida ima šest godina, a njen najbolji prijatelj je njen pas Gibs. On ne samo da je njen najbolji prijatelj već i nerazdvojni drug, jer bez njega Alida ne bi mogla da preživi.



Naime, ova plavokosa devojčica boluje od retke bolesti (Neuroendocrine Cell Hyperplasia), a zbog koje joj je potreban dodatni kiseonik kako bi disala. Upravo tu uskače gospodin Gibs, čupavi psić koji zapravo devojčici nosi aparat sa kiseonikom.

Njih dvoje se druže od malena i praktično su nerazdvojni. Devojčica bez Gibsa ne ide ni u park da se igra. Sa njim se priprema za časove baleta, kao i za dramsku predstavu u obdaništu.

Video: https://www.youtube.com/watch?v=32RdHQo ... e=youtu.be

Ovim ostrvom vladaju MAČKE

Armija mačaka lutalica zaposela je udaljeno japansko ostrvo Aošima, koje je sada poznato pod nazivom Ostrvo mačaka. Broj meštana se drastično smanjio nakon što se većina mladih odselila u potrazi za poslom, pa odnos životinja i ljudi iznosi šest prema jedan.



Psima je zabranjen ulaz na teritoriju ostrva Aošima, a već pri prvom pogledu na ove fotografije, jasno je i zašto.

Mačke su zauzele svaki kvadratni metar zemlje. Šetaju ulicama i spavaju u napuštenim kućama.




Na ostrvo dugo 1.600 metara dovedene su kako bi se izborile sa miševima koji su harali ribarskim čamcima. Kada su istrebile miševe, počele su da se množe, toliko da je to postalo problematično.

Turisti se, međutim, ne žale, a posebno oni koji vole mačke. Iako na Aošimi nema restorana niti prodavnica, veliki broj posetilaca dolazi u ovaj deo sveta kako bi svojim očima videli fenomen.



- Video sam gomilu mačaka i jednu zastrašujuću ženu koja je izašla da ih hrani. Bilo je zabavno i definitivno bih voleo da dođem ponovo - kaže Makiko Jamasaki (27).

Životinje nisu izbirljive i preživljavaju uglavnom zahvaljujući pirinčanim kuglicama i krompiru koje im ljudi bacaju. Zasad je samo desetak mačaka sterilisano.

Ovi psi ne mogu da koriste zadnje šape, ali to ih ne sprečava da uživaju u igri

Peruanka Sara Moran odlučila je da pruži drugu šansu psima koji su bili žrtve maltretiranja ili su povređeni u saobraćaju. Ona je obezbedila specijalna kolica za životinje, uz pomoć kojih psi mogu da se kreću i igraju po čitav dan.



Serija fotografija snimljenih u Limi prikazuje pse paraplegičare kako uživaju pokraj vode.



Očigledno je da su životinje prevazišle svoj hendikep i ponovo pronašle sreću, uprkos mukama koje su pretrpele.

U ovom videu možete pogledati neke bizarne životinje za koje je teško povjerovati da postoje. Možda ste za neku od njih i čuli, no za sve životinje iz videa teško da jeste. Pogledajte koje sve bizarne životinje nastanjuju planetu Zemlju.



kurir

_________________
Forum Srbija,mesto na kome su snovi u boji, inspiracija nepresušna, misli slobodne, lepota u rečima.