Forum Srbija
http://www.forum-srbija.com/

Nauka i Znanost
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=13737
Stranica 31 od 32

Autoru:  Braca [ 31 Okt 2014, 10:44 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Naučnici proizveli enzim koji može objasniti poreklo života



| Daily Mail

Naučnici su oponašali prirodnu evoluciju u epruveti, kako bi došli do enzima koji je bio ključan za nastanak života na Zemlji.


Slika


Enzim ribozim sadrži ribonukleinsku kiselinu (RNK), za koju je poznato da je ključna za nastanak života.

Ovaj enzim ne samo da otkriva tragove o tome kako je nastao život i kako je evoluirao, nego bi mogao da pruži mogućnost naučnicima da u budućnosti i sami pokrenu evoluciju molekula.

Naučnici The Scripps istraživačkog instituta u San Dijegu (Kalifornija) objašnjavaju da su moderni oblici života zasnovani na DNK (dezoksiribonukleinskoj kiselini) verovatno evoluirali od jednostavnijih RNK oblika, koji su zapravo molekuli koji se samoreplikuju i evoluiraju.

Novostvoreni enzim funkcioniše na sličan način. On spaja “kopiju” niza RNK, koristeći originalni DNK kao uzorak, piše u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.

Međutim, on ne klonira molekul, nego pravi sliku sebe, kao u ogledalu. To znači da može efikasnije da stvara veze i razvija živi oblik.

Ni jedan naučni tim do sad nije uspeo da napravi takav enzim.

Nastanak takvih enzima u primordijalnom RNK svetu, za koji nova studija pruža dokaze, možda je bio ključ za stvaranje prvih oblika života.

“Kada ljudima kažem nešto o ovome, oni obično misle da smo mi samo pretpostavili postojanje takvog enzima. Ne, mi smo ga zapravo stvorili”, kaže profesor Džerald Džojs.

Živa stvorenja na Zemlji evoluirala su tako da u svakoj klasi molekula, dominira po jedna hiralnost - asimetrična osobina molekula.

Na primer, svi oblici RNK orijentisani su na desnu stranu i nazivaju se D-RNK.

Strukturalna sličnost enzima RNK čini interakciju unutar te klase efikasnijom, baš kao što je rukovanje efikasnije kad se spoje dve desne, ili dve leve ruke, umesto leve i desne.

“Naučnici su smatrali da mora da postoji zajednička hiralnost među svim molekulima koji dolaze u kontakt, da bi biologija funkcionisala”, objašnjava Džojs.

Međutim, njegova originalna studija koju je sproveo pre trideset godina pokazala je da bi samoreplikatori teško evoluirali u takvim mešavinama.

“OD tad se svi pitamo kako je RNK replikacija mogla da počne na primitivnoj Zemlji”, kaže on.

Novi enzim je stvoren uz pomoć tehnike takozvane evolucije u epruveti.

Džojs i istraživač na postdoktorskim studijama Džonatan Sčepanski počeli su od “supe” od oko jednog kvadriliona kratkih bilijardi kratkih RNK molekula.

Njihovi nizovi su bili nasumični i svi su bili “desnoruki”.

Naučnici su naveli molekule da pokrenu reakciju spajanja i to tako da se “desnoruki” molekuli povežu sa “levorukim”.

Zatim su mogli da se izvuku iz rastvora i potom uvećaju.

Nakon deset takvih rundi, istraživači su imali snažnog kandidata za ribozom, a kasnije su uspeli da stvore enzim koji će i dalje proučavati.

“Želimo da ga oslobodimo, naravno, ne u divljinu nego u laboratoriju, da ga pustimo da se replikuje i evoluira i vidimo kakve ćemo rezultate dobiti”, kaže Džojs.

Autoru:  Braca [ 02 Nov 2014, 01:55 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Naučnici: Paralelni svetovi zaista postoje



| spacedaily.com

Naučnici Grifit univerziteta preispitali su osnove kvantne fizike radikalno novom teorijom zasnovanom na postojanju i interakciji paralelnih univerzuma.


Slika


U radu objavljenom u prestižnom žurnalu “Physical Review X”, profesor Hauard Vajsman i dr Majkl Hol iz Grifit Centra za kvantnu dinamiku, kao i dr Dirk Andre Dekert sa Univerziteta u Kaliforniji, tim sugeriše da paralelni svetovi zaista postoje i utiču jedan na drugi.

To znači da oni ne evoluiraju nezavisno, nego ulaze u interakciju u vidu suptilne sile odbijanja.

Oni smatraju da takav odnos može da objasni sve što je neobično u kvantnoj mehanici.

Kvantna teorija opisuje kako svemir funkcioniše na mikroskopskom nivou i smatra se da je primenljiva na svu materiju.

Međutim, neki fenomeni kao da se suprotstavljaju postojećim zakonima.

Ipak, u novom pristupu ti problemi se prevazilaze.

Evo nekoliko potpuno novih teza:

Univerzum u kom se nalazimo samo je jedan od ogromnog broja svetova. Neki su identični našem, dok je najveći broj potpuno različit.
Svi ti svetovi su podjednako realni, postoje kontinuirano kroz vreme i imaju precizno definisana svojstva.
Svi kvantni fenomeni potiču iz univerzalne sile odbijanja između susednih svetova, zbog kojih oni postaju sve različitiji.



Dr Hol kaže da se njihova teorija, u slučaju postojanja samo jednog sveta, svodi na Njutnovu mehaniku, dok se u slučaju postojanja većeg broja univerzuma, uklapa u principe kvantne mehanike.

“Između te dve krajnosti, ona predviđa nešto što ne pripada ni jednoj ni drugoj sferi. Mi verujemo da bi stvaranjem sasvim nove slike kvantnih efekata mogli da testiramo kvantne fenomene”, kaže Hol.

Autoru:  Vuk [ 04 Nov 2014, 21:59 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Otkrili mehanizam za spontano izlečenje od HIV-a

Francuski naučnici otkrili su genetski mehanizam za spontano izlečenje od HIV-a, a ovo otkriće moglo bi da pruži novu strategiju u borbi protiv side.


Slika

Kod dvojice muškaraca, koji nisu imali simptome bolesti, virus koji izaziva sidu je inaktivisan zahvaljujući promenama u genetskom kodu virusa unutar ljudskih ćelija, navodi se u istrazivanju objavljenom danas u časopisu "Klinička mikrobiologija i infekcija".

Do promena je najverovatnije došlo zahvaljujući stimulaciji jednog enzima, što bi u budućnosti moglo da posluži razvoju lekova koji bi proizveli isti odgovor.

"Ovo otkriće predstavlja put za izlečenje", rekao je koautor studije Didije Raul iz francuskog Instituta za zdravlje i medicinska istraživanja agenciji AFP.

Nijedan od dvojice muškaraca, od kojih je jedan dijagnostifikovan kao HIV pozitivan pre 30 godina, a drugi 2011, nikad nije pokazivao simptome bolesti, a virus nije bilo moguće detektovati analizama krvi.

Kod oba pacijenta, virus nije mogao da se umnožava zbog promena u DNK kodu za koji istraživači veruju da je rezultat spontane evolucije izmedju ljudi i virusa koja se naziva "endogenizacija".

"Mi predlažemo da izlečenje HIV-a može da se dogodi endogenizacijom HIV-a kod ljudi. Verujemo da dugotrajno prisustvo DNK virusa može da dovede do izlečenja i zaštite od HIV-a", napisali su francuski naučnici.

Raniji pristup lečenju bio je potpuno suprotan, sa ciljem da se uklone svi tragovi HIV virusa iz ljudskih ćelija.

Naučnici ne veruju da su dva pacijenta jedinstven slučaj ili da je fenomen nov.

Autoru:  Braca [ 08 Nov 2014, 10:38 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Nauka potvrdila: Tanka je linija između ljubavi i mržnje



| Klix.ba

Iako je agresivnost motivisana ljubavlju opšte poznata činjenica, naučnici tek od nedavno počinju da shvataju taj fenomen.


Slika


Sposobnost da volimo i budemo saosećajni prema drugima jedna je od naših najlepših karakteristika. Upravo ova sposobnost može biti koren naših najnasilnijih misli i dela.

Eksperti ovu naizgled kontradiktornu pojavu objašnjavaju postojanjem određenih hormona koje proizvode moždane ćelije, a koji nas doslovno teraju na nasilje kako bi pomogli onima koje volimo i želimo da zaštitimo.

"Nije reč o osećanju ljutnje ili osećaja opasnosti po sopstvenu sigurnost", rekao je Majkl Polin sa Univerziteta u Bafalu koji veruje da su neurohormoni odgovorni za kontradiktorna ponašanja.

"Oksitocin i vasopresin funkcionišu tako da nas teraju na zbližavanje jednih ka drugima. Ipak, ljudi prilaze jedni drugima zbog ljubavi, ali i zbog agresivnih namera", objašnjava Polin.

Iz ovih činjenica lako je zaključiti da hormoni odgovorni za najnežnije osećanje mogu biti stavljeni u vezu između saosećanja i agresivnosti.

Polin i njegov tim sproveli su istraživanje iz dva dela, a kog su činili anketa i eksperiment. Rezultati istraživanja ukazuju na to da osećanja koja uglavnom vežemo za empatiju mogu predvideti agresivno ponašanje koje bi išlo u korist onih koje želimo da zaštitimo.

Anketa je zahtevala izveštaj o voljenoj osobi i opis situacije u kojoj je bila izložena bilo kojoj vrsti nelagode uzrokovane delovanjem trećeg lica. Nakon ispunjene ankete, kandidati su ispitivani o svojim emocijama i reakcijama prilikom opisa situacije.

"Ideja da empatija može uzrokovati agresivnost bez postojanja očigledne provokacije ili nepravde je poprilično nova", objasnio je Polin čiji je tim nakon prvog dela istraživanja od kandidata uzeo uzorak pljuvačke kako bi bio izmeren nivo neurohormona.

Drugi deo istraživanja sadržavao je u sebi slušanje priče koja izaziva saosećajnost o hipotetičkom čoveku koji je učestvovao u testu fizičke izdržljivosti tokom kog je bio zadužen da jede začinjeni sos.

Ispitanicima je ponuđen izbor o tome koliko će se "bola" naneti trećem licu koje se u imaginarnom testu takmiči protiv prvog spomenutog. Pljuvačka je uzeta i nakon završetka drugog dela istraživanja.

Rezultati su pokazali da osećanja koja nastaju kada je ljudima oko nas potrebna pomoć i koje nazivamo saosećanjem ili empatijom, mogu prethoditi agresivnom ponašanju.

"U situacijama gde nam je stalo do osobe X, motivisani smo da radimo u njihovu korist. Ukoliko je na njihovom putu osoba Y, reagovaćemo agresivno prema osobi Y. Ta agresija neće proizaći iz ljutnje, već iz ljubavi prema osobi X", zaključio je Polin.

Autoru:  Braca [ 09 Nov 2014, 00:59 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Naučnici "popravili" oštećenja mozga izazvana Parkinsonom



| Daily Mail

Matične ćelije mogu se koristiti za popravku oštećenja mozga izazvanih Parkinsonovom bolešću, tvrde švedski naučnici.


Slika


Oni kažu da je njihovo ispitivanje sprovedeno na pacovima dovelo do “velikog napretka” u razvijanju efikasnih tretmana za obolele.

Za Parkinsonovu bolest nema leka, ali uz prave terapije i stimulacije mozga, simptomi se mogu ublažiti.

Bolest izaziva gubitak nervnih ćelija u mozgu koje proizvode dopamin, hormon zadužen za kontrolu raspoloženja i pokreta.

U novoj studiji Univerziteta Lund naučnici su uništili deo neurona zaduženih za proizvodnju dopamina u jednom delu mozga pacova.

Zatim su pretvorili ljudske embrionalne matične ćelije u neurone koji proizvode dopamin.

Njih su ubacili u mozak pacova, a kasnija ispitivanja otkrila su da su oštećenja popravljena.

Za sada nije bilo kliničkih ispitivanja na ljudima, ali istraživači kažu da će do toga uspeti da dođu do 2017.

Malin Parmar, docent razvojne i regenerativne neurobiologije kaže: “Ovo je veliko otkriće u polju istraživanja Parkinsonove bolesti i kamen temeljac za buduća klinička istraživanja”.

Sličan metod ispitan je na ograničenom broju pacijenata, a podrazumevao je uzimanje moždanog tkiva abortiranih fetusa.

Klinička istraživanja su napuštena, pošto su dala oprečne rezultate, ali su kod trećine pacijenata implantirane ćelije funkcionisale narednih 25 godina.

Korišenje embrionalnih matičnih ćelija je etički prihvatljivije, a do njih se i lakše dolazi jer se mogu razviti i u laboratoriji.

Takođe, nova tehnika otvorila bi mogućnost korištenja adultnih matičnih ćelija.

Autoru:  Braca [ 10 Nov 2014, 01:16 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

"CERN možda nikada nije otkrio Božju česticu"



| techtimes.com

Neki naučnici i dalje smatraju da Higsov bozon još nije “uhvaćen”.


Slika


Istraživači Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) objavili su 2012. da su otkrili česticu koju je predvideo fizičar Piter Higs i koja materiji daje masu.

Međutim, sada neki osporavaju ovo otkriće. Naučnici Odeljenja za fiziku, hemiju i farmaciju Centra za kosmologiju i fenomenologiju čestica u Danskoj tvrde da je otkriće iz CERN-a samo objašnjenje nekih potpuno drugačijih procesa.

“Podaci iz CERN-a generalno se smatraju dokazom postojanja Higsovog bozona. Tačno je da se ta čestica poklapa sa dobijenim podacima, ali mogu postojati i druga objašnjenja. Trenutni podaci nisu dovoljno precizni, kako bi se ustanovilo o kakvoj je tačno čestici reč. Možda je to zbir drugih poznatih čestica”, kaže Mads Toudal Frandsen sa Univerziteta Južne Danske.

Fizičari su razvili dva glavna modela kosmosa – veliki, standardni model fizike čestica i teoriju o više univerzuma.

Ova druga ideja fokusirana je na moguće postojanje velikog, ili neograničenog broja univerzuma koji mogu uticati na naš.

Fizičari su nekada verovali da bi masa Higsovog bozona, za koju se očekuje da je između 115 i 140 GeV mogla da pruži dokaze za jedan od pomenutih modela i eliminiše drugi.

Kada su objavljeni rezultati istraživanja u CERN-u pre dve godine, dobijena je vrednost od oko 125 GeV, što se uklapa u oba kosmološka modela.

Frandsen i njegov tim ne eliminišu mogućnost da je čestica otkrivena 2012. zaista Higsov bozon, ali ističu da bi dobijene podatke trebalo objasniti i na drugi način.

Recimo, možda je reč o tehni-Higsovim česticama, teoretskim subatomskim česticama, koje se takođe uklapaju u dobijene rezultate, kažu danski istraživači.

Ove minijaturne strukture nisu elementarne čestice, jer su sačinjene od tehni-kvarkova, baš kao što su normalni kvarkovi sačinjeni od protona i neutrona. Međutim, da bi se tehni-kvarkovi povezali u celinu, na okupu ih mora držati za sad nepoznata sila, jer ni jedna od četiri prirodne sile poznate modernoj fizici ne može igrati tu ulogu.

Fizičari taj neotkriveni fenomen nazivaju tehnikolor silom. Frandsen veruje da je čestica pronađena 2012. zapravo tehni-Higs, sačinjen od para tehni-kvarkova.

Inače, Piter Higs i Fransoa Engler dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 2013. za teoretski rad koji predviđa postojanje Higsovog bozona.

Autoru:  Braca [ 10 Nov 2014, 09:40 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Naučnici "telepatski" povezali dva mozga



| Huffington Post

Telepatija je do sad bila samo tema naučne fantastike. Međutim, naučnici su pronašli način da uspostave direktnu komunikaciju između dva mozga.


phpBB [video]


Pre godinu dana u početnim eksperimentima istraživači su uspeli da pošalju signale mozga putem interneta i tako kontrolišu pokrete ruke drugog naučnika.

Sada u složenijem ispitivanju, uspeli su da pošalju signale mozga ispitanika putem interneta i koriste ih za pokrete ruke druge osobe u deliću sekunde, a eksperiment je uspeo više puta.

Studija je testirala tri para učesnika, od kojih je u svakom bio po jedan pošiljalac i jedan primalac signala i koji su sedeli u odvojenim zgradama kampusa u Vašingtonu, udaljeni oko dva kilometra.

Oni nisu mogli međusobno da komuniciraju, osim putem direktne veze između njihovih mozgova.

Evo kako je tekao eksperiment:

Jedan učesnik, “pošiljalac”, povezan je za mašinu za elektroencefalografiju koja očitava aktivnost mozga i šalje električne impulse putem interneta do “primaoca”. Njemu je na glavu postavljen kalem za transkranijalnu magnetnu stimulaciju, blizu dela mozga koji kontroliše kontrolu pokreta ruku.

Ovom tehnologijom, pošiljalac je mogao da pokreće ruku primaoca, samo misleći o pokretu ruke.

Pošiljalac, koji igra kompjutersku igru u kojoj brani grad od topova, razmišlja o ispaljivanju topovskog đuleta više puta tokom igre. Komanda koja glasi “Pali!” šalje se u vidu moždanog signala putem interneta direktno do mozga primaoca, čija ruka udara touchped i omogućava mu da ispali top.

Tačnost primljenih signala varirala je od 25 do 83 odsto među parovima, dok su se greške događale prvenstveno zbog nemogućnosti primaoca da “tačno izvrši” komandu.

Tim koji radi na ovom projektu dobio je sredstva u iznosu od milion dolara, kako bi mogao da nastavi istraživanje na polju dekodiranja i slanja još složenijih moždanih procesa, proširujući tip informacija koje se mogu slati od jednog do drugog mozga.

Istraživači veruju da će jednog dana postojati potencijalno terapeutske primene ove tehnologije za ljude sa moždanim povredama i poremećajima.

Iako je to i dalje daleka budućnost, istraživači kažu da je ovo veliki korak ka poboljšanju kvaliteta života osoba sa oštećenjem mozga.

Studija je objavljena u žurnalu Plos One.

Autoru:  Braca [ 17 Nov 2014, 00:58 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Da li je konačno rešena "Darvinova dilema"?



| abcnews.go.com

Naučnici se nadaju da su na tragu rešavanja “Darvinove dileme”, misterije koja je do smrti mučila “oca evolucije”.


Slika


Biolozi i geolozi se već decenijama pitaju zašto je život na Zemlji nastao tako rano i zašto mu je trebalo tako mnogo vremena da se razvije u oblike kakve danas poznajemo.

Neke procene ukazuju da su se prvi organizmi na Zemlji pojavili kada je naša planeta imala svega nekoliko desetina miliona godina. Evolucija je tokom prve milijarde godina bila gotovo neznatna – neki jednoćelijski organizmi evoluirali su do bakterija, algi i drugih jednostavnih stvorenja, ali je život na Zemlji bio sasvim nezanimljiv.

Nije bilo mnogo bolje sve do pre 600 miliona godina, kada se odigrao dramatični period u biološkoj istoriji planete, poznat kao “kambrijska eksplozija”.

Ti “dosadni” organizmi evoluirali su u razne oblike života iz biljnog i životinjskog carstva i to u rekordno kratkom vremenu.

Štaviše, evolucija se odigravala tako brzo, da je Čarls Darvin brinuo da će činjenice o tome potkopati njegovu teoriju evolucije.

Darvin je mislio da je evolucija veoma spor proces koji se odigrava kroz sićušne promene tokom mnogih generacija. Ali, ako je bio u pravu, zašto je u kambriji došlo do tako brzog napretka i prelaska jednostavnih oblika života u složene životinje i biljke, koji je geološki ekvivalent jednom treptaju oka?

Naravno, danas znamo da je Darvin bio na pravom tragu, ali da nije imao dovoljno dobre uzorke fosila, koji je početkom 19. veka bilo vrlo malo.

Iskopavanja širom sveta kasnije su otkrila ostatke koji pokazuju da promene ipak nisu bile toliko brze, da bi narušile postojanost teorije evolucije.

Ipak, nema sumnje da se u istoriji desila velika promena, koja je ubrzala evoluciju, a naučnici pokušavaju da otkriju o čemu je reč.

Dve nedavne studije objavljene u razmaku od svega nakoliko dana mogle bi da odagnaju sumnje.

Rad Noja Planavskog sa Jejla i Kristofera Rejnharda sa Tehnološkog instituta u Džordžiji objavljen prošle nedelje u žurnalu “Science”, zasnovan je na drevnim sedimentima iz Kine, Australije, Kanade i SAD i sugeriše da su naučnici precenili količinu kiseonika u Zemljinoj atmosferi u periodu pre “kambrijske eksplozije”.

Mnogi su mislili da je u vazduhu bilo oko 40 odsto kiseonika (oko dva puta više nego danas), ali oksidirani hrom, koji je direktno povezan sa nivoom kiseonika u atmosferi u sedimentima upućuje da je kiseonika ranije bilo svega jedna desetina jednog procenta.

Ni jedan složeni organizam ne bi mogao da preživi u svetu sa tako malo kiseonika, pa ako su rezultati tačni, svet tada još nije bio spreman za bržu revoluciju. Nešto je moralo da se promeni, kako bi život počeo da buja.

Drugi dokazi objavljeni prošle nedelje u žurnalu “Geology” sugerišu da su pomeranja tektonskih ploča takozvanih “superkontinenata” u prekambrijskoj eri možda izazvala neobičan skok nivoa kiseonika u drevnim okeanima, ali i u Zemljinoj atmosferi.

“Ne tvrdim da sam rešio misteriju kambrijske eksplozije”, kaže Jan Dalzijel sa Univerziteta u Teksasu, koji je učestvovao u ovoj studiji.

Međutim, on je ponudio scenario prema kom su tektonske sile mogle dovesti do povećanja nivoa kiseonika i rasta nivoa mora.

Dalzijel je ovo pitanje proučavao 35 godina i proces gleda iz ovakve perspektive:

Pokretanja tektonskih ploča ispod drevnih kontinenata guraju vrh Južne Amerike dalje od Antarktika i povezuju ono što su danas Pacifik i Atlantik. Ta kretanja možda su produžila grebene između okeana koji se sastoje od podvodnih planinskih venaca, gde se taložila nova magma bogata kiseonikom i nutrijentima. Usled tih procesa, rastao je nivo mora.

Ove dve studije savršeno se uklapaju i sugerišu da je svet uskraćen za kiseonik mogao relativno brzo da se transformiše u pravi inkubator novog života u plitkim vodama koje su se zadržale na kontinentima, nakon prelivanja okeana. Možda je upravo to bila prava scenografija “kambrijske eksplozije”.

“Pripreme” su možda trajale mnogo miliona godina, jer se tektonske ploče pomeraju otprilike istom brzinom kao što rastu nokti na ljudskim prstima. Međutim, ako su uslovi bili dovoljno povoljni, evolucija je mogla da se ubrza i to do pet puta.

Ove studije sigurno ne zatvaraju pitanje “kambrijske eksplozije”, ali bi Čarls Darvin verovatno bio zadovoljan.

Autoru:  Braca [ 18 Nov 2014, 10:04 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Dijagnoza još pre rođenja





Da li će neko da oboli od kancera, dijabetesa, hipertenzije, zapisan je u genima i može da se otkrije dok je beba još u maminom stomaku.


Slika



Trenutno analiza genoma košta od 1.500 do 2.000 dolara, ali će uskoro cena biti niža od 1.000 dolara. Za dešifrovanje zapisa dovoljna je kap krvi, a rezultati su gotovi za dva-tri dana. Najbolji period za analizu je u prenatalnom periodu, između devete i dvanaeste nedelje trudnoće, ili neposredno nakon rođenja deteta.

Kada se jednom uradi očitavanje, više ne mora da se ponavlja. Za uvid u stanje zdravlja biće dovoljna godišnja kontrola aktivnosti genoma, koja se meri u belim krvnim zrncima. Funkcionalnost genoma može da pokaže stanje svakog gena, ali i imunog i svih drugih sistema u organizmu koji su izloženi raznim uticajima iz okruženja i mogu da dovedu do poremećaja zdravlja.

Istraživanja koja se sada rade u ovoj oblasti imaju za cilj da u narednih pet godina analiza genoma bude jeftinija i znatno dostupnija, i da postepeno postane sastavni deo zdravstvenog kartona svakog pojedinca. Kompjuterski program za dešifrovanje više od šest milijardi slova koja definišu ljudski genom već postoji, ali se ova verzija stalno poboljšava, kako bi se mogućnost greške potpuno eliminisala. Naime, svaka pogrešna interpretacija može da ukaže na neku bolest koja zapravo ne postoji i da dovede do niza komplikacija.

Na međunarodnom kongresu "Genomika retkih bolesti" koji je održan u Beogradu, stručnjaci su istakli da je dosadašnji razvoj genetike i genomike, kao veće i sveobuhvatnije nauke, uticao ne samo na lečenje, nego i na uvođenje novih tretmana i prevenciju bolesti. Recimo, analiza gena fetusa, koja se radi neinvazivno iz majčine krvi, može da otkrije recimo Daunov sindrom u prenatalnom periodu, ili autizam, koji inače ne može da se otkrije pre četvrte godine.

- Autizam može da se otkrije ako se uradi analiza gena na rođenju, a tada postoje neki načini lečenja koji mogu da pomognu da se bolest spreči ili ublaži - objašnjava Radoje Drmanac, doktor molekularne biologije, rukovodilac istraživanja u firmi "Kompletna genomika" u Americi i potpredsednik kompanije BGI iz Kine koja se bavi genetikom.

Važna primena genetike je i u onkologiji, jer kancer može da ima genetsku predispozicija ili slučajne (somatske) mutacije koje se dešavaju tokom života. Kombinacijom ova dva mehanizma najčešće dolazi do kancera.

- U predispoziciji postoji oko 300 onkogena, gena koji izazivaju kancer - kaže Drmanac. - Ako njih očitamo rano, recimo pre 20. godine, možemo predvideti rizik da se dobije kancer. Onda mogu da se rade razni tretmani, operacije, ali i rana dijagnostika, češće kontrole da bi se kancer otkrio na vreme.

Genetika je veoma važna i za druge aspekte života, način života, izbor partnera za bolje brakove, bolje radne grupe. Može čak da bude pomoć za personalno gajenje dece. Naime, neka deca su veoma sposobna, ali imaju genetičke mutacije, recimo treba im pomoć u učenju, uče na vrlo specifičan način, i ako se to ne zna, postizaće lošije rezultate.

- Priroda je napravila raznovrsnost, mi samo treba da je razumemo kako bismo napravili najbolje timove i parove - naglasio je Drmanac. - Ova nauka nam pomaže da živimo u skladu sa svojim genomom, umesto da ga stalno stresiramo. Recimo, neka istraživanja su pokazala da je so loša i da treba da se smanji unos. Ali, oko 20 odsto ljudi treba da uzima više soli kako bi normalno funkcionisalo. To samo pokazuje da ne može jedan aršin da važi za sve.

Analiza bakterija u crevima

Nova oblast koja je trenutno genetičarima veoma interesantna je analiza gena i bakterija koji žive u našim crevima. Oni žive u simbiozi, ali nekada taj odnos može da se poremeti i tada dolazi do mnogih bolesti.

- Analizom bakterija koje žive u crevima možemo da odlučimo koju vrstu hrane da uzimamo ili probiotike kako bismo popravili crevnu floru - kaže dr Radoje Drmanac. - Istovremeno ova analiza u kombinaciji sa podacima koji se dobiju iz genoma mogu da ukažu i na neke druge bolesti. Recimo, poređenjem i kombinacijom ove dve analize može sa 90 odsto tačnosti da se predvidi dijabetes.

Izvor: Novosti.rs

Autoru:  Braca [ 21 Nov 2014, 01:23 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Da li flasteri i zavoji odlaze u zaborav?


| Daily Mail

Bilo da ste se posekli u kuhinji ili ste ranjeni na bojnom polju, prioritet za svakog lekara biće da vam zaustavi krvarenje.


Slika


Novi gel koji je razvijen u jednoj njujorškoj laboratoriji mogao bi da spasava živote, jer zaustavlja krvarenje za svega nekoliko sekundi.

Napravljen od biljnih polimera, Veti gel funkcioniše po prirodnim isceljujućim mehanizmima tela i utiče na zgrušavanje krvi.

Gel je delo Džoa Landoline, biomolekularnog hemijskog inženjera i nekadašnjeg studenta Politehničkog instituta Univerziteta u Njujorku, koji je otvorio kompaniju Suneris.

Veti gel koristi biljne hemofilne polimere koji se vezuju za krv i zgrušavaju je, time zatvarajući povredu.

Gel menja boju i oblik u interakciji sa tkivom, što je u početku iznenadilo inženjere.

Ima antibakterijska svojstva i u sterilnom okruženju potpuno je bezbedan za upotrebu.

Ova tehnika mogla bi da zameni 80 odsto postojećih sredstava poput flastera, antiseptičkih gelova i zavoja.

Kompanija radi na tome da američka Agencija za hranu i lekove odobri gel za ljudsku upotrebu.

Stranica 31 od 32 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/